Sutta nipāta IV.11
Kalaha-vivāda sutta
Svađe i rasprave
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
868. „Otkuda nastaju svađe i rasprave, naricanje i tužaljke, zajedno sa sebičnošću, zaslepljenost i nadmenost, zajedno sa klevetanjem? Otkuda nastaju, hajde reci mi.“
869. „Iz onoga što je drago nastaju svađe i rasprave, naricanje i tužaljke, zajedno sa sebičnošću, zaslepljenost i nadmenost, zajedno sa klevetanjem. Sa sebičnošću jesu povezane svađe i rasprave, sa nastankom rasprava stiže i klevetanje.“
870. „A šta je uzrok stvarima dragim, zajedno sa pohlepom što svetom kruži? I šta je uzrok nada i težnji, što čovek ih gaji za čas budući?“
871. „Želje su uzrok stvarima dragim, zajedno sa pohlepom što svetom kruži, Ona je i uzrok nada i težnji, što čovek ih gaji za čas budući.“
872. „A šta je uzrok željama na ovome svetu? I odakle nastaju odluke, bes, laži i sumnja i sva ona stanja uma koja opisuju askete.“
873. „Što se ’prijatno’ i ’neprijatno’ zove na ovom svetu, od toga želja nastaje. Videvši nastajanje i nestajanje oblika, čovek svoje odluke donosi.
874. Ljutnja, laži, sumnja i sva ta stanja uma takođe iz to dvoje nastaju. Sumnjom obuzeti nek ide putem znanja. Asketa tek kada zna, tada i govori.“ [1]
875. „A šta je uzrok prijatnom i neprijatnom? Čega kad nema, nema ni njih? I to što zoveš nastajanjem i nestajanjem, tome mi takođe uzrok kaži.“
876. „Kontakt je uzrok prijatnog i neprijatnog. Kad kontakta nema, ni njih nema. I to što zovem nastajanjem i nestajanjem iz istog uzroka je nastalo.“
877. „A šta je kontaktu uzrok na ovom svetu, otkuda to vezivanje nastade? Čega kad nema, tad ni moje ne postoji? Šta kad nestane, ni kontakt nas ne dotiče?“
878. „Zbog imena i oblika jeste kontakt. U žudnji je vezanosti uzrok. Kad žudnje nema, ni moje ne postoji. Kad oblici nestanu, ni kontakt nas ne dotiče.“
879. „Šta to dostigne onaj za koga oblik nestaje? I kako sreća i tuga iščezavaju? Hajde kaži mi kako sve to nestaje, da um moj znanje ispuni.“
880. „Opažaji mu nisu ni obični ni neobični, nit je bez opažaja, niti opaža ono čega nema. [2] Za onoga ko dotle stigne, oblik nestaje – jer umnožavanju [3] uzrok je opažaj.“
881. „Ono što smo pitali već si nam odgovorio. Pitamo još samo jednu stvar, molimo te reci nam. Kažu li znalci da je ovo naviše pročišćenje duha? [4] Ili pak da nešto drugo najviše je?
882. „Neki znalci kažu da je to najviše pročišćenje duha. Neki među njima, što tvrde da upućeni su, kažu da to je kad vezivanja više nema.
883. Razumevši da još su zavisni, [5] mudrac shvata od čega zavise i jedni i drugi. Sa tim uvidom, u rasprave se ne upušta, takav mudrac se više ne preporađa.“
Beleške
[1] Kao što ukazuju drugi delovi ove pesme (videti niže belešku 5), ostvarenje cilja se ne meri količinom znanja, već je znanje neophodan deo puta ka cilju. [Natrag]
[2] Prema Nd. I, ovaj odlomak opisuje četiri nematerijalna zadubljenja, ali pošto prva tri među nematerijalnim zadubljenjima uključuju opažanje (beskrajni prostor, beskrajna svest i ništavilo), samo četvrto od nematerijalnih zadubljenja — sfera ni opažanja ni neopažanja — uklapa se u ovaj opis. [Natrag]
[3] Umnožavanje — klasifikovanje (papañca-sankha): Sklonost uma da učitava razlike i nijanse čak i u najjednostavnija iskustva sadašnjeg trenutka, podstičući tako stavove koji mogu završiti u sukobu. Kao što Sn IV:14 ukazuje, koren tih klasifikovanja jeste opažaj: "Ja sam mislilac." Radi daljeg razmatranja ovoga videti belešku 1 uz taj govor i uvod u MN 18. [Natrag]
[4] "Duh" jeste uobičajen prevod pali reči yakkha. Prema Nd.I, međutim, u ovom kontekstu reč yakkha znači osobu, individuu, ljudsko biće ili živo biće. [Natrag]
[5] Drugim rečima, mudrac zna da obe grupe iz prethodne strofe pogrešno smatraju da im je znanje merilo napretka, ne uočavajući zavisnost koja još uvek postoji u tom njihovom znanju. Mudraci iz prve grupe pogrešno poistovećuju iskustvo ni opažanja ni neopažanja sa konačnim ciljem i otuda su oni još uvek zavisni od tog stupnja koncentracije. Mudraci u drugoj grupi, činjenicom da tvrde da jesu vešti, pokazuju da još uvek postoji latentna obmana u njihovom iskustvu koja je samo nalik probuđenju. i da nisu potpuno oslobođeni prijanjanja. Obe grupe, pak, još uvek zadržavaju pojam "duha" koji se pročišćava tokom procesa dostizanja pročišćenja. Kada ove zavisnosti jednom uoči, mudrac više nema želju za raspravom i za nastajanjem ili nestajanjem. Na taj način znanje jeste sredstvo da se stigne do cilja, ali se ostvarenje tog cilja ne meri i nije definisano pomoću tog znanja. [Natrag]
Videti takođe: DN 21; MN 18; Sn V:14