Samyutta nikāya 9:1-14
Vana saṃyutta
Šuma
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
9:1 Viveka sutta – Osama
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom neki monah boravio među narodom Kosala, u kraju pokrivenom gustom šumom. U to vreme, otišavši da provede dan [u šumskom gustišu], zaokupiše ga štetne misli, vezane za život kućedomaćina.
Tada božanstvo koje je nastanjivalo tu gustu šumu, osetivši milosrđe prema tom monahu, želeći mu dobro, želeći da ga prizove pameti, približi mu se i obrati sledećim stihovima:
“Sve žudeći za osamom zašao si u ovu šumu,
a ipak tvoj um stalno beži iz nje.
Ti, čoveče: savladaj svoju želju za ljudima.
Tada bićes srećan, slobodan od žudnje.Nezadovoljstvo odagnaj, sabran budi.
Dozvoli da te podsetim na ono što je dobro —
jer prah svetova donjih razvejati je teško.
Ne dopusti da ti prah čulnog vid zamuti sasvim.Poput ptice blatnjavih krila
što strese prah sa sebe trzajem jednim,
isto tako i monah — energičan i sabran —
strese sa sebe prah što se na njega lepi.”
Tada se taj monah, pročišćen rečima božanstva, dozva pameti.
Videti takođe: SN IX.9; SN IX.14.
9:2 Upaṭṭhāna sutta
9:3 Kassapagotta sutta
9:4 Sambahula sutta – Velika grupa [pāli]
Jednom je velika grupa monaha živela u zemlji Kosala, na mestu duboko u džungli. A kada su prošla tri meseca i završio se period monsuna, oni nastaviše svoje lutanje. Kad vide da monaha više nema, božanstvo koje je boravilo u toj šumi poče da se jada i tom prilikom je izgovorilo sledeće stihove:
‘Nezadovoljstvo me danas ispuni,
kad videh sva ta prazna mesta.
Kud nestadoše svi ti Gotamini učenici,
sjajni govornici i veliki znalci?’
Kad ovo bi izrečeno, monasi, neko drugo božanstvo koje se tu našlo ovako odgovori:
Jedni se po Magadhi raspršiše, drugi po Kosali,
a neki u zemlju Vađđi odoše.
Slično jelenu što nesputan luta,
bez stalnog boravišta i monasi žive.
9:5 Ānanda sutta
9:6 Anuruddha sutta – Anuruddha
Jednom je prilikom poštovani Anuruddha boravio u zemlji Kosala, na mestu duboko u džungli. A onda božanstvo sa Tāvatimsa neba po imenu Đālini, jedna od supružnica poštovanog Anuruddhe u prethodnim životima, otide do njega i, stigavši, obrati mu se ovim stihovima:
Usmeri svoj um tamo gde si nekada živeo,
ka Tāvatimsa božanstvima, kojima s esv eželje ispunjavaju.
Poštovan, opet ćeš zasijati, okružen boginjama,
[Poštovani Anuruddha:]
Jadne su te boginje, tako učvršćene u svom identitetu. [1]
Isto su jasna i ona bića koja se vezuju za društvo boginja.
[Đālini:]
‘Ne znaju šta je sreća oni koji nikada nisu videli Nandana park,
boravište blistavih bogova, što čine Tridesetoricu!’
[Poštovani Anuruddha:]
“Zar ti ne znaš, ludo jedna, ono što kažu probuđeni:
Prolazne su sve uslovljene tvorevine, priroda im je da nastaju i propadaju.
Kako se pojave, tako i nestanu; tek njihovo smirenje jeste sreća.Đālini, u društvu božanstava nema više boravišta za mene!
Sve novi životi su okončani, za mene više novog rođenja nema.
Beleška (Bhikkhu Bodhi)
[1] One su jadne ne u smislu da žive u teškim uslovima, jer su u srećnom svetu i uživaju u svom uspehu. Jadne su zbog ponašanja, jer kad okončaju sadašnji život mogu se opet roditi čak i u čistilištu. Sakaya, “identitet”, čini pet sastojaka vezivanja, koji su svi bolni (dukkha) zbog svoje prolaznosti. Komentar za SN objašnjava da su boginje “učvršćene u svom identitetu” (sakkāyasmim patitthitā) zbog osam razloga: požude, mržnje, obmanutosti, gledišta, latentnih sklonosti, taštine, sumnje i nespokojstva.[Natrag]
9:7 Nāgadatta sutta
9:8 Kulagharaṇi sutta
9:9 Vađđiputta sutta – Princ iz plemena Vađđi
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom neki monah, princ iz plemena Vađđi, boravio blizu Vesalija, u gustoj šumi. I u to vreme je u Vesaliju bila celonoćna svetkovina. Tada taj monah — tužeći kad je začuo glasnu muziku duvačkih i žičanih instrumenata, zvuk gonga iz Vesalija, izgovori sledeće stihove:
Živim u divljini potpuno sam
poput debla odbačenog u šumi.
U noći kakva je ova,
ko bi mogao biti
jadniji od mene?
Tada božanstvo koje je nastanjivalo tu gustu šumu, osetivši milosrđe prema tom monahu, želeći mu dobro, želeći da ga prizove pameti, približi mu se i obrati sledećim stihovima:
Živeći u divljini potpuno sam
poput debla odbačenog u šumi,
mnogo je onih koji ti zavide,
takvi poput stanovnika pakla,
i onih koji ka nebesima streme.
Tada se taj monah, pročišćen rečima božanstva, dozva pameti.
Videti takođe: SN IX.1; SN IX.14.
9:10 Sađđhāya sutta
9:11 Akusala vittakā sutta – Loše misli
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom neki monah boravio među narodom Kosala, u gustoj šumi. I u to vreme je ceo dan proveo obuzet lošim, štetnim mislima: mislima ispunjenim strašću, mržnjom i zlom namerom.
Tada božanstvo koje je nastanjivalo tu gustu šumu, osetivši milosrđe prema tom monahu, želeći mu dobro, želeći da ga prizove pameti, približi mu se i obrati sledećim stihovima:
Sasvim rastresen si,
samleven mislima svojim.
Odstupivši od nepažnje,
promišljaj pažljivo.Zaustavljajući svoj um na Učitelju,
na Dhammi, na Sanghi, svojim vrlinama,
stiži ćeš do radosti, ushićenja,
prijatnosti bez sumnje.
Tada, prožet radošću,
okončaćeš najzad patnju i nespokojstvo.
Tada se taj monah, pročišćen rečima božanstva, dozva pameti.
Videti takođe bilo koju od sutta o šest sabranosti (npr. SN XI.3, AN III.70, AN XI.12, AN XI.13)
9:12 Mađđhanhika sutta
9:13 Pākatindriya sutta
9:14 Gandhatthena sutta – Kradljivac mirisa
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom neki monah boravio među narodom Kosala, u gustoj šumi. I u to vreme je, posle obeda, vraćajući se iz prošenja hrane, otišao do jezerca sa lotosima i pomirisao crveni lotos.
Tada božanstvo koje je nastanjivalo tu gustu šumu, osetivši milosrđe prema tom monahu, želeći mu dobro, želeći da ga prizove pameti, približi mu se i obrati sledećim stihovima:
“Mirišeš taj iz vode rođen cvet
koji ti nije bio dat.
To je, dragi gospodine, čin krađe.
Ti si kradljivac mirisa.”
[Monah:]
“Ne uzimam, ne oštećujem.
Mirišem lotos poizdalje.
Pa zašto nazivaš mene
kradljivcem mirisa?
Ima takvih što čupaju stabljike,
oštećuju cvetove,
takvih koji se bezdušno ponašaju:
zašto to njima ne kažeš?”
[Božanstvo:]
“Čovek bezdušan i halapljiv,
uprljan poput dečije pelene:
njemu da kažem nemam šta.
Ti si taj kojem treba da govorim.
Čoveku neuprljanom,
što stalno teži čistoti,
njemu zlo koliko na vrhu vlasi
izgleda golemo poput oblaka.”
[Monah:]
“Da, yakkha, ti me razumeš
i naklonost pokazuješ.
Upozori me opet, yakkha,
kad god opet vidiš nešto ovome nalik.”
[Božanstvo:]
“Moj život od tebe ne zavisi,
niti sam ja najamnik tvoj.
Ti bi, monaše, sam trebalo da znaš
kako do odredišta povoljnog stići.”
Tada se taj monah, pročišćen rečima božanstva, dozva pameti.