Udāna 4:9

Upasena sutta
Upasena

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. U isto vreme poštovanom Upasena Vaṅgantaputti,[1] dok je boravio u osami, povučen, javi ova misao: “Dobitak je za mene, zaista je veliki dobitak za mene da za učitelja imam Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga. I da sam napustivši domaćinski život otišao u beskućnike, u tako dobro objašnjenom učenju i pravilima. Da su moji saputnici u svetačkom životu tako čestiti, dobrog karaktera. Da se pridržavam pravila vrline, da sam dobro učvršćen i potpuno koncentrisan. Da sam arahant, bez nečistoća u umu, moćan, veličanstven. Srećan beše moj život, srećna će biti i moja smrt.”

Onda Blaženi, znajući misao koja se javila u umu poštovanog Upasene Vaṅgantaputte, izgovori ove nadahnute stihove:

”Koga život ne muči, ko ne tuguje kada smrt dođe,
čvrstog temelja, on stanje mira vidi, u sred tuge ne tuguje.
Ko žudnju za novim bivanjem preseče, uma stišanog,
sva preporađanja ko je iskorenio, za takvoga novog bivanja nema.”

[1] Brat Sāriputtin.