Udāna 5:3
Suppabuddhakuṭṭhi sutta
Gubavac Suppabuddha
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. U isto vreme se u Rāđagahi živeo gubavac Suppabuddha, jadan čovek, skrhan čovek, odbačen čovek. Jednom je prilikom Blaženi sedeo okružen velikom grupom ljudi i podučavao Dhammu. I vide gubavac Suppabuddha još izdaleka tu veliku grupu ljudi što se okupila. Kad ih je video, ovako pomisli: „Sigurno da će tamo neku hranu deliti. Kako bi bilo da odem do te grupe? Možda i ja dobijem nešto.“
Onda gubavac Suppabuddha priđe toj grupi. I vide Blaženog kako sedi okružen velikom grupom ljudi i podučava Dhammu. Kad to vide, ovako pomisli: „Ovde ne dele nikakvu hranu. Nego to asketa Gotama podučava okupljene Dhammi. Kako bi bilo da i ja saslušam njegovo učenje?“ Pa sede odmah tu sa strane. „I ja ću saslušati Dhammu.“
Onda Blaženi svojim umom obuhvati umove okupljenih i pomisli: „Ko li je ovde u stanju da razume Dhammu?“ I vide Blaženi gubavca Suppabuddhu kako sedi među okupljenima. Videvši ga, ovako pomisli: „Taj čovek je ovde u stanju da razume Dhammu.“ Potom Blaženi, imajući na umu gubavca Suppabuddhu, postupno izloži pouku, kroz govor o davanju, govor o vrlini, govor o nebesima; objasni opasnost, propadanje i prljanje u čulnim zadovoljstvima, kao i blagoslov obuzdavanja. Kada je video da je um gubavca Suppabuddhe spreman, prijemčiv, oslobođen prepreka, nadahnut i ispunjen poverenjem, izloži mu učenje koje je posebno svojstveno Budama: patnju, nastanak patnje, prestanak
patnje i put. I baš kao što bi čist komad platna, bez ikakvih mrlja, bio obojen svuda jednako, isto tako i u gubavcu Suppabuddhi, dok je tu sedeo, javi se potpuno čisto oko Dhamme, bez mrlja: ‘Sve što je podložno nastanku jeste podložno i nestanku.’
Onda gubavac Suppabuddha, kao neko ko je razumeo istinu, dosegao istinu, upoznao istinu, uronio u istinu, nadvladao sumnju, ostao bez nedoumica, stekao samopouzdanje, ne oslanja se na druge u učiteljevoj pouci, ustade sa svog mesta i dođe do Bude. Kad je stigao, pokloni se Blaženom i sede sa strane. Sedeći tako sa strane, gubavac Suppabuddha ovako reče Blaženom:
“Izvrsno, poštovani gospodine! Izvrsno, poštovani gospodine! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je Blaženi, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam Blaženog za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me Blaženi prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište.”
Onda gubavac Suppabuddha, upućen, podstaknut, nadahnut i ohrabren govorom Blaženog o Dhammi, ushićen i obradovan rečima Blaženog, ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženom, pa otide, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane. A ubrzo pošto je otišao, neka zalutala krava s mladim teletom nasrnu na gubavca Suppabuddhu i liši ga života.
Onda velika grupa monaha dođe do Blaženog, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako rekoše Blaženom: “Onaj gubavac Suppabuddha, kojeg je Blaženi uputio, podstaknuo, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi, mrtav je. Koje je sada njegovo odredište? Na kojem će se on mestu preporoditi?”
“Monasi, gubavac Suppabuddha bio je mudar, stupio je na put Dhamme i nisam imao poteškoća da mu protumačim Dhammu. Pošto je raskinuo tri niža okova, ušao je u tok, tako što se više ne može preporađati u nižim svetovima, siguran da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju.“
Kad je ovo čuo, neki monah ovako reče Blaženom: “Poštovani gospodine, šta je bio razlog, šta je uzrok da gubavac Suppabuddha postane jadan čovek, skrhan čovek, odbačen čovek?”
“Monasi, nekada je gubavac Suppabuddha bio sin bogatog trgovca upravo u ovoj Rāđagahi. Jednom dok je išao u park za uživanje, sreo je utihnulog Budu [1] Tagarasikhija kako ide u grad u prošenje hrane. Kada ga je video, ovako reče: “Ko je ovaj gubavac što luta unaokolo u tom gubavom ogrtaču?” Zatim ga pljunu i namerno zaobiđe sa leve strane u znak prezira, pa se udalji. Kao plod tog nedela mnogo godina, mnogo stotina godina, mnogo hiljada godina, mnogo stotina hiljada godina kuvao se čistilištu. A kao plod ostatka tog nedela preporodio se kao gubavac upravo u ovoj Rāđagahi, kao jadan čovek, skrhan čovek, odbačen čovek. Ali onda je naišao na učenje i pravila koje propoveda Tathāgata i stekao poverenje, stekao vrlinu, stekao znanje, stekao nesebičnost, stekao mudrost. I pošto je naišao na učenje i pravila koje propoveda Tathāgata, stekao poverenje, stekao vrlinu, stekao znanje, stekao nesebičnost, stekao mudrost, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu, u društvu božanstava Tāvatiṃsa neba. I tamo sigurno nadmašuje druga božanstva svojim sjajem i slavom.
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
“Kao što čovek s vidom, na svom putu izbegava staze opasne,
tako i mudrac u svetu živih, treba da zazire od loših dela.”
[1] Paććeka buddha, “individualni Buda”, posebna vrsta probuđenih bića, do probuđenja su došli sopstvenim naporom, bez poduke potpuno probuđenog Bude, ali nemaju sposobnost da podučavaju druge.