Udāna 2:1

Mućalinda sutta
Mućalinda

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom, neposredno posle probuđenja, Blaženi boravio kraj Nađđe, na obali reke Nerañđare, u podnožnju mućalinda drveta. Tu je nedelju dana, bez prekida, sedeo prekrštenih nogu, obuzet srećom oslobođenja. Onda se odjednom ogromni oblak pojavi i donese nedelju dana kiše, hladnog vetra i nevremena.

Onda nāga kralj Mućalinda izađe iz svog skrovišta, pa sedam puta obmotavši telo Blaženog, nadvi se iznad njega raširivši svoj ogromni vrat. „Neka Blaženom ne bude hladno, neka blaženom ne bude toplo, neka ga ne dodirnu muve, komarci, hladnoća, vetar. ni gmizavci.“

A na kraju sedmice, Blaženi izađe iz te meditacije. Na to nāga kralj Mućalinda, videvši da je nebo sada vedro, bez oblaka, odmota svoje telo oko tela Blaženog i pretvorivši se u mladog brahmana, stade pred Blaženog sa sklopljenim dlanovima, u znak poštovanja.

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

„Srećna je samoća zadovoljnome,
onome ko Dhammu je čuo i zna.
Srećan je nenasilnik u svetu ovome,
onaj ko ne povredi nijedno biće.
Sreća je ne žudeti u svetu ovome,
potpuno prevladati čulnu želju.
Ali za onog ko obmanu zvanu ‘ja sam’ prozre,
to je zaista najveća sreća.“