Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 3

Dhammadāyāda sutta
Naslednici Dhamme

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” [1] „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, budite moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima. Iz saosećanja prema vama pomislio sam: ‘Kako će moji učenici biti moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima?’ Ako ste moji naslednici u materijalnim stvarima, a ne moji naslednici u Dhammi, ovako će vas prekorevati: ‘Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u materijalnim stvarima, a ne kao naslednici u Dhammi’; a i mene će kritikovati: ‘Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u materijalnim stvarima, a ne kao naslednici u Dhammi.’

Ako ste moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima, tada vas neće prekorevati [već će biti rečeno]: ‘Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u Dhammi, a ne njegovi naslednici u materijalnim stvarima’; a i mene neće kritikovati [već će biti rečeno]: ‘Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u Dhammi, a ne njegovi naslednici u materijalnim stvarima.’ Zato, monasi, budite moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima. Iz saosećanja prema vama pomislio sam: ‘Kako će moji učenici biti moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima?’

3. Zamislite, monasi, da sam jeo, odbio da uzmem još hrane, napunio stomak, završio, zasitio se, uzeo ono što mi je potrebno i nešto poklonjene hrane preostalo je da se baci. I u tom trenutku stignu dva monaha, gladni i slabi, pa im kažem: ‘Monasi, ja sam jeo… uzeo ono što mi je potrebno, ali nešto poklonjene hrane preostalo je da se baci. Pojedite je ako želite; ako je ne pojedete, baciću je na mesto gde nema zelenila ili prosuti u vodu tamo gde nema živih bića.’ A onda jedan od monaha pomisli: ‘Blaženi je jeo… uzeo ono što mu je potrebno, ali nešto hrane poklonjene Blaženom preostalo je da se baci; ako je mi ne pojedemo, Blaženi će je baciti… Ali ovako je Blaženi rekao: „Monasi, budite moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima.” A ta poklonjena hrana je jedna od materijalnih stvari. Kako bi bilo da umesto što jedem, provedem noć i dan gladan i slab.’ I umesto da pojede tu hranu, provede on noć i dan gladan i slab. Onda drugi monah pomisli: ‘Blaženi je jeo… uzeo ono što mu je potrebno, ali je nešto hrane poklonjene Blaženom preostalo da se baci… Kako bi bilo da pojedem tu hranu i noć i dan provedem ni gladan ni slab.’ I pošto je pojeo poklonjenu hranu, provede on noć i dan ni gladan ni slab. I mada je taj monah pojevši hranu proveo noć i dan ni gladan ni slab, ipak više poštujem i hvalim prvog monaha. A zašto? Zato što će ga to na duge staze voditi ka smanjivanju želja, ka zadovoljenosti, čišćenju, jednostavnom življenju i većoj energiji. [2] Zato, monasi, budite moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima. Iz saosećanja prema vama pomislio sam: ‘Kako će moji učenici biti moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima?’”

4. Tako reče Blaženi. Kad je to rekao, Uzvišeni ustade sa svog mesta i ode do svog boravišta. Ubrzo pošto je otišao, poštovani Sāriputta se ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi.” – „Prijatelju”, odgovoriše oni. A Sāriputta ovako nastavi:

5. „Prijatelji, na koji način učenici Učiteljevi koji žive u osami ne vežbaju u osami? A na koji način učenici Učiteljevi koji žive u osami vežbaju u osami?”

„Zaista, prijatelju, izdaleka bismo došli da od poštovanog Sāriputte saznamo značenje ovih njegovih reči. Bilo bi dobro ako bi nam poštovani Sāriputta objasnio značenje svojih reči. Pošto ga od njega čuju, monasi će to i zapamtiti.”

„Onda, prijatelji, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”

„Da, prijatelju”, odgovoriše monasi. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:

6. „Prijatelji, na koji način učenici Učiteljevi koji žive u osami ne vežbaju u osami? Tako učenici Učiteljevi koji žive u osami ne vežbaju u osami; oni ne napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste; žive u izobilju i nepažnji, ističu se u nazadovanju, zanemaruju osamu.

U vezi s ovim, stare monahe treba kritikovati iz tri razloga. [3] Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni ne vežbaju u osami: to je prvi razlog zašto ih treba kritikovati. Oni ne napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: to je drugi razlog zašto ih treba kritikovati. Oni žive u izobilju i nepažnji, ističu se u nazadovanju, zanemaruju osamu: to je treći razlog zašto ih treba kritikovati. Stare monahe treba kritikovati iz ova tri razloga.

U vezi s ovim, srednje monahe treba kritikovati iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni ne vežbaju u osami: to je prvi razlog zašto ih treba kritikovati. Oni ne napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: to je drugi razlog zašto ih treba kritikovati. Oni žive u izobilju i nepažnji, ističu se u nazadovanju, zanemaruju osamu: to je treći razlog zašto ih treba kritikovati. Srednje monahe treba kritikovati iz ova tri razloga.

U vezi s ovim, nove monahe treba kritikovati iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni ne vežbaju u osami: to je prvi razlog zašto ih treba kritikovati. Oni ne napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: to je drugi razlog zašto ih treba kritikovati. Oni žive u izobilju i nepažnji, ističu se u nazadovanju, zanemaruju osamu: to je treći razlog zašto ih treba kritikovati. Nove monahe treba kritikovati iz ova tri razloga.

Na taj način učenici Učiteljevi koji žive u osami ne vežbaju u osami.

7. A na koji način, prijatelji, učenici Učiteljevi koji žive u osami vežbaju u osami? Tako učenici Učiteljevi koji žive u osami vežbaju u osami; oni napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste; ne žive u izobilju i nepažnji, izbegavaju nazadovanje, ističu se u osami.

U vezi s ovim, stare monahe treba hvaliti iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni vežbaju u osami: to je prvi razlog zašto ih treba hvaliti. Oni napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: to je drugi razlog zašto ih treba hvaliti. Oni ne žive u izobilju i nepažnji, izbegavaju nazadovanje, ističu se u osami: to je treći razlog zašto ih treba hvaliti. Stare monahe treba hvaliti iz ova tri razloga.

U vezi s ovim, srednje monahe treba hvaliti iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni vežbaju u osami: to je prvi razlog zašto ih treba hvaliti. Oni napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: to je drugi razlog zašto ih treba hvaliti. Oni ne žive u izobilju i nepažnji, izbegavaju nazadovanje, ističu se u osami: to je treći razlog zašto ih treba hvaliti. Srednje monahe treba hvaliti iz ova tri razloga.

U vezi s ovim, nove monahe treba hvaliti iz tri razloga. Kao učenici Učiteljevi koji žive u osami, oni vežbaju u osami: to je prvi razlog zašto ih treba hvaliti. Oni napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste: to je drugi razlog zašto ih treba hvaliti. Oni ne žive u izobilju i nepažnji, izbegavaju nazadovanje, ističu se u osami: to je treći razlog zašto ih treba hvaliti. Nove monahe treba hvaliti iz ova tri razloga.

Na taj način učenici Učiteljevi koji žive u osami vežbaju u osami.

8. Prijatelji, ono što je ovde loše jesu pohlepa i mržnja.[4] Postoji srednji put napuštanja pohlepe i mržnje, koji daje viđenje, daje znanje, vodi miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni. A koji je to srednji put? To je upravo ovaj plemeniti osmostruki put, dakle: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. To je srednji put napuštanja pohlepe i mržnje, koji daje viđenje, daje znanje, vodi miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni. [5]

9–15. Ono što je ovde loše jesu bes i osvetoljubivost… nezahvalnost i oholost… zavist i sebičnost… obmana i prevara… tvrdoglavost i rivalitet… uobraženost i arogancija… taština i nepažljivost. Postoji srednji put napuštanja besa i osvetoljubivosti… nezahvalnosti i oholosti… zavisti i sebičnosti… obmane i prevare… tvrdoglavosti i rivaliteta… uobraženosti i arogancije… taštine i nepažljivosti, koji daje viđenje, daje znanje, vodi miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni. A koji je to srednji put? To je upravo ovaj plemeniti osmostruki put, dakle: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. To je srednji put koji daje viđenje, daje znanje, vodi miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.”

Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] MA: Buda je izgovorio ovu suttu zato što su mnogi monasi postali zaneseni dobrima i čašću kojima je obasipana sangha i zapostavljali duhovno vežbanje. Buda očigledno nije mogao uvesti pravilo koje zabranjuje korišćenje različitih predmeta, ali onim monasima koji su istinski želeli da vežbaju ukazao je na pravu praksu naslednika Dhamme. [Natrag]

[2] MA objašnjava da ovih pet kvaliteta postepeno ispunjava sve stupnjeve prakse i kulminira stanjem arahanta. [Natrag]

[3] Stari monasi (thera) jesu oni koji iza sebe imaju više od deset kišnih perioda, računato od punog zaređenja (upasampadā); srednji monasi između pet i devet perioda; novi monasi manje od pet. [Natrag]

[4] Loši kvaliteti pomenuti ovde i u narednom odeljku nabrojani su kako bi ukazali na stanja koja se pominju ranije (§6) u rečenici: „Oni ne napuštaju ono što im je Učitelj rekao da napuste.” I to su uzroci zbog kojih monah postaje naslednik u materijalnim stvarima, a ne naslednik u Dhammi. U MN 7.3 istih šesnaest osobina, sa „zlovoljom” umesto „mržnje”, označava se kao „nesavršenost koja prlja um” (ćittass’ upakkilesā). Videti MN 7, fusnotu 4 niže. [Natrag]

[5] Plemeniti osmostruki put ovde se uvodi kako bi pokazao praksu koja nekog čini „naslednikom u Dhammi”. Ovakva antiteza između nečistoća i Puta pokazuje, sada iz novog ugla, kontrast između „naslednika u materijalnim stvarima” i „naslednika u Dhammi”, kojim je Buda inače i započeo ovu suttu. [Natrag]