Udana 6:4
Paṭhamanānātitthiya sutta
Sledbenici drugih tradicija (1)
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tom prilikom je u Sāvatthiju boravilo i mnoštvo asketa, brahmana i isposnika drugih tradicija, sa različitim nazorima, različitim uverenjima, različitim naklonostima, oslanjajući se na različita gledišta.
Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Ovaj svet je večan – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Ovaj svet nije večan – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Ovaj svet je konačan – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Ovaj svet je beskonačan – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Duša i telo su isto – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Duša je jedno, a telo drugo [1] – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Posle smrti Tathāgata postoji – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Posle smrti Tathāgata ne postoji – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Posle smrti Tathāgata niti postoji niti ne postoji – samo je to istina i sve drugo besmislica.”
I tako su se svađali i prepirali, bili duboko podeljeni, ranjavali jedni druge rečima kao bodežima, govoreći: “Ovakva je Istina, nije takva Istina; nije takva Istina, ovakva je istina!”
A jednoga jutra grupa monaha se obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše do Sāvatthija da prose hranu. I pošto su prošli Sāvatthi i vratili se iz prošenja hrane, posle obroka, otidoše oni do Blaženog. Kad su stigli, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako rekoše Blaženom:
„Poštovani gospodine, ovde je mnoštvo asketa, brahmana i isposnika drugih tradicija, sa različitim nazorima, različitim uverenjima, različitim naklonostima, oslanjaju se na različita gledišta. Ima asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Ovaj svet je večan – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Ima međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Ovaj svet nije večan – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Ima asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Ovaj svet je konačan – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Ima međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Ovaj svet je beskonačan – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Ima asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Duša i telo su isto – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Ima međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Duša je jedno, a telo drugo – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Ima asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Posle smrti Tathāgata postoji – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Ima međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Posle smrti Tathāgata ne postoji – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Ima asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji – samo je to istina i sve drugo besmislica.” Ima međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja: “Posle smrti Tathāgata niti postoji niti ne postoji – samo je to istina i sve drugo besmislica.”
I tako se svađaju i prepiru, duboko su podeljeni, ranjavaju jedni druge rečima kao bodežima, govoreći: “Ovakva je Istina, nije takva Istina; nije takva Istina, ovakva je istina!”
“Monasi, isposnici drugih tradicija su slepi, bez očiju; oni ne znaju šta je dobro, ne znaju šta nije dobro, ne znaju šta je Istina, ne znaju šta nije Istina. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju šta nije dobro, ne znaju šta je Istina, ne znaju šta nije Istina, svađaju se i prepiru, duboko su podeljeni, ranjavaju jedni druge rečima kao bodežima, govoreći: ‘Ovakva je Istina, nije takva Istina; nije takva Istina, ovakva je istina!’
Nekada davno, monasi, ovim Sāvatthijem je vladao jedan drugi kralj. I onda taj kralj reče nekom čoveku: ‘Hajde, dobri čoveče, okupi na jednom mestu sve one u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja.’
‘Da, vaše visočanstvo’, odgovori taj čovek, pa pošto je na jednom mestu okupio sve one u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja, otide do kralja. Kad je stigao ovako mu reče: ‘Vaše visočanstvo, okupljeni su na jednom mestu svi one u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja’.
‘Hajde, dobri čoveče, pokaži tim slepim ljudima jednog slona.’ – ‘Da, vaše visočanstvo.’ I dovede on pred te slepce jednog slona.
Onda nekima od njih dade da opipaju glavu slona, govoreći: ‘Slepci, ovakav je slon’. Nekima dade da opipaju slonovo uvo, govoreći: ‘Slepci, ovakav je slon’. Nekima dade da opipaju slonovu kljovu, govoreći: ‘Slepci, ovakav je slon’. Nekima dade da opipaju slonovu surlu, govoreći: ‘Slepci, ovakav je slon’. Nekima dade da opipaju slonov trup, govoreći: ‘Slepci, ovakav je slon’. Nekima dade da opipaju slonovu stopu, govoreći: ‘Slepci, ovakav je slon’. Nekima dade da opipaju slonovu butinu, govoreći: ‘Slepci, ovakav je slon’. Nekima dade da opipaju slonov rep, govoreći: ‘Slepci, ovakav je slon’. Nekima dade da opipaju vrh repa, govoreći: ‘Slepci, ovakav je slon’.
Zatim, pošto je slepim ljudima pokazao slona, ode taj čovek do kralja. Kad je stigao, ovako reče kralju: ‘Vaše visočanstvo, onim lepim ljudima je pokazan slon. Vreme je da uradite ono što mislite da treba.’ Onda, monasi, kralj ode to onih slepaca, pa kad je došao, ovako ih upita: ‘Slepci, jeste li videli slona?’ – ‘Da, vaše visočanstvo, videli smo slona.’ – ‘Pa kažite mi onda, slepci, kako izgleda slon?’
Oni slepci koji su opipali glavu slona, ovako rekoše: ‘Vaše visočanstvo, ovaj slon je nalik velikom loncu’.
Oni slepci koji su opipali slonovo uvo, ovako rekoše: ‘Vaše visočanstvo, ovaj slon je nalik lepezi’.
Oni slepci koji su opipali slonovu kljovu, ovako rekoše: ‘Vaše visočanstvo, ovaj slon je nalik gredi’.
Oni slepci koji su opipali slonovu surlu, ovako rekoše: ‘Vaše visočanstvo, ovaj slon je nalik plugu’.
Oni slepci koji su opipali slonov trup, ovako rekoše: ‘Vaše visočanstvo, ovaj slon je nalik buretu’.
Oni slepci koji su opipali slonovu stopu, ovako rekoše: ‘Vaše visočanstvo, ovaj slon je nalik stubu’.
Oni slepci koji su opipali slonovu butinu, ovako rekoše: ‘Vaše visočanstvo, ovaj slon je nalik avanu’.
Oni slepci koji su opipali slonov rep, ovako rekoše: ‘Vaše visočanstvo, ovaj slon je nalik tučku’.
Oni slepci koji su opipali vrh repa, ovako rekoše: ‘Vaše visočanstvo, ovaj slon je nalik četki’.
U tom, vičući: ‘Ovakav je slon, nije takav slon; nije takav slon, ovakav je slon’, počeše da udaraju jedan drugog. I to, monasi, vrlo razveseli kralja.
Na isti način, monasi, isposnici drugih tradicija su slepi, bez očiju; oni ne znaju šta je dobro, ne znaju šta nije dobro, ne znaju šta je Istina, ne znaju šta nije Istina. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju šta nije dobro, ne znaju šta je Istina, ne znaju šta nije Istina, svađaju se i prepiru, duboko su podeljeni, ranjavaju jedni druge rečima kao bodežima, govoreći: ‘Ovakva je Istina, nije takva Istina; nije takva Istina, ovakva je istina!’
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
Neki su askete i brahmani,
čini se, vezani za svoja gledišta;
čvrsto ih se držeći, svađaju se,
nalik ljudima koji vide samo jednu stranu.
Beleška
[1] Treba uočiti da se ne koriste standardni budistički termini, nāma i rūpa, što verovatno ukazuje da je ovde reč o stvarnim sporovima među različitim tadašnjim školama. [Natrag]