Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Pali jezik za početnike

Lekcija 3

3.1. Idemo dalje, imali ste dovoljno vremena da sažvaćete ovo do sada laugh

Pogledajte rečnik i pokušajte da odgonetnete sledeće Budine reči:

Bhikkhu uppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ pahānāya ćhandaṃ đaneti, vāyamati, viriyaṃ ārabhati, ćittaṃ paggaṇhāti, padahati.

Subjekat je u nominativu, a objekat u akuzativu. Pogledajte tabele deklinacije u prethodnim lekcijama i odredite padeže imenica…

bhikkhu = monah. Ovo je nominativ (jednina), e to bi trebalo da bude subjekat.

Pošto monah nešto radi, glagol koji ide uz njega bi trebalo da bude u 3. licu jednine, a to je, kao što znamo, nastavak -ti. Šta se u rečenici završava na taj način? E to su glagoli, to jest predikat

đaneti = generiše, stvara, uzrokuje da nešto nastane

Uz njega je odmah i objekat, koji je naravno u akuzativu, dakle završava se na -ṃ, a to je ćhandaṃ. Šta to monah stvara?
ćhando = želja, odluka, volja

Sad sklopimo: "Monah… stvara želju."

U nastavku još imamo istu kombinaciju:
vāyamati = upinje se, teži, bori se
viriyaṃ ārabhati = energiju ulaže
ćittaṃ paggaṇhāti = um nadahnjuje
padahati = trudi se

Sad već imamo dobar deo rečenice:

Monah… stvara želju, upinje se, ulaže energiju, nadahnjuje um, trudi se.

3.2. Ostaje nam još da rešimo na šta se to sve odnosi, pa pošto je takođe objekat monahove radnje i taj deo će imati nastavak -ṃ. I onda vidimo da je to uppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ. Ostavimo ovo po strani za sada i ono što je u rečenici još ostalo je pahānāya. Prema nastavku -āya, u tabelama vidimo da je to dativ imenice srednjeg roda pahānaṃ = napuštanje, izbegavanje, uklanjanje.

Ovo treba dobro da zapamtite, jer se često javlja: dativ u rečenici često označava cilj neke radnje. Na primer: "On teži pomirenju" ili "Svi se nadamo srećnom kraju" („pomirenju“ i „srećnom kraju“ su dativi).

Eto, "Monah… stvara želju itd. radi uklanjanja nečega". Čega?

E to ostaje da otkrijete sami cheeky

3.3. Da završimo rečenicu koju smo počeli. Ostao nam je deo
uppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ

Već znamo da je reč dhamma imenica sa mnogo značenja i ovde (kao i do sada) znači "mentalna stanja". Kad pogledamo u tabelu deklinacije imenica osnove na -a, vidimo da ovde imamo posla sa genitivom/dativom množine (koji su vrlo često isti po obliku). Što se tiče ostalih reči, one bi mogle biti pridevi, koji govore kakva su to "mentalna stanja" i naravno pridevi se slažu u padežu sa imenicom uz koju stoje (baš kao i u srpskom: genitiv – "(od) visokog čoveka". Kad pogledamo u rečnik, otkrićemo sledeća značenja:

uppanna = nastalo, postalo; postojeće
pāpaka = loše, iskvareno
akusala = loše, štetno, beskorisno, pogrešno

Sad možemo da prevedemo ovaj deo (u genitivu):
nastalih, loših, štetnih mentalnih stanja

I sad imamo celu rečenicu:
"Monah u sebi stvara želju, upinje se, ulaže energiju, nadahnjuje um, trudi se u pravcu napuštanja već nastalih, loših, štetnih mentalnih stanja."

Naravno, ona bi se stilski mogla još malo doterati, ali sam je ovako ostavio da bih zadržao pali gramatičke kategorije, pre svega genitiv.

3.4. Pošto smo prethodnu rečenicu izanalizirali u sitna crevca, dajem vam jednu vrlo sličnu i verujem da vam neće biti veliki problem da je prevedete, jer se razlikuje samo u dve reči od prethodne:

Bhikkhu anuppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ anuppādāya ćhandaṃ đaneti; vāyamati; viriyaṃ ārabhati, ćittaṃ paggaṇhāti; padahati.