Udāna 7:4

Dutiyasatta sutta
Vezanost (2)

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. U to vreme skoro svi ljudi u Sāvatthiju bili su vezani za zadovoljstva čula, ushićeni, omamljeni njima, potpuno im predani, prepušteni, očarani i zaneseni, živeli su potpuno otrovani zadovoljstvima čula.

Jednoga jutra Blaženi se obukao, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do Sāvatthija da prosi hranu. I vide Blaženi kako su svi ljudi u Sāvatthiju vezani za zadovoljstva čula, ushićeni, omamljeni njima, potpuno im predani, prepušteni, očarani i zaneseni, žive potpuno otrovani zadovoljstvima čula.

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

“Zaslepljeni zadovoljstvima čula, uhvaćeni u mrežu,
ruke im svezao prijatelj nemarnih; [1]
u klopci žudnje, poput ribe su u mrežu upletene,
ka starosti i smrti jure, poput teleta
što trči za majčininim vimenom.”

[1] Pamatabandhu, jedan od epiteta za Māru, personifikaciju svega lošeg.