Udāna 2:2
Rāđa sutta
Kraljevi
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. I u to vreme velika grupa monaha, posle obeda, vrativši se iz prošenja hrane, sakupi se u sali za okupljanje i upusti u razgovor: “Prijatelji, koji od ova dva kralja ima veće bogatstvo, veću ergelu konja, veću vojsku, veću moć: Senija Bimbisara, kralj Māgadhe, ili Pasenadi, kralj Kosale?” I nisu mogli nikako da dođu do zaključka.
Tada Blaženi, vraćajući se iz popodnevne osame, ode do sale za okupljanje i, stigavši, sede na unapred pripremljeno sedište. Dok je tako sedeo, obrati se monasima: “Zbog kakvog razgovora, monasi, ste se okupili ovde? I o čemu to nikako niste mogli doći do zaključka?”
“Gospodine, posle obeda, vrativši se iz prošenja hrane, sakupili smo se u sali za okupljanje i upustili u razgovor: ‘Prijatelji, koji od ova dva kralja ima veće bogatstvo, veću ergelu konja, veću vojsku, veću moć: Senija Bimbisara, kralj Māgadhe, ili Pasenadi, kralj Kosale?’ U toj diskusiji nismo mogli nikako doći do zaključka kad je Blaženi stigao.”
“Nije u redu, monasi, da sinovi iz uglednih porodica, napustivši dom i otišavši u beskućnike, vode takve razgovore. Kada se sakupite imate dve dužnosti: ili razgovor o Dhammi ili plemenitu ćutnju.”
Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:
Bilo kakvo čulno blaženstvo na ovome svetu,
bilo kakvo nebesko blaženstvo,
nije vredno ni šesnaestine šesnaestine
blaženstva koje donosi iskorenjivanje želje.
Videti takođe: AN X:69.