Anguttara nikāya VIII.30

Anuruddha sutta
Govor Anuruddhi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio među narodom Bhaga, u Parku jelena, u Bhesakala pećini, blizu lovišta na krokodile. U to vreme poštovani Anuruddha je živeo medu narodom Ćeti, u istočnom bambusovom parku. Tada, dok je boravio u osami, pojavi mu se ovaj sled misli: "Ova Dhamma je za onoga ko je skroman, ne za onoga ko je samohvalisav. Ova Dhamma je za onoga ko je zadovoljan, a ne za onoga ko je nezadovoljan. Ova Dhamma je za onoga ko je samotnjak, a ne za onoga ko je upleten u odnose. Ova Dhamma je za onoga ko je istrajan, a ne za onoga ko je lenj. Ova Dhamma je za onoga čija je sabranost pažnje postojana, a ne za onoga čija je sabranost pažnje slaba. Ova Dhamma je za onoga čiji um je usredsređen, ne za onoga čiji um je kolebljiv. Ova Dhamma je za onoga ko poseduje uvid, ne za onoga čiji uvid je slab."

Tada Blaženi, shvatajući sled misli poštovanog Anurudde — kao što snažan čovek ispruži svoju savijenu ruku ili savije svoju ispruženu ruku — u trenu nestade tamo gde je bio među narodom Bhaga, u Parku jelena, u Bhesakala pećini, blizu lovišta na krokodile, i pojavi se među narodom Ćeti, u istočnom bambusovom parku, pravo ispred poštovanog Anuruddhe. Tu on sede na pripremljeno sedište. A poštovani Anuruddha se pokloni Blaženom i sede sa strane. I dok je tako sedeo Blaženi mu se obrati: "Dobro je, Anuruddha, veoma dobro. Dobro je da imaše te misli velike osobe: "Ova Dhamma je za onoga ko je skroman, ne za onoga ko je samohvalisav. Ova Dhamma je za onoga ko je zadovoljan, a ne za onoga ko je nezadovoljan. Ova Dhamma je za onoga ko je samotnjak, a ne za onoga ko je upleten u odnose. Ova Dhamma je za onoga ko je istrajan, a ne za onoga ko je lenj. Ova Dhamma je za onoga čija je sabranost pažnje postojana, a ne za onoga čija je sabranost pažnje slaba. Ova Dhamma je za onoga čiji um je usredsređen, ne za onoga čiji um je kolebljiv. Ova Dhamma je za onoga ko poseduje uvid, ne za onoga čiji uvid je slab." A onda, Anuruddha, imaj i osmu misao velike osobe: "Ova Dhama je za onoga ko uživa u nekomplikovanju, ko je ushićen nekomplikovanjem, a ne za onoga ko uživa i ushićen je komplikovanjem.

Anuruddha, kada misliš tih osam misli velike osobe, tada — kad god poželiš — sasvim daleko u odnosu na čulnost, daleko u odnosu na štetne osobine, ući ćeš i ostati u prvom zadubljenju: ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz povučenosti, praćeni usmerenom mišlju i vrednovanjem. Kad misliš tih osam misli velike osobe, tada — kad god poželiš — smirujući usmerenu misao i vrednovanje, ući ćeš i ostati u drugom zadubljenju: ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz sabranosti, sažimanja svesnosti, lišeni usmerene misli i vrednovanja — unutrašnje pouzdanje… sa bleđenjem ushićenja, ostaćeš u ravnodušnosti, sabran i budan, fizički osetljiv na zadovoljstvo. Ući ćeš i ostati u trećem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnodušan i sabran, ima on prijatno boravište.' Kada misliš tih osam misli velike osobe, tada — kad god poželiš — napuštajući zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestanka zanosa i nespokojstva, ući ćeš i ostati u četvrtom zadubljenju: čistota ravnodušnosti i sabranost, ni-zadovoljstvo-ni-bol.

Zatim, kad misliš tih osam misli velike osobe i postaneš osoba koja može dostići po želji, bez muke i poteškoća, ta četiri zadubljenja — uzvišena mentalna stanja što obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada — tada će ti tvoj monaški ogrtač sačinjen od odbačenih krpa izgledati baš kao svečano odelo kućedomaćina ili njegovog sina. Življenje u zadovoljstvu poslužiće za tvoju sreću, za ugodno boravište, za neuznemiravanje i za put ka Neuslovljenome.

Kada misliš tih osam misli velike osobe i postaneš osoba koja može dostići po želji, bez muke i poteškoća, ta četiri zadubljenja — ta uzvišena mentalna stanja što obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada — tada će ti tvoja isprošena hrana izgledati kao poslastica kućedomaćina ili kućedomaćinovog sina, dobro pripremljena i poslužena sa najraznovrsnijim sosovima i prilozima… tvoje boravište u podnožju drveta izgledaće ti kao ugodni dom kućedomaćina ili kućedomaćinovog sina, omalterisan iznutra i spolja, dobro izolovan, zaključan, sa zamandaljenim kapcima na prozorima… tvoj ležaj na prostirci od trave izgledaće ti kao ležaj kućedomaćina ili kućedomaćinovog sina, zastrt mekim prekrivačima, od bele vune, izvezenim, ili od jelenje kože, sa baldahinom i crvenim jastučićima za ispod glave i stopala…

Zato, Anuruddha, treba da ostaneš ovde među narodom Ćeti tokom predstojećeg perioda monsuna."

"Kako vi kažete, poštovani gospodine", odgovori poštovani Anuruddha.

Tada, završivši izlaganje poštovanom Anuruddhi, Blaženi — kao što snažan čovek ispruži svoju savijenu ruku ili savije svoju ispruženu ruku — u trenu nestade tamo gde je bio među narodom Ćeti, u istočnom bambusovom parku, i pojavi se među narodom Bhaga, u Parku jelena, u Bhesakala pećini, blizu lovišta na krokodile. Onda sede na pripremljeno sedište. Dok je sedeo tako, obrati se monasima: "Monasi, podučiću vas osam misli velike osobe. Slušajte dobro, a ja ću vam govoriti."

"Da, gospodine", odgovoriše monasi.

A Blaženi reče: "Kojih je to osam misli velike osobe? Ova Dhamma je za onoga ko je skroman, ne za onoga ko je samohvalisav. Ova Dhamma je za onoga ko je zadovoljan, a ne za onoga ko je nezadovoljan. Ova Dhamma je za onoga ko je samotnjak, a ne za onoga ko je upleten u odnose. Ova Dhamma je za onoga ko je istrajan, a ne za onoga ko je lenj. Ova Dhamma je za onoga čija je sabranost pažnje postojana, a ne za onoga čija je sabranost pažnje slaba. Ova Dhamma je za onoga čiji um je usredsređen, ne za onoga čiji um je kolebljiv. Ova Dhamma je za onoga ko poseduje uvid, ne za onoga čiji uvid je slab. Ova Dhama je za onoga ko uživa u nekomplikovanju, ko je ushićen nekomplikovanjem, a ne za onoga ko uživa i ushićen je komplikovanjem.

'Ova Dhamma je za onoga ko je skroman, ne za onoga ko je samohvalisav.' Tako je rečeno. A zašto je tako rečeno? Postoji slučaj kada monah, budući skroman, ne želi da se zna: 'On je skroman'. Budući zadovoljan, ne želi da se zna: 'On je zadovoljan'. Budući samotnjak, ne želi da se zna: 'On je samotnjak'. Budući istrajan, ne želi da se zna: 'On je istrajan'. Iako mu je sabranost pažnje postojana, ne želi da se zna: "Njegova sabranost pažnje je postojana". Iako mu je um usredsređen, ne želi da se zna: 'Njegov um je usredsređen'. Iako poseduje uvid, ne želi da se zna: 'On poseduje uvid'. Iako uživa u nekomplikovanju, ne želi da se zna: 'On uživa u nekomplikovanju'. 'Ova Dhamma je za onoga ko je skroman, ne za onoga ko je samohvalisav.' Tako je rečeno. I zato je tako rečeno.

'Ova Dhamma je za onoga ko je zadovoljan, a ne za onoga ko je nezadovoljan.' Tako je rečeno. A zašto je tako rečeno? Postoji slučaj kada monah zadovoljan bilo kakvim starim ogrtačem, bilo kakvom isprošenom hranom, bilo kakvim prenoćištem, bilo kakvim lekom koji leči bolest. 'Ova Dhamma je za onoga ko je zadovoljan, a ne za onoga ko je nezadovoljan.' Tako je rečeno. I zato je tako rečeno.

'Ova Dhamma je za onoga ko je samotnjak, a ne za onoga ko je upleten u odnose.' Tako je rečeno. A zašto je tako rečeno? Postoji slučaj kada monaha koji živi u osami posete drugi monasi, monahinje, nezaređeni sledbenici, kraljevi, kraljevi ministri, učitelji drugih sekti i njihovi sledbenici. Uma naklonjenog osami, sklonog osami, okrenutog ka osami, težeći ka osami, radujući se odvraćenosti, razgovara on sa njima samo onoliko koliko je neophodno da bi otišli. 'Ova Dhamma je za onoga ko je samotnjak, a ne za onoga ko je upleten u odnose.' Tako je rečeno. I zato je tako rečeno.

'Ova Dhamma je za onoga ko je istrajan, a ne za onoga ko je lenj.' Tako je rečeno. A zašto je tako rečeno? Postoji slučaj kada je monah istrajan u tome da napusti štetna mentalna stanja i razvija korisna mentalna stanja. Odlučan je, čvrstu u svom nastojanju, ne izbegava svoje obaveze u pogledu korisnih mentalnih stanja. 'Ova Dhamma je za onoga ko je istrajan, a ne za onoga ko je lenj.' Tako je rečeno. I zato je tako rečeno.

'Ova Dhamma je za onoga čija je sabranost pažnje postojana, a ne za onoga čija je sabranost pažnje slaba.' Tako je rečeno. A zašto je tako rečeno? Postoji slučaj kada je monah sabran, pedantan, pamti i može da prizove u sećanje čak i stvari koje su učinjene i rečene davno. 'Ova Dhamma je za onoga čija je sabranost pažnje postojana, a ne za onoga čija je sabranost pažnje slaba.' Tako je rečeno. I zato je tako rečeno.

'Ova Dhamma je za onoga čiji um je usredsređen, ne za onoga čiji um je kolebljiv.' Tako je rečeno. A zašto je tako rečeno? Postoji slučaj kada je monah, sasvim daleko u odnosu na čulnost, daleko u odnosu na štetne osobine, ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz povučenosti, praćeni usmerenom mišlju i vrednovanjem. Smirujući usmerenu misao i vrednovanje, ulazi i ostaje u drugom zadubljenju: ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz sabranosti, sažimanja svesnosti, lišeni usmerene misli i vrednovanja — unutrašnje pouzdanje.. Sa bleđenjem ushićenja, ostaje u ravnodušnosti, sabran i budan, fizički osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u trećem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnodušan i sabran, ima on prijatno boravište.' Napuštajući zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestanka zanosa i nespokojstva, ulazi i ostaje u četvrtom zadubljenju: čistota ravnodušnosti i sabranost, ni-zadovoljstvo-ni-bol. 'Ova Dhamma je za onoga čiji um je usredsređen, ne za onoga čiji um je kolebljiv.' Tako je rečeno. I zato je tako rečeno.

'Ova Dhamma je za onoga ko poseduje uvid, ne za onoga čiji uvid je slab.' Tako je rečeno. A zašto je tako rečeno? Postoji slučaj kada monah uviđa, kada poseduje uvid u nastajanje i nestajanje — plemenit, prodoran, koji vodi ka istinskom iskorenjivanju patnje. 'Ova Dhamma je za onoga ko poseduje uvid, ne za onoga čiji uvid je slab.' Tako je rečeno. I zato je tako rečeno.

'Ova Dhama je za onoga ko uživa u nekomplikovanju, ko je ushićen nekomplikovanjem, a ne za onoga ko uživa i ushićen je komplikovanjem.' Tako je rečeno. A zašto je tako rečeno? Postoji slučaj kada monahov um sazreva, stiče poverenje, postojanost i odlučan je u izbegavanju komplikacija. 'Ova Dhama je za onoga ko uživa u nekomplikovanju, ko je ushićen nekomplikovanjem, a ne za onoga ko uživa i ushićen je komplikovanjem.' Tako je rečeno. I zato je tako rečeno."

Tako Anuruddha tokom predstojećeg perioda monsuna ostade u Istočnom bambusovom parku, među narodom Ćeti. Boraveći u osami, usamljen, predan, marljiv i odlučan, on ubrzo dostiže i ostade na cilju svetačkog života, zbog kojeg najvrsniji mladići odlaze od doma u beskućništvo, upoznajući ga i ostvarujući sam za sebe ovde i sada. On tako zna: "Nema više preporađanja, iživljen je svetački život, zadatak obavljen. Nema ničeg više da se uradi na ovome svetu." I tako poštovani Anuruddha postade jedan od arahanta. Tada, dostigavši stanje arahanta, izgovori on sledeće stihove:

Uvidevši moje misli,
Učitelj, neprevaziđen u čitavom kosmosu,
dođe pred mene svojoj moći zahvaljujući
u telu umom stvorenim.
Poduči me u skladu sa mojim mislima,
i još dalje.
Buda,
ushićen nekomplikovanjem,
poduči nekomplikovanju.
Upoznavši njegovo učenje,
Ushitih se njegovim ponudama.
Trovrsno znanje
beše dostignuto;
Budin poziv
izvršen.

Videti takođe: SN XLVIII:1-10; AN IV:28; AN VIII:53.

Anguttara nikāya VIII.30

Anuruddha sutta Govor Anuruddhi

Anuruddha sutta
Govor Anuruddhi