Udāna 3:8
Piṇḍapātika sutta
Monah koji prosi hranu
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. A u to vreme se među monasima koji su se vratili iz prošenja hrane i posle jela sedeli popodne okupljeni u ovalnoj sali kraj kareri drveta zapodenuo ovakav razgovor:
„Prijatelji, monah koji prosi hranu ima priliku da s vremena na vreme vidi okom primamljive oblike, ima priliku da s vremena na vreme čuje uhom primamljive zvuke, ima priliku da s vremena na vreme omiriše nosom primamljive mirise, ima priliku da s vremena na vreme okusi jezikom primamljive ukuse, ima priliku da s vremena na vreme oseti telom primamljive dodire. Prijatelji, monah koji prosi hranu ide u prošnju cenjen, poštovan, hvaljen, slavljen i priznat. Prijatelji, i mi bi trebalo da budemo monasi koji prose hranu. Tako ćemo i mi imati priliku da s vremena na vreme vidimo okom primamljive oblike, imati priliku da s vremena na vreme čujemo uhom primamljive zvuke, imati priliku da s vremena na vreme omirišemo nosom primamljive mirise, imati priliku da s vremena na vreme okusimo jezikom primamljive ukuse, imati priliku da s vremena na vreme osetimo telom primamljive dodire. Tada ćemo i mi ići u prošnju cenjeni, poštovani, hvaljeni, slavljeni i priznati.“ I taj razgovor što se zapodenuo među ovim monasima ostade nezavršen.
A kad bi veče, Blaženi izađe iz osame i otide do ovalne sale kraj kareri drveta, pa kad je stigao sede na unapred pripremljeno mesto. Sedeći tako, Blaženi se obrati monasima:
„Monasi, radi kakvog razgovora ste se ovde okupili? U kakvom sam vas to razgovoru prekinuo?“
„Poštovani gospodine, kada smo se vratili iz prošenja hrane i posle jela sedeli popodne okupljeni u ovalnoj sali kraj kareri drveta, među nama se zapodenuo ovakav razgovor:
‘Prijatelji, monah koji prosi hranu ima priliku da s vremena na vreme vidi okom primamljive oblike, ima priliku da s vremena na vreme čuje uhom primamljive zvuke, ima priliku da s vremena na vreme omiriše nosom primamljive mirise, ima priliku da s vremena na vreme okusi jezikom primamljive ukuse, ima priliku da s vremena na vreme oseti telom primamljive dodire. Prijatelji, monah koji prosi hranu ide u prošnju cenjen, poštovan, hvaljen, slavljen i priznat. Prijatelji, i mi bi trebalo da budemo monasi koji prose hranu. Tako ćemo i mi imati priliku da s vremena na vreme vidimo okom primamljive oblike… imati priliku da s vremena na vreme osetimo telom primamljive dodire. Tada ćemo i mi ići u prošnju cenjeni, poštovani, hvaljeni, slavljeni i priznati.’ Taj razgovor, poštovani gospodine, ostade nezavršen kada se Blaženi pojavio.“
„Monasi, zaista ne priliči vama, sinovima iz dobrih porodica koji su iz poverenja napustili svoj dom i otišli u beskućnike da tako među sobom razgovarate. Kada se okupite, monasi, treba da činite jednu od ove dve stvari: da razgovarate o Dhammi ili da održavate plemenitu tišinu.
„I bogovi zavide monahu
koji od prošnje živi, samostalnom,
bez tovara brige za drugoga;
ali ne ako za slavom i pohvalom žudi.“