Udāna 3:2
Nanda sutta
Nanda
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. A u to vreme je poštovani Nanda, brat Blaženog, sin njegove tetke, [1] govorio grupi monaha: „Ne ushićujem se, prijatelji, životom u celibatu, nisam u stanju da se pridržavam celibata. Napustivši vežbanje, vratiću se svetovnom životu.“
Onda neki monah otide do Blaženog. Kad je došao, pokloni mu se i sede sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako reče Blaženom: „Poštovani gospodine, poštovani Nanda, brat Blaženog, sin njegove tetke, ovako je govorio grupi monaha: „Ne ushićujem se, prijatelji, životom u celibatu, nisam u stanju da se pridržavam celibata. Napustivši vežbanje, vratiću se svetovnom životu.“
Na to Blaženi reče tom monahu: „Monaše, idi i reci monahu Nandi da ga Učitelj zove.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovori monah. On otide do poštovanog Nande i reče mu: „Prijatelju Nanda, Učitelj te zove.”
„Da, prijatelju”, odgovori poštovani Nanda i otide da vidi Blaženog. Kad je stigao, pokloni se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi mu se obrati sledećim rečima: „Je li zaista istina, Nanda, da si ovako govorio pred grupom monaha: „Ne ushićujem se, prijatelji, životom u celibatu, nisam u stanju da se pridržavam celibata. Napustivši vežbanje, vratiću se svetovnom životu“?
„Da, poštovani gospodine.“
„Ali zašto se ti, Nanda, ne ushićuješ životom u celibatu, nisi u stanju da se pridržavaš celibata? Zašto napustivši vežbanje hoćeš da se vratiš svetovnom životu?“
„Poštovani gospodine, kada sam napuštao dom, Sakyanka, najlepša devojka u zemlji, raspletene kose, osvrnula se unaokolo i šapatom mi rekla: ‘Neka nam se brzo vratiš, gospodaru’. Sećajući se toga, poštovani gospodine, ne ushićujem se životom u celibatu, nisam u stanju da se pridržavam celibata. Zato napustivši vežbanje hoću da se vratim svetovnom životu.“
Na to Blaženi uze za ruku poštovanog Nandu i hitro, kao kada bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, nestadoše iz Đetinog gaja i nađoše se među božanstvima na Tāvatimsa nebu. A u to vreme pet stotina zanosnih nebeskih nimfi došlo je da poseti Sakku, kralja bogova.
Onda Blaženi reče poštovanom Nandi: „Vidiš li, Nanda, tih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi?“
„Vidim, poštovani gospodine.“
„Pa šta misliš, Nanda, ko je lepšeg oblika, privlačniji i zanosniji, ona Sakyanka, najlepša devojka u zemlji, ili ovih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi?“
„Kao masakriran majmun, poštovani gospodine, kojem su odsečene uši i nos, tako izgleda ona Sakyanka, najlepša devojka u zemlji, naspram ovih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi. Nije im ni do kolena, nije im ni do članaka, zapravo to dvoje se ne može ni porediti!“
„Uživaj, Nanda, uživaj, Nanda! Garantujem ti da ćeš jednog dana biti među ovih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi.“
„Ako mi Blaženi garantuje da ću jednoga dana biti među ovih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi, tada ću s velikom radošću životi u celibatu, predvođen Blaženim.“
Na to Blaženi uze za ruku poštovanog Nandu i hitro, kao kada bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, nestadoše među božanstvima na Tāvatimsa nebu i nađoše se u Đetinom gaju. I dočuše monasi: „Izgleda da poštovani Nanda, brat Blaženog, sin njegove tetke, živi u celibatu radi nebeskih nimfi. Izgleda da mu je Blaženi garantovao kako će jednog dana biti među tih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi.“
Onda monasi kojima je poštovani Nanda bio okružen počeše ovako da ga ismevaju „Izgleda da je ovaj Nanda unajmljen, izgleda da je ovaj Nanda potkupljen. Živi u celibatu radi nebeskih nimfi. Blaženi mu je garantovao kako će jednog dana biti među tih pet stotina zanosnih nebeskih nimfi!“
I poštovani Nanda ovim rečima drugih monaha bi uznemiren, posramljen i zgađen. Onda on, boraveći u meditaciji, marljiv, predan i odlučan, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i zadrža se na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno
što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” I poštovani Nanda postade jedan od arahanata.
I tada, u sred noći, jedno božanstvo izvanredne lepote i tako bleštavo da je obasjalo čitav Đetin gaj, dođe do Blaženog. Stigavši, pokloni mu se i stade sa strane. Stojeći tako sa strane, to božanstvo reče Blaženom: „Poštovani Nanda, brat Blaženog, sin njegove tetke, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, još u ovom životu je ušao i ostao u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.“ A u umu Blaženog javi se ovo saznanje: „Razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, Nanda je još u ovom životu ušao i ostao u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.“
A kada je noć prošla, poštovani Nanda otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni se, pa sede sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako reče Blaženom: „Poštovani gospodine, za ono što mi je Blaženi garantovao, za pet stotina zanosnih nebeskih nimfi, tog obećanja ga sada oslobađam.“
„Nanda, obuhvativši svojim umom tvoj um, razumeo sam: ‘Nanda je još u ovom životu ušao i ostao u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen’. Isto mi je potvrdilo i jedno božanstvo, ovim rečima: ‘Poštovani Nanda, brat Blaženog, sin njegove tetke, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, još u ovom životu je ušao i ostao u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen’. Tada kada tvoj um, Nanda, postade oslobođen otrova, bez vezivanja, tada sam i ja postao slobođen tog obećanja.“
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
„Onaj ko je sebe iz gliba izvukao,
trn čulne želje iščupao,
ko je na kraj neznanja stigao,
takav monah ne drhti nad srećom i patnjom.“
Beleška
[1] Otac poštovanog Nande bio je kralj Suddhodana, Budin otac. Njegova majka, međutim, bila je sestra Budine majke, Mahāpađāpatī (koja je naravno bila i Budina pomajka, pošto se o njemu brinula kada mu je majka umrla nedelju dana posle porođaja). [Natrag]