Rečnik pāli i budističkih termina

Ovaj rečnik pokriva mnoge pāli reči i tehničke termine na koje ste možda nailazili
u knjigama i časopisima ili na ovom web sajtu, kao i u govorima Pāli kanona.

A | B | Ć | D | Đ | E | G | H | I | K | L | M | N | O | P | R | S | T | U | V | Y

A

Abhidhamma: (1) U tekstovima Pāli kanona ovaj termin znači jednostavno “viša Dhamma” i sistematski pokušaj da se definiše Budino učenje i shvate odnosi među njegovim delovima. (2) Kasnija zbirka analitičkih rasprava zasnovanih na listama kategorija izvedenih iz učenja izloženog u govorima i dodata Kanonu nekolika vekova posle Budine smrti.
abhiñña: Intuitivne moći koje dolaze sa vežbanjem koncentracije: sposobnost da se čuje i vidi na veliku daljinu, da se čitaju misli drugih, sećanje na prošle živote i znanje koje briše mentalne nečistoće. Videti āsava.
aćariya: Učitelj; mentor. Videti kalyanamitta.
adhitthana: Odlučnost, rešenost. Jedno od deset savršenstava (parami).
ađan: (tajlandski; takođe “ađarn”, “ađaan” itd.). Učitelj, mentor. Ekvivalent pāli pojmu aćariya.
akaliko: Vanvremeno; neuslovljeno vremenom ili godišnjim dobima.
akusala: Kammički štetno, nevešto, pogrešno. Videti suprotno kusala.
anagami: Ne-povratnik. Osoba koja je odbacila pet nižih okova koji um vezuju za krug preporađanja (videti samyođana) i koja će se posle smrti pojaviti u nekom od svetova Brame nazvanim čista boravišta, da bi tu dostigala nibbānu, nikad se više ne rodivši u ovome svetu.
anapanasati: Sabranost pažnje na dah. Meditativna tehnika u kojoj se centar pažnje vezuje za osećaje koji se javljaju pri udahu i izdahu.
anatta: “Ne-ja”, nepostojanje trajnog sopstva. Jedna od tri karakteristike postojanja, da su sve pojave bez bilo kakve trajne suštine.
anićća: Nestalno, nepostojano, prolazno.
anumodanā: 1. Blagodarenje, zahvalnost, “hvala!”; 2. prenošenje svojih moralnih zasluga na druge.
anupadisesa-nibbana: Nibbāna posle koje više nema goriva za vatru života (analogija sa ugašenom vatrom čiji su ugarci već ohlađeni), nibbāna arahanta posle njegove smrti.
anupubbi-katha: Postepeno upućivanje. Budin metod podučavanja Dhammi koji slušaoca progresivno vodi kroz sve supstilinije pojmove: velikodušnost (videti dana), vrlinu (videti sila), nebeske svetove, prepreke, odricanje i četiri plemenite istine.
apaya-bhumi: Stanje lišavanja; četiri niža nivoa egzistencije u kojima je moguće preporoditi se zbog prošlih loših postupaka (videti kamma): preporađanje u paklu, kao gladni duh, kao ljutiti demon (videti asura), ili kao životinja. Nijedno od ovih stanja nije večno. Uporediti sugati.
asava: Mentalne naslage ili nečistoće. Četiri su “otrova” — senzualnost (kama), oslanjanje na “spekulativna gledišta” (ditthi), želja za (večnim) postojanjem (bhava) i duhovno neznanje (aviđđa) — koji “teku” iz uma i daju pokretačku snagu točku rađanja i smrti.
asubha: Neprivlačnost, odvratnost, nečistoća. Buda preporučuje kontemplaciju o ovim aspektima tela kao protivteži požudi i samodopadljivosti. Videti takođe kayagata-sati.
asura: Vrsta demonskih bića koja su se, poput Titana u grčkoj mitologiji, borila sa devama za prevlast na nebu i izgubila. Videti apaya-bhumi.
aviđđa: Nesvesnost, neznanje, zamaglenja svesnost, obmanutost o pravoj prirodi uma. Videti takođe moha.
ayatana: Čulni medijum, posrednik. Unutrašnji čulni mediji su čulni organi — oči, uši, nos, jezik, telo i um. Spoljašnji čulni medijum su njihovi objekti — prizor, zvuk, miris, ukus, dodir i misao.

B

bhante: Poštovani gospodin; na ovaj način se nezaređeni često obraćaju monahu.
bhāva: Bivanje. Stanja bića koja se prvo razvijaju u umu i onda mogu biti doživljena kao unutrašnji svetovi i/ili svetovi na spoljašnjem nivou. Postoje tri nivoa bivanja: na čulnom nivou, na nivou oblika i na bezobličnom nivou.
bhavana: Mentalna nega ili razvoj, meditacija. Treći od tri temelja za postupke koji donose nagradu. Videti takođe dana i sila.
bhikkhu (bhikkhuni): Budistički “monah” (“monahinja”); muškarac (žena) koji je napustio dom kako bi živeo život ispunjen vrlinom (videti sila) u skladu sa Vinayom u celini, a naročito sa pravilima Patimokkhe. Videti sangha, parisa, upasampada.
bodhi-pakkhiya-dhamma: “Krila probuđenja” — sedam skupova principa koja olakšavaju probuđenje i time, prema Budi, sačinjavaju srž učenja.: [1] četiri područja delovanja (videti satipatthana); [2] četiri ispravna napora (sammappadhana) — napor da se izbegne nastanak nepoželjnih stanja u umu, da se napuste sva ona koja su već nastala, da se podstaknu ona poželjna, a ona koja već postoje da se održe; [3] četiri osnove uspeha (iddhipada) — želja, istrajnost, usredsređenost, opreznost; [4] pet dominantnih faktora (indriya) — ubeđenost, postojanost, sabranost pažnje, koncentracija, odvraćenost; [5] pet snaga (bala) — identično sa [4]; [6] sedam kvaliteta probuđenja (bođđhanga) — svesnost, istraživanje fenomena, istrajnost, ushićenje, (videti piti), vedrina, koncentracija, uravnoteženost i [7] osmostruki put (magga) — ispravno razumevanje, ispravna odluka, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan život, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
bodhisatta: “Biće koje teži probuđenju”; termin kojim se opisuje Buda pre nego što je zapravo postao Buda, počev od njegovih prvih težnji ka budinstvu pa sve do potpunog probuđenja. Sanskritski oblik: Bodhisattva.
bođđhanga (bodhi + anga; sansk. bodhyanga; eng. a factor or constituent of knowledge or wisdom): element, sastojak ili sastavni deo probuđenja (bukvalno: udovi probuđenja). Obično ih se nabraja sedam: To su svesnost (sati), istraživanje pojava (dhamma vićaya), istrajnost (viriya), radost (pīti), smirenost (passaddhi), koncentracija (samādhi) i uravnoteženost (upekkhā).
brahma: “Veliki” — stanovnik nadčulnog nebeskog sveta oblika ili bezobličnosti.
brahma-vihara: Četiri “sublimna” ili “božanska” boravišta u koja se stiže razvijanjem bezgranične mette (ljubavi za sebe i druga bića), karuna (saosećanje sa nesrećnima), mudita (saradost sa srećnima) i upekkha (nepomućena ravnodušnost).
braman: Bramanska kasta u Indiji je dugo tvrdila da su njezini pripadnici, već svojim rođenjem, vredni najvišeg poštovanja. Budizam je pozajmio naziv braman da bi označio one koji su dostigli najviši cilj i kako bi pokazao da je poštovanje zalužujemo ne rođenjem, rasom ili kastom kojoj pripadamo, već duhovnim postignućem. Kada se koristi u budističkom smislu, ovaj termin je sinonim sa arahantom
Buddha: Budni, probuđeni, prosvetljeni. Ime dato istorijskoj ličnosti koja je sama ponovo otkrila put oslobođenja, a koji je davno pre nje bio potpuno zaboravljen. Prema tradiciji, postoji duga linija Buda koja se proteže u beskonačnu prošlost. Poslednji Buda rodio se kao Siddhattha Gotama u Indiji i to u šestom veku pre n.e.. Kao obrazovan i bogat mladić, napustio je porodicu i svoje prinčevsko nasleđe na presto kako bi krenuo u potragu za istinskom slobodom i načinom da se okonča patnja (<strong”>dukkha</strong”>). Posle sedam godina asketskih napora u šumi, ponovo je otkrio “srednji put” i postigao svoj cilj da bude probuđen.

Ć

ćankama: Hodajuća meditacija, obično se izvodi tako što hodamo napred natrag po određenoj pravoj putanji.
ćakkavattin: Kralj sveta, indijski idela mudrog vladara.
ćetasika: Propratna pojava svesti (videti vedana, saňňa i sankhara).
ćetiya: Hram, pagoda
ćitta: Um; srce; stanje svesnosti.

D

dana: Davanje, velikodušnost; ponuda, milostinja. U užem značenju, davanje neke od četiri monahu neopohodne stvari. U žirem, sklonost davanju, bez očekivanja protivusluge od onoga kome se daje. Dana je prva tema u Budinom sistemu postupnog vežbanja (videti anupubbi-katha), prva od deset paramija, jedno od sedam dragocenosti (videti dhana) i prvi od tri temelja za postupke koji donose dobrobit (videti sila i bhavana).

deva (devata): Doslovno, “onaj koji blista” — stanovnik nebeskih svetova (videti sagga i sugati).

Devadatta: Nećak Budin koji je pokušao da izazove raskol unutar sanghe, po čemu je među budistima postao oličenje nekoga ko svesno ili nesvesno pokušava da učenje potkopa iznutra.
dhamma (skt. dharma): (1) Događaj; neki fenomen u i po sebi; (2) kvalitet svesti; (3) doktrina, učenje; (4) nibbana. Takođe, principi ponašanja koje bi ljudska bića trebalo da slede kako bi živeli u skladu sa prirodnim poretkom stvari; kvaliteti uma koje bi trebalo da razvijaju kako bi razvili latentna svojstva uma. Sledstveno tome, “dhamma” se koristi takođe da označi svako učenje koje podučava ovakvim načelima. Tako Budina dhamma označava njegovo učenje i direktno iskustvo nibbane, onaj kvalitet kojem to učenje stremi.
Dhamma-vinaya: “učenje ( dhamma) i disciplina (vinaya).” Budin naziv za religiju koju je začeo.
dhana: Dragocenos(i). Sedam kvaliteta: uverenje, vrlina (videti sila), svesnost & pažnja, poznavanje učenja, velikodušnost (videti dana) i mudrost.
dhatu: Element; svojstvo, stanje. Četiri fizička elementa ili svojstva su zemlja (čvrstoća), voda (tečenje), vetar (kretanje) i vatra (toplota). Podela na šest elemenata uključuje četiri pobrojana i još prostor i svest.
dhutanga: Svojevoljno preduzete asketske vežbe koje monasi i ostali meditanti mogu praktikovati s vremena na vreme ili kao dugoročnu odluku kako bi negovali odvraćenost i odlučnost, a i da bi podstakli energiju u sebi. Za monahe, ima trinaest ovakvih vežbi: (1) korišćenje samo starih, odbačenih ogrtača; (2) koerišćenje samo jednog kompleta od tri ogrtača; (3) odlazak u prošenje hrane; (4) ne biranje šta će uzeti a šta ne kada ide u prošenje; (5) uzimanje samo jednog obroka dnevno; (6) jedenje samo iz posude u koju se prosi hrana; (7) odbijanje bilo kakve hrane ponuđene pošto je prošenje hrane završeno; (8) življenje u šumi; (9) življenje pod drvetom; (10) življenje pod otvorenim nebom; (11) življenje na groblju; (12) zadovoljavanje sa bilokakvim boravištem koje imamo; (13) izbegavanje da se ikada legne.
dosa: Odbojnost; mržnja; ljutnja. Jedno od tri neblagotvorna korena (mūla) u umu.
dukkha(m): Nespokojstvo; patnja; bol; uznemirenost; nezadovoljstvo, muka.

Đ

đhana: (skt. dhyana): Zadubljenje. Stanje snažne skoncentrisanosti na jedan fizički podražaj (što rezultira u rupa đhani — zadubljenju u oblik) ili mentalni sadržaj (što rezultira u arupa đhani — zadubljenju u ono što nema oblik). Razvoj đhane kreće se od privremene suspenzije pet prepreka (videti nivarana) preko razvoja pet mentalnih faktora: vitakka (usmerena misao), vićara (procena), piti (ushićenje), sukha (zadovoljstvo) i ekaggatarammana (usredsređenost).
Đambudipa: “Ostrvo drveta đambu” (ružina jabuka, Syzygium jambos), stari naziv za indijski potkontinent.

E

ekaggatarammana: Usredsređenost na jednu tačku. U meditaciji, kvalitet svesti koji omogućuje da nam pažnja ostane sabrana i fokusirana na odabrani objekat meditacije. Ekaggatarammana dostiže svoju punu zrelost tek onda kada razvijemo četvrti nivo đhane.
ekayana-magga: Jedinstveni put; direktan put. Ovim se označava praksa sabranosti pažnje unutar četiri okvira: telo, osećaji, um i sadržaji uma.
evam: Ovako; na ovaj način. Ovaj izraz se koristi u Tajlandu kao formalni završetak propovedi.

G

gotarabhu-ñana: “Promena znanja o poreklu”: Nagoveštaj nibbane koji nas od obične osobe (puthuđđana) pretvara u plemenitu osobu (ariya-puggala).
gandharba: Vrsta nebeskih bića, najniža vrsta deva. Ponovno rođenje kao gandharba, smatra se ishodom pridržavanja pukog minimuma moralnih pravila.

H

hinayana: “Malo vozilo (ka izbavljenju),” prvobitno pežorativan termin — skovali su ga oni koji su sebe nazivali sledbenicima mahayane, “velikog vozila ” — kako bi označili put prakse onih koji su kao Budine reči prihvatali samo najranije zabeležene njegove govore. Hinayana odbija da prizna kasnije govore, koje su sastavili mahayanski mudraci, a za koje se tvrdi da sadrže deo učenja za koje je Buda osećao da je suviše duboko za svoju prvu generaciju učenika, te ga je tajno poverio podzemnim zmijama na čuvanje. Današnja theravada škola je jedina preživela škola od 18 koje su prvobitno bile obuhvaćene terminom hinayana.
hiri-ottappa: “Osećaj stida i strah od činjenja loših dela”; “moralni stid i moralni zazor”. Ove dve bliske emocije — “čuvari sveta ” — u osnovi su svakog blagorodnog postupka. Hiri jeste osećaj digniteta, unutrašnja svesnost koja nas odvraća od toga da činimo nešto što bi bilo sramotno i ugrozila naše samopoštovanje; ottappa jeste zdrav strah da ne učinimo nešto što bi moglo naškoditi i nama i drugima. Videti kamma.

I

idappaććayata: Ta uslovljenost. Ovo je naziv za princip uzročnosti koji je Buda otkrio upravo one noći kada je dostigao probuđenje i naglašava da, kako bismo okončali patnju i nespokojstvo, moramo u potpunosti razumeti proces uzročnosti i to kao sile u uslovljenosti koje smo iskusili u ravni direktnog iskustva, bez potrebe da to značenje proširujemo i na sile koje deluju izvan nje.

K

kalyanamitta: Duhovni prijatelj; mentor ili učitelj dhamme.
kamma (skt. karma): Namerni, voljni postupci, koji rezultiraju rođenjem i nastankom.
kammatthana: Doslovno, “osnov rada” ili “mesto rada”. Ovaj izraz odnosi se na “zanimanje” monaha koji meditira: naime, na kontemplaciju određenih meditativnih tema, čime je moguće u umu iskoreniti neke nečistoće (kilesa) kao što su želja (tanha) i neznanje (aviđđa). Tokom procesa zaređenja, svaki novi monah dobija poduku u pet osnovnih kammatthana koje čine temelj kontemplacije tela: kosa (kesa), malje (loma), nokti (nakha), zubi (danta) i koža (taco). Proširivanjem, kammatthana obuhvata svih četrdeset meditativnih tema. Mada se za svakog meditanta može reći da radi sa kammatthanom, ovaj termin se najčešće koristi da označi tajlandsku šumsku tradiciju koju su utemeljili Phra Ađan Mun i Phra Ađan Sao.
karuna: Saosećanje; simpatija; težnja da se pronađe način da se istinski pomogne sebi i drugima. Jedno od deset savršenstava (parami) i jedno od četiri “uzvišena boravišta” (brahma-vihara).
kaya: Telo. Obično se odnosi na fizičko telo (rupa-kaya; videti rupa), ali ponekad i na mentalno telo (nama-kaya; videti nama).
kayagata-sati: Sabranost pažnje uronjena u telo. Ovo je zajednički termin koji pokriva nekoliko meditativnih tema: sabranost pažnje na dah; svesnost položaja tela; svesnost onoga što radimo; analiziranje delova tela; analiziranje fizičkih svojstava tela (videti dhatu); kontemplacija činjenice da telo neizbežno umire i raspada se.
khandha: Gomila; grupa; sastojak. Fizičke i mentalne komponente ličnosti i čulnog iskustva uopšte. Pet osnova prijanjanja (videti upadana). Prema Budinoj analizi, tih pet “ogranaka” ljudskog bića su jedan materijalni, fizički (rupa) i četiri mentalna (nama) fenomena: vedana (osećaj), sañña (opažaj), sankhara (mentalni obrasci) i viññana (svest).
khanti: Strpljenje; izdržljivost. Jedno od deset savršenstava (parami).
Khemā: arahant, istaknuta Budina učenica. Rodila se u vladarskoj porodici u Sāgali, u pokrajini Madda, i koža joj je bila zlatne boje. Kasnije je postala glavna supruga kralja Bimbisāre. U početku nije posećivala Budu dok je boravio u Veluvani (Bambusovom gaju), kako mu ne bi dala priliku da sa omalovažavanjem govori o njezinoj lepoti, kojom je bila opčinjena. Onda je kralj unajmio pesnike da joj pevaju o lepotama Veluvane i oni ubediše Khemu da ipak ode tamo. Našla se licem u lice sa Budom, koji je držao govor o Dhammi. Tokom govora on je stvorio ženski lik nalik nebeskoj nimfi, koji nije niko do prisutnih mogao da vidi sem nje. I dok je Khemā zurila u lik, čija je lepota daleko prevazilazila njenu, videla je kako se ta žena od mlade devojke lagano pretvara u staricu, a na kraju pada mrtva. Telo je nastavilo da vene i raspada se sve dok nije potpuno iščezlo. Khemā je bila šokirana ovim prizorom i Buda joj je onda ukazao na opasnost taštine. U tom trenutku ona je postala probuđena. Sa Bimbisārinim odobrenjem, zamonašila se i smatrana je prvom među monahinjama po dubini svog uvida i mudrosti (mahāpaññānam aggā).
kilesa: Nečistoća — lobha (požuda), dosa (odbojnost) i moha (obmanutost) u njihovim različitim formama, koje uključuju takve stvari kao što su pohlepa, zlovolja, bes, pakost, dvoličnost, arogancija, zavist, škrtost, nepoštenje, hvalisavost, tvrdoglavost, nasilnost, oholost, taština, opsednutost raznim idejama i samoljublje.
kusala: Karmički povoljno, vešto, dobro, blagorodno. Postupak koji ima ovaj moralni kvalitet (kusala-kamma) sigurno će (pre ili kasnije) doneti sreću i povoljan ishod. Postupci koje karakteriše njegova suprotnost (akusala-kamma) vode u patnju. Videti kamma.

L

lakkhana: Videti ti-lakkhana.
lobha: Žudnja, pohlepa; požuda; štetna želja. Takođe raga. Jedan od tri korena (mūla) svega lošeg u umu.
loka-dhamma: Stvari ili fenonemi ovoga sveta. Standardna lista sadrži ih osam: bogatstvo, gubitak bogatstva, položaj, gubitak položaja, pohvala, kritika, zadovoljstvo, bol.
lokavidu: Poznavalac ovoga sveta. Jedan od epiteta Budinih.
lokuttara: Transcendentno; nadnaravno (videti magga, phala i nibbana).

M

magga: Put. Naročito, put do prestanka patnje i nespokojstva. Četiri transcendentna puta — ili, pre, jedan put sa četiri nivoa — jesu put ulaska u tok (koja nosi ka nibbani, čime se osigurava da će se ta osoba ponovo roditi još najviše sedam puta), put samo jednog povratka, put nepovratka i put do stupnja arahanta. Videti phala.
mahathera: “Veliki starac.” Počasna titula koju automatski dobija svaki bhikkhu sa najmanje dvadeset godina monaškog života iza sebe. Uporediti thera.
mađđhima: Srednje; prikladno.
Mara: Personifikacija zla i iskušenja.
metta: Ljubav motivisana saosećanjem; blagonaklonost. Jedno od deset savršenstava (<strong”>parami</strong”>) i jedno od četiri “uzvišena boravišta” ( brahma-vihara).
moha: Obmana; zabluda, neznanje ( aviđđa). Jedan od tri neblagotvorna korena (mūla) u umu.
mudita: Saradost. Radost zbog sreće, svoje i onih oko nas. Jedno od deset savršenstava (parami) i jedno od četiri “uzvišena boravišta” (brahma-vihara).
mūla: Doslovno, “koren”. Fundamentalna stanja uma koja određuju moralni kvalitet — dobro, korisno (kusala) ili loše, štetno (akusala) — svih postupaka koje namerno učinimo (videti kamma). Tri neblagorodna korena su lobha (požuda), dosa (odbojnost) i moha (obmanutost); blagorodni koreni su njihove suprotnosti. Videti kilesa (nečistoće).

N

naga: Termin najčešće korišćen za snažna, dostojanstvene i odvažne životinje, kao što su slonovi i mitske zmije. U budizmu on se koristi za one koji su dostigli cilj praktikovanja učenja.
nāma: Mentalni fenomen. Ovaj se termin odnosi na mentalne komponente pet khandhi i uključuje: vedana (osećaj), sañña (opažaj), sankhāra (mentalni obrasci) i viññāna (svest). Uporediti rūpa.
nāma-rūpa: Ime-i-lik; um-i-materija; mentalno-fizičko. Jedinstvo mentalnog fenomena nāma) i fizičkog fenomena ( rūpa) koje čini pet sastojaka (khandha) i čini ključnu kariku u lancu uzročnosti uslovljenog nastanka (patićća-samuppada).
nekkhamma: Odvraćenost; doslovno, “oslobođenost požude “. Jedan od deset parami.
nibbāna (skt. nirvana): Oslobađanje; doslovno, “razvezivanje” uma od mentalnih mental naslaga (videti āsava), nečistoća (videti kilesa) u kruga preporađanja (videti vatta), kao i svega onoga što je moguće opisati ili definisati. Kako ovaj termin takođe znači gašenje vatre, on ima i konotaciju stišavanja, hlađenja i mira. (U Budino vreme verovalo se da je plamen “vezan” za gorivo od kojeg nastaje, a kada se ugasi, onda je oslobođen te veze.) “Potpuna nibbāna” ili parinibbāna u nekim kontekstima označava iskustvo probuđenja; u drugim, umiranje arahanta.
nimitta: Mentalni znak ili slika koja se tokom meditacije može javiti u umu. Uggaha nimitta označava bilo koju sliku koja se spontano javi tokom meditacije. Paribhaga nimitta označava onu sliku koja je nastala kao proizvod upravljanja svešću.
nirodha: Prestanak; razilaženje; iščezavanje.
nivarana: Prepreke u koncentraciji — čulna želja (kamaććhanda), zlovolja (byapada), tromost i pospanost (thina-middha), uznemirenost i griža savesti (uddhaćća-kukkućća) i sumnja (vićikiććha).

O

opanayiko: Ono što je unutra, što je okrenuto ka unutra, ka sebi. Jedan od epiteta Bude.
ottappa: Strah od posledica činjenja loših dela.

P

pabbađđa: “Pobeći (od doma u beskućnički život)”; zaređenje kao samanera (samaneri) ili monah (monahinja). Videti upasampada.
paććattam: Personalan; individualan.
paććeka Buddha: Utihnuli Buda. Radi se o posebnoj vrsti probuđenih ljudi, koji su do uvida došli sopstvenim naporom, a da nisu prethodno čuli Budino učenje. No, pošto nemaju dara za podučavanje, ostaju nepoznati, uživajući u unutrašnjem miru i vedrini.
pāli: Jezik na kojem je zapisan tekstualni kanon theravada budističke škole.
pañña: Razlučivanje; uvid; mudrost; intelekt; zdrav razum; dovitljivost.
papaññća: Komplikovanje, umnožavanje. Sklonost uma da stvari umnožava na osnovu osećanja da postoji “ja”. Ovaj pojam se takođe može prevesti kao samorefleksija, materijalizovanje, krivotvorenje, iskrivljavanje, elaboriranje ili preterivanje. U govorima se često koristi u analizi psihologije konflikta.
parami (takođe paramita): Savršenost karaktera. Grupa od deset kvaliteta koje je tokom dugog niza života razvio bodhisatta i kao grupa oni se unutar Pāli kanona pojavljuju jedino u Đatakama (“Pričama o Budinim ranijim životima o rođenjima”): velikodušnost (dana), vrlina (sila), odvraćenost (nekkhamma), mudrost (pañña, energija/istrajnost (viriya), strpljenje/trpeljivost (khanti), istinoljubivost (saćća), odlučnost (adhitthana), saosećajna ljubav (metta) i ravnodušnost (upekkha).
parinibbana: Kompletno utrnuće; potpuni nestanak khandhi koje se događa posle smrti nekog arahanta.
parisa: Sledbeništvo; skup. Četiri grupe Budinih sledbenika su: monasi, monahinje, nezaređeni muški i ženski sledbenici. Uporediti sangha. Videti bhikkhu/bhikkhuni, upasaka/upasika.
pariyatti: Teorijsko razumevanje Dhamme stečeno čitanjem i proučavanjem tekstova i učenjem. Videti patipatti i pativedha.
patićća-samuppada: Uslovljeni nastanak. Shema koja pokazuje put kojim dolazi do interakcije sastojaka (khandha) i čulnih područja (ayatana), s jedne strane, i neznanja (aviđđa) i želje (tanha), sa druge, čime se stvara nespokojstvo i patnja (dukkha). Pošto su ove interakcije veoma kompleksne, postoji više različitih verzija patićća samuppade izložene u suttama. Često, shema počinje neznanjem. Takođe, često je da počinje međuodnosom između imena (nama) i oblika (rupa), na jednoj strani, i čulne svesti (viññana), na drugoj.
patimokkha: Osnovni skup pravila monaške discipline, sačinjen od 227 pravila za monahe (bhikkhu) i 311 za monahinje (bhikkhuni). Videti Vinaya.
patipatti: Praktikovanje Dhamme, nasuprot pukom teorijskom znanju (pariyatti). Videti takođe pativedha.
pativedha: Direktno, praktično iskustvo Dhamme., pronicanje u istinu zahvaljujući teorijskom i praktičnom učenju Videti takođe pariyatti i patipatti.
pavāranā: ceremonija kojom se okončava tromesečni boravak monaha na jednom mestu tokom perioda monsuna i na njoj svaki monah poziva ostale monahe da iznesu ukoliko imaju zamerke na njegovo dotadašnje ponašanje.
peta: Gladni duh — jedno od klasa bića u nižim svetovima, koja su u stanju da se ponekad prikažu i kao ljudska bića. Pete se u budističkoj umetnosti prikazuju kao izgladnela bića sa izuzetno malim ustima kroz koja nikada ne mogu da unesu onoliko hrane koliko im je potrebno da utole svoju bezgraničnu glad.
phala: Plod. Naročito, plod nekog od četiri transcendentna puta (videti magga).
phassa: Kontakt, čulni podražaj. Phassa ne označava fizički kontakt, već je jedan od sedam stalnih sastojaka svesti (ćetasika) i u okviru sastojaka bića pripada grupi “mentalni obrasci” (sankhāra-kkhandha) i ima temeljni značaj u procesu kognicije. Ovako se definiše: “Na osnovu oka i oblikâ nastaje svest o viđenom. Tačka u kojoj se ovo troje ukrštaju jeste čulni kontakt. Sa kontaktom kao nužnim uslovom nastaje i osećaj.” (MN 18). U okviru sheme o uslovljenom nastanku, uslovljavaju je šest područja čula (salayatana), a sama uslovljava nastanak osećaja.
phra: (tajlandski) Poštovani. Koristi se kao prefiks uz ime monaha (bhikkhu).
piti: Ushićenje; blaženstvo; oduševljenje. U meditaciji, ugodan kvalitet uma, koji dostiže punu zrelost pošto je razvio drugi stupanj đhane.
puđa: Počast, poštovanje; devocija. Najčešće, iskazivanje počasti Budi, koje se u manastirima praktikuje svakog dana (ujutru i uveče), na dan uposatha ili u drugim naročitim prilikama.
puñña: Zasluga, vrednost; unutrašnje osećanje blagostanja koje dolazi pošto smo postupili ispravno i korisno i koje nas navodi da i ubuduće tako postupamo.
puthuđđana: Jedan od mnogih; “zarobljenik života”. Osoba koja još nije dostigla nijedan od četiri stupnja probuđenja (videti magga). Uporediti ariya-puggala.

R

raga: žudnja, požuda, pohlepa. Videti lobha.
rūpa: Telo; fizički fenomen; čulni stimulans. Osnovno značenje ove reči jeste “pojava” ili “forma.” Koristi se, međutim, u velikom broju različitih konteksta, preuzimajući na taj način mnoge nijanse značenja u svakom od njih. U spisku objekata čula pominje se kao objekat čula vida. Kao jedna od khandha, odnosi se na fizičke fenomene ili osećaje (vidljivost ili oblik jedna je od karakteristika onoga što je materijalno). Ovo značenje ima i kada se stavlja nasuprot nama ili mentalnom fenomenu.

S

sabhava-dhamma: Priroda; bilo koji fenomen, događaj, svojstvo ili kvalitet doživljeni u i po sebi.
saćća: Istinitost. Jedno od deset savršenstava (parami).

saddha: Uverenost, vera. Poverenje u Budu koje nam daje volju da njegovo učenje sprovedemo u praksi. Ovo uverenje postaje nepokolebljivo kada dostignemo nivo “ulaska u tok” (videti sotapanna).

saddhu: (uzvik) “Tako je”; izraz kojim se iskazuje zahvalnost i slaganje.
sagga: Nebesa, nebeski svet. Boravište deva. Za preporađanje na nebu se kaže da je jedna od nagrada za velikodušnost (videti dana) i vrlinu (videti sila). Međutim, kao i svako drugo boravište unutar samsare i ovde je boravak samo privremen. Videti takođe sugati.
sakadagami: “Jednom-povratnik”. Osoba koja je odbacila prva tri okova koja um vezuju za krug preporađanja (videti samyođana), koja je oslabila okove čulne žeđi i razdražljivosti i koja će se posle smrti roditi u ovom svetu još samo jednom.
sakkaya-ditthi: Verovanje u postojanje ličnosti, poistovećivanje sa njom. Stanovište koje, pogrešno, smatra da je neka od khandha u stvari “ja”; prvi od deset okova (samyođana). Napuštanje sakkaya-ditthi jedan je od obeležja “ulaska u tok” (videti sotapanna).
Sakyamuni: “Mudrac iz plemena Sakja”; jedan od epiteta Budinih.
sakya-putta: Sin iz plemena Sakja. Epitet budističkih monaha, nastao na osnovu Budinog porekla.
sallekha-dhamma: Pretpostavke za brisanje (nečistoća) — imati malo potreba, biti zadovoljan onim što se ima, osamljenost, ne preterivanje u druželjubivosti, istrajnost, vrlina (videti sila), koncentracija, odvraćenost, rasterećenost i direktno znanje i sagledavanje izbavljenja.
samadhi: Koncentracija; praksa usredsređivanja uma na jedan osećaj ili predmet.
samana: Kontemplativac. Bukvalno, osoba koja je napustila konvencionalne obaveze društvenog života kako bi pronašla način života više “ispravan” (sama) u odnosu na prirodu.
samanera (samaneri): Doslovno, mali samana; iskušenik (iskušenica) koji se pridržava deset pravila i kandidat je za punopravan prijem u red bhikkhua (bhikkhuni). Videti pabbađđa.
sambhavesin: (Biće) koje traga za mestom na kojem će se roditi.
sammati: Konvencionalna stvarnost; konvencija; relativna istina; pretpostavka; bilo šta što je nastalo na osnovu uma.
sampađañña: Jasno razumevanje. Videti sati.
samsara: Transmigracija; krug rađanja i umiranja. Videti vatta.
samvega: Osećanje šokiranosti, smetenosti i otuđenosti, koje dolazi sa uviđanjem uzaludnosti i besmislenosti življenja na dotadašnji način; pročišćujuće uviđanje da smo toliko dugo grešili dopuštajući sebi da budemo zaslepljeni i osećaj hitnosti u traženju izlaza iz tog začaranog kruga.
samyođana (sanyođana): Okovi koji drže um prikovan za krug rađanja i umiranja (videti vatta) — čvrsto verovanje u postojanje “ja” (sakkaya-ditthi), sumnja (vićikiććha), slepa vezanost za pravila i ceremonije (silabbata-paramasa); čulna želja (kama-raga), uznemirenost (vyapada); želja za materijalnim (rupa-raga), želja za nematerijalnim stvarima (arupa-raga), obmana (mana), nespokojstvo (uddhaćća) i neznanje ( aviđđa).
sanditthiko: Očigledno samo po sebi; neposredno vidljivo; ovde i sada. Jedan od epiteta Dhamme.
sangha: Na konvencionalnom (sammati) nivou, ovaj termin označava zajednice budističkih monaha i monahinja; na uzvišeno (ariya) nivou, označava one sledbenike Budine, zaređene i nezaređene, koji su dostigli barem stupanj “ulaska u tok” (videti sotapanna), prvi od transcendentnih puteva (videti magga), a koji završavaju u nibbani. U novije vreme, naročito na Zapadu, termin “sangha” je široko prihvaćen u širem značenju “zajednice svih onih koji idu budističkim putem”, premda za ovo nema osnova u Pāli kanonu. Termin “parisa” bi za ovo šire značenje bio prikladniji.
sankhara: Formiranje, slaganje, oblikovanje, fabrikovanje — sile i faktori koji oblikuju stvari (fizičke i mentalne), proces oblikovanja i sama oblikovana stvar koja je rezultat tog procesa. Sankhara se može odnositi na bilo šta što je oblikovano pod nekim uslovima ili, uže, (kao jedna od pet
khandha) na obrasce u umu nastale pod uticajem voljnih postupaka. Tada se ona prevodi sa: mentalni obrasci, izrazi volje ili ostvarivanje namera.
sañña: Oznaka; opažaj; aluzija; akt sećanja ili prepoznavanja; interpretacija. Videti <strong”>khandha</strong”>.
sanyođana: Videti samyođana.
sasana: Doslovno, “poruka”. Budino učenje; budistička religija (videti Dhamma-vinaya).
sati: svesnost, pažnja, samoposmatranje, sabranost (nasuprot rastrojenosti). Često se koristi u kovanici sati-sampađañña, “svesnost i jasno razumevanje” (videti sampađañña).

satipatthana: temelj svesnosti; okvir njenog delovanja su telo, osećanja, um i sadržaji uma, posmatrani objektivno, onako kako se događaju.
sa-upadisesa-nibbana: Nibbana sa još nešto preostalog “goriva” (ovo je analogija sa ugašenom vatrom, ali pepeo je još uvek užaren) — oslobađanje onako kako ga doživljava u ovom životu jedan arahant.
savaka: Doslovno, “slušalac”. Učenik Budin, naročito plemeniti učenik (videti ariya-puggala.)
sayadaw: (burmanski). Poštovani starac; počasna titula koja se daje veoma cenjenom burmanskom bhikkhuu.
sila: Vrlina, moral. Kvalitet etičke čistote koji nas sprečava da skrenemo sa osmostrukog puta. Takođe, praktično pravilo, zbog čijeg pridržavanja nećemo činiti neke štetne postupke. Sila je druga oblast postepenog treninga (videti anupubbi-katha), jedna od deset paramija, drugo od sedam dragocenosti (videti dhana) i prva od tri osnove blagotvornih postupaka (videti dana i bhavana).
sotapanna: Onaj koji je “ušao u tok”. Osoba koja je odbacila prva tri okova koji um vezuju za krug rađanja i umiranja (videti samyođana) i otuda je ušao u “tok” koji ga neizbežno nosi ka nibbani, a na osnovu toga je izvesno da će se na ovom svetu preporoditi još samo sedam puta.
stupa (pāli: thupa): Prvobitno, Grobna humka u kojoj su zakopane ostaci svete osobe — kao što je Buda — ili predmeti koje je koristila. Tokom vekova ovaj objekat se razvio u visoke, strelaste spomenike kakvi su česti u manastirima po Tajlandu, Šri Lanki i Burmi; a na drugoj strani, u pagode u Kini, Koreji i Japanu.
sugati: Srećno odredište; dva viša nivoa egzistencije u kojima je moguće se preporoditi zahvaljujući prošlim ispravnim postupcima (videti kamma): preporađanje u svetu ljudi i na nebu sagga). Nijedno od ovih stanja nije trajno. Uporediti apaya-bhumi.
sugato: Onaj koji je otišao ili ide u dobrom smeru. Jedan od epiteta Budinih.
sukha: Zadovoljstvo; olakšanje; zadovoljenost. U meditaciji, mentalni kvalitet koji svoju punu zrelost doseže posle razvijanja trećeg nivoa đhane.
sutta(skt. sutra): Doslovno, “nit, potka”; govor ili propoved Budina ili nekog od njegovih učenika. Posle Budine smrti sutte su prenošene na jeziku pāli prema dobro utvrđenoj usmenoj predaji i konačno pretočene u pisanu formu na Šri Lanki oko 100. godine pre n.e. Preko 10.000 sutti su sakupljene u Sutta pitaki, jednom od osnovnih korpusa literature theravada budizma. Pāli sutte se generalno smatraju najstarijim zapisima Budinog učenja.

T

tadi: “Takav,” još jedna od oznaka za onoga ko je dostigao cilj. Njime se želi reći da je stanje te osobe neodredljivo, ali i da ne podleže bilo kakvoj promeni ili uticaju.
tanha: Želja — za čulnim zadovoljstvima, za postojanjem ili za nepostojanjem. Videti takođe lobha (pohlepa; strast).
tapas: Pročišćujuća “vatra” ili meditativna praksa.
Tāvatimsa: Nebeski svet Tridesettrojice. To je treći po redu nebeski svet unutar područja čulnog. Nazvan je po trideset tri mladića, predvođena Maghom, koji su se u njemu preporodili zahvaljujući svojim dobročinstvima. Sam Magha je postao Sakka, prvi među njima.
tathagata: Doslovno, “takodošavši (tatha-gata)” ili “onaj ko je postao svoj ” (tatha-agata), epitet korišćen u drevnoj Indiji za osobu koja je dostigla najviši duhovni cilj. U budizmu, on obično označava Budu, mada se ponekad koristi i za nekog od njegovih učenika arahanta.
than: (tajlandski; takođe “tan”) Poštovani, blaženi.
thera: “Stari.” Počasna titula koja se automatski dodeljuje kada bhikkhu iza sebe ima deset godina monaštva. Uporediti Sangha — ideali kojima se svaki budista okreće kao utočištu. Videti tisarana.
tilakkhana: Tri obeležja svega postojećeg – prolaznost (anićća), nedovoljnost (dukkha) i nepostojanje trajne suštine (anatta).
tiratana: Trostruki dragulj – Buda, Dhamma i Sangha.
tisarana: “Trostruko utočište” — Buda, Dhamma i Sangha. Videti tiratana.

U

ugghatitañu: Onaj koji lako shvata. Pošto je dostigao probuđenje i došao u dilemu da li da podučava dhammu ili ne, Buda je primetio da postoje četiri kategorije bića: ona koja lako shvataju učenje i postići će probuđenje posle kratkog objašnjavanja dhamme, ona koja će postići probuđenje tek posle dugog objašnjavanja (vipaćitaññu); ona koja će postići probuđenje tek pošto budu vežbala (neyya); i ona kod kojih, umesto probuđenja, najviše što mogu da postignu jeste verbalno razumevanje Dhamme (padaparama).
upaćara samadhi: pristupna koncentracija, međustupanj, koji prethodi dostizanju prvog zadubljenja.
upadana: Prijanjanje, vezivanje; ono što podstiče nastajanje i rođenje — vezanost za čulno, za stanovišta, za pravila i rituale i za verovanje u sopstvo.
Uppalavannā (Ljiljana) je ovekovečena u budističkoj predaji kao ideal sklada, lepote, vrline i duhovne moći. U Anguttara nikāyi I.237, spominje se kao najsnažnije obdarena natprirodnim moćima (iddhi). U Therigatha posvećeno joj je poglavlje od 12 strofa, koje se dele u dva odlomka različitog sadržaja. Prema komentaru, a i prema Uppalavanninom životopisu sadržanom u komentaru Dhammapāde, ove tri strofe ne izražavaju njen vlastiti doživljaj, nego pesničku formulaciju reči jedne majke koja je u očaju poverila Uppalavanni svoje strahovito otkriće da je “ne znajući živela kao suparnica vlastite kćeri s čovekom koji je kasnije postao isposnik Gangatiriyo”. Uppalavanna je ponovila ispovest te žene u navedenoj pesničkoj obradi s namerom da ženi koja joj se poverila tako objektivizovanim predstavljanjem slučaja pomogne da trezveno razmisli o “štetnosti i podlosti telesnih prohteva”.
Priče o Uppalavanninim vlastitim doživljajima, sačuvane u različitim delima rane pāli književnosti, naročito u Vinaya III, 211, i Dhammapāda atthakatha II, 49, ne razlikuju se mnogo od tragične prirode ovog događaja. Zbog svoje neodoljive ljepote, Uppalavannā je bila i kao monahinja žrtva nasilne požude.
Bila je kći uglednog bogataša iz grada Sāvatthi. Put joj je bila boje “plavog lotosovog cveta” (značenje njenog imena). I za nju, kao i za Ambapāli, takmičili su se kraljevi s bogatim i uglednim građanima. Njen otac, u želji da odbijanjem ne navuče mržnju nijednog od njih, odluči da kćer pošalje u manastir. Kaže se da je time najbolje udovoljio i njezinoj vlastitoj želji. Nakon zaređenja, jednom zgodom dok je vršila uobičajene dužnosti u manastirskoj sali, čistila pod i pripremala svetiljke, pogled joj se zaustavi na plamenu svetiljke koju je upravo pripalila. Taj joj je prizor bio dovoljan da joj se useče u pamćenje neizbrisiv znak sabranosti na elemnt vatre i da postane sredstvo krajnje zadubljenosti, koje ju je dovelo do duhovnog oslobođenja od žeđi za životom.
upasampada: Prihvatanje, puno zaređenje kao bhikkhu ili bhikkhuni. Videti pabbađđa.
upasika (upasaka): Ženski (muški) nezaređen sledbenik Bude. Uporediti parisa.
upekkha: Spokojstvo. Jedno od deset savršenstava (parami) i jedno od četiri “uzvišena boravišta” (brahm ara-viha).
uposatha: Dan predanosti, odgovara četirima fazama Meseca (mlad, prva četvrt, pun i treća četvrt), kada se budistički nezaređeni sledbenici okupljaju kako bi saslušali govor o Dhammi i pridržavali se dodatnih pravila morala. Na dan uštapa i punog meseca monasi se okupljaju kako bi recitovali pravila Patimokkhe.

V

vassa: Period monsuna, od jula do oktobra, kada se od svakog monaha očekuje da ostane na jednom mestu, čime takođe dobija priliku za intezivniju meditaciju.
vatta: Ciklus rođenja, smrti i preporađanja. Ovaj pojam označava smrt i ponovno rođenje živih bića, ali i nečistoća (kilesa) u umu. Videti samsara.
vedana: Osećaj/osećanje nastalo iz kontakta nekog od šest čula sa objektom i predstavlja moćnu silu za aktiviranje mentalnih nečistoća, kao što su žudnja ili odbojnost. Postoje tri vrste osećaja: prijatan, bolan i ni bolan ni prijatan. Videti khandha.
vićara: Procenjivanje, istrajna misao. U meditaciji, vićara je mentalni faktor koji dopušta našoj pažnji da se pomera i menja perspektivu u odnosu na odabrani objekat meditacije. Vićara i s njom povezan faktor vitakka dostižu punu zrelost nakon razvijanja prvog stupnja đhane.
viđđa: Jasno znanje; čista svesnost; nauka (posebno, kognitivne moći razvijene kroz praktikovanje koncentracije i neprijanjanja).
viđđa-ćarana-sampanno: Savršen u znanju i ponašanju. Jedan od Budinih epiteta.
vimutti: Izbavljenje; sloboda od tvorevina i konvencija uma.
vinaya: Monaška disciplina, u štampanom obliku obuhvata šest tomova, a njezina pravila obuhvataju svaki aspekt života bhikkhua i bhikkhuni. Suština pravila za zaređene sadržana je u patimokkhi. Spoj dhamme sa vinayom čini suštinu budističke religije: Dhamma-vinaya — “učenje i pravila” — jeste ime koje je Budao dao religiji koju je utemeljio.
viññana: Svest; kognicija; čin registrovanja čulnog podražaja i ideja u trenutku dok se odigravaju. Postoji takođe svest koja leži izvan svih pet khandha — nazvana bez svojstava (viññanam anidassanam) — koja nema nikakve veze sa šestim čulom. Videti khandha.
vipaka: Posledica i plod voljnog postupka koji je počinjen u prošlosti (kamma).
vipassana: Jasni intuitivni uvid u fizički i mentalni fenomen u trenutku dok nastaje i nestaje i njegovo sagledavanje onakvog kakav zaista jeste — objektivno — kroz njegove tri karakteristike (videti ti-lakkhana) i kroz patnju, njezin nastanak, njezin prestanak i put koji vodi do njezinog prestanka.
vipassanupakkilesa: Iskrivljavanje uvida; intenzivna iskustva koja se mogu doživeti tokom meditacija i koja nas navode na pomisao da smo došli do kraja puta. Standardna lista nabraja ih deset: svetlost, psihičke moći, ushićenost, vedrina, zadovoljstvo, izuzetna uverenost, preteran napor, opsednutost, ravnodušnost i zadovoljenost.
viriya: Istrajnost; energija. Jedno od deset savršenstava (parami), pet snaga (bala; videti bodhi-pakkhiya-dhamma) i pet dominatnih faktora (indriya; videti bodhi-pakkhiya-dhamma).
visakha (takođe vesakha, vesak): Drevno ime za indijski mesec po lunarnom kalendaru u proleće, koje danas odgovara periodu april-maj. Prema tradiciji, Budino rođenje, probuđenje i parinibbana su se dogodili u noći punog meseca u mesecu visakha. Ovi događaji se danas kao praznik Vesak ili Visakha slave svake godine širom theravadskog budističkog sveta.
vitakka: Usmerena misao. U meditaciji, vitakka jeste mentalni faktor uz pomoć kojeg se pažnja usmerava na odabrani objekat. Vitakka i s njom povezan faktor vićara dostižu punu zrelost nakon razvijanja prvog stupnja đhane.

Y

yakkha: Demonska bića iz narodnih verovanja, koja se često sreću i u Pāli kanonu. Pripisuju im se neprijateljske namere prema monasima i monahinjama koji u osami pokušavaju da dostignu više stupnjeve zadubljenja. Obično ih noću ometaju velikom bukom.
yođana: stara indijska mera za dužinu; iznosi oko 10-11 kilometara.