Udāna 3:1
Kammavipākađa sutta
Rođen kao plod kamme
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. A u to vreme je neki monah sedeo nedaleko od Blažnog, te je ukrstivši noge i uspravivši trup, trpeo bolne, oštre, prodorne, razdiruće osećaje nastale kao plod prošle kamme, svestan i s jasnim razumevanjem, bez roptanja.
A Blaženi vide tog monaha što je sedeo nedaleko od njega, kako ukrstivši noge i uspravivši trup, trpi bolne, oštre, prodorne, razdiruće osećaje nastale kao plod prošle kamme, svestan i s jasnim razumevanjem, bez roptanja.
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
„Za monaha koji je sva dela ostavio za sobom,
otresao sa sebe prašinu onoga što je činio,
za onoga ko je nesebičan, postojan, takav,
nema potrebe da o tome priča sa bilo kime.“