Sutta nipata IV.16
Sāriputta sutta
Za Sāriputtu
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
"Nikada ranije ne videh ni ne čuh od bilo koga
o učitelju tako prijatnih reči i njegovom silasku sa Tusita nebesa, [1]
kao o Onome sa (božanskim) okom što pojavi se u svetu sa njegovim devama,
odagnavši svaku tamu stigavši obasjan sav.
Tome Probuđenome — nesputanome, Takvom, neobmanjujućem,
pristiglom sa svojom pratnjom — došao sam sa pitanjem
u ime mnogih ovde što okovani su.
U monahu otuđenom, što često je na mestima osamljenim —
u podnožju drveta, na groblju, u planinskim pećinama,
na različitim boravištima — koliko je strahova tamo
pred kojima ne treba da drhti — tamo u svom bešumnom staništu —
koliko je opasnosti na svetu ovom za monaha što hodi u smeru
kojim nikada išao nije a koje da prevaziđe treba na tom staništu izolovanom?
Kakav bi trebalo da je način njegovog govora?
Koliki raspon postupaka njegovih?
Šta bi trebalo da su odlučnom monahu pravila i praksa? [2]
Preduzevši kakvo vežbanje — sam, pronicljiv i sabran —
treba on da sažeže nečistoće sopstvene
poput zlatara što zlato topi da nečistoće u njemu ukloni?"
Buda:
"Reći ću ti kao onaj ko zna, šta je utočište za onog ko otuđen je,
boravi na mestu osamljenom, željan samoprobuđenja u skladu sa Dhammom.
Prosvetljen monah, živeći ograničen, sabran, ne treba da se plaši pet stvari:
obada, komaraca, zmija, kontakta sa ljudima i četvoronožnim bićima;
ne treba da ga uznemirava što neki slede drugo učenje
čak i kad vidi njihove strahove mnoge;
treba da prevlada i druge opasnosti mnoge tragajući za onim što korisno je.
Pogođen udesom neugodnosti, gladi,
treba da podnosi hladnoću i prekomernu vrućinu.
Beskućnik, na mnoge načine pogođen tim stvarima,
istrajan, treba još čvršće uz odluku svoju da privije se.
Ne treba krađu da počini, niti da govori laži,
da dodiruje treba s mišlju blagonaklonom bića čvrsta ili ne.
Svestan kad um mu je uskomešan i mutan,
treba da to odagna:
'To je samo ono što Zlome pripada.'
Da pod vlast ljutnje i oholosti ne potpadne čuva se.
Iščupavši im koren nepokolebljiv stoji.
Tada, prevazilazeći — da — prevazišao je osećaj dragog i nedragog.
Stremeći ka uvidu ushićen onim što divljenja je vredno,
treba da prevlada opasnosti ove,
nezadovoljstvo da pobedi na svom osamljenom mestu,
ove četiri da pobedi brige:
'Šta ću jesti, ili gde ću jesti.
Kako sam loše spavao.
I gde ću spavati noćas?'
Te misli pune briga da savlada on treba — onaj koji vežba,
beskućnik lutalica.
Primajući hranu i ogrtač u prikladno vreme,
uz osećaj kad dosta je da zadovoljen bude. [3]
Motreći na ove stvari, obuzdan u selo odlazeći,
čak i kad zlostavljan biva ružnu reč ne govori.
Pogleda oborenog i bez nesmotrenosti, posvećen zadubljenju,
uvek budan biti mora. [4]
Osnažujući ravnodušnost, okrenut u sebe,
preseći treba svaku sklonost ka nagađanju i brizi.
Prekoren kad je neka se — sabran — raduje; [5]
svaku tvrdoglavost uništi ka saputnicima u životu svetačkom;
Njegove reči neka su odmerene i uvek u trenutku pravom;
um svoj ne zamajava ogovaranjima kojim su ljudi skloni.
I u ovome svetu pet je vrsti prašine koju razvejati treba
vežbanjem u sabranosti: u odnosu na oblike, zvukove,
ukuse, mirise i dodire pobediti on mora strast;
u pogledu stvari tih pobediti on mora želju u sebi.
Monah, sabran, uma oslobođenog,
kontemplirajući pravu Dhammu u pravo vreme,
stigavši do jedinstva
da odagna treba tamu svu."
Blaženi reče.
Beleške
[1] Buda je svoj pretposlednji život proveo na Tušita nebesima, jednom od najviši nivoa u čulnom svetu. [Natrag]
[2] Činjenica da Buda na ovo pitanje odgovara sasvim direktno ukazuje da napuštanje pravila i prakse ne znači nemati nikakva pravila i praksu. Videti belešku 2 uz Sn IV:13. [Natrag]
[3] Videti AN IV:37 i AN VII:64. [Natrag]
[5] Videti Dhp 76-77. [Natrag]
Videti takođe: AN V:77; AN VIII:30