Samyutta nikāya 12:61-70
Maha vagga
Veliko potpoglavlje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
12:63 Sinovljevo meso (Puttamaṃsūpama sutta)
Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Jetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: “Monasi”.
“Da, gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako nastavi:
“Monasi, četiri su vrste hraniva za opstanak onih tela koja su već nastala, kao i za nastanak onih tela koja će tek nastati. Koje četiri? Čvrsta hrana, gruba ili fina; drugo, kontakt; treće, volja; četvrto, svest. To su četiri vrste hraniva za opstanak onih tela koja su već nastala, kao i za nastanak onih tela koja će tek nastati.
A kako, monasi, treba gledati na čvrstu hranu kao hranivo? Pretpostavimo da dvoje ljudi, muž i žena, spakuju određenu količinu hrane i zapute se kroz pustinju. Sa sobom su poveli i svoga sina jedinca, svoga miljenika. A onda, u sred pustinje, ponestane ih hrane, iako je pred njima još dug put. I muž i žena pomisle: ‘Naše zalihe su potrošene, iako je pred nama još dug put. Kako bi bilo da ubijemo svog sina jedinca, našeg miljenika, i spremimo njegovo meso? Nahranivši se sinovljevim mesom, moći ćemo da pređemo pustinju. Tako nećemo umreti svi troje!’
Onda, monasi, muž i žena ubiju svog sina jedinca, i spreme njegovo meso? Nahranivši se sinovljevim mesom, oni pređoše pustinju. A dok su jeli sinovljevo meso, udarali su se u grudi i naricali: ‘O gde si naš jedini sine? O gde si naš jedini sine?’
Šta mislite, monasi? Bi li oni jeli takvu hranu radi zabave ili užitka, da li bi je jeli radi svoje fizičke lepote i privlačnosti?”
“Ne, poštovani gospodine.”
“Da li bi je jeli samo zbog toga da bi prešli tu pustinju?”
“Da, poštovani gospodine.”
“Isto tako, monasi, kažem vam da treba gledati na čvrstu hranu kao hranivo. [2] Kada je hranivo čvrsta hrana do kraja shvaćeno, žudnja za pet struna čulnog zadovoljstva je do kraja shvaćena. [3] Kada je žudnja za pet struna čulnog zadovoljstva do kraja shvaćena, kažem vam, ne postoji okov zbog kojeg bi se plemeniti učenik mogao ponovo pojaviti u ovome svetu.
A kako, monasi, treba gledati na kontakt kao hranivo? Pretpostavimo da postoji krava sa ranom na njenom telu. Ako stane uz zida, stvorenja koja žive u zidu će početi da je grizu baš na tom mestu gde je rana. Ako stane uz drvo, stvorenja koja žive u drvetu će početi da je grizu. Ako stane uz vodu, stvorenja koja žive u vodi će početi da je grizu. Ako stane na otvorenom, stvorenja koja žive na otvorenom će početi da je grizu. Gde god ta krava sa ranom na svom telu da stane, stvorenja koja na tom mestu žive će početi da je grizu.
Isto tako, monasi, kažem vam da treba gledati na kontakt kao hranivo. [4] Kada je hranivo kontakt do kraja shvaćeno, žudnja za pet struna čulnog zadovoljstva je do kraja shvaćena. Kada je žudnja za pet struna čulnog zadovoljstva do kraja shvaćena, ne postoji ništa što bi plemeniti učenik trebalo da uradi. [5]
A kako, monasi, treba gledati na volju kao hranivo? Pretpostavimo da postoji jama sa vrelim ugljevljem dublja nego što je čovekova visina. I naiđe čovek koji želi da živi, ne želi da umre, želi sreću i uzmiče od patnje. A dva snažna čoveka ga zgrabe za ruke i odvuku ga do te jame. Čovekova volja je da bude što dalje od nje, žudeće da bude što dalje od nje, želeće da bude što dalje od nje. A zašto? Zato što zna: ‘Upašću u ovu jamu sa vrelim ugljevljem i zato ću smrtno patiti, umreti.’
Isto tako, monasi, kažem vam da treba gledati na volju kao hranivo. [6] Kada je hranivo volja do kraja shvaćeno, tri vrste žudnje su do kraja shvaćene. Kada su tri vrste žudnje do kraja shvaćene, ne postoji ništa što bi plemeniti učenik trebalo da uradi. [7]
A kako, monasi, treba gledati na svest kao hranivo? Pretpostavimo da vojnici uhapse bandita, kriminalca i dovedu ga pred kralja, ovim rečima: ‘Visočanstvo, ovaj čovek je bandit, kriminalac, kaznite ga na koji god način hoćete.’ A kralj im kaže: ‘Vojnici, sutra ujutro probodite ga sa stotinu kopalja.’ I zaista, ujutru ga probodu sa stotinu kopalja. Onda ih u podne kralj upita: ‘Vojnici, kako je onaj čovek?’ — ‘Visočanstvo, još uvek je živ.’ ‘Onda ga i u podne probodite sa još stotinu kopalja.’ I vojnici izvrše naređenje. Onda ih uveče kralj upita: ‘Vojnici, kako je onaj čovek?’ — ‘Visočanstvo, još uvek je živ.’ ‘Onda ga i uveče probodite sa još stotinu kopalja.’ I vojnici izvrše naređenje.
Šta mislite, monasi? Hoće li taj čovek, proboden sa trista kopalja, osećati bol i muke zbog toga?”
“Poštovani gospodine, Ako bi bio proboden makar jednim kopljem, taj čovek bi osećao bol i muke zbog toga, a da kamoli sa trista kopalja.”
“Isto tako, monasi, kažem vam da treba gledati na svest kao hranivo. [8] Kada je hranivo svest do kraja shvaćeno, ime-i-lik su do kraja shvaćeni. Kada su ime-i-lik do kraja shvaćeni, ne postoji ništa što bi plemeniti učenik trebalo da uradi. [9]
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Prevod podužeg komentara za ovu suttu dat je u Nyanaponika The Four Nutriments of Life. Komentar objašnjava da je Buda održao ovaj govor zato što je monaška zajednica dobijala mnogo hrane i ostalih potrepština, te je želeo da pred monahe postave “ogledalo Dhamme radi njihove samokontrole i obuzdavanja, tako da će, kontemplirajući o njemu uvek iznova, monasi biti u prilici da svaku od četiri stvari koje mogu da koriste (hrana, odeća, smeštaj i lekovi) upotrebe tek pošto su dobro promislili.” Prvi pasus je identičan sa SN XII:11. [Natrag]
[2] Komentar: Jestivu hranu treba posmatrati slično kao sinovljevo meso, i to kroz devet odbojnosti: odbojnost potrebe da se ona sakuplja, da se za njom traga, da se ona jede, telesnih izučevina, da se skladišti, vari, prlja i izlučuje. (Detaljnije o ovome u Visuddhimagga 342-46). Dakle, monah bi hranu trebalo da koristi kao i ovaj par meso sopstvenog sina: bez pohlepe i žudnje, bez probirljivosti, bez proždrljivosti, bez sebičnosti, bez zabluda o tome šta jede, bez želje da tu hranu ponovo jede, bez gomilanja, bez gordosti, bez prezira, bez svađe. [Natrag]
[3] Do kraja je shvaćena kroz tri vrste punog razumevanja: (1) puno razumevanje poznatoga (ñātapariññā); (2) puno razumevanje prosuđivanjem (tīranapariññā) i (3) puno razumevanje kao napuštanje (pahānapariññā). [Natrag]
[4] Komentar: Isto kao što krava, uviđajući opasnost da je grizu druga stvorenja, neće poželeti da ide na takva mesta, da bude vođena tamo-amo, timarena kraj zida, kupana itd. isto tako i monah, uviđajući opasnost da ga grizu stvorenja-nečistoće uma kroz kontakt kao hranivo, ostaje bez želja za kontaktom na sva tri nivoa egzistencije. [Natrag]
[5] Komentar potpuno razumevanje kontakta objašnjava na isti način kao i kod čvrste hrane, sem što je kontakt uzet kao polazna tačka za uvid u pet sastojaka bića. Kada je kontakt do kraja shvaćen, tada su i tri osećaja (prijatan, neprijatan, neutralan) do kraja shvačena, zato što je njihov koren u kontaktu i sa njim su povezani. [Natrag]
[6] Komentar: Jama sa ugljevljem predstavlja krug preporađanja sa svoja tri nivoa; ćovek koji želi da živi, neznalicu vezanog za taj krug; dva snažna ćoveka, povoljnu i nepovoljnu kammu. Kada oni zgrabe čoveka za obe ruke i vuku ga ka jami, to je kao kad neznalica akumulira kammu; jer akumulirana kamma nas vuče ka preporađanju. Bol od pada u užareno ugljevlje je poput patnje preporađanja. [Natrag]
[7] Komentar: Tri vrste žudnje su žudnja za čulnim zadovoljstvima, žudnja za postojanjem i žudnja za uništenjemOne su potpuno shvaćene zato što je žudnja koren volje. [Natrag]
[8] Komentar: Kralj predstavlja kammu; kriminalac, neupućenog čoveka neznalicu; trista kopalja, preporođenu svest. Vreme kada kralj naređuje je poput vremena kada je neznalica gonjen kraljem Kammom ka preporađanju. Bol od probadanja kopljima je poput patnje koja sledi tokom postojanja, onda kada se preporađanje jednom dogodi. [Natrag]
[9] Komentar:Ime-i-lik su do kraja shvaćeni kada je svest do kraja shvaćena, zato što je su oni ukorenjeni u svesti i sa njom nastaju. [Natrag]
12:64 Tamo gde je strast (Atthi raga sutta)
Jednom je prilikom Blaženi boravio pokraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u hramu manastira Anāthapindike. I tu se on obrati monasima: “Postoje četiri vrste hrane za one koji su rođeni ili za one koji tek tragaju za mestom na kojem će se roditi. Koje četiri? Fizička hrana, gruba ili rafinirana; kontakt (između organa čula i objekta) kao druga, svest kao treća i izrazi volje kao četvrta. To su četiri vrste hrane za one koji su rođeni ili za one koji tek tragaju za mestom na kojem će se roditi.”
Tamo gde su strast, ushićenje i želja za hranjenjem fizičkog tela, svest se tamo rađa i buja. Tamo gde se svest rađa i buja, ime-i-lik se javljaju. Tamo gde se ime-i-lik javljaju gomilaju se izrazi volje. Tamo gde se gomilaju izrazi volje, neizbežno je novo nastajanje u budućnosti. Tamo gde je novo nastajanje u budućnosti, tamo je i buduće rođenje, starost i smrt, zajedno sa tugom, bolom i očajem.
Tamo gde su strast, ushićenje i želja za sve novim kontaktima (između organa čula i objekta)…
Tamo gde su strast, ushićenje i želja za sve novom svešću…
Tamo gde su strast, ushićenje i želja za sve novim izrazima volje, svest se tamo rađa i buja. Tamo gde se svest rađa i buja, ime-i-lik se javljaju. Tamo gde se ime-i-lik javljaju gomilaju se izrazi volje. Tamo gde se gomilaju izrazi volje, neizbežno je novo nastajanje u budućnosti. Tamo gde je novo nastajanje u budućnosti, tamo je i buduće rođenje, starost i smrt, zajedno sa tugom, bolom i očajem.
Baš kao što će — kada postoji boja, žuti, indigo ili grimizni pigment — slikar naslikati ženu ili muškarca, do detalja, na dobro izglačanoj ploči ili zidu, ili na komadu platna; na isti način će, kada postoje strast, ushićenje i želja za hranjenjem fizičkog tela… za kontaktima… za svešćui… za izrazima volje, svest se tamo rađa i buja. Tamo gde se svest rađa i buja, ime-i-lik se javljaju. Tamo gde se ime-i-lik javljaju gomilaju se izrazi volje. Tamo gde se gomilaju izrazi volje, neizbežno je novo nastajanje u budućnosti. Tamo gde je novo nastajanje u budućnosti, tamo je i buduće rođenje, starost i smrt, zajedno sa tugom, bolom i očajem.
A tamo gde nema strasti za hranjenjem fizičkog tela, tamo gde nema ushićenja i želje, svest se tamo ne rađa i ne buja. Tamo gde se svest ne rađa i ne buja, ime-i-lik se ne javljaju. Tamo gde se ime-i-lik ne javljaju ne gomilaju se ni izrazi volje. Tamo gde se ne gomilaju izrazi volje, nema ni novog nastajanje u budućnosti. Tamo gde nema novog nastajanja u budućnosti, nema ni budućeg rođenja, starost i smrt, nema ni tuge, bola i očaja.
Tamo gde nema strasti za sve novim kontaktima…
Tamo gde nema strasti za sve novom svešću…
Tamo gde nema strasti za novim izrazima volje, tamo gde nema ushićenja i želje, svest se tamo ne rađa i ne buja. Tamo gde se svest ne rađa i ne buja, ime-i-lik se ne javljaju. Tamo gde se ime-i-lik ne javljaju ne gomilaju se ni izrazi volje. Tamo gde se ne gomilaju izrazi volje, nema ni novog nastajanje u budućnosti. Tamo gde nema novog nastajanja u budućnosti, nema ni budućeg rođenja, starosti i smrt, nema ni tuge, bola i očaja.
Baš kao kuća sa krovom ili dvorana sa krovom, koja ima prozore na sever, jug i istok. Kada sunce izlazi i njegov zrak uđe kroz prozor, na šta padne.”
“Na zapadni zid, gospodine.”
“A ako nema zapadnog zida, na šta padne?”
“Na tlo, gospodine.”
“A ako nema tla, na šta padne?”
“Na vodu, gospodine.”
“A ako nema vode, na šta padne?”
“Ni na šta, gospodine.”
“Na isti način, tamo gde nema strasti za hranjenjem fizičkog tela…za novim kontaktima… za novom svešću… za novim izrazima volje, tamo gde nema ushićenja i želje, svest tamo ni na šta ne pada i ne buja. Tamo gde svest ni na šta ne pada i ne buja, ime-i-lik se ne javljaju. Tamo gde se ime-i-lik ne javljaju ne gomilaju se ni izrazi volje. Tamo gde se ne gomilaju izrazi volje, nema ni novog nastajanje u budućnosti. Tamo gde nema novog nastajanja u budućnosti, nema ni budućeg rođenja, starost i smrt, nema ni tuge, bola i očaja.”
12:65 Drevni grad (Nagara sutta)
Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija…
“Monasi, pre mog probuđenja, dok sam još bio samo neprobuđeni bodhisatta, ovakva mi se misao javila: ‘Kako je ovaj svet slep! Rađa se, stari, umire, raspada se i ponovo rađa, ali ne uviđa izlaz iz sve te patnje, iz starosti i smrti. O kada će već jednom uvideti izlaz iz sve te patnje, iz starosti i smrti?’
Onda mi se, monasi, javi druga misao. ‘Šta još postoji, kada starost i smrt postoje? Kakav je uslov neophodan da nastanu starost i smrt?’ I iz ovakvog mudrog razmatranja (yoniso manasikāra) dođoh do dubokog uvida: ‘Rođenje postoji onda kada starost i smrt postoje. Iz rođenja kao neophodnog uslova dolaze starost i smrt.’
Onda mi se javi druga misao. ‘Šta još postoji, kada rođenje (jāti) postoji? … kada postojanje (bhavo) postoji… kada vezivanje (upādāna) postoji… kada želja (tanha) postoji… kada oseti (vedanā) postoje… kada kontakt (phasso) postoji… kada šest područja čula (salāyatana) postoje… kada ime-i-lik (nāmarūpa) postoje… Kakav je uslov neophodan da nastanu ime-i-lik? I iz ovakvog mudrog razmatranja dođoh do dubokog uvida: ‘Svest postoji onda kada ime-i-lik postoje. Iz svesti kao neophodnog uslova dolaze ime-i-lik.’ Onda mi se javi druga misao: ‘Šta još postoji, kad svest postoji? Kakav je uslov neophodan da nastane svest?’ I iz ovakvog mudrog razmatranja dođoh do dubokog uvida: ‘Svest postoji onda kada i ime-i-lik postoje. Iz imena-i-lika kao neophodnog uslova dolazi svest.’
Onda mi se javi misao: ‘Ova svest se vraća natrag na ime-i-lik i ne ide dalje. Samo dotle postoje rođenje, starost, smrt, raspadanje i ponovno rađanje, to jest iz imena-i-lika kao neophodnog uslova nastaje svest, iz svesti nastaju ime-i-lik, iz imena-i-lika nastaju šest područja čula, iz šest čula područja nastaje kontakt… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje. ‘Nastajanje. nastajanje’, monasi, takva u meni vizija (cakkhu) nastade, znanje (ñāna) nastade, mudrost (pañā) nastade, više znanje (vijjā) nastade, svetlost nastade, o stvarima o kojima se do tada nikad nije čulo.
Onda mi se javi misao: ‘Šta još ne postoji, kada starost i smrt ne postoje? Šta treba da nestane da bi nestali starost i smrt?’ I iz ovakvog mudrog razmatranja dođoh do dubokog uvida: ‘Starost i smrt ne postoje onda kada i rođenje ne postoji. Kad rođenja nestane i starost i smrt nestanu.’… ‘Šta još ne postoji, kada ime-i-lik ne postoje? Šta još treba da nestane da bi nestali ime-i-lik?’ I iz ovakvog mudrog razmatranja dođoh do dubokog uvida: ‘Ime-i-lik ne postoje onda kada svest ne postoji. Kad svest nestane i ime-i-lik nestanu.’
Onda mi se javi druga misao: ‘Šta još ne postoji, kad svest ne postoji? Šta još treba da nestane da bi svest nestala?’ I iz ovakvog mudrog razmatranja dođoh do dubokog uvida: ‘Svest ne postoji onda kada i ime-i-lik ne postoje. Kad ime-i-lik nestanu i svest nestane.’
Onda mi se javi misao: ‘Prešao sam taj put probuđenja, a on je da sa nestankom imena-i-lika nestje svest. Sa nestankom svesti nestaju ime-i-lik. Sa nestankom imena-i-lika nestaje šest područja čula. Sa nestankom šest područja čula nestaje kontakt. Sa nestankom kontakta nestaju oseti. Sa nestankom oseta nestaje želja. Sa nestankom želje nestaje vezivanje. Sa nestankom vezivanja nestaje postojanje. Sa nestankom postajanja nestaje rođenje. Sa nestankom rođenja nestaju starost i smrti, tuga, naricanje, bol, teskoba i očaj. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje. ‘Nestajanje, nestajanje’, monasi, takva u meni vizija nastade, znanje nastade, mudrost nastade, više znanje nastade, svetlost nastade, o stvarima o kojima se do tada nikad nije čulo.
To je kao kada bi čovek, lutajući gustom šumom, ugledao stari put, drevnu stazu kojom su putovali ljudi još u davnini. I on se njome zaputi. A idući njome naiđe na stari grad, staru prestonicu, koja je nekad bila nastanjenu ljudima iz davnine, puna parkova, gajeva i jezera, opasana zidinama, veličanstvena. I onda se on, monasi, vrati i ode pred kralja ili kraljevog savetnika, govoreći: ‘Vaše veličanstvo, treba da znate da sam lutao gustom šumom, ugledao stari put… i njime sam se zaputio… i naišao na stari grad, staru prestonicu… koja je nekad bila puna parkova, gajeva i jezera, opasana zidinama, veličanstvena. Vaše veličanstvo, zašto ne obnovite taj grad?’ A kralj ili kraljev savetnik obnove taj grad, tako da on kasnije postane velelepan, bogat, poznat nadaleko, gusto naseljen i prosperitetan.
Na isti način sam i ja, monasi, ugledao stari put, drevnu stazu kojom su putovali potpuno probuđeni još u davnini. A šta je taj stari put, drevna staza kojom su putovali potpuno probuđeni još u davnini? Upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan način života, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. To je je taj stari put, drevna staza kojom su putovali potpuno probuđeni još u davnini. I ja sam, sledeći taj put, stigao do neposrednog znanja o starosti i smrti, neposrednog znanja o nastanku starosti i smrti, neposrednog znanja o prestanku starosti i smrti, neposrednog znanja o putu koji vodi do prestanka starosti i smrti. I ja sam, sledeći taj put, došao sam do neposrednog znanja o rođenju…postojanju… vezanosti… želji… osetima… kontaktu… šest područja čula… imenu-i-liku… svesti… izrazima volje, neposrednog znanja o njihovom nastanku, neposrednog znanja o njihovom prestanku, neposrednog znanja o putu koji vodi do njihovog prestanka. Znajući sve to neposredno, objasnio sam kasnije to monasima, monahinjama, nezaređenim muškim i ženskim sledbenicima. Tako je monasi, ovaj svetački život postao velelepan, bogat, poznat nadaleko i objavljen među nebeskim i ljudskim bićima.”
12:70 Govor Susimi (Susima sutta)
Prevodiočeva beleška: Ovaj govor se ponekad navodi kao dokaz da meditant može postići probuđenje (konačno znanje) a da ne praktikuje zadubljenja (jhana), ali pomnije čitanje nam govori da on uopšte ne potkrepljuje ovakvu tvrdnju. Novi arahanti ovde pomenuti ne poriču da su dostigli bilo koji od četiri oblika jhane koji čine definiciju ispravne koncentracije. Umesto toga, oni jednostavno poriču da su stekli bilo kakve psihičke moći ili da ostaju u fizičkom kontaktu sa višim nivoima koncentracije, “bezobličnim stanjima izvan oblika”. Tako se njihove definicija “izbavljenja putem uvida” uopšte ne razlikuje od one date u AN IX:44 (uporedite je sa definicijama “telesnog svedoka” i “izbavljen na oba načina” datim u AN IX:43 i AN IX:45.) Posmatrani u kontekstu Budinih mnogih drugih učenja o ispravnoj koncentraciji, postoje svi razlozi da verujemo kako su novi arahanti pomenuti u ovom govoru dostigli barem prvo zadubljenje pre nego sto su postali probuđeni.
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. I u to vreme Blaženom behu iskazane počasti, poštovanje i zahvalnost — doneti su mu novi ogrtači, data mu hrana i prenoćište, kao i lekovi za bolesne. Zajednici monaha behu iskazane počasti, poštovanje i zahvalnost — doneti su im novi ogrtači, data im hrana i prenoćište, kao i lekovi za bolesne. No asketama iz drugih škola nisu iskazane počasti, poštovanje i zahvalnost — nisu im doneti novi ogrtači, nije im data hrana i prenoćište, kao ni lekovi za bolesne.
A u to vreme je u Rāđagahi živeo asketa Susima, zajedno sa velikom grupom sledbenika. I onda sledbenici rekoše Susimi: “Hajde Susima, idi živi svetački život predvođen mudracem Gotamom. Kada potpuno ovladaš Dhammom, izloži nam je; kada i mi njome ovladamo, podučavaćemo nezaređene sledbenike i tada će i nama biti iskazane počasti, poštovanje i zahvalnost — biće nam doneti novi ogrtači, data hrana i prenoćište, kao i lekovi za bolesne.”
Odgovorivši sledbenicima sa: “Kako vi kažete, prijatelji”, asketa Susima otide do poštovanog Ānande i, stigavši, razmeni sa njim učtive pozdrave. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo obrati se on poštovanom Ānandi: “Prijatelju Ānanda, želim da živim svetački život u ovoj Dhammi i disciplini.”
Tada poštovani Ānanda odvede asketu Susimu do Blaženoga i, stigavši, pokloni se Blaženom i sede sa strane. Dok je tako sede obrati se on Blaženome: “Gospodine, ovaj asketa Susima mi reče: ‘Prijatelju Ānanda, želim da živim svetački život u ovoj Dhammi i disciplini’.”
“U tom slučaju, Ānanda, zaredi ga.” I tako asketa Susima bi zaređen u prisustvu Blaženog, bi primljen u monašku zajednicu.
A u to vreme velika grupa monaha objavi Blaženom da je dostigla konačno znanje: “Uviđamo da ‘Nema više preporađanja; proživljen je svetački život, učinjeno je što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade da se uradi u ovome životu’.”
Poštovani Susima ču da je velika grupa monaha objavila Blaženom da je dostigla konačno znanje: “Uviđamo da ‘Nema više preporađanja; proživljen je svetački život, učinjeno je što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade da se uradi u ovome životu’.” Onda poštovani Susima otide do tih monaha i, stigavši, razmeni sa njima učtive pozdrave. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo obrati im se: “Je li isitina, kao što kažu, kako ste objavili da ste dostigli konačno znanje: “Uviđamo da ‘Nema više preporađanja; proživljen je svetački život, učinjeno je što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade da se uradi u ovome životu’?”
“Da, prijatelju”
“Ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid, da li ste stekli i mnogostrukee natprirodne moći? Od jednog možete postati mnogostruki. Pojavljujete se, nestajete. Sa lakoćom prolazite kroz zidove, utvrđenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazite i izlazite iz zemlje kao da je voda. Hodate po vodi a da ne potonete, kao da je zemlja. Sedeći prekrštenih nogu letite po vazduhu poput ptice. Rukom dodirujete čak i Sunce i Mesec, tako ste moćni i snažni. Svojim telom utičete čak i na svetove Brame?”
“Ne, prijatelju.”
“Onda, ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid — da li čujete — uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko?”
“Ne, prijatelju.”
“Onda. ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid, da li možete da proniknete u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom svešću. Prepoznajete um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću. Prepoznajete um ispunjen odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću. Prepoznajete um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ograničen um prepoznajete kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um. Proširen um prepoznajete kao proširen um i neproširen um kao neproširen um. Prepoznajete napredan um [onaj koji još nije na najvišem nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznajete skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznajete oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um?”
“Ne, prijatelju.”
“Onda, ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid, da li se sećate svojih mnogobrojnih prošlih života [bukvalno: prošlih domova], to jest, jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa [sećajući se]: “Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo.” Da li se tako sećate mnoštva svojih prošlih života do u detalje?”
“Ne, prijatelju.”
“Onda, ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid, da li vidite — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznajete ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. “Ova bića — opterećena lošim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali bića — koja su bila opskrbljena dobrim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovišta i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odredištima, u nebeskom svetu’?”
“Ne, prijatelju.”
“Onda, ako je takvo vaše znanje, ako je takav vaš uvid, da li boravite u stanju lišenom izliva, oslobođene svesti i oslobođenog rasuđivanja?
“Ne, prijatelju.”
“Ali zar ste, prijatelji, malopre objavili novost ne postigavši nijednu od ovih Dhamma?”
“Mi smo se oslobodili putem uvida, prijatelju Susima.”
“Ne razumem baš dobro vaše šture reči. Da li biste bili tako dobri da mi to kažete na način na koji ću bolje moći da razumem ono što govorite?”
“Bilo da razumeš ili ne razumeš, prijatelju Susima, mi i dalje ostajemo oslobođeni putem uvida.”
Onda poštovani Susima ustade i otide do Blaženoga. Stigavši. pokloni se Blaženome, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo, ispriča on Blaženome čitav razgovor sa onim monasima.
[I Blaženi mu reče] “Prvo, Susima, postoji znanje o pravilnosti Dhamme [uslovljenost nastanka], posle kojeg postoji znanje oslobođenja.”
“Ne razumem baš dobro šture reči Blaženog. Bilo bi dobro da mi Blaženi to kaže na način na koji ću bolje moći da razumem ono što govori?”
“Bilo da razumeš ili ne razumeš, Susima, i dalje postoji znanje o pravilnosti Dhamme, posle kojeg postoji znanje oslobođenja.
Šta misliš, Susima: je li oblik [bilo koja fizička pojava] stalan ili prolazan?” — “Prolazan, gospodine.” — “A je li ono što je prolazno izvor sreće ili patnje?” — “Patnje, gopodine.” — “Je li opravdano za ono što je prolazno, bolno, podložno promeni reći: ‘To je moje. To sam ja. To je ono što ja jesam’?”
“Ne, gospodine.”
“…Je li osećaj stalan ili prolazan?” — “Prolazan, gospodine.”…
“…Je li opažaj stalan ili prolazan?” — “Prolazan, gospodine.”…
“…Je li izraz volje stalan ili prolazan?” — “Prolazan, gospodine.”…
Šta misliš, Susima: je li svest stalna ili prolazna?” — “Prolazna, gospodine.” — “A je li ono što je prolazno izvor sreće ili patnje?” — “Patnje, gopodine.” — “Je li opravdano za ono što je prolazno, bolno, podložno promeni reći: ‘To je moje. To sam ja. To je ono što ja jesam’?”
“Ne, gospodine.”
“Na takav način, Susima, svaki oblik, bilo da je prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, lako ili teško uočljiv, prost ili uzvišen, daleko ili blizu: svaki oblik ispravnim uvidom treba videti onakvim kakav zapravo jeste: ‘To nije moje. To nisam ja. To nije ono što ja jesam’.””
Svaki osećaj…
Svaki opažaj…
Svaki izraz volje…
Svako stanje svesti, bilo da je prošlo, buduće ili sadašnje, unutrašnje ili spoljašnje, lako ili teško uočljivo, prosto ili uzvišeno, daleko ili blizu: svako stanje svesti ispravnim uvidom treba videti onakvim kakvo zapravo jeste: ‘To nije moje. To nisam ja. To nije ono što ja jesam’?””
Uviđajući ovo, upućeni, plemeniti sledbenik je sve manje opčinjen oblikom, sve manje opčinjen osećajem, sve manje opčinjen opažajem, sve manje opčinjen izrazima volje, sve manje opčinjen svešću. Tako neopčinjen, on postaje spokojan. Kroz spokojstvo on se potpuno oslobađa. Sa potpunim oslobađanjem dolazi saznanje: ‘Potpuno sam oslobođen’. I on uviđa: ‘Nema više preporađanja; proživljen je svetački život, učinjeno je što je trebalo učiniti i ništa više ne preostade da se uradi u ovome životu’.
Susima, uviđaš li da sa rođenjem kao neophodnim uslovom dolaze i starenje i smrt?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa bivanjem kao neophodnim uslovom dolazi i rođenje”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prijanjanjem kao neophodnim uslovom dolazi i bivanje”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa željom kao neophodnim uslovom dolazi i prijanjanje?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa osećajima kao neophodnim uslovom dolazi i želja?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa kontaktom kao neophodnim uslovom dolaze i osećaji?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa područjima čula kao neophodnim uslovom dolazi i kontakt?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa imenom-i-likom kao neophodnim uslovom dolazi i šest područja čula?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa svešću kao neophodnim uslovom dolazi i ime-i-lik?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa izrazima volje (postupcima) kao neophodnim uslovom dolazi i svest?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa neznanjem kao neophodnim uslovom dolaze i izrazi volje (postupci)?”
“Da, gospodine.”
“A sad, Susima, uviđaš li da sa prestankom rođenja prestaju i starenje i smrt?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prestankom bivanja prestaju i rođenja?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prestankom prijanjanja prestaje i bivanje?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prestankom želje prestaje i prijanjanje?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prestankom osećaja prestaje i želja?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prestankom kontakta prestaju i osećaji?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prestankom šest područja čula prestaje i kontakt?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prestankom imena-i-lika prestaju i šest područja čula?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prestankom svesti prestaju i ime-i-lik?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prestankom izraza volje prestaje i svest?”
“Da, gospodine.”
“Uviđaš li da sa prestankom neznanja prestaju i izrazi volje?”
“Da, gospodine.”
“Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li si stekao i mnogostruke natprirodne moći? Od jednog možeš postati mnogostruk. Pojavljuješ se, nestaješ. Sa lakoćom prolaziš kroz zidove, utvrđenja i planine kao da su brisan prostor. Ulaziš i izlaziš iz zemlje kao da je voda. Hodaš po vodi a da ne potoneš, kao da je zemlja. Sedeći prekrštenih nogu letiš po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruješ čak i Sunce i Mesec, tako si moćan i snažan. Svojim telom utičeš čak i na svetove Brame?”
“Ne, gospodine.”
“Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, — da li čuješ — uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko?”
“Ne, gospodine.”
“Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li možeš da pronikneš u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom svešću. Prepoznaješ um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću. Prepoznaješ um ispunjen odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću. Prepoznaješ um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ograničen um prepoznaješ kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um. Proširen um prepoznaješ kao proširen um i neproširen um kao neproširen um. Prepoznaješ napredan um [onaj koji još nije na najvišem nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaješ skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaješ oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um?”
“Ne, gospodine.”
“Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li se sećaš svojih mnogobrojnih prošlih života, to jest jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa [sećajući se]: “Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo.” Da li se tako sećaš mnoštva svojih prošlih života do u detalje?”
“Ne, gospodine.”
“Onda, ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li vidiš — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaješ ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. “Ova bića — opterećena lošim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali bića — koja su bila opskrbljena dobrim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovišta i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odredištima, u nebeskom svetu’?”
“Ne, gospodine.”
“Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li boraviš u stanju lišenom izliva, oslobođene svesti i oslobođenog rasuđivanja?
“Ne, gospodine.”
“Dakle, Susima, nisi li malopre objavio novost ne postigavši nijednu od ovih Dhamma?”
Tada, poklonivši se Blaženome do nogu, poštovani Susima reče Blaženome: “Užasno sam pogrešio, gospodine, bio sam toliko budalast, toliko slep i neuk da sam se zaredio da bih ukrao Dhammu iz tako dobro podučavane Dhamme i discipline! Molim Blaženoga da prihvati ovo priznanje moje pogreške, tako da sebe mogu da obuzdam ubuduće.”
“Jeste, Susima, užasno si pogrešio, bio si toliko budalast, toliko slep i neuk da si se zaredio da bi ukrao Dhammu iz tako dobro podučavane Dhamme i discipline. Pretpostavi, Susima, da kradljivac, zločinac, pošto ga uhvate, bude izveden pred kralja: ‘Ovo je, vaše visočanstvo kradljivac, zločinac. Odredite kako da ga kaznimo.’ A na to kralj odgovori: ‘Idite i vežite mu ruke čvrsto na leđima, obrijte mu glavu, vodite ga praćenog bubnjevima od ulice do ulice, od raskršća do raskršća, izvedite ga na južnu kapiju grada i onda tu, južno od grada, odrubite mu glavu.’ Onda kraljevi ljudi, vezavši mu ruke čvrsto na leđima, obriju mu glavu, pa ga povedu praćenog bubnjevima od ulice do ulice, od raskršća do raskršća, izvedu ga na južnu kapiju grada i onda tu, južno od grada, odrube mu glavu. Šta misliš, Susima? Da li bi taj čovek zbog svega toga osetio bol i patnju?”
“Da, gospodine.”
“Koliki god da su bol i patnja koje bi taj čovek zbog toga osetio, Susima, zaređivanje kradljivca Dhamme u ovoj tako dobro podučavanoj Dhammi i disciplini donosi još bolniji rezultat, još gorči rezultat, toliko da donosi preporađanje u nižim svetovima. Ali pošto ti uviđaš svoju grešku i svoje ponašanje popravljaš u skladu sa Dhammom, prihvatamo tvoju ispovest. Jer, Susima, to donosi rast i Dhamme i discipline plemenitih kada neko, uvidevši pogrešku, popravlja svoje ponašanje u skladu sa Dhammom i ispoljava obuzdanost ubuduće.”