Samyutta nikāya 16:1-13
Kassapasaṃyutta
Kassapa
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
16:1 Zadovoljan (Santuṭṭha sutta)
Kraj Sāvatthija.
“Monasi, ovaj Kassapa je zadovoljan bilo kakvim ogrtačem, on hvali zadovoljenost bilo kojom vrstom ogrtača, ne upušta se u pogrešno traganje, ono što nije prikladno, a odnosi se na ogrtač. [1] Ako ne dobije ogrtač, nije uznemiren, a ako ga dobije, koristi ga ne vezujući se za njega, ne oduševljava se njime, ne zanosi se slepo njime, uviđa opasnost u svemu tome, razume put izlaska. [2]
Monasi, ovaj Kassapa je zadovoljan bilo kakvom isprošenom hranom… bilo kakvim smeštajem… bilo kakvim lekovima… a ako ih dobije, koristi ih ne vezujući se za njih, ne oduševljava se njima, ne zanosi se slepo njima, uviđa opasnost u svemu tome, razume put izlaska.
Zato, monasi, ovako sebe treba da vežbate: ‘Bićemo zadovoljni bilo kakvim ogrtačem i hvalićemo zadovoljenost bilo kojom vrstom ogrtača, nećemo postavljati pogrešne zahteve, ono što nije prikladno, a vezano je za ogrtač. Ako ne dobijemo ogrtač, nećemo biti uznemireni, a ako ga dobijemo, koristićemo ga ne vezujući se za njega, nećemo se oduševljavati njime, nećemo se zanositi slepo njime, uvidećemo opasnost u svemu tome, razumećemo put izlaska.
Bićemo zadovoljni bilo kakvom isprošenom hranom… bilo kakvim smeštajem… bilo kakvim lekovima… a ako ih dobijemo, koristićemo ih ne vezujući se za njih, nećemo se oduševljavati njima, nećemo se zanositi slepo njima, uvidećemo opasnost u svemu tome, razumećemo put izlaska.’ Tako sebe treba da vežbate.
Monasi, obodriću vas Kassapinim primerom ili nekoga ko je sličan Kassapi. Tako obodreni, vežbajte u skladu sa uputstvom.”
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Komentar razmatra tri vrste zadovoljenosti (santosa): (1) zadovoljenost koja je u skladu sa onim što dobijamo (yathālābha-santosa), tj. ostati zadovoljen šta god da dobijemo, bilo da je fino ili grubo; (2) zadovoljenost koja je u skladu sa sopstvenim mogućnostima (yathābala-santosa), tj. biti zadovoljan onim što je neophodno da održimo svoje zdravlje i (3) zadovoljenost koja je u skladu sa prilikama (yathāsāruppa-santosa), tj. davanje drugima bilo kakvih luksuznih predmeta koje dobijemo i zadržavanje samo onih najjednostavnijih i najosnovnijih. Prevod čitavog odlomka — iz paralelnog komentara za Samaññaphala suttu (Sumangalavilāsini, I 206-8) može se naći u knjizi Bhikkhu Bodhi: Discourse on the Fruits of Recluseship, str. 134-37. Različiti tipovi pogrešnih zahteva (anesanā) razmatraju se u Visuddhimagga, 22-30. [Natrag]
[2] “Ako ne dobije ogrtač”: Ako ne dobije ogrtač ne postaje uzemiren (na paritassati) poput onog koji se, kad ne dobije ogrtač, uplaši i unezveri, te se drži čestitih monaha misleći: “Samo da dođem do ogrtača”. “Uviđa opasnost u svemu tome” (nissaranapañña): on koristi ogrtač znajući za put izlaska sadržan u formuli o tome kako ga treba koristiti: “Ima slučajeva kada monah, razmišljajući na pravi način, koristi svoj ogrtač samo da bi se zaštitio od hladnoće, da bi se zaštitio od vrućine, da bi se zaštitio od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo radi pokrivanja onih delova tela koje je nepristojno otkrivati” (Sabbāsava sutta, MN 2). Slična formula, sem dela koji se odnosi na lekove, može se naći i u Ariyavamsa sutti, AN IV:28. [Natrag]
16:2 Bez zazora od činjenja nedela (Anottappī sutta)
Ovako sam čuo. Jednom su prilikom poštovani Mahākassapa i poštovani Sāriputta boravili u okolini Bārānasija, u Parku jelena, kraj Isipatane. Onda, jedno veče. poštovani Sāriputta izađe iz osame i dođe kod poštovanog Mahākassape, pa kada su se pozdravili i srdačno porazgovarali, sede on sa strane i ovako reče:
“Prijatelji, rečeno je da onaj ko nije marljiv i ne zazire od činjenja nedela nije u stanju da dostigne probuđenje, nije u stanju da dostigne nibbānu, da sebi obezbedi nenadmašnu sigurnost od jarma; ali onaj ko je marljiv i zazire od činjenja nedela, jeste u stanju da dostigne probuđenje, da dostigne nibbānu, da sebi obezbedi nenadmašnu sigurnost od jarma. [1] Kako ti na to gledaš, prijatelju?”
“U takvom slučaju, prijatelju, monah u sebi ne podstiče marljivost razmišljajući na ovaj način: ‘Ako još nenastala štetna stanja uma u meni nastanu, to mi može nauditi’; niti na ovaj način: ‘Ako već nastala štetna stanja uma u meni ne napustim, to mi može nauditi’; niti na ovaj način: ‘Ako još nenastala povoljna stanja uma u meni ne nastanu, to mi može nauditi’; niti na ovaj način: ‘Ako već nastala povoljna stanja uma u meni nestanu, to mi može nauditi’. Na taj način on nije marljiv. [2]
“A kako, prijatelju, on to ne zazire od činjenja nedela?”
“U takvom slučaju monah se ne uplaši kad se u njemu javi misao: ‘Ako još nenastala štetna stanja uma u meni nastanu, to mi može nauditi’… niti kad se javi misao: ‘Ako već nastala povoljna stanja uma u meni nestanu, to mi može nauditi’. Na taj način on ne zazire od činjenja nedela.
Na taj način, prijatelju, onaj ko nije marljiv i ne zazire od činjenja nedela nije u stanju da dostigne probuđenje, nije u stanju da dostigne nibbānu, da sebi obezbedi nenadmašnu sigurnost od jarma.”
“A kako je, prijatelju, on marljiv?”
“U takvom slučaju, prijatelju, monah u sebi podstiče marljivost razmišljajući na ovaj način: ‘Ako još nenastala štetna stanja uma u meni nastanu, to mi može nauditi’… i na ovaj način: ‘Ako već nastala povoljna stanja uma u meni nestanu, to mi može nauditi’. Na taj način on je marljiv.
“A kako, prijatelju, on to zazire od činjenja nedela?”
“U takvom slučaju monah se uplaši kad se u njemu javi misao: ‘Ako još nenastala štetna stanja uma u meni nastanu, to mi može nauditi’… ili kad se javi misao: ‘Ako već nastala povoljna stanja uma u meni nestanu, to mi može nauditi’. Na taj način on zazire od činjenja nedela.
Na taj način, prijatelju, onaj ko je marljiv i zazire od činjenja nedela jeste u stanju da dostigne probuđenje, u stanju je da dostigne nibbānu, da sebi obezbedi nenadmašnu sigurnost od jarma.”
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Komentar “nije marljiv” (anātāpi) objašnjava kao “biti bez energije koja topi (ātapati) nečistoće, a “ne zazire od činjenja nedela” (anottapi) kao odsustvo straha od nastanka nečistoća i nestanka povoljnih kvaliteta uma. Obe reči potiču od istog korena “tap”, topiti, spaliti. Komentar sintagmu “nenadmašna sigurnost od jarma” takođe objašnjava kao stanje arahanta, koje se tako naziva zato što je zaštita od četiri jarma: čulnosti, postojanja, gledišta i neznanja. [Natrag]
[2] Četiri elementa ovog razmišljanja korespondiraju sa četiri vida ispravnog napora (videti: Abhidhamma pitaka, “Knjiga rasprava” (Vibhanga sutta, XLV:8), ili sa četiri ispravne vrste napora (videti: Sammappadhāna-samyutta, XLIX:1-12). [Natrag]
16:3 Poput meseca (Ćandūpa sutta)
Kraj Sāvatthija.
Monasi, među porodice bi trebalo da odlazite poput Meseca, povlačeći telo i um, uvek se ponašajući kao novajlije, bez drskosti prema porodicama. [1] Baš kao što bi čovek koji pogleda u duboki bunar, provaliju ili niz strmu obalu reke, povukao unazad i telo i um, isto tako bi i vi monasi trebalo da odlazite među porodice.
Monasi, Kassapa među porodice odlazi poput Meseca, povlačeći telo i um, povlačeći telo i um, uvek se ponaša kao novajlije, bez drskosti prema porodicama. Šta mislite, monasi, kakav je monah dostojan da odlazi među porodice?”
“Poštovani gospodine, naše je učenje ukorenjeno u Blaženom, vođeno Blaženim, nalazi utočište u Blaženom. Bilo bi dobro ukoliko bi Blaženi razjasnio značenje tog pitanja. Saslušavši ga, monasi će to zapamtiti.”
Na to Blaženi mahnu rukom i reče: “Monasi, baš kao što ni ova ruka nije uhvaćena prostorom, nije njime prikovana, nije njime sputana, isto tako i monahov um kada odlazi među porodice nije uhvaćen, prikovan i sputan, već ispunjen mišlju: ‘Neka oni koji žele dobitak i steknu dobitak, neka oni koji žele zasluge i steknu zasluge’. [2] On se raduje i srećan je zbog dobitaka koje primaju drugi, koliko se raduje i svojim dobicima. Takav monah je dostojan da odlazi među porodice.
Monasi, kada Kassapa odlazi među porodice, njegov um nije uhvaćen, prikovan i sputan, već ispunjen mišlju: ‘Neka oni koji žele dobitak i steknu dobitak, neka oni koji žele zasluge i steknu zasluge’.
Šta mislite, monasi, kada je monahovo podučavanje Dhamme nečisto i kada je monahovo podučavanje Dhamme čisto?”
“Poštovani gospodine, naše je učenje ukorenjeno u Blaženom…”
“Onda, monasi, slušajte i dobro pazite šta ću vam reći, a ja ću govoriti.”
“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Buda onda ovako reče:
“Kad monah podučava druge Dhammi sa mišlju: ‘Ah, neka čuju Dhammu od mene! Pošto su je saslušali, neka steknu poverenje u Dhammu! Ispunjeni poverenjem, neka pokažu svoje poverenje u mene!’ [3] Tada je podučavanje Dhamme ovog monaha nečisto.
Ali kada monah podučava druge Dhammi sa mišlju: ‘Ovu Dhammu je dobro izložio Blaženi, ona je neposredno vidljiva, direktna, poziva svakoga da dođe i vidi, primenljiva , mudri je moraju iskusiti svako za sebe. Ah, neka čuju Dhammu od mene! Pošto su je saslušali, neka razumeju Dhammu! Pošto su je razumeli, neka je ispravno vežbaju!’ Tako on druge podučava Dhammi zbog izvrsnosti koja joj je svojstvena; on druge podučava Dhammi zbog saosećanja i brižnosti, iz dobre namere. Tada je podučavanje Dhamme ovog monaha čisto.
Monasi, Kassapa podučava druge Dhammi sa mišlju: ‘Ovu Dhammu je dobro izložio Blaženi… Ah, neka čuju Dhammu od mene! Pošto su je saslušali, neka razumeju Dhammu! Pošto su je razumeli, neka je ispravno praktikuju!’ Tako on druge podučava Dhammi zbog izvrsnosti koja joj je svojstvena; on druge podučava Dhammi zbog saosećanja i brižnosti, iz dobre namere.
Monasi, obodriću vas Kassapinim primerom ili primerom nekog ko je sličan Kassapi. Tako obodreni, ispravno vežbajte.”
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Komentar za SN: “Kao što Mesec klizi preko neba i ne stvara bliskost, privrženost i vezanost za bilo koga, niti podstiče naklonost, žudnju i opsednutost, a ipak ostaje drag i prijatan mnogima, isto tako i vi ne bi trebalo da stvarate intimnost… itd. sa bilo kime; tada ćete i vi odlaziti u porodice poput Meseca, dragi i prijatni mnogima… Sem toga, kao što Mesec razgoni tamu i zrači svetlost, isto tako ćete i vi razgoniti tamu mentalnih nečistoća i zračiti svetlom znanja”… “Monah povlači telo onda kada živi sam u šumi, a ne u seoskom manastiru, i povlači um kada se okreće od senzualnih misli i drugih štetnih mentalnih stanja.” [Natrag]
[2] Ovo misao koristi onome ko je misli. Monah želi da vidi monahe kako primaju darove i nezaređene kako “stiču zasluge” donoseći im te darove. Monah koji je ushićen dobitkom koji primaju drugi poseduje vrlinu sa-radosti (muditā); on nije zavidan kada su drugi odabrani da prime darove, a ne on. [Natrag]
[3] Neka pokažu davanjem darova. [Natrag]
16:4 Gost u porodicama (Kulūpaka sutta)
Kraj Sāvatthija.
“Monasi, šta mislite, kakav monah je dostojan da bude gost u porodicama, [1] a kakav monah nije dostojan da bude gost u porodicama?”
“Poštovani gospodine, naše je učenje ukorenjeno u Blaženom, vođeno Blaženim, nalazi utočište u Blaženom. Bilo bi dobro ukoliko bi Blaženi razjasnio značenje tog pitanja. Saslušavši ga, monasi će to zapamtiti.”
Na to Blaženi reče: “Monasi, monah može otići u neku porodicu sa mišlju: ‘Neka mi daju, neka ne štede! Neka mi daju mnogo, a ne malo! Neka mi daju nove stvari, a ne stare! Neka mi daju brzo, a ne polako! Neka mi daju na svečan način, a ne nemarno!’ Kada monah ode u neku porodicu sa takvom mišlju i ako ga ne darivaju, on biva time povređen; i zbog toga doživljava bol i nezadovoljstvo. Ako mu daju malo umesto mnogo… Ako mu daju stare stvari, a ne nove… Ako mu daju polako, a ne brzo… Ako mu daju nemarno, a ne na svečan način, on biva time povređen; i zbog toga doživljava bol i nezadovoljstvo. Takav monah nije dostojan da bude gost u porodicama.
Monasi, monah može otići u neku porodicu sa mišlju: ‘Kada sam među porodicama, kako uopšte mogu pomisliti: “Neka mi daju, neka ne štede!… Neka mi daju na svečan način, a ne nemarno!”?’ Kada monah odlazi u porodicu sa takvom mišlju, ako mu ne daju… ako mu daju nemarno, a ne na svečan način, on ne biva time povređen; on zbog toga ne doživljava bol i nezadovoljstvo. Takav monah jeste dostojan da bude gost u porodicama.
Monasi, Kassapa odlazi među porodice sa takvom mišlju… I tako, ako ne daju… ako daju nemarno, a ne na svečan način, on ne biva time povređen; on zbog toga ne doživljava bol i nezadovoljstvo.
Monasi, obodriću vas Kassapinim primerom ili primerom nekog ko je sličan Kassapi. Tako obodreni, ispravno vežbajte.”
Beleška (Bhikkhu Bodhi)
[1] “Kulūpaka”, onaj koji odlazi u domove porodica. Kao što će se videti u SN XVI:9 i XVI:10, ovo može biti opasno za monaha, ako u sebi nije dovoljno snažan da s eodupre izazovima koji proizlaze iz bliskog druženja sa nezaređenima. [Natrag]
16:5 Ostareo (Điṇṇa sutta)
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda poštovani Mahakāssapa otide do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se, pa sede sa strane. I dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: “Ti si sada star, Kassāpa. Tvoj ogrtač napravljen od odbačenih krpa mora da ti je neudoban. Zato nosi ogrtač koji poklanjaju kućedomaćini, hrani se na obrocima na koje te pozovu i živi bliže meni.” [1]
“Gospodine, dugo već živim u šumi i dugo već govorim u pohvalu življenja u šumi. Prosim hranu i dugo već govorim u pohvalu prošenja hrane. Nosim ogrtač od odbačenih krpa i dugo već govorim u pohvalu nošenja ogrtača od odbačenih krpa. Nsim trostruki ogrtač i dugo već govorim u pohvalu noćenja trostrukog ogrtača. Imama malo želja i dugo već govorim u pohvalu imanja malo želja. Zadovoljan sam i dugo već govorim u pohvalu zadovoljenosti. Osamljen živim i i dugo već govorim u pohvalu osamljenosti. Držim se podalje od društva i dugo već govorim u pohvalu nevezanosti. Istrajan sam i dugo već govorim u pohvalu istrajnosti.” [2]
“Ali, Kāssapa, kakvu dobrobit vidiš u tome da već tako dugo živiš u šumi i već dugo govoriš u pohvalu življenja u šumi… da si već tako dugo istrajan i da već dugo govoriš u pohvalu istrajnosti?”
“Poštovani gospodine, ja vidim dve dobrobiti: prijatno boravište za sebe ovde i sada, kao i saosećanje prema narednim pokolenjima, razmišljajući: “Neka kasnije generacije slede moj primer!” Kada čuju: ‘Probuđeni učenici Blaženoga dugo su živeli u šumi i govorili u pohvalu življenja u šumi… bili su istrakni i govorili su u pohvalu istrajnosti’, tada će vežbati na isti način, a to će im biti na njihovu dobrobit i sreću zadugo. Videvši te dve dobrobiti, poštovani gospodine, dugo sam živeo u šumi… i govorio u pohvalu istrajnosti.”
“Dobro je, Kassāpa, dobro je. Ti vežbaš za dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, za dobro, blagostanje i sreću božanstava i ljudi. Zato, Kāssapa, nosi ogrtače načinjene od krpa, prosi hranu i živi u šumi.”
Beleška (Bhikkhu Bodhi)
[1] Za Mahakāssapine ogrtače se kaže du su bili iznošeni (nibbasana) zato što bi ih Blaženi, iznosivši ih, odbacio. Buda izgleda da traži od Mahakāssape tri asketske prakse — nošenje ogrtača načinjenog od odbačenih krpa, uzimanje samo hrane koju sakupi prošenjem i življenje u šumi. Sam Buda je nosio ogrtače kojim su ga darivali kućedomaćini, prihvatao je njihovo pozive da dođe kod njih na ručak i živeo je u manastirima smeštenim u blizini gradova. Prema Komentaru za SN, Buda zapravo nije imao nameru da Mahakāssapa odustane od svojih zaveta, već se pre radi o tome da “baš kao što bubanj ne proizvodi nikakva zvuk dok ga neko ne udari, isto tako i ljudi ne riknu lavljim rikom dok nisu ‘udareni’. To je bila prava Budina namera.” [Natrag]
[2] Ovo je Mahakāssapin lavlji rik. Videti takođe Mahagosinga sutta (MN 32), gde Mahakāssapa opisuje idealnog monaha na siti način. Prva četiri dela ovog opisa su asketske prakse; sledećih pet vrline koje se razvijaju upražnjavanjem nabrojanih praksi. U AN I:191 Buda označava Mahakāssapu kao prvog među svojim učenicima po asketskim praksama, kao što je to jasno i iz SN XIV.15. [Natrag]