J
JAPAN
Japan je država sačinjena od nekoliko ostrva u severnom Pacifiku, kraj azijskog kopna. Od VII veka pa nadalje zemlja je apsorbovala kinesku kulturu, uključujući i budizam, koji je postao i tokom niza vekova ostao religija većine ljudi, iako su i šinto i konfučijanizam takođe igrali svoju vrlo važnu ulogu. Zen, kontemplativna grana japanskog budizma, snažno je uticao na umetnosti, naročito na slikanje, kaligrafiju, vrtlarstvo i aranžiranje cveća. Dogen, verovatno najgenijalniji i najkreativniji japanski mislilac, bio je budistički monah. Budizam je destabilizovan 1870. i od tada se bori da održi svoj značaj u japanskom dinamičkom i potrošačkom društvu. Videti Šotoku.
JEDNOSTAVNOST
Jednostavnost (ađđavatā ili asaṭha (D.III,213; Sn.250) ) jeste kvalitet neke stvari da nije komplikovana, već direktna i laka za razumevanje. Otuda je i u osnovi ove reči "jedno". Jednostavnost osobu koja je poseduje nagrađuje i dodatnim darovima kao što su ljupkost, lepota i prirodnost, a Buda ju je često povezivao sa blagošću (maddava) i skromnošću (lađđava). Francuski filozof Comte-Sponville je rekao: "Inteligencija je veština pravljenja složenih stvari jednostavnijima, a ne obrnuto" i Buda bi se sa tim potpuno složio. Iako je svoju Dhammu podučavao do u detalje, , Buda je uvek bio u stanju da je sažme u najosnovnije, vrlo jednostavne i razumljive termine."Jednu stvar i samo jednu stvar ja podučavam — patnju i okončanje patnje" (M.I,140).
Jednostavni možemo biti na mnogo načina, ali najvažniji od njih jeste način na koji živimo, kako koristimo svoj um i kako se odnosimo prema onima koji nas okružuju. Da bi nas način života bio jednostavan, moramo sebe podsetiti koja je izvorna svrha svih stvari. Izvorna svrha recimo odeće bila je da sakrije oko što treba sakriti i zaštiti nas od vremenskih promena. Koristiti odeću kao statusni simbol, pokazatelj materijalnog obilja, da bismo išli u korak sa modom, istakli svoju seksualnost ili prikrili godine, to je iz budističke perspektive gledano zloupotreba odeće. Time se takođe naš život komplikuje i prenatrpava. Osoba kojoj je draga jednostavnost, oblači se uredno, čisto i ukusno, bez brige da li će "ostaviti utisak". Takvi ljudi nikada ne zaboravljaju pravu svrhu stvari koje poseduju. U Metta sutti Buda je hvalio kvalitete onih kojima ne treba mnogo u životu (subharo) i koji nisu neprekidno nečim zauzeti (appakiććo), što dva od mnogih blagoslova koje uživamo kada pojednostavimo svoj život (Sn.144).
Psihološka jednostavnost postiže se vežbanjem meditacije, naročito meditacije svesnosti. Mi obično vidimo stvari ne kakve one zaista jesu, već kroz debelu prizmu predrasuda, sećanja, žudnji i neprekidni monolog misli, što sve zajedno te stvari u velikoj meri iskrivljuje. Meditacija sve ovo raščišćava, tako da smo ustanju da uspostavimo direktan odnos prema stvarima. Direktno viđenje stvari omogućuje im da nam otkriju svoju istinu.
Moralna jednostavnost ili ono što je Buda nazivao neposrednost, direktnost (uđu ili uđuka) jeste iskreno i pošteno praktikovanje pravila morala, ne pokušavajući da ih zaobiđemo na ovaj ili onaj način ili iskrivljujemo tako da znače nešto što ne znače. Čovek kojeg krasi jednostavni moral jeste čestit, ljubazan, velikodušan i spreman da pomogne zato što je to ispravno uraditi, a ne zato što želi nekoga da impresionira, stekne dobitak ili neku pogodnost, "da sakuplja zasluge" ili zato što se boji "loše karme".
Biti jednostavan ne znači i biti glup. Ovom drugom tipu karaktera nedostaje inteligencija, dok je prvi privržen jednostavnosti zato što mu ona olakšava put kroz život i ujedno pruža mnogo radosti.
JERES
Jeres dolazi od latinske reči haresis, što znači "uzimati" ili "birati" i termin je kojim se označava svako tumačenje religije koje se razlikuje od onog zvaničnog ili najšire usvojenog. Vrlo je teško definisati prirodu jednog jeretičkog učenja. U XVI veku humanista Sebastijan Kasteto je dobro rekao: "Posle pažljivog istraživanja značenja termina 'jeretički' mogu reći tek toliko da mi jereticima smatramo one sa kojima se ne slažemo." Na Zapadu sve donedavno, a još uvek i na mnogim mestima na Srednjem istoku, oni koji su bivali optuženi za jeres kažnjavani su najdrastičnijim kaznama. Budizam ima sasvim jasan precizan koncept istine i prepoznaje ono što se naziva pogrešno razumevanje (miććhā diṭṭhi). Međutim, uvek je dopuštao fleksibilno tumačenje istine, tako da je vrlo retko postojala superosetljivost prema jeresi, lov na jeretike i njihovo ubijanje. Ovu fleksibilnost vrlo lepo ilustruje jedan događaj zabeležen u Kanonu.
Jednom je neki monah upitao nekolicinu svojih prijatelja monaha na koji način se postiže uvid i svaki od njih dao mu je drugačiji odgovor. Zbunjen, otide on do Bude i ispriča mu šta su mu ostali monasi rekli. Na to mu Buda odgovori: "Zamisli nekoga ko nikada nije video kiṃsuka drvo, da ode i upita nekoga kako to drvo izgleda. Taj mu može odgovoriti: 'Kiṃsuka drvo je crno, nalik nagorelom panju'. I ovom će izgledati kao da ga je i sam video. Onda će možda otići kod drugog čoveka i upitati ga kako izgleda kimsuka drvo. A ovaj će mu možda odgovoriti: 'Ono je crveno, slično boji svežeg mesa.' I ovom će izgledati kao da ga je i sam video. Potom će možda otići i kod trećeg čoveka i pitati ga kako izgleda kimsuka drvo. A ovaj će mu odgovoriti: 'Kora mu visi u trakama, a čaure prskaju poput kod sirisa drveta.'I ovom će izgledati kao da ga je i sam video. Na kraju, upitaće i četvrtoga, a ovaj će mu možda odgovoriti: 'Kimsuka drvo ima mnogo listova i daje debelu hladovinu poput banjan drveta.' I ovom će izgledati kao da ga je i sam video. Na isti način, tvoji duhovno uznapredovali prijatelji odgovaraju ti u skladu sa sopstvenim pročišćenim uvidom" (S.IV,193).
JEVREJI
Jevreji su narod koji povezuje istovetan identitet sačinjen od etničkih, nacionalnih i religijskih elemenata i koji svoje poreklo vode od drevnih Izraelaca. Od svog dolaska na Zapad, budizma je privukao znatan broj konvertita iz judaizma. Nekoliko istaknutih proučavalaca budizma, monaha, monahinja i učitelja meditacije su jevrejskog porekla, ali su načinili i veliki doprinos razvoju budizma. Zašto toliko mnogo Jevreja postaju budisti? Nekoliko razloga je predloženo kao rešenje ovog fenomena. Iako u ortodoksnom i čak reformisanom judaizmu ima toliko malo toga što bi ih privuklo, sekularizovani Jevreji još uvek osećaju u sebi težnju ka duhovnom. Zbog istorijskih razloga malo je verovatno da će se prikloniti hrišćanstvu ili islamu da bi zadovoljili ovu potrebu, dok se budizam čini kao jedna prihvatljiva alternativa. U kulturi Zapada Jevreji su se često osećali kao da su na margini, te im je time bilo lakše da prihvate nešto kao što je budizam, koji je sve donedavno smatran prilično egzotičnom pojavom. Sekularizovani Jevreji su obično visoko obrazovani, što povećava njihove šanse da budu informisani i otvoreniji prema stavovima sadržanim u okviru budizma. Budističke etičke vrednosti slične su onima tradicionalne jevrejske kulture, a budizam je oslobođen i kompleksnih ritualnih zahteva koje neki Jevreji doživljavaju kao besmislene i sputavajuće.
JEZIK
Jezik (bhāsā) jeste sistem komunikacije uz pomoć zvukova i simbola, koji koriste ljudi određene zemlje ili regiona. Nije poznato koji je bio Budin maternji jezik, iako je morao biti jedan od narodnih jezika u delu Indije u kojem je rođen, možda neki od daljih rođaka savremenog hindija. Postojeći dokazi sugerišu da je govorio nekoliko jezika, što se i može očekivati kada se vidi da je putovao i podučavao na širokom prostoru (M.III,235). Buda nije verovao u pojam "izvornog", "čistog" ili "svetog" jezika, što je jasno iz njegovog insistiranja da možemo i treba da učimo Dhammu "svako na svom jeziku" (Vin.II,139). Takođe je tvrdio da kad podučava Dhammu, on uvek svoj jezik prilagođava slušaocima, kako bi što bolje komunicirao sa njima (D.II,109). Videti Pāḷi i Sanskrit.
JOGA
Joga je reč na jeziku pāḷi i sanskrit, koja znači "veza" i etimološki je srodna našoj reči "jaram". U budizmu joga se katkad koristi kao alternativna reč za meditaciju. Jedan važan korak u vežbanju meditacije jeste naučiti kako da se razvije koncentracija, tj. da se pažnja fiksira na jednu tačku. Većinu ljudi, međutim, reč "joga" asocira na drevni sistem fizičkih i mentalnih vežbi, koji je obično poznat kao hatha joga. Iako je reč o hindu veštini, svako ko radi budističku meditaciju ustanoviće da im joga pomaže u vežbanju. Hatha joga poboljšava zdravlje, ona može biti jedna vrsta svesnosti tela i isto tako može razmrdati telo posle dužih perioda sedeće meditacije.