Udāna 7:3

Paṭhamasatta sutta
Vezanost (1)

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. U to vreme skoro svi ljudi u Sāvatthiju bili su previše vezani za zadovoljstva čula, ushićeni, omamljeni njima, potpuno im predani, prepušteni, očarani i zaneseni, živeli su potpuno otrovani zadovoljstvima čula.

Jednoga jutra grupa monaha se obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše do Sāvatthija da prose hranu. I pošto su prošli Sāvatthi i vratili se iz prošenja hrane, posle obroka, otidoše oni do Blaženog. Kad su stigli, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako rekoše Blaženom:

„Poštovani gospodine, ovde u Sāvatthiju skoro svi ljudi su vezani za zadovoljstva čula, ushićeni, omamljeni njima, potpuno im predani, prepušteni, očarani i zaneseni, žive potpuno otrovani zadovoljstvima čula.”

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

“Vezani za zadovoljstva čula, vezani za okov,
ne uviđaju ništa loše u okovima.
Sa jarmom oko vrata, široka i duboka bujica
sasvim sigurno da se ne može preći.”