Mađđhima nikāya 71
Teviđđavaććhagotta sutta
Govor Vaććhagotti
o trostrukom istinitom znanju
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālīja, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljatim krovom.
2. U isto vreme asketa Vaććhagotta živeo je u Parku belih lotosa i manga, gde su i inače askete obično boravili.712
3. Jednoga jutra Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krene put Vesālīja da prosi hranu. Dok je tako hodao, Blaženi pomisli: „Još je rano da prosim hranu u Vesālīju. Kako bi bilo da odem do askete Vaććhagotte u Parku belih lotosa i manga?”
4. I tako Blaženi otide do askete Vaććhagotte u Parku belih lotosa i manga. A Vaććhagotta još izdaleka vide Blaženog da dolazi i kad mu se ovaj približi, reče: „Dobro je što je Blaženi došao ovamo! Dobrodošlica Blaženome! Dugo je prošlo vremena otkako nije iskoristio priliku da dođe ovamo. Neka Blaženi sedne. Evo ovo je mesto pripremljeno za Blaženog.” Blaženi sede na pripremljeno mesto, a asketa Vaććhagotta odabra mesto niže od njegovog, sa strane, te reče Blaženome:
5. „Poštovani gospodine, ovako sam čuo: ‘Asketa Gotama tvrdi da je sveznajući i svevideći, da ima potpuno znanje i viđenje ovako: „Bilo da hodam ili stojim, spavam ili sam budan, znanje i viđenje stalno i neprekidno postoje u meni”.’713 Poštovani gospodine, da li oni koji tako kažu govore isto ono što je rekao i Blaženi i ne tumače pogrešno njegove reči, suprotno činjenicama? Da li objašnjavaju u skladu sa Dhammom, na takav način da se njihovim tvrdnjama ne može bilo šta osnovano prigovoriti?”
„Vaććha, oni koji tako kažu ne govore ono što sam ja rekao, pogrešno tumače moje reči, suprotno činjenicama.”714
6. „A kako bi trebalo da odgovorim da bih mogao reći ono što je Blaženi izgovorio, što nije pogrešno tumačenje njegovih reči, suprotno činjenicama? Kako mogu objasniti u skladu sa Dhammom, na takav način da se mojim tvrdnjama ne može bilo šta osnovano prigovoriti?”
„Vaććha, ako odgovoriš ovako: ‘Asketa Gotama ima trostruko istinsko znanje’, tada ćeš govoriti ono što sam i ja rekao i nećeš pogrešno tumačiti moje reči, suprotno činjenicama. Tada ćeš objašnjavati u skladu sa Dhammom, na takav način da se tvojim tvrdnjama ne može bilo šta osnovano prigovoriti.
7. Jer onoliko koliko poželim, toliko sam u stanju da se prisetim svojih prošlih života, jednog rođenja, dva rođenja… (kao sutta 51, §24)… Tako se sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
8. Onoliko daleko koliko poželim, duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, mogu da vidim bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđam kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima… (kao sutta 51, §25)…
9. Razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazim i ostajem u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.
10. Ako odgovoriš ovako: ‘Asketa Gotama ima trostruko istinsko znanje’, tada ćeš govoriti ono što sam i ja rekao i nećeš pogrešno tumačiti moje reči, suprotno činjenicama. Tada ćeš objašnjavati u skladu sa Dhammom, na takav način da se tvojim tvrdnjama ne može bilo šta osnovano prigovoriti.”
11. Kad ovo bi rečeno, Vaććhagotta upita Blaženog: „Učitelju Gotama, postoji li bilo koji domaćin koji je, bez napuštanja okova domaćinskog života, posle sloma tela, posle smrti stigao na kraj patnje?”715
„Vaććha, nema domaćina koji je, bez napuštanja okova domaćinskog života, posle sloma tela, posle smrti stigao na kraj patnje.”
12. „Učitelju Gotama, postoji li bilo koji domaćin koji je, bez napuštanja okova domaćinskog života, posle sloma tela, posle smrti stigao na nebo?”
„Vaććha, nema tek sto, dvesta, trista, četiristo ili petsto, već mnogo više domaćina koji su, bez napuštanja okova domaćinskog života, posle sloma tela, posle smrti stigli na nebo.”
13. „Učitelju Gotama, postoji li bilo koji āđīvaka716 koji je, posle sloma tela, posle smrti stigao na kraj patnje?”
„Vaććha, nema nijednog āđīvake koji je, posle sloma tela, posle smrti stigao na kraj patnje.”
14. „Učitelju Gotama, postoji li bilo koji āđīvaka koji je, posle sloma tela, posle smrti, stigao na nebo?”
„Kad se prisetim poslednjih devedeset i jednog eona, Vaććha, ne sećam se nijednog āđīvaka koji je, posle sloma tela, posle smrti, stigao na nebo, s izuzetkom jednoga, ali on se pridržavao učenja o moralnom efektu postupaka, učenja o moralnom efektu dela.”717
15. „Ako je tako, učitelju Gotama, onda učenici drugih tradicija nemaju čak ni šansu da odu na nebo.”
„Pošto je tako, Vaććha, učenici drugih tradicija nemaju čak ni šansu da odu na nebo.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, asketa Vaććhagotta se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
712 Ova i dve naredne sutte izgleda da predstavljaju hronološki opis Vaććhagottine duhovne evolucije. Saṁyutta nikāya sadrži čitavo poglavlje kratkih razgovora između Bude i Vaććhagotte, SN 33:1–55. Videti takođe SN 44:7–11.
713 Ovo je vrsta sveznanja za koju je đainski učitelj Nigaṇṭha Nātaputta u MN 14.17 tvrdio da je poseduje.
714 Komentar objašnjava da iako je deo tvrdnje tačan, Buda odbacuje čitavu tvrdnju, zato što je jedan njen deo neistinit. Deo tvrdnje koji je tačan je onaj da je Buda sveznajući i svevideći, deo koji je preterivanje je onaj da su znanje i viđenje neprekidno prisutni u njemu. Prema theravāda tradiciji, Buda je sveznajući u smislu da su njemu dostupne sve stvari koje se potencijalno mogu saznati. Buda, međutim, ne može znati sve istovremeno i mora se usmeriti ka onome što želi da zna. U MN 90.8 Buda kaže da je moguće videti i znati sve, ali ne istovremeno, a u AN 4:24 tvrdi da zna sve ono što može biti viđeno, čujno, osećano i shvaćeno, što theravāda tradicija tumači kao tvrdnju o sveznanju u već navedenom smislu. S ovim u vezi videti takođe Miln 102–107.
715 Komentar objašnjava „okove domaćinskog života” (gihisaṁyođana) kao vezanost za stvari koje poseduje kućedomaćin, a što MṬ nabraja kao zemlju, nakit, imetak, letinu itd. Komentar kaže da iako sutte pominju neke pojedince koji su, mada nezaređeni dostigli probuđenje, oni su idući putem arahanta uništili svaku vezanost za profane stvari i tako ili postali monasi ili umrli neposredno posle probuđenja. Ovo pitanje o nezaređenim arahantima razmatra se u Miln 264.
716 O školi āđīvaka videti MN 5.5.
717 Pošto je ovaj āđīvaka verovao u moralne efekte postupka, nije sledio ortodoksni filozofski fatalizam ostalih āđīvaka, koji su poricali delovanje zakona kamme i voljnih postupaka u oblikovanju čovekove sudbine. Komentar identifikuje ovog āđīvaku kao Bodhisattu u prethodnom životu.