Udāna 1:6

Mahākassapa sutta
Mahākassapa

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverive. U isto vreme poštovani Mahākassapa je živeo u Pippali pećini, bolan, u mukama, ozbiljno bolestan. Onda jednom poštovani Mahākassapa uspe da umiri bolove, pa pomisli: „Kako bi bilo da odem u Rāđagahu u prošenje hrane?“ U to vreme pet stotina božanstava bilo je željno i spremno da poštovanom Mahākassapi prinesu hranu. Odbivši ih, poštovani Mahākassapa se ujutro obukao, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa otide do Rāđagahe da prosi hranu i prođe kroz ulice gde je živela sirotinja, ubogi, sluge. I vide Blaženi poštovanog Mahākassapu kako u Rāđagahi prosi hranu i prolazi kroz ulice gde živi sirotinja, ubogi, sluge.

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

„Ne oslanja se ni na koga, na dobrom glasu i obuzdan,
učvršćen u onome što jeste suština,
sve otrove uklonio, bes od sebe odbacio
– takvoga ja brahmanom zovem.“