Samyutta nikāya 3:21-25
Tatiya vagga
Treće poglavlje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
3:21 Puggala sutta – Čovek
Kraj Sāvatthija. U to vreme Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. A Blaženi mu onda reče:
“Veliki kralju, u ovome svetu moguće je naći četiri vrste ljudi. Koje četiri? Oni koji iz tame idu u tamu, oni koji iz tame idu u svetlost, oni koji iz svetlosti idu u tamu i oni koji iz svetlosti idu u svetlost. [1]
A kakva je to osoba, veliki kralju, koja iz tame ide u tamu? Ima slučajeva kada se neko rodi u niskoj porodici — porodici ćandala, sakupljača bambusa, lovaca, kolara ili smetlara — siromašnoj porodici gde je malo hrane i pića, koja jedva preživljava, a hranu i odeću nabavlja jako teško; a on sam je ružan, neugledan, deformisan, hronično bolestan — poluslep, krivih ruku, hrom ili paralizovan. [2] On ne može da stekne sebi hranu. piće, odeću i kočiju; cvetne vence, mirise i mirisna ulja; ležajeve, kuću i svetiljke. I tako, odlučuje da čini nedela telom, govorom i umom. A potom, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u svetu patnje, na lošem odredištu, u donjem svetu, u čistilištu.
Zamisli, veliki kralju, čoveka koji ide iz mraka u mrak, iz pomrčine u pomrčinu ili iz kaljuge u kaljugu: ta osoba je, kažem, ista takva. Ko je na tom putu, veliki kralju, taj ide iz tame u tamu.
A kakva je to osoba, veliki kralju, koja iz tame ide u svetlost? Ima slučajeva kada se neko rodi u niskoj porodici… a hranu i odeću stiče jako teško; a on sama je ružan… ili paralizovaan. On ne može da stekne sebi hranu… i svetiljke. I tako, odlučuje da čini dobra dela telom, govorom i umom. A potom, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.
Zamisli, veliki kralju, čoveka koji se sa zemlje popne na kočiju, sa kočije uzjaše na konja, sa konja se popne na slona, sa slona se uspne na visoku zgradu: ta osoba je, kažem, ista takva. Ko je na tom putu, veliki kralju, taj ide iz tame u svetlost.
A kakva je to osoba, veliki kralju, koja iz svetlosti ide u tamu? Ima slučajeva kada se neko rodi u visokoj porodici — imućnoj porodici ratnika ili u imućnoj porodici kućedomaćina — onoj koja je bogata, velikog imetka i poseda, sa mnogo zlata i srebra, sa mnogo blaga i stvari, sa mnogo bogatstva i prihoda, a on sam je lepo građen, naočit, skladan, izuzetno lep i dopadljiv. On može sebi da stekne hranu. piće, odeću i kočiju; cvetne vence, mirise i mirisna ulja; ležajeve, kuću i svetiljke. I tako, odlučuje da čini nedela telom, govorom i umom. A potom, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u svetu patnje, na lošem odredištu, u donjem svetu, u čistilištu.
Zamisli, veliki kralju, čoveka koji se sa viskoke zgrade spusti na slona, sa slona na konja, sa konja na kočiju, sa kočije siđe na zemlju, sa zemlje siđe u mrak podzemlja: ta osoba je, kažem, ista takva. Ko je na tom putu, veliki kralju, taj ide iz svetlosti u tamu.
A kakva je to osoba, veliki kralju, koja iz svetlosti ide u svetlost? Ima slučajeva kada se neko rodi u visokoj porodici… sa mnogo bogatstva i prihoda, a on sam je lepo građen, naočit, skladan, izuzetno lep i dopadljiv. On može sebi da stekne hranu… i svetiljke. I tako, odlučuje da čini dobra dela telom, govorom i umom. A potom, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.
Zamisli, veliki kralju, čoveka koji bi prešao iz kočije u kočiju, ili sa konja na konja, ili sa slona na slona, ili sa visoke zgrade na visoku zgradu: ta osoba je, kažem, ista takva. Ko je na tom putu, veliki kralju, taj ide iz svetlosti u svetlost.
Ove četiri vrste osoba je, veliki kralju, mogueć naću u ovome svetu.”
(I) Osoba, o kralju, koja je siromašna,
ali joj manjka vera, škrta je,
cicijaši, sa lošim namerama,
pogrešnih stavova, ne poštuje druge,
koja psuje i grdi askete,
bramane i druge duhovnike,
nihilista, podrugljivac, nagovara
i drugog da ne daje hranu prosjacima:
kada takva osoba umre, o kralju,
ona ide, vladaru nad ljudima,
u užasno čistilište,
ona ide iz tame u tamu.(II) Osoba, o kralju, koja je siromašna,
ali joj ne manjka joj vera, darežljiva je,
daje, sa najboljim namerama,
osoba sabranog uma,
koja ustaje i poštuje askete,
bramane i druge duhovnike,
ona koja sebe vežba u ispravnim postupcima,
koja nikog ne sprečava da daje hranu prosjacima:
kada takva osoba umre, o kralju,
ona ide, vladaru nad ljudima,
na trostruko nebo,
ona ide iz tame u svetlost.(III) Osoba, o kralju, koja je imućna,
ali joj manjka vera, škrta je,
cicijaši, sa lošim namerama,
pogrešnih stavova, ne poštuje druge,
koja psuje i grdi askete,
bramane i druge duhovnike,
nihilista, podrugljivac, nagovara
i drugog da ne daje hranu prosjacima:
kada takva osoba umre, o kralju,
ona ide, vladaru nad ljudima,
u užasno čistilište,
ona ide iz svetlosti u tamu.(IV) Osoba, o kralju, koja je imućna,
ne manjka joj vera, darežljiva je,
daje, sa najboljim namerama,
osoba sabranog uma,
koja ustaje i poštuje askete,
bramane i druge duhovnike,
ona koja sebe vežba u ispravnim postupcima,
koja nikog ne sprečava da daje hranu prosjacima:
kada takva osoba umre, o kralju,
ona ide, vladaru nad ljudima,
na trostruko nebo,
ona ide iz vetlosti u svetlost.
Beleške
[1] Ova sutta, bez poređenja i stihova, nalazi se kao Tamotama sutta (AN IV.85). Osoba je u tami (tamo) jer je spojena sa tamom tako što se rodila u niskoj porodici, i ide ka tami (tamopāriyana), jer se približava tami čistilišta. Osoba je u svetlosti (đoti) je je spojena sa svetlošću time što se rodila u visokoj porodici i ide prema svetlosti (đotipāriyana) zato što se približava svetlosti preporađanja na nebu. [Natrag]
[2] Ćandale su najprezrenije od onih koji su izvan svake kaste; videti Singh: The Life in North-Eastern India, str. 16-20. [Natrag]
3:22 Ayyikā sutta – Baka
Kraj Sāvatthija. U sred dana Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. A Blaženi mu onda reče:
“Odakle dolaziš, veliki kralju, u sred dana?”
“Poštovani gospodine, moja baka je umrla. Bila je vremešna, stara, sa mnogo leta na plećima, u poodmaklim godinama, u poslednjoj životnoj dobi, 120 godina posle rođenja. Poštovani gospodine, moja baka mi je bila vrlo draga i prirasla za srce. Kada bih, poštovani gospodine, mogao da dam kraljevskog slona i da je spasem od smrti, ja bih ga rado dao da one ne umre. [1] Kada bih mogao da dam kraljevskog konja i da je spasem od smrti, ja bih ga rado dao da one ne umre. Kada bih mogao da dam kraljevsko selo i da je spasem od smrti, ja bih ga rado dao da one ne umre. Kada bih mogao da dam čitavu zemlju da je spasem od smrti, ja bih je rado dao da one ne umre.”
“Sva bića, veliki kralju, osuđena su na smrt, okončavaju smrću i ne mogu umaći smrti.”
“Divno je, poštovani gospodine! Čudesno je, poštovani gospodine! Kako je to dobro rekao Blaženi: ‘Sva bića, veliki kraju, osuđena su na smrt, okončavaju smrću i ne mogu umaći smrti’.”
“Tako i jeste, veliki kralju! Sva bića osuđena su na smrt, okončavaju smrću i ne mogu izbeći smrt. Baš kao što sve grnčareve posude, bilo da su nepečene ili pečene, jesu osuđene na razbijanje, okončavaju razbijanjem i ne mogu izbeći razbijanje, isto tako su sva bića osuđena na smrt, okončavaju smrću i ne mogu izbeći smrt.
Sva bića će umreti,
jer svaki život se okončava smrću.
Putovaće u skladu sa svojim delima,
uživajući plodove i zasluga i nedela:
zločinci odlaze u čistilište,
dobročinitelji u srećni svet.Otuda, treba činiti dobro
kao zalihu za budućnost.
Zasluge su potpora živim bićima
(kad se preporode) u drugom svetu.”
Beleška
[1] Pošto mu je majka umrla, kralja je odhranila njegova baka; zato ju je toliko voleo. Kraljevski slon je slon koji vredi 100.000 kahapana, ukrašen draguljima iste te vrednosti. Isto objašnjenje vredi i za kraljevskog konja i za kraljevsko selo. [Natrag]
3:23 Loka sutta – Kvaliteti ovoga sveta
U Sāvatthiju. Dok je sedeo sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženom: “Koliko kvaliteta ovoga sveta, kada nastaju, nastaju radi štete, nespokojstva i neugodnosti?”
“Tri su kvaliteta, veliki kralju, koji kada nastaju, nastaju radi štete, nespokojstva i neugodnosti. Koja tri? Pohlepa, veliki kralju, jeste kvalitet ovoga sveta koji kada nastaje, nastaje radi štete, nespokojstva i neugodnosti. Odbojnost… Obmanutost jeste kvalitet ovoga sveta koji kada nastaje, nastaje radi štete, nespokojstva i neugodnosti.”
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:
“Pohlepa, odbojnost i obmanutost
— rođeni u nekome —
slamaju tu osobu, nedovoljno svesnu,
lako kao trsku.”
3:24 Issatha sutta – Veština gađanja lukom i strelom
U Sāvatthiju. Sedeći sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženome: “Kuda, gospodine, poklon treba da bude upućen?”
“Gde god um oseća poverenje, veliki kralju.”
“Ali gde upućen poklon, gospodine, donosi naveći plod?”
“Ovo [pitanje] je jedna stvar, veliki kralju – “Kuda poklon treba da bude upućen?” – dok je ono – “Gde upućen poklon donosi naveći plod?” – nešto sasvim drugo. Ono što je dato vrloj osobi – umesto nekoj neobuzdanoj – donosi najveći plod. U tom slučaju, veliki kralju, ja ću ti postaviti kontrapitanje. Odgovori kako misliš da je najbolje.
“Šta misliš, veliki kralju? Ima slučajeva kada je rat na pragu, predstoji bitka. Okupe se plemićki sinovi – neuvežbani, neiskusni, nedisciplinovani, strašljivi, kukavice, spremni da uteknu pred opasnošću. Hoćeš li ih povesti sa sobom? Je su li ti takvi od ikakve koristi?”
“Ne, gospodine, neću ih povesti sa sobom. Takvi mi nisu ni od kakve koristi.”
“Zatim se bramanski sinovi… trgovački sinovi… radnički sinovi okupe – neuvežbani, neiskusni, nedisciplinovani, strašljivi, kukavice, spremni da uteknu pred opasnošću. Hoćeš li ih povesti sa sobom? Je su li ti takvi od ikakve koristi?”
“Ne, gospodine, neću ih povesti sa sobom. Takvi mi nisu ni od kakve koristi.”
“A šta misliš, veliki kralju,? Ima slučajeva kada je rat na pragu, predstoji bitka. Okupe se plemićki sinovi – uvežbani, iskusni, disciplinovani, hrabri, neustrašivi, spremni da se suoče sa opasnošću. Hoćeš li ih povesti sa sobom? Je su li ti takvi od ikakve koristi?”
“Da, gospodine, povešću ih sa sobom. Takvi su mi od i te kakve koristi.”
“Zatim se bramanski sinovi… trgovački sinovi… radnički sinovi okupe – uvežbani, iskusni, disciplinovani, hrabri, neustrašivi, spremni da se suoče sa opasnošću. Hoćeš li ih povesti sa sobom? Je su li ti takvi od ikakve koristi?”
“Da, gospodine, povešću ih sa sobom. Takvi su mi od i te kakve koristi.”
“Isto tako, veliki kralju. Kada neko napusti dom i ode u beskućnike – bez obzira iz kojeg plemena – i napustio je pet faktora, a razvio drugih pet, ono što je njemu dato donosi najveći plod.
A kojih pet faktora je napustio? Napustio je čulnu želju… zlovolju… tromost i lenjost… uznemirenost i nespokojstvo… neizvesnost. Tih pet faktora je on napustio. A kojih pet faktora je razvio? Razvio je vrlinu… koncentraciju… odvraćenost… znanje i viziju izbavljenja. Tih pet faktora je razvio.
A onaj ko je napustio pet faktora, a razvio drugih pet, to što je njemu dato donosi najveći plod.”
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:
“Kao što će kralj spremajući se za rat
unajmiti mladiće obučene u gađanju lukom,
neustražive i snažne, a ne one
što su, još od rođenja kukavice;
isto tako i ti treba da odaješ počast
onome ko je savršenog ponašanja, mudar,
u kojem su učvršćeni sabranost i strpljenje,
čak i ako je, po rođenju, niskog porekla.Neka darodavci podižu
prijatna boravišta za askete
i pozivaju znalce da tu borave.
Neka im prave izvore u suvim šumama
i staze za hodanje tamo gde je potrebno.
Neka sa jasnom, mirnom svesnošću,
daruju hranom i pićem, odećom i smeštajem
one koji koračaju pravim putem.Baš kao što ogroman, munjama okićen, grmeći oblak,
sipa kišu na plodnu zemlju i natapa polja i padine,
isto tako osoba ispunjena poverenjem i znanjem, mudra,
sakupivši zalihe, opskrbljuje beskućnike hranom i pićem.
Uživajući u darovanju, ‘Dajte im! Dajte!’ govori.
To je njegova grmljavina, nalik kišnom oblaku.
Ta pljusak dobročinstava, obilan,
vraća se upravo onome ko dariva.”
3:25 Pabbatūpama sutta – Poređenje sa planinom 
U Sāvatthiju. Jednom Pasenadi, kralj Kosale, dođe kod Blaženog u sred dana i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: “E pa, veliki kralju, otkuda ti u sred dana?”
“Malopre sam, gospodine, bio upleten u jednu stvar tipičnu za miropomazane plemenite ratnike-kraljeve zatrovane otrovom vlasti, opsednute pohlepom za čulnim zadovoljstvima, koji su postigli stabilnu kontrolu nad svojom zemljom i vladaju osvojivši ogromne teritorije.”
“Šta misliš, veliki kralju? Pretpostavi da ti čovek, poverljiv i pouzdan, dođe sa istoka i pristigavši kaže: ‘Mnogopoštovano visočanstvo, trebalo bi da znate da stižem sa istoka. Tamo sam video golemu planinu, seže do oblaka, valja se ovamo i usput mrvi sva živa bića [na svom putu]. Učinite ono što mislite da treba učiniti.’ Tada drugi čovek dođe sa zapada… Tada treći čovek dođe sa severa… Tada ti četvrti čovek, poverljiv i pouzdan, dođe sa juga i pristigavši kaže: ‘Mnogopoštovano visočanstvo, trebalo bi da znate da stižem sa juga. Tamo sam video golemu planinu, seže do oblaka, valja se ovamo i usput mrvi sva živa bića [na svom putu]. Učinite ono što mislite da treba učiniti.’ Ako, vaše visočanstvo, iskrsne tako velika opasnost, tako užasno razaranje ljudskih života – i ljudsko stanje je tako teško održati – šta u takvoj situaciji treba učiniti?”
“Ako, gospodine, iskrsne tako velika opasnost, tako užasno razaranje ljudskih života – i ljudsko stanje je tako teško održati – šta bi drugo trebalo raditi nego ponašati se u skladu sa Dhammom, ispravno se ponašati, činiti poželjna, dobra dela?”
“E onda te ja obaveštavam, veliki kralju: starost i smrt se valjaju pravo na tebe. Kada starost i smrt idu pravo prema tebi, veliki kralju, šta onda treba učiniti?”
“Ako starost i smrt idu pravo prema meni, gospodine, šta bi drugo trebalo raditi nego ponašati se u skladu sa Dhammom, ispravno se ponašati, činiti poželjna, dobra dela?
Ima slučajeva, gospodine, kada miropomazane plemenite ratnike-kraljeve zatrovane otrovom vlasti, opsednute pohlepom za čulnim zadovoljstvima, koji su postigli stabilnu kontrolu nad svojom zemljom i vladaju osvojivši ogromne teritorije, organizuju borbe na slonovima; ali nema koristi od tih borbi na slonovima, nema svrhe, kada starost i smrt idu pravo na tebe. Ima borbi na konjima… borbe u borbenim kočijama… borbe pešadije… ali nema koristi od tih borbi pešadije, nema svrhe, kada starost i smrt idu pravo na tebe. Na ovom kraljevskom dvoru ima savetnika koji su, kada neprijatelji na nas krenu, u stanju da ga nadmudre i zavade; ali nema koristi od tih borbi nadmudrivanja, nema svrhe, kada starost i smrt idu pravo na tebe. Na ovom kraljevskom dvoru toliko je zlata i srebra u trezoru, da smo sa takvim bogatstvom u stanju da potkupimo neprijatelje kada na nas krenu, ali nema koristi od tih borbi bogatstvom, nema svrhe, kada starost i smrt idu pravo na tebe. Kada starost i smrt idu pravo na mene, gospodine, šta bi drugo trebalo raditi nego ponašati se u skladu sa Dhammom, ispravno se ponašati, činiti poželjna, dobra dela?”
“Tako je, veliki kralju! Tako je, veliki kralju! Kada starost i smrt idu pravo na tebe, šta bi drugo trebalo raditi nego ponašati se u skladu sa dhammom, ispravno se ponašati, činiti poželjna, dobra dela?”
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:
Poput ogromnih stena,
planina što paraju nebo,
i primiču se sa svih strana,
lomeći sve pred sobom,
tako i starost i smrt
stižu slamajući živa bića:
plemenite ratnike, sveštenike, trgovce,
radnike, parije i smetlare.
Nikoga ne štede, već svakog gaze.Ovde ne pomažu čete na slonovima,
ni vozari ni konjica,
ne pomaže ni bitka nadmudrivanja
niti bogatstvo spasava.Zato mudrac,
videvši šta je za njega dobro,
nepokolebljiv, stiče poverenje
u Budu, Dhammu i Sanghu.Onaj ko praktikuje Dhammu
mišlju, rečju i delom,
dobija pohvale ovde na zemlji
a posle smrti raduje se na nebu.