Udāna 3:3
Yasođa sutta
Yasođa
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. A u to vreme petsto monaha, predvođeni poštovanim Yasođom, pristigoše u Sāvatthi da vide Blaženoga. Dok su se pridošli monasi pozdravljali sa monasima domaćinima, pripremajući sebi mesto za boravak i odlažući svoje ogrtače i prosjačke zdele, pravili su galamu, veliku buku.
Tada Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Ānanda, kakva je to galama, velika buka? Pomislio bi neko da se ribari vraćaju iz lova s velikom lovinom!”
“Poštovani gospodine, to su petsto monaha, predvođenih poštovanim Yasođom, koji pristigoše u Sāvatthi da vide Blaženoga. Dok se pridošli monasi pozdravljaju sa monasima domaćinima, pripremajući sebi mesto za boravak i odlažući svoje ogrtače i prosjačke zdele, prave galamu, veliku buku.”
“U tom slučaju, Ānanda, reci tim monasima u moje ime: ‘Prijatelji, Učitelj vas poziva’.”
“Dobro, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Ānanda, te otide do monaha i reče: ‘Prijatelji, Učitelj vas poziva’.
“Da, prijatelju”, odgovoriše monasi poštovanom Ānandi i otidoše do Blaženoga. Kad su stigli, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, Blaženi im se obrati: “Monasi, zašto pravite takvu galamu, veliku buku, kao da se ribari vraćaju iz lova s velikom lovinom?”
Kad ovo bi rečeno, plemeniti Yasođa se obrati Blaženom: “Gospodine, ovih petsto monaha pristigoše u Sāvatthi da vide Blaženoga. Dok su se pridošli monasi pozdravljali sa monasima domaćinima, pripremajući sebi mesto za boravak i odlažući svoje ogrtače i prosjačke zdele, pravili su galamu, veliku buku.”
“Odlazite, monasi. Produžite svojim putem. Nemojte boraviti u mojoj blizini.”
“Dobro, gospodine”, odgovoriše monasi, te ustadoše sa svojih mesta, pokloniše se Blaženome i pazeći da im uvek bude sa desne strane, otidoše. Raspremivši svoja boravišta i uzevši ogrtače i prosjačke zdele, otidoše oni dalje zemljom Vađi. Pošto su lutali među Vađijima, stigoše i do reke Vagamude. Tamo, na obali reke Vagamude napraviše sebi skloništa od lišća i tu se zadržaše tokom perioda monsuna.
Onda se poštovani Yasođa obrati monasima dok su započinjali sezonu monsuna: “Prijatelji, Blaženi nas je uputio dalje, želeći nam dobro, za našu dobrobit, iz naklonosti i saosećanja. Proživimo, prijatelji, ovaj period na takav način da Blaženi bude zadovoljan našim načinom života.”
“Da, prijatelju”, odgovoriše monasi poštovanom Yasođi. I tako, boraveći u meditaciji, povučeni, marljivi, predani i odlučni, svaki od njih postiže trovrsno znanje još tokom tog perioda monsuna.
A Blaženi, zadržavši se u Sāvatthiju koliko je želeo, krete dalje u pravcu Vesālija. Idući tako od sela do sela, stigao je na kraju u Vesali i zadrža se u Paviljonu sa šiljatim krovom u Velikoj šumi. Tada, obuhvativši svojim umom umove monaha koji su boravili na obali reke Vagamude, reče on poštovanom Ānandi: “Kao da se iz ovog pravca svetlo javilo u meni, Ānanda. Uopšte mi nije odbojno da svojim umom idem u pravcu monaha na obali reke Vagamude. Pošalji glasnika do njih sa porukom: ‘Prijatelji, Učitelj vas zove. Učitelj želi da vas vidi’.”
“Da, gospodine”, odgovori poštovani Ānanda, pa ode do jednog monaha i reče mu: “Hajde, prijatelju. Otidi do monaha na obali reke Vagamude i reci im: ‘Prijatelji, Učitelj vas zove. Učitelj želi da vas vidi’.”
“Kako ti kažeš, prijatelju”, odgovori taj monah poštovanom Ānandi. Tada — baš kao kad bi snažan čovek ispružio svoju savijenu ruku ili savio svoju ispruženu ruku — nestade on iz Paviljona sa šiljatim krovom u Velikoj šumi i pojavi se pred monasima na obali reke Vagamude. Zatim im reče: “Učitelj vas poziva, prijatelji. Učitelj želi da vas vidi”
“Kako ti kažeš, prijatelju”, odgovoriše mu monasi. Raspremivši svoja boravišta i ponevši svoje ogrtače i prosjačke zdele, nestadoše oni sa obale reke Vagamude — baš kao kad bi snažan čovek ispružio svoju savijenu ruku ili savio svoju ispruženu ruku — i pojaviše se pred Blaženim u Paviljonu sa šiljatim krovom u Velikoj šumi.
No, u tom je trenutku Blaženi sedeo u nenarušivoj koncentraciji [ili u četvrtom zadubljenju, u sferi beskrajnog prostora, ili u sferi beskrajne svesti]. A monasi pomisliše: “U kom mentalnom boravištu sad boravi Blaženi?” Onda shvatiše: “On je sada u nenarušivom boravištu.” I oni isto tako utonuše u duboku koncentraciju.
Onda poštovani Ānanda — pošto je noć već poodmakla, na kraju prve trećine — ustade sa svoga sedišta, namesti svoj ogrtač preko jednog ramena, stade pred Blaženoga dlanova sklopljenih u visini srca i reče mu: “Noć je, gospodine, već poodmakla. Prošla je jedna trećina. Monasi koji dođoše u posetu sede ovde već dugo. Može li Blaženi da ih pozdravi?” Kad ovo bi izrečeno, Buda ne odgovori ni reč.
Onda drugi put, kada je noć već poodmakla, na kraju druge trećine, poštovani Ānanda ustade sa svoga sedišta, namesti svoj ogrtač preko jednog ramena, stade pred Blaženoga dlanova sklopljenih u visini srca i reče mu: “Noć je, gospodine, već poodmakla. Prošla je druga trećina. Monasi koji dođoše u posetu sede ovde već dugo. Može li Blaženi da ih pozdravi?” Kad ovo bi izrečeno, Buda ne odgovori ni reč.
Onda i treći put, kada je noć već poodmakla, na kraju treće trećine dok se približavala zora i bledela noć, poštovani Ānanda ustade sa svoga sedišta, namesti svoj ogrtač preko jednog ramena, stade pred Blaženoga dlanova sklopljenih u visini srca i reče mu: “Noć je, gospodine, već poodmakla. Prošla je treća trećina, približava se zora i bledi noć. Monasi koji dođoše u posetu sede ovde već dugo. Može li Blaženi da ih pozdravi?”
Tad Blaženi, izlazeći iz svoje nenarušive koncentracije, reče poštovanom Ānandi: “Ānanda, da si znao, ne bi tako govorio. Ja sam, zajedno sa ovih 500 monaha, sedeo u nenarušivoj koncentraciji.”
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
“U kome su poraženi — žaoka senzualnosti,
grubost, nasrtljivost i sputanost:
poput planine, stoji on neuznemiren,
neuznemiren zadovoljstvima i bolovima: monah.”
Videti takođe: Thag III:8.