Milinda pañha
5. Buddha vagga
Poglavlje o Budi
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Kralj ovako reče: “Poštovani Nāgaseno, jesi li ti lično video Budu?”
“Zaista nisam, veliki kralju.”
“A jesu li onda tvoji učitelji videli Budu?”
“Nisu ni oni.”
“To onda znači da Buda ni ne postoji.”
“Veliki kralju, jesi li ti video reku Ūhā u Himalajima?”
“Nisam.”
“A je li tvoj otac video reku Ūhā u Himalajima?”
“Nije ni on.”
“Veliki kralju, to onda znači da reku Ūhā u Himalajima ni ne postoji.”
“Postoji, poštovani. Iako ni ja nisam video reku Ūhā u Himalajima, a ni moj otac, reka Ūhā ipak postoji.”
“Na isti način, iako ni ja nisam video Blaženog, a ni moji učitelji, Blaženi ipak postoji.”
“Mudro zboriš, poštovani Nāgaseno.”
2. Kralj ovako reče: “Poštovani Nāgaseno, je li Buda nenadmašan?”
“Da, veliki kralju, Blaženi jeste nenadmašan.”
“Kako to, poštovani, nikada do sada nisi video Budu, a znaš: ‘Buda je nenadmašan’?”
“Šta misliš, veliki kralju, da li oni koji nikada do sada nisu videli veliki okean mogu znati da je on dubok, nemerljiv, nesaglediv, ako se u njega neprekidno uliva pet velikih reka: Gaṅgā, Yamunā, Aćiravatī, Sarabhū i Mahī, a nivo vode u njemu ostaje kakav je i bio?”
“Mogu znati, poštovani.”
“Na isti način, veliki kralju, videvši njegove velike učenike koji postadoše probuđeni, i ja znam: ‘Blaženi je nenadmašan’.”
“Mudro zboriš, poštovani Nāgaseno.”
3. Kralj ovako reče: “Poštovani Nāgaseno, je li moguće da neko zna da je Buda nenadmašan?”
“Jeste, veliki kralju, moguće je.”
“Kako?”
“Nekada davno živeo je poštovani Tissa, vrlo vešt u pisanju. Kako oni koji su kasnije rođeni mogu znati kakav je bio?”
“Zahvaljujući onome što je napisao.”
“Na isti način, veliki kralju, oni koji vide Dhammu, ti vide i Blaženog. Dhammu koju je Blaženi izložio.”
“Mudro zboriš, poštovani Nāgaseno.”
4. Kralj ovako reče: “Poštovani Nāgaseno, jesi li ti video Dhammu?”
“Veliki kralju, zar nismo mi njegoi sledbenici ti koji treba da se ravnamo prema učenju koje je izložio Blaženi.” [1]
“Mudro zboriš, poštovani Nāgaseno.”
5. Kralj reče: “Poštovani Nāgaseno, postoji li neko biće koje prelazi iz jednog tela u drugo?” [2]
“Zaista ne postoji, veliki kralju.”
“Ako ništa ne prelazi iz ovog tela u drugo, zar to ne znači da je svako oslobođen posledica loših dela?”
“Da, veliki kralju, ako ne bi bilo preporađanja, [3] to bi značilo da je svako oslobođen posledica loših dela. Ali pošto postoji preporađanje, otuda takvog oslobađanja nema.”
“Da li to znači da nema prelaska, ali ima preporađanja?”
“Upravo tako, nema prelaska, ali ima preporađanja.”
“Kako je to moguće, poštovani Nāgaseno. Daj mi neki primer.”
“Ako bi, veliki kralju, neki čovek prineo upaljenu sveću drugoj sveći i njome je upalio, da li bi to značilo da je plamen napustio onu prvu sveću i prešao na drugu?”
“Nikako, poštovani.”
“Na isti način, veliki kralju, nema prelaska, ali ima preporađanja.”
“Mudro zboriš, poštovani Nāgaseno.”
Beleške
[1] Nagasena ovde vešto izbegava direktan odgovor na pitanje, jer monasi imaju pravilo po kojem ne smeju da govore o svojim duhovnim postignućima, sem sa svojim učiteljem. [Natrag]
[2] Kralj misli na ideju transmigracije, gde duša ili ono što je naša nepromenljiva suština prelazi iz jednog tela u drugo. Ovo je ideja koju je zagovarao brahmanizam, kasnije hinduizam, kao i neke druge religije. [Natrag]
[3] Pošto je pobijao ideju o postojanju sopstva, duše ili bilo kakvog drugog trajnog entiteta u čoveku, Buda je pobijao da postoji transmigracija, to jest seljenje duše iz jednog u drugo telo. Ali nije poricao da postoji kontinuitet životnog toka, koji povezuje niz života i to je nazivao preporađanjem. Njega čini tok svesti, niz mentalnih stanja koja proističu jedno iz drugog, ali se u tom nizu na prelasku iz jednog u drugi život ništa ne prenosi, već stanje svesti u poslednjem trenutku prethodnog života utiče na nastanak sveti u prvom trenutku narednog, u smislu uzroka i posledice. To je Budino učenje o ne-sopstvu (anattā). [Natrag]