C

CARSKI REZ

Carski rez je porođaj posle hirurške intervencije, kada beba izlazi kroz abdomen. Ovakva procedura može biti neophodna ukoliko majka ima suviše usku karlicu, ako je dete zauzelo neuobičajen položaj ili je suviše krupno. Do uvođenja antiseptika u hirurgiju u XIX veku, 75% žena koje su bile podvrgnute carskom rezu je umiralo. Kasnije legende koje su se isplele oko začeća i rođenja princa Siddhatthe protkane su brojnim fantastičnim motivima (M.III,119-123). Jedan od njih je i da je rođen sa majčine desne strane, iako o tome nema ni reči u Tipiṭaki. Zanimljivo je da je ovo možda jedna od legendi koja je zasnovana na činjenicama. Iako je bio dostupan samo bogatima i moćnima, carski rez je bio poznat u drevnoj Indiji. Ako je Siddhattha zaista tako rođen, to može objasniti zašto je njegova majka, Mahā Māyā, umrla nedelju dana posle porođaja (M.III,122).

CELIBAT

Celibat (brahmacariya) je praksa uzdržavanja od seksualnog odnosa. Budistički monasi i monahinje moraju se obavezati na celibat, a i nezaređeni sledbenici ga praktikuju kada odluče da se pridržavaju osam ili deset pravila morala. I dok seks može pružiti ogromno zadovoljstvo i emocionalno ispunjenje, on isto tako može stimulisati preterano fantaziranje, snažnu žudnju, frustraciju i fizičke i emocionalne turbulencije. Osoba koja pokušava da stekne mentalni mir i jasnoću putem meditacije može ustanoviti da joj je ovo prepreka i odlučiti da je minimalizuje tako što će odabrati celibat, barem na određeni period. Tako, budističko zagovaranje celibata nije zato što on vidi seks kao nešto prljavo, animalno ili grešno, već iz čisto praktičnih razloga. Međutim, poput ostalih religija u kojima se ljudi ohrabruju da praktikuju celibat, budizam ističe njegove prednosti, ali ima malo toga da kaže o problemima celibata.

CVETOVI

Cvetovi (puppha ili kusuma) jesu reproduktivne strukture biljka cvetnica i obično imaju latice jarkih boja i prijatan miris. Deo ceremonije venčanja u staroj Indiji sastojao se i od ukrašavanja neveste vencima od cveća (MN 41), a pravljenje venaca je bio poseban zanat (Ja. V,292). U Vinayi se pominje nekoliko tipova venaca i buketa, mada razlike među njima nisu baš jasne (Vin. III,179).

Buda je izgleda veoma voleo cveće, sudeći barem po tome koliko često ih je koristio kao poređenja u svom podučavanju. Na primer, jednom je prilikom rekao: "Kao lep cvet šarolik, ali bez mirisa, isto su tako jalove i lepo izrečene reči onoga ko ih ne primenjuje na delu" (Dhp. 51) i još "Kao što se iz hrpe cveća mogu načiniti mnogi cvetni venci, tako i onaj ko je rođen smrtan može učiniti mnoga dobra dela" (Dhp. 53). On je cvetove ponekad poredio sa stvarima za koje smo vezani, ali koje se takođe prolazne. Kada budista stavlja cvetove pred Budinu statuu, on pri tom pomišlja i na istinu o prolaznosti i odlučuje da na materijalne stvari koje poseduje gleda imajući to na umu. Videti Lotos i Pūđā.