Udāna 2:6

Gabbhinī sutta
Trudnica

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. A u to vreme mlada žena nekog lutalice bila je trudna, pred porođajem. Onda ta žena-lutalica reče svom suprugu: „Idi, brahmane, i donesi ulja, koje ću koristiti pri porođaju“.

Kad je to čuo, onaj lutalica reče svojoj ženi: „Ali odakle, draga moja, da donesem ulje?“ Po drugi put ta žena-lutalica reče svom suprugu: „Idi, brahmane, i donesi ulja, koje ću koristiti pri porođaju“. Po drugi put onaj lutalica reče svojoj ženi: „Ali odakle, draga moja, da donesem ulje?“ Po treći put ta žena-lutalica reče svom suprugu: „Idi, brahmane, i donesi ulja, koje ću koristiti pri porođaju“.

A u to vreme su iz riznice Pasenadija, kralja Kosale, asketama i brahmanima davali ghija i ulja koliko su mogli da popiju, ali ne i da odnesu. Onda taj lutalica pomisli: „Iz riznice Pasenadija, kralja Kosale, asketama i brahmanima daju ghija i ulja koliko mogu da popiju, ali ne i da odnesu. Kako bi bilo da odem do riznice Pasenadija, kralja Kosale, i napijem se ulja koliko god mogu, dođem kući i ispovraćam ga, pa ga dam ženi da iskoristi pri porođaju?“

I ode taj lutalica do riznice Pasenadija, kralja Kosale, i napije se ulja koliko god je mogao, ali kada se vratio kući ono ulje nije mogao da izbaci iz sebe ni gore ni dole. Mučen bolnim, oštrim, razdirućim, nesnošljivim osećajima, valjao se po tlu tamo-amo.

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

„Srećni su koji god ništa ne poseduju,
savršeni su ljudi koji zaista ničeg nemaju.
Pogledaj onoga s imetkom kako pati,
čoveka čiji um je za druge ljude vezan.“