Udana 2:7
Ekaputtaka sutta
Sin jedinac
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. A u to vreme je nekom nezaređenom sledbeniku sin jedinac, tako drag i voljen, umro. Onda u cik zore velik grupa sledbenika, mokrih ogrtača i kose, dođe do Blaženog, pokloni mu se pa sede sa strane. Dok su tako sedeli, Blaženi im reče: „Zašto ste to, mokrih ogrtača i kose, došli u cik zore?“
Na to jedan sledbenik reče Blaženom: „Poštovani gospodine, moj sin jedinac, tako drag i voljen, je umro. Zato smo, mokrih ogrtača i kose, došli u cik zore.“
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
„Mnoštvo bogova i ljudi okovano je
zadovoljstvom oblicima koje vole;
jadni i istrošeni, pod vlast kralja smrti padaju.
Oni zaista kopaju koren patnje, mamac Smrti,
kojem je tako teško odoleti.“