E

EMPATIJA

Empatija (anukampā ili saṅgaha) jeste sposobnost da se identifikujemo sa nekom drugom osobom i njenim osećanjima. stanjem i situacijom. Slično saosećanju, empatija je stanje poistovećivanja sa tuđim bolom i nevoljom, ali ona takođe razume i njihov ugao posmatranja, otvorena je za njega i pokušava da pronađe dodirne tačke. Tako možemo reći da je empatija mesto unutar srca na kojem se susreću ljubav, saosećanje, radost zbog sreće drugih, strpljenje i tolerancija. Prema Budi, četiri najvažnija izraza empatije (ćattāri saṅgaha vatthūni) jesu deliti stvari sa drugima, ljubazno im se obraćati, pomagati im i tretirati ih sve podjednako (D.III,145).

EPITET

Epitet (pariyāya ili vevaćana) jeste reč ili fraza koja savršeno opisuje karakteristike ili suštinu nečega. Postoje četiri stiha koja se mogu okarakterisati kao epiteti Budinog učenja. To su: "Izbegavaj zlo, razvijaj u sebi dobro i pročisti svoj um; to je učenje svih Buda" (Dhp. 183). "Ne vređati, ne povređivati, živeti prema Patimokkhi, živeti u samoći i vežbati um; to je učenje svih Buda" (Dhp.185). "Predvidevši opasnost u sukobu i harmoniju u miru, boravi u jedinstvu i ljubavi; to je učenje svih Buda" (Cp.3,15,13). "Ljubav treba razvijati prema sebi i prema drugima, sve treba prožeti ljubavlju; to je učenje svih Buda" (Mil. 394).

Dve stvari odmah padaju u oči u ovim stihovima. Prva da se u budizmu ne radi prvenstveno o prirodi naših verovanja, već o kvalitetu našeg srca. Druga je važnost koju budizam pridaje pročišćenju uma i manifestovanju različitih izraza ljubavi. Budista nije neko ko "veruje" u Budu. On ili ona je neko ko je blag pri govoru (sakhila), nastoji da razvija mir (samagga) i harmoniju (avivāda) unutra zajednice u kojoj živi, ko razvija ljubav (mettabhāvanā) u svom srcu i prožima svakoga, uključujući i sebe, tom ljubavlju (mettaćittena pharitabbaṃ). Videti Vera.

EZOTERIZAM

Ezoterizam je ideja da bi neka duhovna učenja treba čuvati kao tajnu od većine i otkrivati ih samo odabranima. Upanišade, kada su bile stvorene negde u vreme Bude, predstavljale su tajno učenje dostupno jedino visokoj kasti ljudi koji su se zavetovali na potpunu lojalnost učitelju. Čak i u tibetanskom budizmu ili vađrayāna neka učenja su rezervisana samo za one koji su inicirani. Ideja da Dhammu treba ograničiti ili monopolisati unutar nekakve "unutrašnje grupe" Budi je bila neprihvatljiva. On je smatrao da su istine koje je podučavao razumljive za svakoga, važne za svakoga i primenljive za svakoga. Jednom prilikom rekao je: "Tri stvari blistaju otvoreno, a ne u tajnosti. Koje tri? Mesečev disk, Sunčev disk i Dhamma i disciplina kojima podučava Tathāgata" (AN III.132). Istu stvar ponovio je neposredno pred smrt kada je rekao: "Objavio sam Dhammu ne skrivajući bilo šta i kao otvoreno učenje. Ništa sakrio nisam u stisnutoj ruci" (DN 16).

EUTANAZIJA

Eutanazija je namerno ubijanje pacijenta obustavljanjem neophodnog medicinskog tretmana. Eutanazija može biti aktivna, na primer davanjem smrtonosne injekcije, ili pasivna, na primer prestankom hranjenja pacijenta koji je u komi. Ona takođe može biti dobrovoljna, na zahtev pacijenta, ili nedobrovoljna, kada je pacijent bez svesti, pa pravno odgovorna osoba donosi odluku. Otuda postoje zapravo četiri tipa eutanazije – aktivna dobrovoljna (ADE), pasivna dobrovoljna (PDE), aktivna nedobrovoljna (ANE) i pasivna nedobrovoljna (PNE). Iako budizam gaji veliko poštovanje prema životu, on takođe prihvata da je smrt sastavni i neodvojivi deo života, tako da zbog toga i smrt treba poštovati. Jedan od načina da poštujemo život jeste da kada postane toliko ispunjen bolom i lišen svakog digniteta pojedinac i njegova porodica mogu odlučiti da ga okončaju. Poštovati smrt znači dostojanstveno prihvatiti kada dođe trenutak za nju i dopustiti joj da se dogodi u skladu sa prirodnim tokom stvari. Tako, sa budističke tačke gledište, PDE i PNE ne predstavljaju kršenje prvog pravila morala i zapravo mogu predstavljati čak i jedan čin saosećanja.

EVOLUCIJA

Evolucija je naučna teorija po kojoj se život postepeno prilagođava promenama u okolini i to kroz proces mutacije, prirodne selekcije i borbu za opstanak. Ovu ideju je prvi opisao Čarls Darvin 1859. godine i danas je prihvaćena kao temeljni princip u svim naukama koje proučavaju život. Iako nije eksplicitno pomenuta u Tipiṭaki, ideja evolucije je potpuno konzistentna sa Budinim učenjem o žudnji za postojanjem  (bhava taṇhā), o tome da se sve menja (anićća) i prirodnim uzrocima umesto božanskoj kreaciji. U Aggaṭṭa sutti Buda kaže da je Zemlja posle nastanka bila potpuno prekrivena vodom, a da su prvi oblici života plutali na površini, gde su se hranili, a da su se postepeno razvijali od jednostavnih do složenih i to tokom ogromnog vremenskog perioda (DN 27). Za teističke religije koje podučavaju da su ljudi posebna kreacija Boga, ideja da je čovek nastao evolucijom od nižih životinja je krajnje uvredljiva. Budisti su oduvek verovali da su životinje vredne ljubavi i poštovanja, da ljudi mogu da se ponovo rode kao životinje, te je za njih pojam evolucije sasvim prihvatljiv.