Udāna 7:9
Udapāna sutta
Izvor
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Malla i praćen velikom grupom monaha stigao u brahmansko selo po imenu Thūna. A brahmanski kućedomaćini iz Thūne ovako dočuše: “Zaista je asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio Sakyane, lutao zemljom Malla i praćen velikom grupom monaha stigao u Thūnu”, te do vrha napuniše izvor travom i plevom, razmišljajuću: “Neka ovi ćelavi askete ne popiju svu vodu iz našeg izvora.” [1]
A Blaženi skrete sa glavnog puta i dođe do podnožja nekog drveta. Tu sede na unapred pripremljeno mesto. Tako sedeći, reče on poštovanom Ānandi: “Hajde, Ānanda, donesi mi iz onog izvora vode da pijem.”
Čuvši to, poštovani Ānanda ovako reče Blaženom: “Poštovani gospodine, brahmanski kućedomaćini iz Thūne do vrha napuniše taj izvor travom i plevom, razmišljajuću: ‘Neka ovi ćelavi askete ne popiju svu vodu iz našeg izvora.’
Po drugi put… Po treći put reče Blaženi poštovanom Ānandi: “Hajde, Ānanda, donesi mi iz onog izvora vode da pijem.”
“Da, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Ānanda Blaženom, pa uze zdelu za prošenje hrane i otide do onog izvora. Kada je došao do izvora, iz njega pokulja na sve strane ona trava i pleva, tako da je u njemu sada bila samo čista, bistra, nezamućena voda, sve do vrha, kao da se iz njega preliva.
Na to se u poštovanom Ānandi javi ova misao: “Zadivljujuće je, čudesno je kolika je snaga i kolika je moć Blaženog! Kada sam prišao ovom izvoru, iz njega pokulja na sve strane ona trava i pleva, tako da je u njemu sada bila samo čista, bistra, nezamućena voda, sve do vrha, kao da se iz njega preliva!” Zahvativši vode u prosjačku zdelu, otide on do Blaženog, pa kada je prišao, ovako reče:
“Zadivljujuće je, poštovani gospodine, čudesno je, poštovani gospodine, kolika je snaga i kolika je moć Blaženog! Kada sam prišao ovom izvoru, iz njega pokulja na sve strane ona trava i pleva, tako da je u njemu sada bila samo čista, bistra, nezamućena voda, sve do vrha, kao da se iz njega preliva! Popijte ovu vodu, Blaženi, popijte ovu vodu, Srećni!”
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
„Kome je potreban izvor,
ako uvek dovoljno vode ima?
Presekavši žudnju u korenu,
ko li će uopšte u potragu krenuti?“
[1] Budući da je izvor pripadao brahmanima, gledali su na svaki način da spreče askete, koje su smatrali nižim od bilo koje klase, da piju iz njega, jer bi ga time učinili nečistim.