Udāna 8:5

Ćunda sutta
Ćunda

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Malla i praćen velikom grupom monaha stigao u Pāvu. I tu je Blaženi boravio kraj Pāve, u mango gaju kovača Ćunde.

I doču kovač Ćunda: “Zaista je Blaženi lutajući zemljom Malla i praćen velikom grupom monaha stigao u Pāvu i tu boravi u mom mangovom gaju.” Onda kovač Ćunda otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi svojim govorom o Dhammi na različite načine uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri kovača Ćundu. A kada je kovač Ćunda govorom Blaženog o Dhammi na različite načine bio upućen, podstaknut, nadahnut i ohrabren, ovako on reče Blaženom: “Neka Blaženi zajedno sa monaškom sanghom prihvati od mene poziv za obrok sutra.” I Blaženi ćutke prihvati.

Znajući da je Blaženi prihvatio, kovač Ćunda ustade sa mesta na kojem je sedeo i, pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide. Kasnije, kada je noć minula, kovač Ćunda pripremi u svom boravištu različita ukusna jela i pečeno meso, pa poruči Blaženom: „Vreme je, poštovani gospodine, obrok je spreman.”

A jutru Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa u pratnji grupe monaha krenu put kuće kovača Ćunde. Kada je stigao, sede na unapred pripremljeno mesto. Kad je seo, ovako reče kovaču Ćundi: “Ćunda, to pečeno meso koje si pripremio posluži meni. A drugim monasima posluži ostala različita ukusna jela.” – Da, poštovani gospodnine.” I tako kovač Ćunda posluži pečeno meso Blaženom, a drugim monasima ostala različita ukusna jela.

Onda Blaženi ovako reče kovaču Ćundi: “Ćunda, ovo meso što je ostalo zatrpaj u neku jamu. Jer ne vidim bilo koga u ovome svetu, sa njegovim dobrim i zlim duhovima, božanstvima, pokolenjima isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi, ko može da ga pojede i potpuno svari, osim Tathāgate.

“Da, poštovani gopodine”, odgovori kovač Ćunda, pa kada je ono meso koje je preostalo zatrpao u ruku, dođe do Blaženog. Kad je došao, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi svojim govorom o Dhammi na različite načine uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri kovača Ćundu.

Ubrzo pošto je pojeo hranu koju je pripremio kovač Ćunda, Blaženog počeše da muče jaki bolovi i krvava stolica, razdirući osećaji kao pred smrt. Ali Blaženi je svesno, sa punom pažnjom, trpeo te bolove, neuznemiren. Onda Blaženi reče Ānandi: “Ānanda, hajde do Kusināre”. – “Da, poštovani gospodine”, odgovori Ānanda.

“Pojevši hranu kovača Ćunde, tako čuh,
Čvrsti je osetio strašne bolove, kao na samrti.
U Učitelju, kad pojede to meso,
pojavi se veoma jaka bolest.
Još uvek ga vareći, Blaženi reče:
‘Idem do grada Kusināre’.”

Onda Blaženi skrete sa glavnog puta i dođe do podnožja nekog drveta. Kad je došao, reče on poštovanom Ānandi: “Hajde, Ānanda, savi gornji ogrtač načetvoro umesto mene. Iscrpljen sam, Ānanda, hteo bih da sednem.” – “Da, poštovani gospodine”, odgovori Ānanda, savi gornji ogrtač načetvoro, tako da Blaženi sede na pripremljeno mesto. Sedeći tako, Blaženi reče poštovanom Ānandi: “Hajde, Ānanda, donesi mi vode za piće. Žedan sam, Ānanda, hoću da ugasim žeđ.”

Kad to bi rečeno, poštovani Ānanda ovako reče Blaženom: “Poštovani gospodine, upravo malopre pet stotina zaprega je prošlo i voda u potoku je od tolikih točkova uzburkana, zamućena i prljava. Reka Kukutthā nije daleko, a u njoj je voda prozirna, pitka, hladna, čista, a obale su joj prijatne, divno meso. Tu se Blaženi može napiti i osvežiti svoje telo.”

Po drugi put… Po treći put Blaženi reče poštovanom Ānandi: “Hajde, Ānanda, donesi mi vode za piće. Žedan sam, Ānanda, hoću da ugasim žeđ.” – “Da, poštovani gospodine”, reče poštovani Ānanda, pa uzevši prosjačku zdelu, otide do potoka. Voda u potoku je od tolikih točkova bila uzburkana, zamućena i prljava, ali dok je poštovani Ānanda prilazio, ona je sada potekla prozirna, čista i neuznemirena. Onda se poštovanom Ānandi javi ova misao: “Zadivljujuće je, čudesno je kolika je snaga i kolika je moć Blaženog! Voda u ovom potoku je od tolikih točkova bila uzburkana, zamućena i prljava, ali dok sam prilazio ona je potekla prozirna, čista i neuznemirena!”

Pošto je zahvatio vode u prosjačku zdelu, otide on do Blaženog, pa kada je došao, ovako reče: “Zadivljujuće je, poštovani gospodine, čudesno je, poštovani gospodine, kolika je snaga i kolika je moć Blaženog! Voda u ovom potoku je od tolikih točkova bila uzburkana, zamućena i prljava, ali dok sam prilazio ona je potekla prozirna, čista i neuznemirena! Popijte ovu vodu, Blaženi, popijte ovu vodu, Srećni!”

I Blaženi otpi vode. Onda praćen velikom grupom monaha otide do reke Kukutthe. Kad je stigao, uđe u nju i okupa se, otpi, pa izađe i ode do jednog mangovog gaja. Tu reče poštovanom Ćundaki: “Hajde, Ćundaka, savi mi gornji ogrtač načetvoro umesto mene. Umoran sam, Ćundaka, hteo bih da legnem.” – “Da, poštovani gospodine”, odgovori Ćundaka i savi mu gornji ogrtač načetvoro. Onda Blaženi leže na desnu stranu, u lavlji položaj, stavivši jedno stopalo povrh drugog, svestan i sa jasnim razumevanjem, usmerivši misao na trenutak kada će ustati. A poštovani Ćundako sede ispred Blaženog.

Blaženi, otišavši do rečice Kukutthe,
čija je voda prozirna, prijatna i čista,
Učitelj vrlo umoran uđe u tu reku,
Tathāgata nenadmašan u ovome svetu.

Pošto se okupao i napio, Učitelj izađe iz nje,
te među monasima, pred njima,
Učitelj, Blaženi, poduči Dhammu
i onda u mangov gaj otide.

Tu se obrati monahu po imenu Ćundaka:
‘Položi za mene ogrtač načetvoro savijen.’
Ćundaka hitro učini što se on njega zatraži,
te Učitelj, umoran, leže,
a Ćundaka sede pred njim.”

Onda se Blaženi obrati Ānandi: “Ānanda, moguće je da neko u kovaču Ćundi izazove kajanje, govoreći: ‘Nema dobitka za tebe, prijatelju Ćinda, samo gubitak, zato što je Blaženi pojevši poslednji obrok kod tebe, prešao u potpuno utrnuće.’ [1] Ako u kovaču Ćundi ima kajanja, razvej ga Ānanda ovim rečima: ‘Ima dobitka za tebe, prijatelju Ćinda, a ne gubitka, zato što je Blaženi pojevši poslednji obrok kod tebe, prešao u potpuno utrnuće. To sam čuo iz usta Blaženog, Ćunda, to mi je on lično rekao: “Dve vrste isprošene hrane imaju isti plod, isti rezultat, a on je veći plod, veći rezultat nego bilo koja druga isprošena hrana. Koje dve? Ona koju je Tathāgata pojeo i posle toga dostigao najviše, potpuno probuđenje i ona isprošena hrana koju je Tathāgata pojeo i posle toga dostigao potpuno oslobođenje, bez ikakvog ostatka vezivanja. To su dve vrste isprošene hrane koje imaju isti izvanredan plod, isti izvanredan rezultat, a on je veći plod, veći rezultat nego bilo koja druga isprošena hrana. Prijatelj Ćunda, kovač, stekao je dobru kammu koja donosi dug život. Prijatelj Ćunda, kovač, stekao je dobru kammu koja donosi lep izgled. Prijatelj Ćunda, kovač, stekao je dobru kammu koja donosi sreću. Prijatelj Ćunda, kovač, stekao je dobru kammu koja donosi dobar glas. Prijatelj Ćunda, kovač, stekao je dobru kammu koja donosi preporađanje u nebeskom svetu. Prijatelj Ćunda, kovač, stekao je dobru kammu koja donosi moć.”’ Ānanda, ako u kovaču Ćundi ima kajanja, na taj način treba da ga razveješ.”

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute reči:

„U onoga ko daje zasluge se uvećavaju,
u obuzdanoga mržnja se ne gomila,
Čestit čovek napušta to je loše,
Iskorenivši pohlepu, mržnju i obmanu,
do kraja oslobođen biva.“

[1] Parinibbāna. Trenutak Budine smrti, koji se naziva potpunim utrnućem ili gašenjem vatre života u njemu, jer se više neće preporoditi.