Udāna 4:8
Sundarī sutta
Sundarī
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. A u to vreme Blaženi je bio obožavan, poštovan, slavili su ga, divili mu se i klanjali, obezbeđivali ono što mu je neophodno, kao što je ogrtač, hrana, prenoćište i lekovi. Isto tako je monaška zajednica bila obožavana, poštovana, slavili su je, divili joj se i klanjali, obezbeđivali ono što joj je neophodno, kao što je ogrtač, hrana, prenoćište i lekovi. Ali askete drugih tradicija nisu bili obožavani, poštovani, nisu su ih slavili, divili im se i klanjali, niti su im obezbeđivali ono što im je neophodno, kao što je ogrtač, hrana, prenoćište i lekovi.
Pošto askete drugih tradicija nisu mogli da podnesu poštovanje iskazivano prema Blaženom i monaškoj zajednici, otidoše do žene-askete Sundarī. Kad su stigli, ovako rekoše ženi-asketi Sundarī: “Sestro, šta bi ti učinila za dobrobit svojih srodnika?”
“Šta mogu da učinim, poštovani? I šta to nisam u stanju da učinim? Svoj život sam napustila za dobrobit svojih srodnika.”
“Tada bi, sestro, trebalo češće da ideš u Đetin gaj.”
“U redu, poštovani,” reče žene-asketa Sundarī, te pošto je tako odgovorila tim asketama drugih tradicija, poče da često odlazi u Đetin gaj.
Kada su te askete drugih tradicija znali: “Mnogo je ljudi videlo ženu-asketu Sundarī kako često ide u Đetin gaj”, ubiše je i zakopaše u kanalu odmah pored Đetinog gaja. Onda odoše do Pasenadija, kralja Kosale, pa mu ovako rekoše: “Veliki kralju, one žene-askete po imenu Sundarī nigde nema”. – “A gde mislite da bi mogla biti?” – “U Đetinom gaju, veliki kralju.” – “U tom slučaju proverite Đetin gaj.”
Onda te askete drugih tradicija pretraživši Đetin gaj, iz one rupe izvadiše ono što su u nju stavili i položiše na drvenu platformu, pa odnesoše u Sāvatthi. Tu su išli od ulice do ulice, od raskršća do raskršća i dozivali ljude:
„Pogledajte šta su učinile askete sakyaputtiye![1] Besramni su ti askete sakyaputtiye, bez trunke morala, lažljivi, razvratnici! A tvrde da su čestiti, predani, vrli, istinoljupci, moralni ljudi, koji se ponašaju kako dolikuje! Nema u njima asketizma, nema u njima vrline! Nestao je njihov asketizam, nestala sva njihova vrlina! Gde im je asketizam, a gde vrlina? Napustili su i jedno i drugo! Jer kako bi neko, učinivši ono što je učinio, mogao lišiti života jednu ženu?“
Tada su ljudi u Sāvatthiju, videvši monahe, vulgarnim i grubim rečima vređali ih, optuživali, kritikovali i besneli:
„Besramni su ti askete sakyaputtiye, bez trunke morala, lažljivi, razvratnici! A tvrde da su čestiti, predani, vrli, istinoljupci, moralni ljudi, koji se ponašaju kako dolikuje! Nema u njima asketizma, nema u njima vrline! Nestao je njihov asketizam, nestala sva njihova vrlina! Gde im je asketizam, a gde vrlina? Napustili su i jedno i drugo! Jer kako bi neko, učinivši ono što je učinio, mogao lišiti života jednu ženu?“
Onda se narednog jutra veliki broj monaha obukao, uzeo prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do Sāvatthija da prosi hranu. Kad su prošli Sāvatthi, posle prošenja hrane, popodne otidoše oni do Blaženog. Kada su stigli, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako rekoše Blaženom:
“Poštovani gospodine, videvši monahe, ljudi u Sāvatthiju sada vulgarnim i grubim rečima vređaju ih, optužuju, kritikuju i besne:
‘Besramni su ti askete sakyaputtiye, bez trunke morala, lažljivi, razvratnici! A tvrde da su čestiti, predani, vrli, istinoljupci, moralni ljudi, koji se ponašaju kako dolikuje! Nema u njima asketizma, nema u njima vrline! Nestao je njihov asketizam, nestala sva njihova vrlina! Gde im je asketizam, a gde vrlina? Napustili su i jedno i drugo! Jer kako bi neko, učinivši ono što je učinio, mogao lišiti života jednu ženu?’”
“Monasi, neće ta buka potrajati dugo, samo sedam dana; a sa prolaskom sedam dana će nestati. Dakle, monasi, kada videvši vas, ljudi budu vulgarnim i grubim rečima vređali vas, optuživali, kritikovali i besneli, odgovorite im ovim stihovima:
Lažljivac u čistilištu na kraju skonča,
kao i onaj što učini, pa onda poriče.
Obojica što nedjelja počiniše isti su
kad se posle smrti na istom mestu nađu.
Naučivši dobro ove stihove u prisustvu Blaženog, ovi monasi su ljudima koji su ih, videvši ih, vulgarnim i grubim rečima vređali ih, optuživali, kritikovali i besneli, ovako odgovarali:
“Lažljivac u čistilištu na kraju skonča,
kao i onaj što učini, pa onda poriče.
Obojica što nedjelja počiniše isti su
kad se posle smrti na istom mestu nađu.”
A тi ljudi tada pomisliše: “Ovi sakyaputtiye nisu počinioci, to nije njihovo delo, ovi askete sakyaputtiye govore istinu.”
I ta buka ne potraja dugo, samo sedam dana; a sa prolaskom sedam dana nestade. Onda monasi otidoše do Blaženog. Kada su stigli, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako rekoše Blaženom:
“Zadivljujuće je, poštovani gospodine, čudesno je! Kako je to dobro rekao Blaženi: ‘Monasi, neće ta buka potrajati dugo, samo sedam dana; a sa prolaskom sedam dana će nestati. I za ista je, poštovani gospodine, buka nestala’.”
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
„Neobuzadni bodu svojim rečima druge,
kao što slona u bici strelama pogode.
Ali čuvši reč grubu, njemu upućenu,
monahu trpeljivom srce čisto ostaje.“
[1] Sakyaputtiya, “oni koji slede sina plemena Sakya“. Naziv za Budine učenike. Sakyaputta je, pak, naziv za samoga Budu, “sin plemena Sakya”.