Udāna 7:6
Taṇhāsaṅkhaya sutta
Iskorenjivanje žudnje
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tom prilikom je poštovani Aññāsikoṇḍañña sedeo nedaleko od Blaženog, ukrštenih nogu i uspravnog tela, promišljajući sopstveno oslobođenje kroz potpuno iskorenjivanje žudnje. I vide Blaženi poštovanog Aññāsikoṇḍaññu kako sedi nedaleko od njega, ukrštenih nogu i uspravnog tela, promišljajući sopstveno oslobođenje kroz potpuno iskorenjivanje žudnje.
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
“Tamo gde nema ni korena, ni tla,
gde nema listova, a otkuda bi puzavica?” [1]
Tom čvrstome, od stege oslobođenome,
ko je dovoljno častan da mu nešto prigovori?
Takvoga sva božanstva hvale,
takvoga čak i sam Brahma hvali!”
[1] Latā, obično metafora za žudnju (taṇhā).