Udāna 8:10

Dutiyadabba sutta
Dabba (2)

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi“. – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, dok je Dabba Mallaputta – uzdigavši se u nebo, te sedeći ukrštenih nogu u vazduhu, ušao u elemenat vatre i iz njega izašao – dostigavši potom konačno utrnuće, a njegovo telo buktilo i sagorevalo, nikakvo ugljevlje, niti pepeo nisu se mogli videti na tom mestu. Baš kao što se kada ghi ili ulje gori i sagoreva nikakvo ugljevlje, niti pepeo ne mogu videti, isto tako dok je poštovani Dabba Mallaputta – uzdigavši se u nebo, te sedeći ukrštenih nogu u vazduhu, ušao u elemenat vatre i iz njega izašao – dostigavši potom konačno utrnuće, a njegovo telo buktilo i sagorevalo, nikakvog ugljevlje, niti pepeo nisu se mogli videti na tom mestu.“

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute reči:“

„Baš kao što kod gvozdenog koplja, u vatri užarenog,
pa se postepeno hladi, sudbina te vreline jeste nepoznata,
tako i potpuno oslobođeni, što pređe bujicu zadovoljstava čula:
nepoznata ostaje sudbina onih što dostigoše nerazrušivi mir.“