Theravāda budističko društvo

Theragatha XIV

Download PDF

Theragatha XIV

(odabrane sutte)

  
​Prevod i komentari Čedomil Veljačić
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
​   


XIV.1 — Revatin oproštaj [na vrh strane]

Od kada otidoh iz doma u beskućnike
ne imadoh nečasnih, odbojnih misli.
"Neka ova bića budu uništena,
pobijena, razdirana bolom" —
Ne imadoh takve misli
dugo, dugo vremena.
Ali sam zato znao za naklonost,
neograničenu, potpuno razvijenu,
negovanu korak po korak,
kako je to podučavao Budni:
svakome prijatelj, svakome drug,
prema svakom biću saosećajan.
I razvih um ispunjen blagošću,
oduševljen nemržnjom — bez prekida.
Nepobeđen, nepomućen,
um mi se radovao.
Razvih uzvišeno boravište,
u kojem neuki ne borave.

Presekavši tok misli,
sledbenik Samooslobođenog
Samoprobuđenog
u plemenitu ćutnju uranja
tu i sada.

K'o što je planinska stena
nepomerljiva,
čvrsta i postojana,
tako i monah, raskinuvši iluziju,
k'o i planina, ne podrhtava.

Čoveku bez mana,
što neumorno za čistotom traga,
i trun zla
na olujni oblak liči.

Kao što se granična kula čuva
iznutra i spolja,
tako i vi sebe čuvajte.
Ne dopustite da vam nijedan trenutak
zalud prođe.

Ne ushićuje me smrt,
ne uživam u životu.
Trenutak svoj čekam
kao radnik nadnicu svoju.
Ne ushićuje me smrt,
ne uživam u životu.
Trenutak svoj čekam
sabran, budan.

Učitelja sam uslužio,
Poziv Probuđenoga ispunjen je;
težak tovar odložen je,
klica rođenja novih iščupana.
I cilj kojeg radi dom napustih
i beskućnik postadoh sad dostigoh:
više okova nemam.

Savršenstvo putem sabranosti ostvari:
to je poruka moja.
Pa onda, preda mnom je 
samo oslobodođenje.
Slobodan bivam
bilo gde da sam.


XIV.2* — Godato [na vrh strane]

Zanesen u sretnoj prilici, utučen u neprilici 
u oba slučaja stradava bezumnik koji ne prozre zbilju.

Između neispravnog života i ispravne smrti 
bolje je izabrati smrt u ispravnosti nego neispravan život. 

Ko se odrekne strasti i srdžbe, ravnodušan prema biću i nebiću
kroči svijetom nezavisan, nit' zna za prijaznost nit' za neprijaznost.

Godato je bio gonič karavana. Jednom mu je zgodom jedan vol smalaksao pod teretom i pao na putu. Da ga podigne i natjera da vuče dalje, Godato ga je tako žestoko zlostavljao da mu se i samom učinilo kako je vol, stenjući, ljudskim glasom izustio kletvu. Uzbuđen svojom vlastitom okrutnošću, Godato se odrekao zanata i imovine, postao beskućnik i pridružio se Budinom prosjačkom redu.