Itivuttaka (50-100)
Grupa trojki
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
50
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ova tri korena onoga što je štetno. Koja tri? Pohlepa je koren onoga što je štetno, odbojnost je koren onoga što je štetno, obmanutost je koren onoga što je štetno. To su tri korena onoga što je štetno.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Pohlepa, odbojnost, obmanutost unište
upravo onoga čiji ih je um stvorio
od kojega su rođeni,
kao što prekomerni plodovi
iscrpe voćku slabašnu.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
51
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ova tri svojstva. Koja tri? Svojstvo oblika, svojstvo bezobličnosti i svojstvo nestajanja. To su tri svojstva.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Razumevajući svojstvo oblika,
ne priklanjajući se bezobličnosti,
oni koji su oslobođeni nestajanjem
jesu ti koj isu ostavili smrt za sobom.
Dodirnuvši svojim telom
svojstvo besmrtnosti bez novih dobitaka,
postigavši napuštanje svakog dobitka,
bez novih prljanja, potpuno,
samoprobuđeni podučava stanju koje je
izvan patnje izvan nečistoća.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
52
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ova tri osećaja. Koja tri? Osećaj prijatnosti, osećaj bola, osećaj ni prijatnosti ni bola. To su ta tri osećaja.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Usredsređen, sabran, budan,
Probuđenoga učenik uočava osećaje,
kako nastaju, gde prestaju,
kao i put kojim traju.Sa prestankom osećaja,
monah oslobođen želje
potpuno je nevezan.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
53
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ova tri osećaja. Koja tri? Osećaj prijatnosti, osećaj bola, osećaj ni prijatnosti ni bola. Osećaj prijatnosti treba posmatrati kao izvor patnje. Osećaj bola treba posmatrati kao strelu. Osećaj ni prijatnosti ni bola treba posmatrati kao nestalan. Kada monah uvidi da je osećaj prijatnosti izvor patnje, osećaj bola strela, a osećaj ni prijatnosti ni bola kao nestalan, tada se on naziva monahom koji je plemenit, koji vidi ispravno, koji je presekao želju, uništio okove i koji je — zahvaljujući tome što je prozreo obmanu — stigao na kraj patnje i nespokojstva.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Ko god vidi prijatnost kao patnju,
ko vidi bol kao strelu,
ko vidi mirnu ni-prijatnost-ni-bol
kao nestalnu:
on je monah koji ispravno vidi.
Time se on oslobađa.
Majstor neposrednog znanja,
smiren, mudrac je on
što okove za sobom ostavi.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
54
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ova tri traganja. Koja tri? Traganje za čulnim užicima, traganje za ponovnim rođenjem, traganje za svetačkim životom. To su tri traganja.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Usredsređen, sabran, budan,
Probuđenoga učenik uočava traganja,
kako nastaju, gde prestaju,
kao i put kojim traju.Sa prestankom traganja,
monah oslobođen želje
potpuno je nevezan.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
55
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ova tri traganja. Koja tri? Traganje za čulnim užicima, traganje za ponovnim rođenjem, traganje za svetačkim životom. To su tri traganja.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Traganje za čulnim zadovoljstvom,
za ponovnim rođenjem,
zajedno sa traganjem za svetačkim životom —
to znači, smatrati da je istina
zasnovana na gomilanju stanovišta;
odustajanjem od traganja
i napuštanjem stanovišta
kod onoga što je pročišćen od svih strasti
i oslobođen okončanjem žudnje,
prestankom traganja,
monah je rasterećen zbunjenosti i želje.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
56
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ove tri uznemirenosti. Koje tri? Uznemirenost čulnim užicima, uznemirenost željom za ponovnim rođenjem i uznemirenost neznanjem. To su tri uznemirenosti?”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Usredsređen, sabran, budan,
Probuđenoga učenik uočava uznemirenosti,
kako nastaju, gde prestaju,
kao i put kojim traju.Sa prestankom uznemirenosti,
monah oslobođen želje
potpuno je nevezan.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
57.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ove tri uznemirenosti. Koje tri? Uznemirenost čulnim užicima, uznemirenost željom za ponovnim rođenjem i uznemirenost neznanjem. To su tri uznemirenosti?”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Njegova uznemirenost čulima okončana je,
njegovo neznanje razvejano,
njegova uznemirenost preporađanjem iscrpljena:
potpuno oslobođen, ni za čim ne poseže,
poslednje svoje telo nosi,
pobedivši Maru zajedno sa svitom njegovom.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
58.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ove tri žudnje. Koje tri? Žudnja za čulnim zadovoljstvima, žudnja za ponovnim rođenjem, žudnja za prestankom preporađanja. To su tri žudnje.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Okovani okovom žudnje,
umovi im zaneseni preporađanjem i nepreporađanjem,
oni su u okovima Mare — ljudi bez zaštite od okova,
bića što tumaraju tamo-amo, od rođenja do smrti.
Dok oni koji su napustili žudnju,
oslobođeni žudnje za preporađanjem i nepreporađanjem,
dostigavši kraj uznemirenostima,
iako u ovome svetu još,
već su daleko od njega.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
59.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Posedujući ova tri kvaliteta, monah je umakao iz kraljevstva Mare i blista suncu nalik. Koja tri? Ima slučajeva kada monah poseduje sastojak vrline onoga ko je potpuno usavršen [tj. arahant], sastojak koncentracije onoga ko je potpuno usavršen, sastojak uvida onoga ko je potpuno usavršen. Posedujući tri kvaliteta, monah je umakao iz kraljevstva Mare i blista suncu nalik.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Vrlina, koncentracija, uvid:
onaj u kome su oni dobro razvijeni,
izmakavši vlasti Mare,
blista, blista, suncu nalik.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
60.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ove tri osnove dela sa dobrim ishodom. Koje tri? Osnova dela sa dobrim ishodom načinjena od velikodušnosti, osnova dela sa dobrim ishodom načinjena od vrline i osnova dela sa dobrim ishodom načinjena od razvoja [meditacije]. To su tri osnove dela sa dobrim ishodom.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Niz dobrih dela
koji donosi dugotrajno blaženstvo —
razvija velikodušnost, skladan život,
um blagonaklonošću ispunjen.
Razvijajući te tri stvari što blaženstvo donose,
mudrac se preporađa u svetu blaženstva
pročišćen.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
61.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ova tri oka. Koja tri? Telesno oko, božansko oko [vidovitost] i oko uvida. To su tri oka.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Telesno oko,
božansko oko,
oko uvida
nenadmašno:
o ta tri oka je govorio
Neprevaziđeni.
Nastanak telesnog oko
put je do božanskog oka.
Kad znanje nastane,
sa njim i uvid nenadmašni:
ko god to oko stekne taj je
— od svekolike patnje i nespokojstva —
oslobođen.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
62.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ove tri sposobnosti. Koje tri? Sposobnost znanja: ‘Samo što nisam saznao ono što još znao nisam’, sposobnost konačnog znanja, sposobnost onoga ko je konačno saznao. To su tri sposobnosti.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Za onoga ko uči idući ispravnim putem:
prvo, znanje o okončanju;
onda, odmah zatim, saznanje;
tada, sa skidanjem okova preporađanja
novo znanje stiže,
saznanje onoga ko je izbavljen,
ko je Takav:
“Moje izbavljenje je neopozivo.”Onaj ko je usavršen u ovim sposobnostima,
spokojan, uživa u spokojstvu,
poslednje svoje telo nosi,
pobedivši Maru zajedno sa svitom njegovom.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
63.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ova tri vremena. Koja tri? Prošlo vreme, buduće vreme i sadašnje vreme. To su tri vremena.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Opažajući znakove,
bića tumače te znakove.
Ne razumevajući sasvim znakove,
ona upadaju u zamke smrti.
Ali onaj ko do kraja razume, takav
ne konstruiše značenje.
Dodirnuvši slobodu srcem,
stanje mira nenadmašnog,
usavršen u pogledu znakova,
spokojan, uživa u spokojstvu,
razborit, osvajač mudrosti
koristi razvrstavanje,
ali svrstan bilo gde biti ne može.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
64.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ova tri loša postupka. Koja tri? Loš postupak učinjen telom, govorom i mišlju. To su tri loša postupka.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Prepustivši se nepromišljeno
nedelima počinjenim telom
nedelima počinjenim govorom
nedelima počinjenim mišlju
ili bilo čemu drugom tako pogibeljnom
ne čineći ono što je korisno,
a uradivši mnogo toga što nije,
posle smrti svoga tela
takav neznalica se neizbežno preporađa
na lošem odredištu.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[Videti: AN X:176]
65.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ova tri povoljna postupka. Koja tri? Povoljan postupak učinjen telom, govorom i mišlju. To su tri povoljna postupka.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Uzdržavajući se da se prepusti
nedelima počinjenim telom
nedelima počinjenim govorom
nedelima počinjenim mišlju
ili bilo čemu drugom tako pogibeljnom
ne čineći ono što je štetno,
a uradivši mnogo toga što nije,
posle smrti svoga tela
takav znalac se neizbežno preporađa
na srećnom odredištu.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
66.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ove tri vrste čistote. Koje tri? Čistota tela, čistota govora, čistota uma. To su tri vrste čistote.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Čisto je telo,
čist je govor,
čista je svest
— neuznemirena —
za onoga ko je čist
prožet čistotom ko je,
za takvoga se kaže da je
napustio sve.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
67.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje ove tri vrste mudrosti. Koje tri? Telesna mudrost, verbalna mudrost, mentalna mudrost. To su tri vrste mudrosti.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Mudrac telom, mudrac govorom,
mudrac mišlju, neuznemiren,
mudrac prožet mudrošću ko je,
za takvoga se kaže da je
savršeno pročišćen.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[Uporediti prethodne dve sutte sa AN III:123.]
68.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Za svakoga ko nije napustio požudu, ko nije napustio odbojnost, ko nije napustio obmanutost, kaže se da je otišao u carstvo Mare, da je otišao pod vlast Mare. Zli može sa takvom osobom da čini što mu je volja. Ali za svakog onoga ko je napustio požudu, ko je napustio odbojnost, ko je napustio obmanutost, kaže se da nije otišao u carstvo Mare, da nije otišao pod vlast Mare. Zli ne može sa takvom osobom da čini što mu je volja.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Za onoga čiji su požuda,
odbojnost i obmanutost zbrisani,
kaže se da je sabranog uma,
budući Brama, probuđen, Tathāgata,
onaj za koga strah i neprijateljstvo jesu prošlost,
onaj ko je napustio sve.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[Videti: SN XXXV:115]
69.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Za svakoga — monaha ili monahinju — u kome požuda još bukti, odbojnost još bukti i obmanutost još bukti, kaže se da još nisu prošli okean, sa svim njegovim talasima, kovitlacima i strujama, sa njegovim monstrumima i demonima. Za svakoga — monaha ili monahinju — u kome požude više nema, odbojnosti više nema i obmanutosti više nema, kaže se da je prešao okean, sa svim njegovim talasima, kovitlacima i strujama, sa njegovim monstrumima i demonima. Prešavši ga, stigavši na drugu obalu, na visoku se obalu ispeo on, braman.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Onaj u kome su požuda,
odbojnost i neznanje izbrisani,
taj je prešao okean sa njegovim ajkulama,
demonima, opasnim talasima,
koji je tako teško preći.Ne žudeći za bilo čime
— okove zbacivši, smrt nadišavši —
ostavio je patnju za sobom,
da se nikada ne rodi više.Stigavši na cilj,
on je neopisiv,
nadmudrio je, kažem vam,
Kralja smrti.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[Videti: Iti 109]
70.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Video sam bića koja su se — čineći štetna dela telom, govorom ili mišlju, psujući plemenite, zastupajući pogrešna stanovišta i ponašajući se pod uticajem tih stanovišta — posle smrti tela preporađala u svetovima patnji, na lošim odredištima, u nižim svetovima, u paklu. Ja vama ne govorim zato što sam čuo od drugih sveštenika i asketa to da sam uvideo bića koja su se — čineći štetna dela telom, govorom ili mišlju, psujući plemenite, zastupajući pogrešna stanovišta i ponašajući se pod uticajem tih stanovišta — posle smrti tela preporađala u svetovima patnji, na lošim odredištima, u nižim svetovima, u paklu. Ja sam sâm saznao, sâm video, sâm shvatio to što vam kažem da sam video bića koja su se — čineći štetna dela telom, govorom ili mišlju, psujući plemenite, zastupajući pogrešna stanovišta i ponašajući se pod uticajem tih stanovišta — posle smrti tela preporađala u svetovima patnji, na lošim odredištima, u nižim svetovima, u paklu.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Uma pogrešno usmerenog,
govoreći pogrešne reči,
čineći loša dela svojim telom,
takva osoba: slabo upućena, štetočina
upravo u ovom životu tako kratkom,
posle smrti tela, ne stekavši uvid,
preporađa se u paklu.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
71.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Video sam bića koja su se — čineći korisna dela telom, govorom ili mišlju, ne psujući plemenite, ne zastupajući pogrešna stanovišta i ne ponašajući se pod uticajem tih stanovišta — posle smrti tela preporađala na dobrim odredištima, u nebeskom svetu. Ja vama ne govorim zato što sam čuo od drugih sveštenika i asketa to da sam video bića koja su se — čineći korisna dela telom, govorom ili mišlju, ne psujući plemenite, ne zastupajući pogrešna stanovišta i ne ponašajući se pod uticajem tih stanovišta — posle smrti tela preporađala na dobrim odredištima, u nebeskom svetu. Ja sam sâm saznao, sâm uvideo, sâm shvatio to što vam kažem da sam video bića koja su se — čineći korisna dela telom, govorom ili mišlju, ne psujući plemenite, ne zastupajući pogrešna stanovišta i ne ponašajući se pod uticajem tih stanovišta — posle smrti tela preporađala na dobrim odredištima, u nebeskom svetu.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Uma ispravno usmerenog,
govoreći prave reči,
čineći dobra dela svojim telom,
takva osoba dobro upućena, dobročinitelj,
upravo u ovom životu tako kratkom,
posle smrti tela, stekavši uvid,
preporađa se na nebu.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
72.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje tri stvari koje treba iskoristiti kao sklonište. Koje tri? Od čulne želje treba se skloniti u odvraćenost. Od oblika treba se skloniti u bezoblično. I od svega što je postalo, stvoreno i uslovljeno nastalo treba se skloniti u utrnuće. To su tri stvari koje treba iskoristiti kao sklonište.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Znajući za bekstvo od čulnosti
i prevazilaženje oblika
— marljiv uvek —
dodiruje prestanak svih misli:
to je monah koji vidi ispravno.
Time se on oslobađa.
Majstor direktnog znanja, spokojan,
mudrac je on što izvan svih veza ode.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
73.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Bezoblični fenomeni su mirniji od oblika; utrnuće mirnije od bezobličnih fenomena.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Ona bića koja teže oblicima,
i ona koja borave u bezobličnom,
bez znanja o utrnuću,
uvek se iznova rađaju.Ali, razumevajući oblik,
i ne ostajući u bezobličnom,
onaj ko je oslobođen utrnućem
jeste čovek koji je smrt ostavio za sobom.Dodirnuvši svojim telom besmrtnost,
oslobođen bilo čega što mu pripada
odustavši od svega što mu pripada
neuznemiren, potpuno samoprobuđen,
podučava stanju bez patnje,
bez nečistoća.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
74.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje tri vrste sinova i kćeri na ovome svetu. Koje tri? Oni višeg rođenja, oni sličnog rođenja i oni nižeg rođenja.
I kako je to sin ili kćer višeg rođenja? Ima slučajeva kada roditelji sina ili kćeri nisu potražili utočište u Budi, nisu potražili utočište u dhammi, nisu potražili utočište u sanghi. Oni se ne uzdržavaju od ubijanja, od krađe, od preljube, od pogrešnog govora, od fermentisanih i destilovanih napitaka koji izazivaju omamljenost. Oni su bez principa i loši po prirodi. Međutim, njihov sin i kćer su potražili utočište u Budi, potražili su utočište u dhammi, potražili su utočište u sanghi. Oni se uzdržavaju od ubijanja, od krađe, od preljube, od pogrešnog govora, od fermentisanih i destilovanih napitaka koji izazivaju omamljenost. Oni se drže principa i izvrsni su po prirodi. Takvi se nazivaju sinom ili kćeri višeg rođenja.”
I kako je to sin ili kćer sličnog rođenja? Ima slučajeva kada su roditelji sina ili kćeri potražili utočište u Budi, potražili utočište u dhammi, potražili utočište u sanghi. Oni se uzdržavaju od ubijanja, od krađe, od preljube, od pogrešnog govora, od fermentisanih i destilovanih napitaka koji izazivaju omamljenost. Oni se drže principa i izvrsni su po prirodi. Njihov sin i kćer su takođe potražili utočište u Budi, potražili su utočište u dhammi, potražili su utočište u sanghi. Oni se uzdržavaju od ubijanja, od krađe, od preljube, od pogrešnog govora, od fermentisanih i destilovanih napitaka koji izazivaju omamljenost. Oni se drže principa i izvrsni su po prirodi. Takvi se nazivaju sinom ili kćeri sličnog rođenja.”
I kako je to sin ili kćer nižeg rođenja? Ima slučajeva kada su roditelji sina ili kćeri potražili utočište u Budi, potražili utočište u dhammi, potražili utočište u sanghi. Oni se uzdržavaju od ubijanja, od krađe, od preljube, od pogrešnog govora, od fermentisanih i destilovanih napitaka koji izazivaju omamljenost. Oni se drže principa i izvrsni su po prirodi. Međutim, njihov sin i kćer nisu potražili utočište u Budi, nisu potražili utočište u dhammi, nisu potražili utočište u sanghi. Oni se ne uzdržavaju od ubijanja, od krađe, od preljube, od pogrešnog govora, od fermentisanih i destilovanih napitaka koji izazivaju omamljenost. Oni su bez principa i loši po prirodi. Takvi se nazivaju sinom ili kćeri nižeg rođenja.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Mudri se nadaju potomstvu
višeg ili sličnog rođenja,
ali ne i onom nižeg rođenja,
sramoti za porodicu.Ta deca u ovome svetu,
nezaređeni sledbenici,
usavršeni u vrlini, uverenju;
velikodušni, bez imalo tvrdičluka,
blistaju u svakom skupu
poput Meseca kad oblaku umakne.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
75.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje tri vrste ljudi na ovome svetu. Koje tri? Oni nalik oblaku bez kiše, oblaku što kišu daje samo na jednom mestu i oblaku što kišu daje svuda.
I kakav je to čovek nalik oblaku bez kiše? Ima slučajeva kada čovek ne daje hranu, piće, odeću, prevozna sredstva, ogrlice, mirišljave štapiće, ulja, prenoćište, boravište ili svetlo bilo kojem svešteniku ili asketi, bilo kojem siromahu, beskućniku ili prosjaku. Takav je čovek nalik oblaku bez kiše.
I kakav je to čovek nalik oblaku što kišu daje samo na jednom mestu? Ima slučajeva kada čovek daje hranu, piće, odeću, prevozna sredstva, ogrlice, mirišljave štapiće, ulja, prenoćište, boravište ili svetlo samo nekom svešteniku ili asketi, samo nekom siromahu, beskućniku ili prosjaku. Takav je čovek nalik oblaku što kišu daje samo na jednom mestu.
I kakav je to čovek nalik oblaku što kišu daje svuda? Ima slučajeva kada čovek daje hranu, piće, odeću, prevozna sredstva, ogrlice, mirišljave štapiće, ulja, prenoćište, boravište ili svetlo svakom svešteniku ili asketi, svakom siromahu, beskućniku ili prosjaku. Takav je čovek nalik oblaku što kišu daje svuda. To su tri vrste ljudi na ovome svetu.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Ni sa asketom,
ni sa sveštenikom,
ni sa siromahom,
ni sa beskućnikom
ne deli on ono što je stekao:
hranu, piće, potrepštine.
Takav, najniži među ljudima,
naziva se oblakom bez kiše.Nekima daje,
a drugima ne:
mudar ga naziva onim što
kišu daje samo na jednom mestu.Osoba što odgovara na zahteve,
saosećajna za sva bića,
zadovoljna kad udeljuje:
“Dajte i njima!
Dajte!” govori.
Poput oblaka je — iz kojeg uz grmljavinu pljušti —
puneći vodom, natapajući polja i udoline,
takva osoba.
Na pravi način sakupivši bogatstvo zarađeno trudom,
ona potpuno zadovoljava hranom i pićem
one što se nađoše kao beskućnici.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
76.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Težeći ovim trima oblicima blaženstva, mudrac bi trebalo da stražari nad svojom vrlinom. Kojim trima? [Kad pomisli] ‘Neka mi dođe pohvala’, mudrac bi trebalo da stražari nad svojom vrlinom. [Kad pomisli] ‘Neka mi dođe bogatstvo’, mudrac bi trebalo da stražari nad svojom vrlinom. [Kad pomisli] ‘Kad mi se telo raspadne, posle smrti, neka se ponovo rodim na dobrom odredištu, na nebu’, mudrac bi trebalo da stražari nad svojom vrlinom. Težeći ovim trima oblicima blaženstva, mudrac bi trebalo da stražari nad svojom vrlinom. ”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Inteligentan,
treba da stražariš nad svojom vrlinom,
težeći ovim trima oblicima blaženstva:
pohvali, sticanju imetka i, posle smrti,
preporađanju na nebu.Čak i ako ne činiš loše
ali ideš sa onima koji to čine
podozrevaju te drugi.
Tvoja loša reputacija raste.Sa kakvom osobom se prijateljiš,
sa kakvom osobom ideš,
takav ćeš i sam postati —
jer živeći zajedno — takav postaješ.Onaj s kim se sdružuje,
onaj ko se sdružuje,
onaj ko je dodirnut,
onaj ko dodiruje druge
— poput strele u otrov zamočene —
što otruje i tobolac.
Zato, plašeći se trovanja, prosvetljeni
ne bi trebalo da druguje sa rđavim ljudima.Čovek koji usmrđenu ribu zavije u list kusa trave
usmrdi i travu: isto tako je ako slediš budale.Ali onaj ko miris u prahu uvije u list nekog drveta
čini i taj list mirisnim: isto tako je ako slediš prosvetljene.Zato, znajući za rezultat
kao što zna onaj što u list zavija,
ne treba da slediš one koji dobri nisu.
Mudri će se sdruživati sa sebi ravnima.
Oni koji nisu dobri vode te u pakao.
Dobri, pak, pomažu da na dobro odredište stigneš.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
77.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Ovo telo se raspada, svest je podložna nestanku, svi dobici su nestalni, izvor nemira, podložni promeni.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Znajući telo da se raspada i svest da nestaje,
videći opasnost u dobicima,
otišao si s one strane rođenja i smrti.
Dostigavši konačni mir,
tečeš svoje vreme spokojan.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
78.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“U skladu sa svojim svojstvima bića se okupljaju i druže jedno s drugim. Bića slabog karaktera se okupljaju i druže s bićima slabog karaktera. Bića hvale vrednog karaktera se okupljaju i druže s bićima hvale vrednog karaktera. U prošlosti, bića su se u skladu sa svojim svojstvima okupljala i družila jedno s drugim… U budućnosti, bića će se u skladu sa svojim svojstvima okupljati i družiti jedno s drugim. I sto tako sada, bića se u skladu sa svojim svojstvima okupljaju i druže jedno s drugim. Bića slabog karaktera se okupljaju i druže s bićima slabog karaktera. Bića hvale vrednog karaktera se okupljaju i druže s bićima hvale vrednog karaktera.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Šibljika što raste u grupi
biva posečena ako je sama.Kao što će neko ko plovi na malenoj dasci
potonuti u velikom moru,
isto tako će onaj ko ispravno živi
potonuti, sdružen sa lenjivcem.Zato izbegavaj lenjivce,
ljude slabe posvećenosti.
Živi sa plemenitima — osamljenima,
odlučnima, uronjenim u zadubljenje,
sa onima čija posvećenost stalno raste,
sa mudrima.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
79.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Ove tri stvari vode u propast monaha koji vežba. Koje tri? Ima slučajeva kada monah koji vežba uživa u aktivnosti, ushićen je aktivnošću, vođen svojim zadovoljstvom u toj aktivnosti. Uživa u ćaskanju, ushićen je ćaskanjem, vođen svojim zadovoljstvom u ćaskanju. On uživa u spavanju, ushićen je spavanjem, vođen svojim zadovoljstvom u spavanju. Te tri stvari vode u propast monaha koji vežba.
Ove tri stvari vode na sigurno monaha koji vežba. Koje tri? Ima slučajeva kada monah koji vežba ne uživa u aktivnosti, nije ushićen aktivnošću, nije vođen svojim zadovoljstvom u toj aktivnosti. Ne uživa u ćaskanju, nije ushićen ćaskanjem, nije vođen svojim zadovoljstvom u ćaskanju. On ne uživa u spavanju, nije ushićen spavanjem, nije vođen svojim zadovoljstvom u spavanju. Te tri stvari vode na sigurno monaha koji vežba.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Uživajući u aktivnosti, ushićen naklapanjem,
uživajući u spavanju i nespokojan:
takav je nemoćan — takav monah —
da stigne do najuzvišenijeg samoprobuđenja.Zato bi trebalo da bude čovek bez mnogo obaveza,
neopterećen lenjošću, bez nespokoja.
takav je sposoban — takav monah —
da stigne do najuzvišenijeg samoprobuđenja.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
80.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje tri vrste pogrešnog razmišljanja. Koje tri? Razmišljanje o tome da se ne bude prezren; razmišljanje o dobitku, ponudama i počastima koje nam drugi nude; razmišljanje o osećanjima drugih.* To su tri vrste pogrešnog razmišljanja.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Okovan željom da se ne bude prezren;
dobicima, ponudama i počastima;
ushićenjem društvom:
daleko si od skidanja okova.
Ali ko god ovde, napusti sinove,
stoku, brak, sebi bliske,
takav je sposoban — takav monah —
da stigne do najuzvišenijeg samoprobuđenja.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[* Napomena: Prema komentaru, ovo se odnosi na monahovu sklonost da bude suviše intiman sa drugima, suviše prijemčiv za uspone i padove njihove sreće, “srećan kada su oni srećni, tužan kada su oni tužni, zauzet njihovim poslovima.”]
81.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Video sam bića obuzeta primanjem ponuda — umova preplavljenih — kako se posle razlaganja tela, posle smrti, preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Video sam bića obuzeta neprimanjem ponuda — umova preplavljenih — kako se posle razlaganja tela, posle smrti, preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Video sam bića obuzeta i primanjem ponuda i neprimanjem ponuda — umova preplavljenih — kako se posle razlaganja tela, posle smrti, preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.
Ne zato što sam to čuo od drugih asketa kažem: ‘Video sam bića obuzeta primanjem ponuda — umova preplavljenih — kako se posle razlaganja tela, posle smrti, preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Video sam bića obuzeta neprimanjem ponuda — umova preplavljenih — kako se posle razlaganja tela, posle smrti, preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Video sam bića obuzeta i primanjem ponuda i neprimanjem ponuda — umova preplavljenih — kako se posle razlaganja tela, posle smrti, preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.’
Umesto toga, na osnovu sopstvenog znanja, sopstvenog uvida, onoga što sam sâm uočio, kažem: ‘Video sam bića obuzeta primanjem ponuda — umova preplavljenih — kako se posle razlaganja tela, posle smrti, preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Video sam bića obuzeta neprimanjem ponuda — umova preplavljenih — kako se posle razlaganja tela, posle smrti, preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Video sam bića obuzeta i primanjem ponuda i neprimanjem ponuda — umova preplavljenih — kako se posle razlaganja tela, posle smrti, preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
I kad prima ponude i kad ne prima,
njegova koncentracija je neuzdrmana,
on ostaje pažljiv:
takav — neprekidno uronjen u zadubljenje,
suptilan u posmatranju i jasnom uvidu,
uživajući u okončanju vezivanja —
takav se naziva pravim čovekom.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[Videti: Dhp 365-66]
82.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Tri božanska zvuka odjekuju među bogovima kada je prava prilika. Koja tri? Kada plemeniti sledbenik, obrijavši kosu i bradu, ogrnuvši narandžasti ogrtač, čvrsto odluči da napusti dom i postane beskućnik, u tom trenutku se božanski zvuk odjekuje među bogovima: ‘Onaj plemeniti sledbenik je odlučio da bije bitku sa šlagom.’ To je prvi božanski zvuk koji odjekuje među bogovima kada je prava prilika.
Kada plemeniti sledbenik živi predan razvijanju sedam [grupa] svojstava koja čine krila probuđenja*, tada božanski zvuk odjekuje među bogovima: ‘Onaj plemeniti sledbenik je odlučio da bije bitku sa šlagom.’ To je drugi božanski zvuk koji odjekuje među bogovima kada je prava prilika.
Kada plemeniti sledbenik, okončavši nemir u sebi, boravi opremljen svesnošću i uvidom oslobođenim nemira, upoznao ih je i sebi manifestovao već u ovom životu, tada božanski zvuk odjekuje među bogovima: ‘Onaj plemeniti sledbenik je odlučio da bije bitku sa šlagom.’ To je treći božanski zvuk koji odjekuje među bogovima kada je prava prilika.
To su tri božanska zvuka koja odjekuju među bogovima kada je prava prilika.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Videvši da je dobio bitku
— taj sledbenik potpuno Samoprobuđenoga —
čak i bogovi odaju poštovanje
tome velikanu, sasvim zrelome.
‘Slava tebi, o vrlinom odgojen čoveče —
tebi koji postiže teško ostvarivu pobedu,
porazivši armiju Smrti,
nezaustavljiv u oslobođenju.’Tako odaju poštovanje, bogovi,
onome što dostiže cilj srca,
jer u njemu ne vide išta
što bi ga u naručje Smrti vratilo.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[* Napomena: Krila probuđenja jesu četiri temelja sabranosti, četiri ispravna postupka, četiri osnove moći, četiri sposobnosti, pet snaga, sedam faktora probuđenja i plemeniti osmostruki put.]
83.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Kada božanstvo napušta društvo bogova pet znamenja se javljaju: njegov cvetni venac vene, odeća počinje da mu se prlja, znoji ispod pazuha, tromost mu obuzima telo, više ga ne ushićuje sopstveno božansko boravište. Bogovi, na osnovu toga, zaključuju: ‘Ovaj sin bogova će umreti’ i ovako ga teše: ‘Idi odavde, poštovani gospodine, na dobro odredište. A kada si stigao na dobro odredište, postigni ono što je dobro postići. Kada si postigao ono što je dobro postići, ustali se u tome’.”
“Kada ovo bi rečeno, jedan monah se obrati Blaženome: ‘Na šta, gospodine, misle bogovi kada govore o odlasku na dobro odredište? Na šta misle kada pominju ono što je dobro postići? Na šta misle kada savetuju ustaljivanje?”
“Na ljudsko obličje, monasi, misle bogovi kada govore o odlasku na dobro odredište. Postati ljudsko biće, steći poverenje u Dhamma-Vinayu kojoj podučava Tathāgata, na to misle bogovi kada govore o odlasku na dobro odredište. Kada se to poverenje u nekome ustali — ukoreni, učvrsti i ojača, tako da ga ne može uništiti bilo koji sveštenik ili asketa, božanstvo, Mara ili Brama, a ni bilo ko drugi na ovome svetu, na šta bogovi misle kada savetuju ustaljivanje.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Kada deva umre u svetu bogova jer mu dođe životu kraj,
tri zvuka odjekuju — ohrabrenje bogova.
‘Idi odavde, poštovani gospodine,
na dobro odredište, u društvo ljudskih bića.
Postavši ljudsko biće,
stekni uverenje nenadmašno u istinsku Dhammu.
To tvoje uverenje u istinsku Dhammu, dobro izloženu,
treba da se učvrsti, ukoreni, ojača — neuništivo do kraja života.Napustivši loša dela telom učinjena,
govorom učinjena, mislima učinjena,
i sve ostalo pokude vredno;
učinivši telom ono što je ispravno
i mnogo toga ispravnog govorom,
učinivši ono što je ispravno
srcem bezgraničnim, ne vezujući se,
tada — postavivši dobar deo te osnove zasluga
vođen velikodušnošću — učvrsti i druge smrtnike
u istinskoj Dhammi i svetačkom životu.’Sa takvim saosećanjem, bogovi
— kada znaju za božanstvo da će umreti —
ohrabruju ga:
‘Vraćaj se, božanstvo, opet i opet.’
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
84.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Ove tri osobe, kada se jave u ovome svetu, javljaju se na dobrobit mnogih, na sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu — za blagostanje, dobrobit, sreću bića ljudskih i božanskih. Koje tri?
Ima slučajeva kada se Tathāgata javlja u ovome svetu, dostojan i samoprobuđen, savršen u jasnom znanju i ponašanju, takodošavši, znalac kosmosa, nenadmašan učitelj bića ljudskih i božanskih, probuđen, blagosloven. On podučava Dhammu izvanrednu na početku, izvanrednu u sredini, izvanrednu na kraju. On objavljuje svetački život, kako u pojedinostima, tako i u suštini, potpuno savršen, apsolutno čist. To je prva osobe koja, kada se javi u ovome svetu, javlja se na dobrobit mnogih, na sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu — za blagostanje, dobrobit, sreću bića ljudskih i božanskih.
Sem toga, tu je sledbenik takvoga učitelja, koji je dostojan, njegove mentalne nečistoće uklonjene, koji je dostigao oslobađanje, obavio zadatak, odložio teret, dosegao istinski cilj, potpuno raskinuo okove bivanja i koji je oslobođen ispravnim znanjem. On podučava Dhammu izvanrednu na početku, izvanrednu u sredini, izvanrednu na kraju. On objavljuje svetački život, kako u pojedinostima, tako i u suštini, potpuno savršen, apsolutno čist. To je druga osobe koja, kada se javi u ovome svetu, javlja se na dobrobit mnogih, na sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu — za blagostanje, dobrobit, sreću bića ljudskih i božanskih.
Sem toga, tu je sledbenik takvoga učitelja, koji je znalac, sledi put, erudita, ustaljen u dobroj praksi i principima. I on podučava Dhammu izvanrednu na početku, izvanrednu u sredini, izvanrednu na kraju. On objavljuje svetački život, kako u pojedinostima, tako i u suštini, potpuno savršen, apsolutno čist. To je treća osobe koja, kada se javi u ovome svetu, javlja se na dobrobit mnogih, na sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu — za blagostanje, dobrobit, sreću bića ljudskih i božanskih.
To su tri osobe koje, kada se jave u ovome svetu, javljaju se na dobrobit mnogih, na sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu — za blagostanje, dobrobit, sreću bića ljudskih i božanskih.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Učitelj, veliki mudrac, jeste prvi na svetu,
sledeći ga, učenici sabrani;
a onda znalac, erudita, sledi put
opremljen vrlinom i valjanom praksom.Njih trojica, vladari među bićima, božanskim i ljudskim,
daju svetlost, objavljuju Dhammu,
otvaraju vrata ka Besmrtnosti,
izbavljaju mnoge iz okova.
Oni koji slede put, dobro podučeni
od Vođe karavana nenadmašnog,
na kraj patnje će stići upravo ovde —
oni koji obraćaju pažnju na poruku dobrodošavšeg.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
85.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Ostanite sabrani, monasi, na odvratnosti tela. Neka pažnja usmerene na udah i izdah bude u vama čvrsto ustaljena. Ostanite usredsređeni na prolaznost svega što se u svesti javi. Jer onaj ko je sabran na odvratnosti tela, svaku sklonost ka zaluđenosti lepotom odbacuje. Jer u onome čija je pažnja usmerena na udah i izdah opsesivne misli i sklonosti ka onome što ga okružuje ne postoje. U onome ko je usredsređen na prolaznost svega što se u svesti javi neznanje se smanjuje, jasno znanje narasta.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Sabran na prljavštinu tela,
svestan udaha i izdaha,
uviđajući gde se smiruju sve misli
— marljiv bez prestanka:
to je monah na pravom putu.
Odatle on osvaja slobodu svoju.
Gospodar neposrednog znanja,
spokojan, mudrac je on,
iza koje sve veze ostale su.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[U vezi sa telom kao objektom meditacije videti MN 119. U vezi sa usmerenošću pažnje na dah videti MN 118.]
86.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Što se tiče onog monaha koji praktikuje Dhammu u skladu sa Dhammom, ovako bi ga trebalo opisati da praktikuje Dhammu u skladu sa Dhammom. Kada govori, on govori Dhammu, a ne ne-Dhammu. Kada razmišlja, on razmišlja o Dhammi, a ne o ne-Dhammi. Izbegavajući obe ove stvari, on ostaje spokojan, sabran i budan.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Dhamma je njegovo boravište,
Dhamma je njegova radost,
monah koji razmišlja o Dhammi,
priziva Dhammu u svoj um,
ne odmeće se od istinske Dhamme.Bilo da hoda, stoji, sedi ili leži
— uma suzdržanog – on na kraju stiže
na pravo mesto.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
87.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Tri su vrste pogrešnog razmišljanja, koje dovodi do slepila, do pomanjkanja vizije, do pomanjkanja znanja, do prestanka uvida, porasta uznemirenosti i ne doprinosi oslobađanju. Koja tri? Razmišljanje ispunjeno požudom… razmišljanje ispunjeno zlovoljom… razmišljanje ispunjeno uvredljivošću dovodi do slepila, do pomanjkanja vizije, do pomanjkanja znanja, do prestanka uvida, porasta uznemirenosti i ne doprinosi oslobađanju. To su tri vrste pogrešnog razmišljanja, koje dovode do slepila, do pomanjkanja vizije, do pomanjkanja znanja, do prestanka uvida, porasta uznemirenosti i ne doprinosi oslobađanju.
Tri su vrste ispravnog razmišljanja koje dovodi do ne-slepila, do nastanka vizije, do nastanka znanja, do nastanka uvida, smanjuje uznemirenost i doprinosi oslobađanju. Koja tri? Razmišljanje ispunjeno uzdržanošću… razmišljanje ispunjeno ne-zlovoljom… razmišljanje ispunjeno blagonaklonošću dovodi do ne-slepila, do nastanka vizije, do nastanka znanja, do nastanka uvida, smanjuje uznemirenost i doprinosi oslobađanju. To su tri vrste ispravnog razmišljanja koje dovodi do ne-slepila, do nastanka vizije, do nastanka znanja, do nastanka uvida, smanjuje uznemirenost i doprinosi oslobađanju.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Tri korisne misli treba misliti,
tri štetne misli treba odbaciti.
Ko god suspregne štetne misli
— k’o kiša što pobedi oblak prašine —
kroz sabranost i misao umirenu,
taj upravo ovde postiže stanje spokojstva.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
88.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Postoje tri unutrašnje mrlje, unutrašnja neprijatelja, unutrašnje opasnosti, unutrašnja ubice, unutrašnja suparnika. Koja tri? Pohlepa je unutrašnja mrlja, unutrašnji neprijatelj, unutrašnja opasnost, unutrašnji ubica, unutrašnji suparnik. Mržnja je unutrašnja mrlja… Neznanje je unutrašnja mrlja, unutrašnji neprijatelj, unutrašnja opasnost, unutrašnji ubica, unutrašnji suparnik. To su tri unutrašnje mrlje, unutrašnja neprijatelja, unutrašnje opasnosti, unutrašnja ubice, unutrašnja suparnika.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Pohlepa izaziva nesreću.
Pohlepa provocira um.
Ljudi to ne shvataju kao opasnost iznutra rođenu.
Čovek, kada je pohlepan, ne zna šta je njegovo dobro;
kad je pohlepan ne vidi Dhammu.
Obuzet pohlepom, on je u mraku, slep.
Ali kada, napustivši pohlepu,
ne oseća u sebi pohlepu ka onome što pohlepu izaziva,
pohlepa pada sa njega — k’o kap vode sa lista lotosova.Mržnja izaziva nesreću.
Mržnja provocira um.
Ljudi to ne shvataju kao opasnost iznutra rođenu.
Čovek, kada mrzi, ne zna šta je njegovo dobro;
kada mrzi ne vidi Dhammu.
Obuzet pohlepom, on je u mraku, slep.
Ali kada, napustivši mržnju,
ne oseća u sebi mržnju ka onome što mržnju izaziva,
mržnja pada sa njega — k’o list palme sa korena njegova.Neznanje izaziva nesreću.
Neznanje provocira um.
Ljudi to ne shvataju kao opasnost iznutra rođenu.
Čovek, kada je u neznanju, ne zna šta je njegovo dobro;
kada je u neznanju ne vidi Dhammu.
Obuzet neznanjem, on je u mraku, slep.
Ali kada, napustivši neznanje,
ne oseća u sebi neznanje prema onome što neznanje izaziva,
on razvejava neznanje — k’o i sunce na izlasku što mrak razgoni.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
91.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
“Čak i onaj ko bi se držao za ivicu moga ogrtača i pratio me u stopu, ali pri tome bio gramziv u svojim željama, nezasit u svojim žudnjama, zlovoljan u srcu, zamućenog uma, nepažljiv i neobuzdan, bučan i rastresen, neukroćenih čula, čak i takav bi bio daleko od mene, a i ja od njega. A zašto? Zato što ne vidi Dhammu, i pošto ne vidi Dhammu, ne vidi ni mene.
Čak i onaj ko živi stotinama kilometara daleko od mene, ako nije gramziv u svojim željama, nije nezasit u svojim žudnjama, blagog srca i čistog uma, pažljiv, smotren, smiren, sabran i ukroćenih čula, takav je zaista blizu mene, a i ja sam blizu njega. A zašto? Zato što takav vidi Dhammu, i pošto vidi Dhammu, vidi i mene.”
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Iako prati u stopu, prepun želja, besa:
pogledaj kako je daleko! — uznemireni od smirenoga,
okovani od slobodnoga,
pohlepni od onoga u kome pohlepe nema.Ali mudrac koji,
kroz neposredno uviđanje Dhamme,
kroz znanje Dhamme,
uzrasta u miru i spokojstvu
slično glatkoj površini jezera,
vetrom neuznemirenoj:
pogledaj kako je blizu! — smireni od uznemirenoga,
slobodni od okovanoga,
onaj u kojem pohlepe nema od pohlepnoga.
Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.