Udāna 5:6
Soṇa sutta
Soṇa
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. U isto vreme je poštovani Mahākaććāna boravio u Avanti oblasti, kraj Kuraraghare, na planini Pavatti. I tom prilikom se nezaređeni sledbenik Soṇa Kuṭikaṇṇa starao o materijalnim potrebama poštovanog Mahākaććāne.
Dok je jednom nezaređeni sledbenik Soṇa Kuṭikaṇṇa boravio u osami, povučen, javi mu se ova misao: “Prema onome kako učitelj Mahākaććāna podučava Dhammu, nije lako živeći u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?“
Onda nezaređeni sledbenik Soṇa Kuṭikaṇṇa otide do poštovanog Mahākaććāne. Kad je stigao, pokloni se poštovanom Mahākaććāni, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, ovako reče poštovanom Mahākaććāni: “Poštovani gospodine, dok sam boravio u osami, povučen, javi mu se ova misao: ‘Prema onome kako učitelj Mahākaććāna podučava Dhammu, nije lako živeći u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ Učinite me beskućnikom, poštovani gospodine, učitelju Mahākaććāna.”
Kad je to čuo, poštovani Mahākaććāna ovako reče nezaređenom sledbeniku Soṇi Kuṭikaṇṇi: “Teško je, Soṇa, proživeti ceo život sa jednim obrokom, sam legati i u celibatu. Umesto toga, još uvek živeći kao kućedomaćin, posveti se Budinom učenju, a u pravo vreme, [1] živi sa jednim obrokom, sam leži i u celibatu.” Na to odlučnost nezaređenog sledbenika Soṇe Kuṭikaṇṇe da postane beskućnik splasnu.
Po drugi put… Po drugi put poštovani Mahākaććāna ovako reče nezaređenom sledbeniku Soṇi Kuṭikaṇṇi: “Teško je, Soṇa, proživeti ceo život sa jednim obrokom, sam legati i u celibatu. Umesto toga, još uvek živeći kao kućedomaćin, posveti se Budinom učenju, a u pravo vreme, živi sa jednim obrokom, sam leži i u celibatu.” Na to odlučnost nezaređenog sledbenika Soṇe Kuṭikaṇṇe da postane beskućnik splasnu.
Po treći put, dok je jednom nezaređeni sledbenik Soṇa Kuṭikaṇṇa boravio u osami, povučen, javi mu se ova misao: “Prema onome kako učitelj Mahākaććāna podučava Dhammu, nije lako živeći u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?” Po treći put nezaređeni sledbenik Soṇa Kuṭikaṇṇa otide do poštovanog Mahākaććāne. Kad je stigao, pokloni se poštovanom Mahākaććāni, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, ovako reče poštovanom Mahākaććāni: “Poštovani gospodine, dok sam boravio u osami, povučen, javi mu se ova misao: ‘Prema onome kako učitelj Mahākaććāna podučava Dhammu, nije lako živeći u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ Učinite me beskućnikom, poštovani gospodine, učitelju Mahākaććāna.”
I učini poštovani Mahākaććāna nezaređenog sledbenika Soṇu Kuṭikaṇṇu beskućnikom. U to vreme u Južnom Avantiju [2] nije bilo mnogo monaha. I kada su prošle tri godine, poštovani Mahākaććāna uz dosta muke i truda okupi nekako desetoricu monaha i dâ poštovanom Soṇi puno zaređenje. A kada je prošao period monsuna i poštovani Soṇa boravio u osami, povučen, javi mu se ova misao: “Nikada nisam video Blaženoga. Ali jesam čuo da je Blaženi takav i takav. Ako mi moj učitelja dopusti, otišao bih da vidim Blaženoga, plemenitog i potpuno probuđenoga.”
Onda poštovani Soṇa, pošto je uveče izašao iz osame, otide do poštovanog Mahākaććāne. Kad je stigao, pokloni se poštovanom Mahākaććāni, pa sede sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako mu reče: “Poštovani gospodine, dok sam boravio u osami, povučen, javi mu se ova misao: ‘Nikada nisam video Blaženog. Ali jesam čuo da je Blaženi takav i takav. Ako mi moj učitelja dopusti, otišao bih da vidim Blaženoga, plemenitog i potpuno probuđenoga’.”
“Dobro je, dobro je, Soṇa. Idi, Soṇa, da vidiš Blaženoga, plemenitog i potpuno probuđenoga. I videćeš, Soṇa, tog Blaženog, divnog, nadahnjujućeg, smirenih čula, smirenog uma, što je dostigao potpunu samoobuzdanost i mir, ukroćen, zaštićen, obuzdanih sposobnosti, istinski nāga. [3] Kad ga vidiš, u moje ime se pokloni Blaženom do nogu i pitaj ga je li bez tegoba, bez bolesti, je li dobrog zdravlja, snažan, živi li ugodno: ‘Poštovani gospodine, moj učitelj poštovani Mahākaććāna se klanja do nogu Blaženog i pita ga je li bez tegoba, bez bolesti, je li dobrog zdravlja, snažan, živi li ugodno’.”
“U redu, poštovani gospodine”, poštovani Soṇa se obradova i s radošću primi reči poštovanog Mahākaććāne, pokloni mu se, pa ustade sa svog mesta i pazeći da mu poštovani Mahākaććāna ostane sa desne strane, otide. Onda pospremi svoje boravište, uze gornji ogrtač i prosjačku zdelu, pa krete u pravcu Sāvatthīja. Idući tako od sela do sela, stigao je na kraju u Sāvatthī, te ode do Đetinog gaja, do manastira koji je podigao Anāthapiṇḍika, da vidi Blaženog. Kad je stigao, pokloni se Blaženom i sede sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako reče Blaženom: “Poštovani gospodine, moj učitelj poštovani Mahākaććāna se klanja do nogu Blaženog i pita ga je li bez tegoba, bez bolesti, je li dobrog zdravlja, snažan, živi li ugodno.”
“A kako si ti, monaše? Možeš li da nastaviš? Da li si put prevalio bez mnogo napora i dovoljno hrane usput isprosio?”
“Dobro sam, Blaženi. Mogu da nastavim, Blaženi. Put sam prevalio bez mnogo napora i dovoljno sam hrane usput isprosio.”
Onda Blaženi reče Poštovanom Ānandi: “Hajde, Ānanda, pripremi ležaj ovom pridošlom monahu.” A poštovani Ānanda na to pomisli: “Kada mi Blaženi naredi: ‘Hajde, Ānanda, pripremi ležaj ovom pridošlom monahu’, to znači da Blaženi želi da ovaj monah prenoći u njegovom boravištu, to znači da Blaženi želi da poštovani Soṇa prenoći u njegovom boravištu. I pripremi on ležaj za poštovanog Soṇu u boravištu Blaženog. Onda Blaženi, pošto je proveo veći deo noći sedeći napolju i potom opravši noge, uđe u svoje boravište. Isto tako i poštovani Soṇa, pošto je proveo veći deo noći sedeći napolju i potom opravši noge, uđe u svoje boravište. I kad se već približila zora, pošto je ustao, Blaženi reče poštovanom Soṇi: “Monaše, da li bi bio nadahnut da govoriš o Dhammi?”
“Da, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Soṇa, pa melodično odrecitova svih šesnaest govora iz “Poglavlja okteta”. [4] Kada je poštovani Soṇa završio melodično recitovanje, Blaženi beše veoma zadovoljan: “Vrlo dobro, vrlo dobro, monaše! Dobro si to naučio, monaše! Dobro si to zapamtio, dobro u umu zadržao, svih šesnaest govora iz ‘Poglavlja okteta’. Prijatan glas imaš, dobra ti je dikcija, čista artikulacija, što sve značenje čini jasnijim. Koliko dugo si monah?”
“Jednu godinu, Blaženi.”
“Zašto, monaše? Da li ti je trebalo dugo da se zarediš?”
“Poštovani gospodine, veoma dugo uviđao sam opasnost u čulnim zadovoljstvima, ali sam živeo kao kućedomaćin, sa mnogo prepreka, mnogo obaveza, mnoštvom poslova.”
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
“Opasnost videvši u ovome svetu, upoznavši stanje bez vezivanja,
plemeniti se rđavim delima ne ushićuje, čisti se rđavim delima ne ushićuje.”
Beleške
[1] Na dane predanosti, tj. na dan mladog i punog meseca.
[2] Kraljevstvo u Budino vreme, kojim je iz prestonice Uđđeni vladao kralj Ćaṇḍa Pađđota (Pađđota Silni). Bilo je podeljeno na severni i južni deo.
[3] Plemenita osoba.
[4] Četvrto poglavlje Sutta nipāte. Očigledno da ovo poglavlje pripada najstarijem sloju Pāli kanona i da je već bilo formirano u vreme nastanka ovog govora. Naziv je dobilo po tome što su četiri od ukupno 16 sutta koje ga sastavljene sa po osam strofa.