Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Udāna 6:8

Gaṇikā sutta
Kurtizana


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. U isto vreme su u Rāđagahi bile dve družine i obe opčinjene nekom kurtizanom, zaljubljene u nju. I tako su se svađali i prepirali, bili duboko podeljeni, jedni druge napadali pesnicama, napadali busenjem, napadali štapovima, napadali noževima, te tako jedni drugima donosili smrt ili samrtne bolove.

A jednoga jutra grupa monaha se obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše do Rāđagahe da prose hranu. I pošto su prošli Rāđagahu i vratili se iz prošenja hrane, posle obroka, otidoše oni do Blaženog. Kad su stigli, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako rekoše Blaženom:

„Poštovani gospodine, ovde u Rāđagahi postoje dve družine i obe su opčinjene nekom kurtizanom, zaljubljene u nju. I tako se svađaju i prepiru, duboko su podeljeni, jedni druge napadaju pesnicama, napadaju busenjem, napadaju štapovima, napadaju noževima, te tako jedni drugima donose smrt ili samrtne bolove.

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

“Ono što je postignuto i ono što može biti postignuto – oboje je prekriveno prašinom, za onoga ko je nepoudan u vežbanju. Oni koji se drže pravila kao suštine, ili vrline i prakse, ispravnog življenja, celibata i služenja kao vrline – to je jedna krajnost. A oni koji kažu: ‘Nema opasnosti u zadovoljstvima čula’ – to je druga krajnost. [1] Tako te dve krajnosti jesu uzrok da se množe groblja, kao što su groblja uzrok da se množe pogrešna gledišta. Ne razumevajući to dvoje, neki bivaju zaglavljeni, drugi odlaze predaleko. Ali za one koji su ih razumeli, koji nisu u tome i zato se u njima ne začinje obmana – takvima ne sledi krug saṃsāre.” [2]


Beleške

[1] Prva krajnost koja se ovde pominje je samomučenje (attakilamathānuyoga), a drugo prepuštanje zadovoljstvima čula (kāmasukhallikānuyoga). Već u prvom govoru posle probuđenja Buda ih je obe odbacio.

[2] Očigledno da ova udāna nema mnogo veze sa proznim uvodom, tako da je izgleda došlo do neke zabune, te je pravi razlog za ove stihove ostao izgubljen. Činjenica da je udāna sastavljena u prozi takođe dovodi u sumnju autentičnost ove sutte.