Udāna 4:4
Yakkhapahāra sutta
Udarac demona
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. U to vreme su poštovani Sāriputta i poštovani Mahāmoggallāna živeli u Golubičinoj pećini. Jednom prilikom je poštovani Sāriputta u noći punoj mesečine sveže ošišan sedeo na otvorenom, ušavši u zadubljenje.
U isto su vreme dva prijatelja demona nekim polom išli sa severa na jug. I videše ta dva prijatelja demona poštovanog Sāriputu kako u noći punoj mesečine sveže ošišan sedi na otvorenom, ušavši u zadubljenje. Na to jedan demon reče onom drugom: „Pada mi na pamet, druže moj, da ovog asketu zveknem po glavi.“ Kad je to čuo, drugi demon mu odgovori: „Polako, druže, nemoj da diraš tog asketu. On je plemenit, snažan, moćan.“
Po drugi put onaj demon reče drugom: „Pada mi na pamet, druže moj, da ovog asketu zveknem po glavi.“ Po drugi put, drugi demon mu odgovori: „Polako, druže, nemoj da diraš tog asketu. On je plemenit, snažan, moćan.“
Po treći put onaj demon reče drugom: „Pada mi na pamet, druže moj, da ovog asketu zveknem po glavi.“ I po treći put, drugi demon mu odgovori: „Polako, druže, nemoj da diraš tog asketu. On je plemenit, snažan, moćan.“
Ne obazirući se na to šta mu prijatelj govori, onaj demon udari poštovanog Sāriputtu po glavi. Tako snažan beše taj udarac da je slona mogao oboriti ili vrh velike planine razneti. Istog momenta, uz povike „Gorim, gorim!“, onaj demon propade u čistilište.
Vide poštovani Mahāmoggallāna duhovnim okom, pročišćenim i koje nadmašuje ljudsko, kako je onaj demon udario poštovanog Sāriputtu u glavu. I pošto je video, otide do poštovanog Sāriputte. Kad je stigao, upita poštovanog Sāriputtu: „Prijatelju, kako ti je, možeš li da izdržiš, imaš li kakvih bolova?“
„Dobro mi je, prijatelju Moggallāna, mogu da izdržim, samo me malo glava boli.“
„Zadivljujuće je, prijatelju Sāriputta, čudesno je, prijatelju Sāriputta! Koliko je snažan, poštovani Sāriputta, koliko je moćan! Ovde te je onaj demon udario u glavu. Tako snažan beše taj udarac da je slona mogao oboriti ili vrh velike planine razneti. A ipak poštovani Sāriputta ovako kaže: ‘Dobro mi je, prijatelju Moggallāna, mogu da izdržim, samo me malo glava boli’.“
„Zadivljujuće je, prijatelju Moggallāna, čudesno je, prijatelju Moggallāna, da si ti u stanju da i sada vidiš tog velikog demona! Ali ja sada ne mogu da vidim ni običnog goblina.“
A Blaženi ču duhovnim uhom, pročišćenim i koje nadmašuje ljudsko, prijateljski razgovor između ova dva velika bića.
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
„Onog čiji je um poput stene,
nepomičan i ne drhti,
bez želje za uzbuđenjem,
bez besa nad onim što bes stvara,
onog čiji je um na taj način razvijen,
kako će takvoga patnja savladati?“