Samyutta nikāya 12:21-30

Dasabala vagga
Deset snaga

Prevod sBranislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

12:21 Deset snaga (1) (Dasabala sutta)

Kraj Sāvatthija.

“Monasi, posedujući deset snaga i četiri osnove za samopouzdanja, Tathāgata zauzima mesto bika predvodnika, u zajednicama se oglašava lavljim rikom i brahma-točak pokreće ovako [1]: ‘Takav je oblik, takav je nastanak oblika, takav je nestanak oblika; takav je osećaj, takav je nastanak osećaja, takav je nestanak osećaja; takav je opažaj, takav je nastanak opažaja, takav je nestanak opažaja; takvi su mentalni obrasci, takav je nastanak mentalnih obrazaca, takav je nestanak mentalnih obrazaca; takva je svest, takav je nastanak svesti, takav je nestanak svesti. [2] Tako, kad ovo postoji i to nastaje; sa nastankom ovoga i ono nastaje. Kad ovo ne postoji i to ne nastaje; sa nestankom ovoga i ono nestaje. To znači, sa neznanjem kao uslovom, monasi, [nastaju] mentalni obrasci; sa mentalnim obrascima kao uslovom svest; sa svešću kao uslovom ime-i-lik; sa imenom-i-likom kao uslovom šest područja čula; sa šest područja čula kao uslovom kontakt; sa kontaktom kao uslovom osećaj; sa osećajem kao uslovom žudnja; sa žudnjom kao uslovom vezivanje, sa vezanošću kao uslovom postojanje, sa postojanjem kao uslovom rođenje), sa rođenjem kao uslovom nastaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. To je poreklo čitavog ovog okeana patnje. Ali sa potpunim nestankom neznanja sledi i nestanak mentalnih obrazaca; sa nestankom mentalnih obrazaca nestanak svesti, sa nestankom svesti nestanak imena-i-lika; sa nestankom imena-i-lika nestanak šest područja čula; sa nestankom šest područja čula nestanak kontakta; sa nestankom kontakta nestanak osećaja; sa nestankom osećaja nestanak žudnje; sa nestankom žudnje nestanak vezanosti; sa nestankom vezanosti nestanak postojanja; sa nestankom postojanja nestanak rođenja; sa nestankom rođenja nestaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.

Beleške

[1] Komentar pojam brahma objašnjava kao settha, uttama, “najbolje, najviše”, i opisuje brahma-točak kao pročišćeni točak Dhamme (visuddhadhammacakka). On je dvostruki, kao znanje pronicanja (pativedhañāna) i znanje podučavanja (desanañāna). Prvo znanje proističe iz mudrosti i Budi donosi uvid u četiri plemenite istine; drugo potiče od saosećanja i omogućuje mu da podučava na takav način da njegovi učenici stignu do cilja. Znanje pronicanja je transcendentno (lokuttara), a znanje podučavanja ovozemaljsko (lokiya). [Natrag]

[2] Ova standardna formula o pet sastojaka bića može se naći i u SN XII:23, SN XXII.78, SN XXII:89 i SN XXII:101. Takođe se pojavljuje u Satipatthana sutti. Nastanak (samudaya) i prestanak (atthangama) sastojaka bića objašnjen je sa stanovišta dijahrone uslovljenosti u SN XXII:5, a sa stanovišta sinhronijske uslovljenosti u SN XXII:56 i SN XXII:57. [Natrag]

12:22 Deset snaga (2) (Dasabala sutta)

Kraj Sāvatthija.

Tako sam ja, monasi, izložio Dhammu, jednostavnu, jasnu, razgovetnu, logičnu. [3] Kad je Dhamma tako izložena, jednostavna, jasna, razgovetna, logična, to je dovoljno da se u sinu svog plemena (kulaputto), koji je napustio dom vođen poverenjem (saddhā), javi ovakvo nadahnuće: ‘Neka od mene ostanu samo koža, tetive i kosti; neka se meso i krv u mome telu sasuše; ali neka u meni bude energije dok ne dostignem ono što se dostići može muževnom snagom, muževnom energijom, muževnim naporom!’

Monasi, lenjivac je okružen patnjom, sasvim zaokupljen lošim, štetnim stanjima uma i velika je dobrobit koju on zapostavlja. Ali energičan čovek živi srećan, daleko od loših, štetnih stanja uma i velika je dobrobit koju on za sebe postiže. Monasi, niskim se ne dostiže najviše [arahant]; uzvišenim se najviše dostiže. Monasi, ovaj monaški život je nektar (mandapeyya) [4]; i Učitelj ovde je. [5] Zato, monasi, uložite napor da dosegnete ono još nedosegnuto, da postignete ono još nepostignuto, da ostvarite ono još neostvareno, [imajući pri tome na umu]: ‘Na ovaj način naš odlazak u beskućnike neće biti jalov, već izdašan i plodonosan; a kada koristimo ogrtaće, hranu, smeštaj i lekove, ta pomoć koju nam drugi obezbediše, doneće i njima velike plodove i blagodet’. Tako, monasi, treba sebe da vežbate.

Monasi, imati u vidu sopstveno dobro dovoljno je da biste ka cilju stremili neumorno. Imati u vidu dobro drugih dovoljno je da biste ka cilju stremili neumorno. Imati u vidu i sopstveno i dobro drugih dovoljno je da biste ka cilju stremili neumorno.”

Beleške:

[2] Ova standardna formula o pet sastojaka bića može se naći i u SN XII:23, SN XXII:78, SN XXII:89 i SN XXII:101. Takođe se pojavljuje u Satipatthana sutti, MN 10. Nastanak (samudaya) i prestanak (atthangama) sastojaka bića objašnjen je sa stanovišta dijahrone uslovljenosti u SN XXII.5, a sa stanovišta sinhronijske uslovljenosti u SN XXII:5 i SN XXII:57. [Natrag]

[3] Chinnapilotika. Komentar: rite (pilotika) su stara odeća, sa rupama i iskidana, koja je zakrpljena različitim komadima platna. Ako monah ne nosi ogrtač od takvog platna, već od celog komada, za njega se kaže da “nije u ritama”. Isto se odnosi i na Dhammu, koja nije sastavljena od međusobno protivrečnih delova pokupljenih na raznim stranama, već je “u jednom komadu”, tj. konzistentna i logična. [Natrag]

[4] Mandapeyya je kovanica sastavljane od reči manda, koja znači “jasno” (pasanna) i peyya, u značenju ono što se pije. Izgleda da je manda izvorno označavalo najbolji deo mleka ili butera, tj. krem, a onda je kao i u srpskom počelo da označava i najbolji deo nečega. Pošto se dakle radi o najboljem piću, mandapeyya je prevedeno kao “nektar”. Prema Komentaru, postoje tri vrste “krema”: (1) krem Učenja (desanamanda), tj. četiri plemenite istine i trideset sedam pomoći ka prosvetljenju; (2) krem primalaca (patiggahamanda), tj. učenici koji su u stanju da razumeju to učenje i (3) krem svetačkog života (brahmacariyamanda), tj. Plemeniti osmostruki put. [Natrag]

[5] Ove reči predstavljaju podstrek da se uloži napor još dok je tu Učitelj koji razjašnjava put. [Natrag]

12:23 Zavisnost (Upanisa sutta)

… Kada, redovnici, na vrhu planine kiša pada velikim kapima, tada voda ispunjava planinske procjepe, pećine i jame cureći niz padinu. Kada su procjepi, pećine i jame napunjeni, napune se prvo manja jezera, a zatim velika. Kad su i velika jezera puna napune se prvo manji brzaci, pa onda veće rijeke, a kad su one prepune, napune se mora.

Isto tako, redovnici, na osnovu zablude nastaju odrednice, na osnovu odrednica svijest, na osnovu svijesti ime-i-lik. na osnovu imena-i-lika šestostruka osjetilna osnova, na osnovu šestostruke osjetilne osnove dodir, na osnovu dodira osjet, na osnovu osjeta žeđ, na osnovu žeđi grabljenje, na osnovu grabljenja nastajanje, na osnovu nastajanja rođenje, na osnovu rođenja neugoda, na osnovu neugode povjerenje, na osnovu povjerenja radost, na osnovu radosti zadovoljstvo, na osnovu zadovoljstva smirenost, na osnovu smirenosti ugoda, na osnovu ugode zadubljenje, na osnovu zadubljenja zbiljsko-znanje-i-uviđanje, na osnovu zbiljskog znanja i uviđanja odvraćanje, na osnovu odvraćanja obestrašćenje, na osnovu obestrašćenja oslobođenje, na osnovu oslobođenja znanje-o-iscrpljenju (khayañanam).

12:24 Askete drugih škola (Aññatitthiya sutta)

Kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju.

(I)

Onda se, rano ujutro, poštovani Sāriputta obuče i uzevši prosjačku zdelu i ogrtač krete u Rāđagahu u prošenje hrane. I pri tom mu se javi misao: “Još je rano za prošenje hrane u Rāđagahi. Bolje da odem do parka u kojem borave askete drugih škola.”

I tako poštovani Sāriputta otide do parka u kojem borave askete drugih škola. Tu razmeni pozdrave sa ostalim asketama i kad su završili pozdravljanje i ljubazan razgovor, sede sa strane. A askete mu onda rekoše:

“Prijatelju Sāriputta, neki askete i bramani, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju; drugi askete i bramani, govoreći o kammi, tvrde da nam patnju stvaraju drugi; treći askete i bramani, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, ali da nam patnju stvaraju i drugi; četvrti askete i bramani, govoreći o kammi, tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi. A šta, prijatelju Sāriputta, asketa Gotama na sve to kaže? Šta on podučava? Šta bi trebalo mi da odgovorimo da bismo iskazali ono što je rekao i asketa Gotama, a da ga pogrešno ne tumačimo na način koji je suprotan činjenicama? I kako bi sve to trebalo mi da razjasnimo u skladu sa Dhammom, tako da iz toga izvedeni razumni zaključci ne pruže osnovu za kritiku?”

“Prijatelji, Blaženi je rekao da patnja nastaje sa razlogom. A koji je to? Taj razlog jeste kontakt. Ko tako govori, iskazuje ono što je rekao i asketa Gotama, a da ga pogrešno ne tumači na način koji je suprotan činjenicama; tako bi sve to trebalo razjasniti u skladu sa Dhammom, pa da iz toga izvedeni razumni zaključci ne pruže osnovu za kritiku.

Zato, prijatelji, u slučaju onih asketa i bramana koji, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, takav stav je uslovljen kontaktom. Isto tako, u slučaju onih asketa i bramana koji, govoreći o kammi, tvrde da nam patnju stvaraju drugi, takav stav je takođe uslovljen kontaktom. Isto tako, u slučaju onih asketa i bramana koji, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, ali da nam patnju stvaraju i drugi, takav stav je takođe uslovljen kontaktom. Isto tako, u slučaju onih asketa i bramana koji, govoreći o kammi, tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi, takav stav je takođe uslovljen kontaktom.

Jer, prijatelji, u slučaju onih asketa i bramana koji govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta. Isto tako, u slučaju onih asketa i bramana koji, govoreći o kammi, tvrde da nam patnju stvaraju drugi, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta. Isto tako, u slučaju onih asketa i bramana koji, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, ali da nam patnju stvaraju i drugi, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta. Isto tako, u slučaju onih asketa i bramana koji, govoreći o kammi, tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta.”

(II)

Ovaj razgovor između poštovanog Sāriputte i asketa drugih škola čuo je i poštovani Ānanda. I on, pošto je otišao u prošenje hrane u Rāđagahu i vratio se, pošto je pojeo to što je dobio, otide do Blaženoga, pokloni mu se, sede sa strane i ispriča Blaženome čitav razgovor između poštovanog Sāriputte i asketa drugih škola. A Blaženi na to reče:

“Dobro je, Ānanda, dobro je! Svako do ispravno odgovara bi odgovorio upravo onako kako je to Sāriputte učinio. Ja sam rekao, Ānanda, da patnja nastaje sa razlogom. A koji je to? Taj razlog jeste kontakt. Ko tako govori, iskazuje ono što sam rekao, a da me pogrešno ne tumači na način koji je suprotan činjenicama; tako bi to trebalo da razjasni u skladu sa Dhammom, pa da iz toga izvedeni razumni zaključci ne pruže osnovu za kritiku.

Zato, Ānanda, u slučaju onih asketa i bramana koji, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju… i oni koji tvrde da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi, takav stav je takođe uslovljen kontaktom.

Jer, Ānanda, u slučaju onih asketa i bramana koji govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju… i u slučaju onih koji, govoreći o kammi, tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta.

Jednom sam prilikom, Ānanda, boravio upravo ovde u Rāđagahi, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onde se ujutro obukoh i uzevši prosjačku zdelu i ogrtač krenuh u Rāđagahu u prošenje hrane. I pri tom mi se javi misao: ‘Još je rano za prošenje hrane u Rāđagahi. Bolje da odem do parka u kojem borave askete drugih škola.’ I tako otidoh do parka u kojem borave askete drugih škola. Tu se pozdravih sa ostalim asketama i kad smo završili pozdravljanje i ljubazan razgovor, sedoh sa strane…. [askete pitaju isto ono što su pitali i Sāriputtu i dobijaju identičan odgovor] … nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta.”

“Izvanredno, poštovani gospodine! Čudesno, poštovani gospodine! Kako čitavo značenje može biti iskazano jednom jedinom sintagmom! Može li se isto to značenje iskazati detaljno, na način koji je dubok i sa dubokim implikacijama?”

“U tom slučaju, Ānanda, razjasni tu stvar samome sebi.”

“Poštovani gospodine, ako bi me pitali: ‘Prijatelju Ānanda, koji je izvor starosti-i-smrti, šta je njegovo poreklo, iz čega je ono rođeno i stvoreno?’ — ako bi me tako pitali, ja bih odgovorio ovako: ‘Prijatelji, starost-i-smrt imaju rođenje kao svoj izvor, rođenje kao svoje poreklo, iz rođenja je ono rođeno i stvoreno’. Ako bi me tako pitali, ja bih ovako odgovorio.

Poštovani gospodine, ako bi me pitali: ‘Prijatelju Ānanda, koji je izvor rođenja, šta je njegovo poreklo, iz čega je ono rođeno i stvoreno?’ — ako bi me tako pitali, ja bih odgovorio ovako: ‘Prijatelji, rođenje imaju postojanje kao svoj izvor, postojanje kao svoje poreklo, iz postojanja je ono rođeno i stvoreno… Postojanje ima vezivanje kao svoj izvor… Vezivanje ima žudnju kao svoj izvor… Žudnja ima osećaj kao svoj izvor… Osećaj ima kontakt kao svoj izvor… Kontak ima šest područja čula kao svoj izvor, šest područja čula kao svoje poreklo, iz šest područja čula je on rođen i stvoren. Ali sa potpunim nestankom šest područja čula nestaje i kontakt; sa nestankom kontakta nestaje i osećaj; sa nestankom osećaja nestaje i žudnja; sa nestankom žudnje nestaje i vezanost; sa nestankom vezanosti nestaje i postojanje; sa nestankom postojanja nestaje i rođenje; sa nestankom rođenja nestaju i starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.’ Ako bi me, poštovani gospodine, ovako pitali, ja bih odgovorio tako.”

12:25 Goor Bhumiđi (Bhumiđa sutta)

U Sāvatthiju.

Poštovani Bhumiđa, ustavši iz osame jednog kasnog popodneva, otide do poštovanog Sāriputte. Pošto je stigao, razmeni on učtive pozdrave sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. I dok je tako sedeo, obrati se on poštovanom Sāriputti: “Prijatelju Sāriputta, ima monaha i asketa, učitelja kamme, koji objavljuju da svako sam sebi stvara zadovoljstvo i bol. Ima drugih monaha i asketa, učitelja kamme, koji objavljuju da nam zadovoljstvo i bol stvaraju drugi. Ima, zatim, monaha i asketa, učitelja kamme, koji objavljuju da zadovoljstvo i bol pravimo sami, a da ih stvaraju i drugi. A ima, pak i onih monaha i asketa, učitelja kamme, koji objavljuju da zadovoljstvo i bol ne pravimo ni mi sami, a ne stvaraju ih ni drugi, već da nastaju sami od sebe. U ovom slučaju, prijatelju Sāriputta, kakvo je učenje Blaženog? Čemu on podučava? Na koji način bi moj odgovor na ovo pitanje bio u skladu sa onim što je rekao Blaženi, bez njegovog pogrešnog tumačenja, u skladu sa Dhammom, tako da ne bude podložan kritici onih čije je razmišljanje u skladu Dhammom?”

“Blaženi je rekao, prijatelju, da zadovoljstvo i bol nastaju sa razlogom. Kojim razlogom? Razlog nastanka je kontakt. Onaj ko tako govori čini to u skladu sa onim što je i Blaženi rekao, ne bi ga pogrešno tumačio, govorio bi u skladu sa Dhammom, tako da nije podložan kritici onih čije je razmišljanje u skladu Dhammom.

Koji god monah i asketa, učitelj kamme, koji objavljuje da svako sam sebi stvara zadovoljstvo i bol, čak i on je zavistan od kontakta. Koji god monah i asketa, učitelj kamme, koji objavljuje da nam zadovoljstvo i bol stvaraju drugi, čak i on je zavistan od kontakta. Koji god monah i asketa, učitelj kamme, koji objavljuje da zadovoljstvo i bol pravimo sami, a da ih stvaraju i drugi, čak i on je zavistan od kontakta. Koji god monah i asketa, učitelj kamme, koji objavljuje da zadovoljstvo i bol ne pravimo ni mi sami, a ne stvaraju ih ni drugi, već da nastaju sami od sebe, čak i on je zavistan od kontakta.

Da bilo koji monah i asketa, učitelj kamme, koji objavljuje da svako sam sebi stvara zadovoljstvo i bol, bude osetljiv na zadovoljstvo i bol drugačije nego kroz kontakt, to je nemoguće. Da bilo koji monah i asketa, učitelj kamme, koji objavljuje da nam zadovoljstvo i bol stvaraju drugi … da zadovoljstvo i bol pravimo sami, a da ih stvaraju i drugi… da zadovoljstvo i bol ne pravimo ni mi sami, a ne stvaraju ih ni drugi, već da nastaju sami od sebe, bude osetljiv na zadovoljstvo i bol drugačije nego kroz kontakt, to je nemoguće.”

I dogodilo se da je poštovani Ānanda čuo razgovor između poštovanog Sāriputte i poštovanog Bhumiđe. Onda on ode do Blaženoga i, stigavši i poklonivši mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, prepriča on čitav razgovor Blaženome.

[Blaženi reče] “Odlično, Ānanda, odlično. Onaj ko ispravno odgovara odgovorio bi isto što i Sāriputta.

Rekao sam, Ānanda, da zadovoljstvo i bol nastaju sa razlogom. Kojim razlogom? Razlog nastanka je kontakt. Onaj ko tako govori čini to u skladu sa onim što sam rekao, ne bi me pogrešno tumačio, govorio bi u skladu sa Dhammom, tako da nije podložan kritici onih čije je razmišljanje u skladu Dhammom.

Koji god monah i asketa, učitelj kamme, koji objavljuje da svako sam sebi stvara zadovoljstvo i bol, čak i on je zavistan od kontakta. Koji god monah i asketa, učitelj kamme, koji objavljuje da nam zadovoljstvo i bol stvaraju drugi… da zadovoljstvo i bol pravimo sami, a da ih stvaraju i drugi… da zadovoljstvo i bol ne pravimo ni mi sami, a ne stvaraju ih ni drugi, već da nastaju sami od sebe, čak i on je zavistan od kontakta.

Kada postoji telo, zadovoljstvo i bol nastaju u nama, s namerom za telesnom akcijom kao uzrokom; ili kada postoji govor, zadovoljstvo i bol nastaju u nama, s namerom za verbalnom akcijom kao uzrokom; ili kada postoji misao, zadovoljstvo i bol nastaju u nama, s namerom za misaonom akcijom kao uzrokom;

Uz neznanje kao neophodan uslov, tada ili po sopstvenom nahođenju stvaramo telesne oblike na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama, ili zbog drugih stvaramo telesne oblike na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama. Bilo da smo pažljivi, stvaramo telesne oblike na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama, bilo da smo nepažljivi, stvaramo telesne oblike na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama (Slično sa produktima govora i mišljenja)

Dakle, u sve ove stvari upleteno je neznanje. Tek sa potpunim iskorenjivanjem i nestankom upravo tog neznanja prestaje da postoji i [osećaj] tela, na osnovu kojeg zadovoljstvo i bol nastaju u nama. Prestaje da postoji govor… um, na osnovu kojeg zadovoljstvo i bol nastaju u nama. Tada više ne postoji polje, mesto, dimenzija ili stvar na osnovu koje zadovoljstvo i bol nastaju u nama.

12:26 Govor Upavani (Upavāna sutta)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Onda poštovani Upavāna otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Upavāna reče Blaženome:

“Gospodine, neki askete i bramani tvrde da je svako tvorac vlastite nesreće, drugi da je naša nesreća delo drugih, treći da je nesreća i naše i tuđe delo, a četvrti da nije ni naše ni tuđe delo, nego da nastaje slučajno. Šta o tome kaže Blaženi? Šta on podučava? Kako treba da odgovorimo ako nas pitaju koje su reči Blaženog, kako ih ne bismo pogrešno protumačili, suprotno činjenicama? I kako na ovo pitanje da odgovorimo u skladu sa Dhammom, tako da razložno razmatranje naših reči ne bi dalo povod za kritiku?”

“Ja sam, Upavāna, rekao da patnja nastaje iz nekog povoda. Kakvog povoda? Taj se povod zasniva na kontatu (phassa). Ako neko tako kaže, onda tačno prikazuje moje reči, ne tumači ih pogrešno, suprotno činjenicama, na taj način ih objašnjava u skladu sa Dhammom, tako da razložno razmatranje njegovih reči ne daje povod za kritiku.

Zato, Upavāna, kad neki askete i bramani tvrde da je svako tvorac vlastite nesreće, drugi da je naša nesreća delo drugih, treći da je nesreća i naše i tuđe delo, a četvrti da nije ni naše ni tuđe delo, nego da nastaje slučajno — sve te tvrdnje su uslovljene kontaktom.

12:27 Nužni preduslovi (Paććaya sutta)

Kraj Sāvatthija.

“Sa neznanjem kao uzrokom, monasi, [nastaju] mentalni obrasci; sa mentalnim obrascima kao uzrokom svest… To je poreklo čitavog ovog okeana patnje.

A šta su to, monasi, starost-i-smrt? Svako starenje, oronulost, slomljenost, sede vlasi, bore, opadanje životne vitalnosti, opadanje sposobnosti različitih bića u ovoj ili onoj grupi bića, to se naziva starenje. Svako preminuće, umiranje, slom, nestajanje, smrt, okončanje životnog veka, razlaganje sastojaka tela, raspadanje tela, prekid života različitih bića u ovoj ili onoj grupi bića, to se naziva smrću. Ovakvo propadanje i nestanak se zajedno nazivaju starost-i-smrt. Sa nastankom rođenja i starost-i-smrt nastaju; sa nestankom rođenja i starost-i-smrt nestaju. Samo taj Plemeniti osmostruki put je staza koja vodi ka nestanku starosti-i-smrti i to: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan način života, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

A šta je to, monasi, rođenje?… nastanak?… vezivanje?… žudnja?… osećaj?… kontakt?… šest područja čula?… ime-i-lik?… svest?…

A šta su to, monasi, voljni obrasci (sankhārā)? Postoji ove tri vrste voljnih obrazaca: telesni voljni obrasci, verbalni voljni obrasci, mentalni voljni obrasci. Sa nastankom neznanja nastaju i voljni obrasci. Sa nestankom neznanja nestaju i voljni obrasci. Samo taj Plemeniti osmostruki put je staza koja vodi ka nestanku voljnih obrazaca i to: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

Monasi, kada plemeniti učenik ovako razume uzrok, tako razume nastanak uzroka, tako razume nestanak uzroka, tako razume put koji vodi do nestanka uzroka, on se tada naziva plemenitim učenikom koji je usavršen u razumevanju, koji je usavršen u viđenju, koji se dosegao ovu istinitu Dhammu, koji vidi ovu istinitu Dhammu, koji poseduje znanje učitelja, istinsko znanje učitelja, koji je ušao u tok Dhamme, oplemenjen prodornom mudrošću, onaj koji stoji pravo pred vratima Dhamme.

12:28 Monah (Bhikkhu sutta)

Kraj Sāvatthija.

“Monasi, monah razume starost-i-smrt, njihov nastanak, njihov nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka. On razume rođenje… postojanje… vezivanje… žudnju… osećaj… kontakt… šest područja čula… ime-i-oblik… svest… voljne obrasce (sankhārā), njihov nastanak, njihov nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka.

A šta je to, monasi, rođenje?… nastanak?… vezivanje?… žudnja?… osećaj?… kontakt?… šest područja čula?… ime-i-lik?… svest?…

A šta su to, monasi, voljni obrasci? Postoji ove tri vrste voljnih obrazaca: telesni voljni obrasci, verbalni voljni obrasci, mentalni voljni obrasci. Sa nastankom neznanja nastaju i voljni obrasci. Sa nestankom neznanja nestaju i voljni obrasci. Samo taj Plemeniti osmostruki put je staza koja vodi ka nestanku voljnih obrazaca i to: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.

Monasi, kada monah ovako razume starost-i-smrt, njihov nastanak i put koji vodi do njihovog nestanka; kada tako razume rođenje… postojanje… vezivanje… žudnju… osećaj… kontakt… šest područja čula… ime-i-oblik… svest… voljne obrasce, njihov nastanak, njihov nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka, on se tada naziva monahom koji je usavršen u razumevanju, usavršen u viđenju, koji se dosegao ovu istinitu Dhammu, koji vidi ovu istinitu Dhammu, poseduje znanje učitelja, istinsko znanje učitelja, koji je ušao u tok Dhamme, oplemenjen prodornom mudrošću, onaj koji stoji pravo pred vratima Dhamme.”

12:29 Askete i brahmani (1) (Samanabrāhmana sutta)

Kraj Sāvatthija.

“Monasi, oni askete i bramani koji ne razumeju do kraja starost-i-smrt, njihov nastanak, njihov nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka, oni koji do kraja ne razumeju rođenje… postojanje… vezivanje… žudnju… osećaj… kontakt… šest područja čula… ime-i-oblik… svest… voljne obrasce (sankhārā), njihov nastanak, njihove nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka: te ja ne smatram da su askete među asketama ili bramani među bramanima, ti poštovani ne uspevaju da upravo u ovom životu, razumevši sami za sebe neposrednim znanjem, stignu i borave na cilju asketskog života ili na cilju bramanskog života.

Ali, monasi, oni askete i bramani koji razumeju do kraja starost-i-smrt, njihov nastanak, njihov nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka, oni koji do kraja ne razumeju rođenje… voljne obrasce, njihov nastanak, njihove nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka: te ja smatram da su askete među asketama ili bramani među bramanima, ti poštovani uspevaju da upravo u ovom životu, razumevši sami za sebe neposrednim znanjem, stignu i borave na cilju asketskog života ili na cilju bramanskog života.

12:30 Askete i brahmani (2) (Samanabrāhmana sutta)

Kraj Sāvatthija.

“Monasi, što se tiče onih asketa i bramana koji ne razumeju starost-i-smrt, njihov nastanak, njihov nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka: za njih je nemoguće da će boraviti nadišavši starost-i-smrt. Što se tiče onih asketa i bramana koji ne razumeju rođenje… postojanje… vezivanje… žudnju… osećaj… kontakt… šest područja čula… ime-i-oblik… svest… voljne obrasce (sankhārā), njihov nastanak, njihove nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka: za njih je nemoguće da će boraviti nadišavši voljne obrasce.

Ali, monasi, što se tiče onih asketa i bramana koji razumeju starost-i-smrt, njihov nastanak, njihov nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka: za njih je moguće da će boraviti nadišavši starost-i-smrt. Što se tiče onih asketa i bramana koji razumeju rođenje… postojanje… vezivanje… žudnju… osećaj… kontakt… šest područja čula… ime-i-oblik… svest… voljne obrasce, njihov nastanak, njihove nestanak i put koji vodi do njihovog nestanka: za njih je moguće da će boraviti nadišavši voljne obrasce.

Samyutta nikāya 12:21-30

Dasabala vaggaDeset snaga

Dasabala vagga
Deset snaga