B
BAHA'I
Baha'i je religija koju je utemeljio Baha'u'llah, rođen u Persiji 1817. i koji je za sebe tvrdio da je Božiji prorok. Baha'i vera je snažno posvećena socijalnoj pravdi, jednakosti među ljudima i dijalogu među religijama, te u tom smislu ima mnogo zajedničkog sa budizmom. Ključni baha'i princip jeste da su sve religije samo različiti izrazi jedne isti večne istine, a koju je podučavao Baha'u'llah.
Jedna novija baha'i publikacija o budizmu kaže da je Baha'u'llah "ispunjenje proročanstva o dolasku Bude Maitreye univerzalne ljubavi, koji će, prema budističkoj tradiciji, doneti mit i probuđenje čitavom čovečanstvu". Međutim, Baha'u'llah nije ispunio nijedno od ovih proročanstava. Rana budistička tradicija kaže da će se Maitreya pojaviti tek kada Dhamma potpuno nestane sa ovog sveta, da će biti rođen u Indiji, da će biti monah i da će objaviti četiri plemenite istine. Ali ne da će Maitrya biti Božiji prorok, kao što je to izjavio Baha'u'llah, jer pošto će biti probuđen, on će razumeti istinu prirodne uzročnosti i tako znati da ne postoji vrhovni bog.
Harmonija među religijama jeste plemenit i važan cilj. Ali ona se najbolje promoviše prepoznavanjem, razumevanjem i simpatijom prema razlikama među religijama, a ne njihovim preoblikovanjem do tačke kada one sve izgledaju isto. Istinska tolerancija jeste prihvatanje raznolikosti,a ne njihovo poricanje.
BALANS
Balans (samatta ili samatā) jeste situacija u kojoj različite stvari postoje u podjednakom i međusobno blagotvornom odnosu. Postojanje jednog kvaliteta vrline koji će održavati balans sa nekim drugim jeste ključni element u razvoju zdravlja i napretku duhovne prakse. Buda je naročito preporučivao održavanje balansa između kvaliteta kao što su vera i mudrost, kao i između napora i koncentracije. Vera otvara um za mogućnost stvari koje nije moguće neposredno iskusiti ili razumeti. Ali ako vera ne ide ruku pod ruku sa oprezom, propitivanjem i čak zdravim skepticizmom, ona lako može odvesti na pogrešan put. Buddhaghosa je rekao: "Onaj ko je jak u veri a slab u mudrosti ima nekritičko i neutemeljeno poverenje. Onaj ko je jak u mudrosti a slab u veri postaje prepreden i teško ga je izlečiti kao nekog čija bolest je izazvana upravo lekom. Kada su ovo dvoje izbalansirani, čovek ima poverenje samo tamo gde za to ima osnova" (Vis.129). Međutim, balans ima svoje mesto i u drugim oblastima budističkog života. Trebalo bi da postoji balans između druželjubivosti i samoće, učenja i meditacije, ozbiljnosti i veselosti, brige za sebe i brige za druge itd.
Jednom je monah po imenu Sona praktikovao meditaciju u hodu sa takvom odlučnošću da su na stopalima počele da mu se otvaraju rane. Buda je saznao za ovo i upitao Sonu: "Pre nego što si postao monah, nisi li ti bio vešt u sviranju laute?" "Jesam, gospodine." "I kad su ti strune bile suviše zategnute ili labave, je li muzika bila prijatna ili melodična?" "Nije, gospodine." "A kad su strune bile ni suviše zategnute ni suviše labave, je li muzika bila prijatna?" "Jeste, gospodine." "Na isti način, kada je prejak, napor donosi uznemirenost, a kada je preslab rezultat mu je lenjost. Zato, Sona, održavaj svoju energiju u ravnoteži, dobro pazi na balans među svojim sposobnostima i tada ćeš dostići cilj" (A.III,373). Videti Srednji put.
BES
Bes (kodha) jeste osećaj negativnosti koji doživljavamo kada naše želje nisu ispunjene. Buda je tvrdio da zbog sposobnosti besa da zapali um, on je jedan od najdestruktivnijih ljudskih emocija. Budistička psihologija nabraja mnogobrojna ispoljavanja i intenzitete besa, blage iritiranosti, nervoze, lošeg raspoloženja, razdraženosti, ogorčenosti, gneva, jarosti itd., kao i razne tehnike kako se sa svim time nositi. Naravno, neophodno je bes držati pod kontrolom, ali sem toga moramo se baviti i njegovim korenima. Snažna je veza između besa i želje — što je jača naša želja, to će i bes biti veći ako ta želja bude osujećena. Zato, prvi korak u bavljenju besom jeste da izmenimo svoje želje. Bes će, međutim, biti potpuno eliminisana jedino kada razumemo šta je to zapravo ego ili osećaj sopstva.
BELI LUK
Beli luk (lasuṇa) lukovica biljke Allium sativum, koja se jede zbog svog ljutog ukusa. Buda je preporučivao monasima i monahinjama da ne jedu beli luk, jer snažan miris koji potom ima njihov dah može smetati drugim ljudima (Vin. II,139). Međutim, on je dopuštao uzimanje belog luka kao leka. Nije baš najjasnije zašto su stari Indijci verovali da jedenje belog i crnog luka, kao i praziluka nepovoljno utiče na meditaciju. Budistički monasi su preuzeli to sujeverje, preneli ga u Kinu, tako da čak ni danas predani kineski budisti nikada ne jedu beli luk. Videti Biljke.
BILJKE
Biljke su živi organizmi koji rastu u zemlji i imaju sposobnost da sunčevu svetlost pretvaraju u energiju potrebnu za svoj razvoj. Budisti smatraju da su biljke životni oblici koji imaju samo jednu sposobnost (ekindriya) (Vin. III, 155). Tradicionalni način klasifikovanja biljaka je na lekovito bilje (osadhī), šumsko drveće (vanaspati), voće ili drveće koje cveta (rukkha), šiblje (gumba), travu (tiṇa), puzavice (patāna) i lozu (vallī). Buda ih je klasifikovao po tome da li se razmnožavaju putem korena, zglobova, izdanaka ili semenja (D.I,5). Iako ubijanje biljke ne predstavlja kršenje prvog pravila morala, Buda je svoje učenike ohrabrivao da poštuju svaki život, uključujući i biljke, te da bespotrebno ne oštećuju ili uništavaju biljke, njihovo lišće ili semenje (D.I,5). Videti Cveće i Drveće.
BLAGOST
Biti blag (soraćća) znači govoriti i postupati na brižan, prijatan i ljubazan način, koji ne čini nikakvu štetu drugome. Pāḷi reč dolazi od sorata, što znači i tiho ili meko. U kanonu se često pominje kolika ja vrednost blagosti. "Oni koji vole plemenitu Dhammu, čije su reči, misli i dela čisti, uvek mirni, blagi, sabrani i svesni, oni ovim svetom idu na pravi način" (Ja.III,442). Buda je obično blagost povezivao sa nežnošću (maddava) i strpljenjem (khanti), jer je sasvim jasno da ovo troje potpomažu jedno drugo. Blagost daje naročitu dimenziju našoj praksi ispravnog govora i ispravnog postupanja. Ponekad je neophodno kritikovati ili ispraviti nekoga, i mada to možemo uraditi sa najboljom namerom, time možemo povrediti drugu stranu. Ako takve reči izgovorimo na blag način, lagano i mirno, ta povreda može biti manja, a naše reči imaju veću šansu da budu prihvaćene. Moguće je postupati sa dobrom namerom, a ipak učiniti to na grub, nepažljiv ili brz način. No, ako umesto toga delujemo sa blagošću samo će doprineti da taj postupak bude još korisniji i bolje shvaćen. Blagost može postati deo našeg ponašanja na dva načina: (1) razmišljanje o Budinoj blagosti deluje na nas kao opomena i kao inspiracija da i sami budemo blaži. (2) Govoriti i postupati sa dobrim namerama, ali raditi to i sa svesnošću, pomoći će nam da uvidimo gde je to što radimo moguće još poboljšati uz pomoć blagosti.
Na nesreću, na blagost se nekada gleda sa visine, zato što se povezuje sa slabošću, strahom i pomanjkanjem hrabrosti, što naravno nekada i može biti slučaj. Ali ako je neko blag zato što je sam odlučio da takav bude, zato što u tome vidi vrednost i lepotu, onda to ne mora biti tačno. Blaga osoba može biti snažnija, iako se naizgled čini slabom (Th.501). Buda je rekao da je osoba koja je blaga, nežna i strpljiva, a ipak odlučna (ađđava) i stvari obavlja bez oklevanja (java), vredna najvišeg poštovanja (AN V.203).
BLASFEMIJA
Blasfemija znači govoriti uvredljivo o božanstvu, religijskom učenju ili poštovanim osobama kao što su sveci, proroci ili religijski lideri. U nekim tradicijama, čak i samo ispoljavanje skepticizma smatra se blasfemijom. U dinamičnom religijskom svetu stare Indije blasfemija i vrlo kritički stavovi jedne religije prema drugoj bili su vrlo uobičajena stvar. I Buda je bio meta omalovažavanja i uvredljivih komentara, kao i neopravdane kritike. Ne samo da je na uvrede i nipodaštavanje odgovarao mirom i ravnodušnošću, već je i svoje učenike savetovao da se isto tako ponašaju. Kad su ga učenici obavestili da izvesni Suppiya "pronalazi razne manjkavosti kod Bude, Dhamme i sanghe", on im je odgovorio: "Ako bilo ko govori sa potcenjivanjem o meni, učenju i sledbenicima, ne bi trebalo da se zbog toga ljutite, da budete ogorčeni i uznemireni. Jer u tom slučaju nećete biti u stanju da prepoznate je li to što on govori istinito ili nije. Zbog toga, ako bilo ko govori sa potcenjivanjem o meni, učenju ili sledbenicima, treba da sve ono što je pogrešno objasnite ovim rečima: 'Ovo nije tačno, ovo nije istinito, mi to ne činimo, to nije naš način'." (D.I,1-3). Pošto je to rekao, dodao je još nešto zanimljivo: "Bilo ko da hvali mene, učenje ili sledbenike, ne treba zbog toga da budete gordi, sujetni ili da likujete. Jer ako to činite, to će biti prepreka za vas. Zato, ako bilo ko hvali mene, učenje ili sledbenike, jednostavno treba da na ono što je istinito ukažete kao na istinito: 'Ovo je tačno, ovo je istinito, mi to činimo, to je naš put'."
Đainski učitelj Saććaka se ponosio svojom veštinom da pitanjima dovede u škripac druge religijske učitelje sa kojima je ulazio u debatu. Tako je ismevao njihove ideje ili im postavljao teška pitanja, hvaleći se potom da oni u takvim situacijama "oklevaju, menjaju temu i pokazuju nezadovoljstvo, ljutnju i ogorčenje". Posle diskusije sa Budom, Saććaka je prokomentarisao: "Divno je, zaista čudesno kako izgled poštovanog Gotame postaje blistav i njegovo lice počinje da zrači, iako mu se upućuju grube reči i uvrede. To je ono što bi čovek i očekivao od nekoga ko je potpuno probuđen." (M.I,250)
Zato što Buda nije postajao ljut kada bi ga drugi zlostavljali i vređali, budisti ne smatraju da oni moraju da postanu ljuti umesto njega. Bodhicaryāvatāra ovo govori u vezi sa desakralizovanjem budističkih svetilišta i simbola. "Mržnja prema onima koji govore uvredljivo o ili uništavaju svete kipove ili stūpe nije dobra. Bude ne postaju gnevni zbog takvih stvari." Nijedan od pravnih sistema tradicionalnih budističkih kultura nije uključivao blasfemiju kao kriminalni akti. Videti Tolerancija.
BLAGOSLOV
Blagoslov (maṅgala) jeste zaštitna moć koja se stvara ponavljanjem određenih reči, prskanjem specijalnom vodom, dodirivanjem svetih predmeta ili određenim gestovima ruku. Buda je bio skeptičan prema efikasnosti ovakve vrste blagosiljanja. Kao i u drugim pitanjima, on je podučavao da je najbolji način da zadobijemo "blagoslov", "zaštitu" ili "sreću" jeste držati se vrline, poštenja i blagosti. U čuvenom Govoru o blagoslovima, Mangala sutti, delu Sutta nipāte, rekao je: "Velikodušnost, pravednost, izdržavanje svoje porodice i ponašanje vođeno vrlinom, to je najveći blagoslov. Neodobravanje i odbacivanje zla, uzdržavanje od alkohola, nadgledanje sopstvenog uma — to je najveći blagoslov. Poštovanje, poniznost, zadovoljenost, zahvalnost i slušanje o Dhammi s vremena na vreme — to je najveći blagoslov" (Sn. 263-5).
BODH GAYĀ
Bodh Gayā jeste malo mesto otprilike 12 kilometara udaljeno od grada Gayā u severnoindijskoj državi Bihar, mesto na kojem je Buda dostigao probuđenje. Samo ime je skraćenica od Buddha Gayā i počelo je da se koristi tek u XVIII veku. U Budino vreme mesto je bilo poznato kao Uruvelā. Grad Bodh Gayā nastao je oko ogromnog Mahābodhi hrama, podignutog u V veku upravo na onom mestu na kojem je Buda sedeo kada je postao probuđen. Mnoge budističke zemlje i organizacije su podigle hramove i manastire u Bodh Gayi, a hiljade hodočasnika posećuju ovo mesto svake godine.
BODHI DRVO
Bodhi je pāḷi reč koja se prevodi sa "budan". To je i ime drveta koje raste u Bodh Gayi, a ispod kojeg je Buda sedeo kada je postigao probuđenje. To bodhi drvo je varijetet smokve botaničarima poznat kao Ficus religiosa i koji ima duge grane i okrugle listove sa karakterističnim vrhom. U nekoliko opisa Budinog probuđenja u Tipiṭaki, bodhi drvo je pomenuto svega dva puta (D,II,4 i Ud.1, ponovljeno u Vin.I,1-7). Tradicija kaže da je posle probuđenje Buda sedeo nekoliko dana nepomično i posmatrao bodhi drvo, iz zahvalnosti što mu je pružilo zaklon (Ja.I,77), a savremeni budisti još uvek poštuju to drvo iz istih razloga.
Sadašnje bodhi drvo u Bodh Gayi posađeno je 1880. i daleki je rođak onog originalnog drveta. Bodhi drvo se ponekad pogrešno naziva banjan, ali je to jedna potpuno druga vrsta drveta.
BODHICARYĀVATĀRA
Bodhicaryāvatāra je klasično delo o mahayāna budizmu i napisao ga je na sanskritu indijski monah Šantideva u VII veku. U deset poglavlja Šantideva daje detaljne instrukcije o etičkom i psihološkom treningu koji treba proći da bismo postali bodhisattva. Bodhicaryāvatāra je bila u širokoj upotrebi kao udžbenik u drevnoj Indiji, ali je i kasnije, sve do danas, imala ogromnu važnost na Tibetu.
BODHISATTVA
Reč bodhisattva jeste složenica sačinjena od sanskritskih reči bodhi, koja znači "probuđenje" i śakta, što znači "vezan za". Tako je bodhisattva biće koje je sebe posvetilo dostizanju probuđenja. U Tipiṭaki reč bodhisattva se koristi isključivo za Budu pre njegovog probuđenja. Đātaka priče su, prema tradiciji, opisi Budinih života i dela kao bodhisattve. Mahāyāna budizam priznaje postojanje mnoštva bodhisattvi, od kojih su najvažniji Maitreya i Avalokiteśvara. Prema Mahāyāni, ovi i drugi bodhisattve su se zavetovali da će dostići probuđenje jedino pošto pomognu da i druga bića isto to učine. Da bi to ostvarili, oni su se preporodili u nebeskim svetovima, odakle odgovaraju na molitve ljudi za pomoć.
BOG I BOŽANSTVA
Bog (issara) jeste natprirodno biće za koje neki ljudi veruju da je stvorilo univerzum i kojeg se treba plašiti i poštovati ga. Za to biće se obično kaže da ima bezgraničnu ljubav, bezgranično znanje i bezgraničnu moć. Jevrejski i hrišćanski bog se naziva Jahve, bog Sikha je Sat Nām, a zoroastrijanaca Ahura Mazda. Hinduisti obožavaju mnogo bogova, ali za većinu njih najveći su Šiva ili Višnu. Budizam poriče postojanje vrhovnog Boga iz tri razloga: (1) Navodni atributi Boga protivreče jedan drugom. Ako Bog poseduje toliko ljubavi i moći, zašto čovečanstvo toliko pati od raznih bolesti, prirodnih katastrofa ili od oskudice? (2) Verovanje u nekog Boga nije neophodno. Budizam uči da moral može biti čvrst, da život može imati smisao i da poreklo univerzuma može biti razložno objašnjeno i bez uvođenja pojma Boga. (3) Svaki dokaz koji se koristi za dokazivanje postojanja Boga lako se može tumačiti i na drugačije načine. Na primer, čuda mogu biti izazvana psihičkim moćima, to što je neko spašen od neposredne opasnost može biti objašnjeno sticajem okolnosti, a povratak iz mrtvih može značiti da ta osoba možda uopšte i nije bila mrtva.
Međutim, iako u budističkom razumevanju stvarnosti nema mesta za jednog vrhovnog Boga, budizam prihvata postojanje drugih natprirodnih bića koja možemo nazivati bogovima (deva). Ta bića mogu biti moćnija i veličanstvenija od ljudi, ali ona nisu nužno toliko duhovno razvijena i otuda i nemaju značajniju ulogu u duhovnom životu. Videti Agnosticizam i Nebo.
BOLEST I ZDRAVLJE
Bolest (ātaṅka, gelaṭṭa ili roga) jeste poremećaj funkcionisanja organizma zbog neke infekcije ili povrede. Mnoge se bolesti pominju u budističkim tekstovima, uključujući žuticu (paṇḍuroga), groznicu (pariḷāha), čir na želudcu (aru), prehladu (ukkāsana), alergiju (tiṇapupphaka), dijabetes (madhumehika) i lepru (kuṭṭha). Kada bi svaka bolest bila uzrokovana kammom, kao što neki loše informisani budisti tvrde, tada bi uzimanje lekova bilo besmisleno. Ali Buda je nabrojao osam uzroka bolesti, od kojih je samo jedan kamma, a drugi su neravnoteža žuči, šlajma i gasova ili sva tri telesna soka; promena vremena, nedovoljna nega ili nesrećan slučaj (S.IV,230). Na jednom drugom mestu rekao je da loša ishrana isto tako može voditi do bolesti (A.III,144) kao i prekomerno jelo (M.I,473). Sezonske bolesti izazvane vetrom, toplotom ili vlažnošću takođe su bile poznate (Vin.I,199). Prema legendi, susret sa bolesnim čovekom bio je jedan od četiri prizora koja su navela princa Siddhatthu na odluku da napusti svakodnevni život i traga za Istinom.
Buda je definisao zdravlje (ārogya) kao "posedovanje blagostanja, dobrog varenja, kad nam nije ni suviše hladno, ni suviše toplo, kao ravnotežu i sposobnost da budemo aktivni" (A.III,103). Dobro zdravlje je smatrao istinskim blagoslovom i važnim preduslovom za praktikovanje Dhamme: "Dobro zdravlje je najveći dobitak" (Dhp.204). Zagovarao je umerenu ishranu, jer doprinosi "slobodi od bolesti, doprinosi zdravlju, snazi i telesnoj lakoći" (M.I,473) i bio je svestan veze između telesnog vežbanja i zdravlja (A.III,30; Vin.II,119). Takođe je tražio od svojih učenika da kontempliraju kakav je blagoslov to što su zdravi i da koriste takvu priliku da praktikuju Dhammu (A.III,103). Naglašavajući vezu između lične vrline i zdravlja, Bhesađđamañđūsā, jedan stari budistički medicinski traktat, kaže: "Osoba koja ima zdrave prehrambene navike i ponašanje, koja je oprezna, nevezana za ovozemaljska zadovoljstva, velikodušna, predusretljiva prema svakome, istinoljubiva, spremna da oprosti i koja se druži sa mudrima, biće oslobođena bolesti"
Buda je govorio da poslodavci imaju obavezu da paze na svoje radnike kada su bolesni (D.III,191). Smatrao je da poseta i pomoć oko bolesnika jesu postupci vrline i iz saosećanja i sam je to radio. Jednom je rekao: "Onaj ko bi da pomogne meni, neka pomogne bolesnome" (Yo bhikkhave maṃ upaṭṭhaheyya so gilānaṃ upaṭṭhaheyya, Vin.I,301-2). Kao komentar ovih reči, u Saddhammopāyani se kaže: "Milosrdni je veoma cenio staranje o bolesniku i je li to čudno? Jer Mudrac dobrobit drugih vidi kao svoju, te otuda to što on postupa kao dobročinitelj nije nikakvo iznenađenje. Zato je pomaganje bolesnom hvalio Buda. Onaj ko u sebi razvija veliku vrlinu trebalo bi da se brine i o drugima." Videti Lekari.
BOROBUDUR
Borobudur je najveći ikada sagrađeni budistički hram i isto tako jedan od najvećih religijskih spomenika na svetu. Hram je 750. godine započeo kralj iz Sailahendra dinastije na Javi i trebalo je jako dugo vremena da građevina bude završena. Borobudur se sastoji od šest poligonalnih i tri kružne terase postavljenih jedna povrh druge i svaka manja od one prethodne. Posle tri kružne terase imaju na sebi 73 male stūpe i jednu veliku u sredini. Na bočnim stranama svih nižih terasa su na stotine reljefa koji prikazuju scene iz dela Buddhacarita i Jātakamāla, kao i nekoliko drugih budističkih knjiga. Ova čudesan hram konstruisan je tako da hodočasnici koju krenu od njegovog podnožja i penju se nagore mogu da saznaju o Budinim prošlim životima i njegovom poslednjem. Tako Borobudur zapravo nije samo hram, već isto tako stupa i knjiga o Dhammi, ali ispisana u kamenu.
BRAHMA VIHĀRA
Četiri Brahma vihāre se u budizmu smatraju kao četiri najviše emocije. Reč brahma doslovno znači "najviši" ili "superioran". To je takođe bilo ime vrhovnog boga u hinduizmu u vreme Bude. Vihāra znači "boravište", "mesto življenja". Tako Brahma vihāre nisu emocije koje povremeno osećamo, već one u kojima živimo sve vreme. Te četiri Brahma vihāre su ljubav, saosećanje, radost zbog sreće drugih i spokojstvo. Moguće ih je tumačiti iz više različitih uglova — kao četiri međusobno povezana, ali posebna kvaliteta, ili kao četiri različita načina na koje se duhovno zrela osoba odnosi prema drugima u zavisnosti od njihove situacije. Tako, na primer, prema prijateljski nastrojenim ljudima se odnosimo sa ljubavlju; prema onima u nevolji sa saosećanjem, prema uspešnima sa radošću i prema neprijatnim ljudima sa spokojstvom. Svrha ovakve prakse nazvane meditacija ljubavi jeste da podstakne nastanak i razvija brahma vihāre. Videti Ljubaznost i Simpatija.
BRAMAN
Bramani (brāhamaṇa) su nasledni sveštenici u hinduizmu i imaju najviši položaj u sistemu kasti. U vreme Bude imali su lošu reputaciju kao pohlepni, arogantni i uopšte ne mnogo duhovne osobe, što je bilo u oštrom kontrastu sa visokim sistemom vrednosti koji su priznavali. Buda je kritikovao zahteve bramana da im se iskazuje posebno poštovanje i da imaju prvenstvo samo zato što su rođeni u bramanskoj porodici, pa je zato govorio da niko – bilo da je iz više ili niže kaste – ne zaslužuje poštovanje ako ga ne krasi vrlina. Samo to, govorio je Buda, od nekoga čini pravog bramana: "Nenasilan među nasilnima, umeren među siledžijama, bez gramzivosti među gramzivima – toga ja nazivam bramanom. S koga su strast i mržnja, oholost i licemernost otpale kao zrno gorušice sa oštrice igle – toga ja nazivam brahmanom. Ko izriče istinu bez surovosti, jasno razumljivu, kojom nikoga ne vređa – toga ja nazivam brahmanom" (Dhp.406-8). Pošto je ugrožavao njihovu izdvojenu poziciju, mnogi bramani su bili ogorčeni Budini oponenti. Sa druge strane, pošto su često bili vrlo obrazovani i inteligentni, jedan broj bramana prihvatio je budizam, kako tokom Budinog života, tako i u vekovima koji su sledili.
BRAK
Brak (avaha-vihaha) jeste ceremonijalno i pravno sjedinjavanje muškarca i žene. To je sekularna institucija, dogovor između dvoje ljudi ili dve porodice i otuda budizam ne insistira na monogamiji, poligamiji ili poliandriji ili bilo kakvoj drugoj formi braka. U staroj Indiji postojalo nekoliko vrsta brakova, a najčešći su bili oni koje su ugovarali roditelji i staratelji, oni u kojima su dvoje ljudi birali jedno drugo uz odobrenje roditelja ili otmicu mlade. Stari pravni priručnici su ovu drugu vrstu braka nazivali svayamvara, a treću gandharva. Prema Budi, monasi i monahinje ne treba da budu uključeni u sklapanje brakova i otuda nikada ne prisustvuju svadbama (D.I,11).
Po tradiciji, budisti su praktikovali onu formu braka koja je preovlađivala u društvu u kojem su živeli. Iako Buda nije zagovarao nijednu posebnu formu braka, možemo pretpostaviti da je bio skloniji monogamiji. Njegov otac Suddhodana imao je dve žene, ali je on sam odabrao da ima samo jednu. U svom govoru o braku Buda je diskutovao samo o monogamiji, ponovo implicirajući da ju je prihvatao kao najbolju formu braka (A IV.91). Pošto je bio i muž i otac, Buda je imao priliku da o braku govori iz ličnog iskustva. Tako bi muž, govorio je, trebalo da uvažava i poštuje svoju ženu, bude joj veran, deli sa njom autoritet i stara se da je finansijski obezbeđena. Žena bi, pak, svoje poslove trebalo da obavlja kako valja, nadgleda poslugu, bude verna svome mužu, stara se o troškovima domaćinstva i bude vešta i marljiva (D III.190). Buda je takođe govorio da ako muž i žena zaista vole jedno drugo i imaju sličnu kammu, oni mogu biti u stanju da obnove svoju zajednicu u sledećem životu (A II.161). Takođe je napominjao da je preljuba (aticariyā) protiv trećeg pravila morala i da je „ljubav prema svojoj deci i supružniku najveći blagoslov“ (puttadarassa samgaho etam mamgalam uttamam, Sn. 262).
Čini se da su kroz istoriju mnogi obični budisti bili monogamisti, iako su kraljevi nekada bili i poligamisti, a i poliandrija je bila uobičajena na Tibetu sve do skoro. U planinama Šri Lanke tokom srednjeg veka bila je praktikovana poliandrija. Danas je monogamija jedini legalni oblik braka u svim budističkim zemljama, iako kralj Butana ima dve žene, koje su međusobno sestre. Ne postoji specifično budistička ceremonija venčanja; različite zemlje imaju svoje običaje, ali njih ne izvode monasi, niti u njima učestvuju. Međutim, neposredno pred ili posle venčanja mlada i mladoženja odlaze do manastira da bi primili blagoslov od monaha. Videti Razvod i Yasodharā.
BRAK, ISTOPOLNI
Istopolni brak pravno priznata zajednica između dvoje ljudi istog pola, tj. dvoje homoseksualaca. Istopolni brakovi su tek nedavno postali legalni u nekoliko evropskih zemalja i nekoliko saveznih država u SAD. Međutim, takve zajednice su možda postojale u nekim delovima antičkog sveta, uključujući i Indiju. Kama sutra (IV vek) pominje brakove između muškaraca, mada nije jasno da li su ih sklapali hinduistički sveštenici i da li i h je priznavala država (verovatno da nije).
Kakav bi bio budistički stav prema takvim brakovima? Budizam vidi brak kao sekularnu instituciju, kao dogovor između dvoje ljudi i otuda budistički monasi i monahinje ne učestvuju u ovoj ceremoniji, iako ih često pozivaju da blagosiljaju neposredno pre ili posle samog čina venčanja. Monasi takođe često daju kratku propoved i odrecituju nekoliko sutta tokom pokretanja nove kompanije, na rođendanima, pogrebima ili kraj uzglavlja osobe koja je teško bolesna. Ako su dva muškarca ili dve žene istinski posvećeni jedno drugom i požele da monah ili monahinja blagoslove i požele im svako dobro u njihovom zajedničkom životu, nije teško zamisliti da će oni biti srećni da to učine za njih.
BRIJANJE
Brijanje (ohārenta) je uklanjanje malja sa tela, tako što se one seku brijačem. Sekularni tekst drevne Indije Kāma sūtra, preporučuje da muškarci šišaju bradu i brkove svaka četiri dana, a da deo oko polnih organa i ispod pazuha briju svakih deset dana. Buda je tražio od monaha da briju glavu svaka dva meseca ili pre nego što je kosa duža od širine dva prsta. Glavni razlog za to bilo umanjivanje taštine koja je obično povezana sa kosom, a možda i zbog higijenskih razloga. Oni bez kose ne mogu dobiti, a time ni ubijati vaške. I od monahinja se tražilo da briju glavu, ispod pazuha i oko polnog organa, što su u to vreme očigledno radile i druge žene (Vin.III,260). Jedna od osam osnovnih potrepština za monahe i monahinje jeste brijač (khura), a mogli su da imaju i futrolu za njega, vlažan kamen za njegovo oštrenje, kao i neku vrstu smole koja je sprečavala da zarđa (Vin.II,134). Brahmani su se ismevali sa budističkim monasima, nazivajući ih "obrijanim monasima prostacima" (muṇḍakā samaṇakā ibbhā, D.I,90).
BRITANSKI MUZEJ, SVICI IZ BRITANSKOG MUZEJA
Svici iz Britanskog muzeja su zbirka budističkih knjiga otkrivenih u Avganistanu početkom 90-tih godina prošlog veka, a koje se sada čuvaju u Britanskom muzeju u Londonu. Reč je o zapisima na trakama od brezove kore, koji potiču iz I veka i to su najstariji budistički tekstovi do danas sačuvani. Zbog tople i vlažne indijske klime originali i čak i stare kopije Tipiṭake nestale su pre mnogo vekova. Sa druge strane, u hladnoj klimi Avganistana ove knjige su se kao čudom sačuvale i time su naučnici dobili šansu da potvrde da su Budini govori kakve ih danas znamo u suštini isti sa formom koju su oni imali nekoliko vekova posle Bude. Neke od sutta koje možemo naći na ovim svicima su delovi iz Saṃyutta nikāye i Aṅguttara nikāye, zatim Dhammapada, Itivuttaka i Sutta nipāta. U zbirku je uključeno takođe i nekoliko medicinskih tekstova.
BUDA
Buda je titula u značenju "Budni". Tako je Siddhattha Gotama sam sebe nazivao, a tako su ga zvali i drugi posle njegovog probuđenja. Više nego određena individua, Buda je tip, ljudsko biće koje je dostiglo zenit mudrosti i saosećanja, te se tako neće više preporađati. Buda dostiže probuđenje potpuno zahvaljujući sopstvenom naporu, dok arahat to čini kao rezultat slušanja i praktikovanja Budinog učenja. Buda u našem vremenu je Siddhattha Gotama, ali tradicija kaže da su postojali i drugi Bude u ranijim epohama, kao što će biti buda i u budućim. Kada istina Dhamme postane izgubljena ili zamagljena, neko će je pre ili kasnije ponovo otkriti i ta osoba biće nazvana Buda. Videti Utihnuli Buda.
BUDA, GODINE ROĐENJA I SMRTI
Svi izvori se slažu da je Siddhattha Gotama Buda živeo 80 godina, ali su velika neslaganja oko toga kada je tačno on bio rođen. Počev još od II veka pre naše ere, na Šri Lanki se verovalo da je on rođen 624. godine pre n.e. Ovo verovatno odražava isto verovanje u Indiji iz vremena kada je budizam odatle prenet na Šri Lanku. Sve donedavno, indolozi i istoričari su smatrali da 563. kao najverovatniju godinu rođenja. Međutim, 1988. godine je na Univerzitetu u Getingenu, u Nemačkoj, održana međunarodna konferencija sa ciljem da se razmotre svi podaci vezani za godine Budinog života i među naučnicima je postignut konsenzus da je on zapravo rođen posle 563. godine, verovatno čak 100 godina kasnije. No, da bismo u ovo bili sigurni, neophodna su dalja istraživanja. Naravno, sva ova neizvesnost oko godina života nema mnogo uticaja na verodostojnost Budinog učenja.
BUDA, ŽIVOT
Siddhattha Gotama, kasnije nazvan Buda, rođen je u vladarskoj porodici u maloj severnoindijskoj državi Sakyā. Odrastao u luksuzu, oženio se i dobio sina. Uprkos svom komforu koji ga je okruživao, Siddhattha nije bio srećan i postao je veoma pogođen svom patnjom koju je video oko sebe kada je u nekoliko navrata izlazio iz svog dvorca. Na kraju, u skladu sa konvencijama svoga vremena, okrenuo je leđa svetovnom životu i postao lutajući isposnik. Učio je kod različitih učitelja, eksperimentisao sa raznim tehnikama askeze, ali je na kraju, posle šest godina napora, uvideo da takve stvari ne donose željeni rezultat. Pošto se odmorio i povratio snagu, seo je u podnožje jednog drveta i zavetovao se da se neće odatle pomeriti sve dok ne uvidi istinu. Tokom noći istina o pravoj prirodi našeg postojanja postala mu je očigledna i postao je probuđen. Tokom narednih 45 godina Buda je putovao širom severne Indije i podučavao druge istinama koje je otkrio, da bi na kraju umro u Kusināri u 80. godini. Bio je prvi koji je svoje učenje namenio čitavom čovečanstvu, umesto određenoj grupi ili plemenu. Zajedno sa Isusom, Konfučijem i Lao Ceom, smatra se jednim od najvećih religijskih mislilaca svih vremena. Videti carski rez, ušne školjke, obrok, fizički izgled, kipovi, putovanja i reči.
BUDA I ISUS
Buda i Isus su verovatno dve najuticajnije ličnosti u istoriji. Njihova učenja imala su duboki i pozitivan efekat na kulture koje su ih prihvatile. Postoje takođe zanimljive paralele između ova dva čoveka. Obojica su bili beskućnici, lutajući učitelji, i obojica su vrlo vešto koristila parabole i priče kako bi svoje ideje učinili razumljivijim. Obojica su privukli grupu učenika i potom ih poslali da šire učenje. Buda je sebe video kao poslednjeg u nizu probuđenih Buda (SN II,106), a Isus je za sebe verovao da je naslednik velikih jevrejskih proroka iz davnine. No, u etičkoj viziji ova dva čoveka vidimo danas najvažnije sličnosti. I te sličnosti su dobro poznate. Evo nekoliko od mnoštva stvari koje su podučavali, a koje ukazuju na njihovu bliskost:
Ne treba primećivati tuđa nedostojna dela,
niti ono što su drugi učinili ili nisu,
nego vlastita dela i propuste. (Dhp.50)
Ne sudite da vam se ne sudi.
Jer kakvom merom merite, onakvom će vam suditi. (Matej 7,1-2)
Šta će ti, slaboumni, pletenice, šta će ti odeća od kozjeg krzna?
Unutrašnjost ti je puna lakomosti, dok pročišćavaš spoljašnjost. (Dhp.394)
Sad vi, fariseji, spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeži i zlobe.
Bezumni! (Luka 11,39-40)
Ubijanje, tuča, ranjavanje, vezivanje, krađa, laganje, obmanjivanje,
beskorisno znanje, preljuba: od toga dolazi smrad.
Ne od mesa pojedenog. (Sn.242)
Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.
I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka. (Matej 15, 19-20)
Onaj ko bi da se stara o meni, neka se stara i o svakom bolesnome. (Vin.IV,301)
Zaista vam kažem, kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste. (Matej 25,40)
Oni ne žale za prošlošću, ne čeznu za budućnošću. Oni borave u sadašnjosti. Eto zato su njihova lica tako blistava i vedra. (SN I.10)
Ne brinite se dakle za sutra. Jer sutra brinuće se za se.
Dosta je svakom danu zla svoga. (Matej 6,34).
Buda i Isus su čak imali istu sudbinu nakon smrti u tome što su obojica vremenom bili pretvoreni u božanstva. Kad je otkrio da je izvesni monah bio opčinjen njegovim fizičkim izgledom, Buda ga je prekoreo: „Zašto želiš da gledaš ovo moje gnusno telo? Gledaj Dhammu i videćeš mene“ (SN III,120). Pa ipak, tokom trećeg sabora, neki učesnici su tvrdili da je Buda bio toliko savršen da je čak i njegov izmet bio mirisan. Saddharmapundarika sutra, koja potiče iz I veka, tvrdi da je Buda postojao od početka vremena! Kada se neko obratio Isusu kao „blagom učitelju“, ovaj ga je smesta ispravio: „Zašto me nazivaš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga.“ (Luka 18,19). Ne obazirući se na ovakve dokaze, 20 godina posle Isusove smrti sveti Pavle je već tvrdio da je on inkarnirani Bog.
Ipak, uprkos ovim i drugim sličnostima, životi i naročito učenja Bude i Isusa su se takođe razlikovali u mnogim stvarima. Buda je poticao iz vladarske porodice, dok je Isus rođen u vrlo skromnom okruženju. Isus nikada nije bio ženjen; Buda je bio i muž i otac. Iako je Buda podučavao svakoga, njegova poruka nailazila je najviše na odjek među obrazovanima i intelektualcima. Isus je svoju poruku usmerio uglavnom prema prostom narodu. Buda je živeo u vremenu relativnog mira i držao se podalje od politike, dok je Isusova misija bila neraskidivo povezana sa promenljivom politikom njegovog doba. Buda je podučavao 45 godina, Isus tek dve ili možda tri.
Razumevanje šire stvarnosti koje su ova dva čoveka imala skoro da nema ničeg zajedničkog. Buda nije verovao u Boga tvorca, dok Isus jeste. Za Budu je Apsolut bilo ne-antropomorfno „Nerođeno, Nenastalo, Nestvoreno, Nesačinjeno“ (Ud. 80). Isus je video Boga kao izrazito ličnog i nalik čoveku; ponekad mu se čak i obraća sa „Abba“, rečju koja označava bliskost, ekvivalentnu današnjoj „tata“. Buda je svoju Dhammu video kao oslobađanje iz saṃsāre; Isus je video svoje Jevanđelje kao spas od pakla. Sledstveno ovome, Buda je meditirao, usmeravao svoju pažnju ka unutra, ka svom umu, dok se Isus molio, usmeravajući svoje zahteve ka spolja, ka Bogu. Za Isusa, čovekov krajnji cilj bio je da se ponovo rodi u prisustvu toga Boga, dok su za Budu nebesa bila odredište potpuno inferiorno u odnosu na nirvāṇu. Buda nije posebnu pažnju posvećivao sopstvenom plemenu i podučavao je sve klanove, kaste i klase. Isus je verovao da je on „poslat samo radi izgubljenih ovaca doma Izrailjeva“. (Matej 10,5-6; 15,24), Božijeg odabranog naroda. Dok je Isus verovao da će Bog uskoro uništiti ovaj svet kroz apokalipsu sumpora i vatre (Matej 10,23; 16,28), Budu nije mnogo zanimalo predskazivanje budućnosti i Isusova sumorna predviđanja bi mu se učinila prilično zbunjujućim. Isus je smatrao opravdanim da ponekad padne u jarost, naročito prema onima koji dovode u sumnju ili se rugaju njegovoj poruci (Matej 23,33-35; Jovan 2,15). Ovakav „gnev pravednika“ bi izazvao dozu čuđenja među onima koji su poznavali Budu.
Tako celokupni pogled na ova dva velika učitelja otkriva intrigantne sličnosti, ali i upadljive razlike, zajedničke crte i suprotnosti, a i jedno i drugo moramo prepoznati ako zaista želimo da razumemo te ljude i religije koje su utemeljili. Pa ipak, kada se budisti i hrišćani sretnu kao prijatelji, njihovi susreti će biti harmoničniji i plodonosniji ako se sete ovih Budinih reči: „One svari oko kojih ne postoji saglasnost ostavimo postrani. One svari oko kojih postoji saglasnost, neka mudri uzmu za temu razgovora, prodiskutuju i istraže“ (DN 8). Videti Hrišćanstvo i Zlatno pravilo.
BUDA KOJI SE SMEJE
Videti Maitreya.
BUDDHAĆARITA
Buddhaćarita, "Dela Budina", bila je prva realistična i potpuna biografija Budina, a napisao ju je čuveni indijski pesnik Aśvaghoša, verovatno u II veku. Raniji pokušaji sastavljanja biografije, kao što je onaj u Vinayi, ili su nepotpuni ili su, poput Lalitavistare, toliko puni hiperbola da zapravo predstavljaju maštanje, a ne činjenice. Buddhaćarita prilično verno sledi događaje iz Budinog života, onako kako su zabeleženi u Tipiṭaki, ali neke delove razrađuje radi postizanja dramskog ili didaktičkog efekta. Tako se 2132 elegantnih i lirskih stihova Buddhaćarite, pisanih na sanskritu, smatraju jednim od vrhunaca stare indijske književnosti.
BUDDHADĀSA
Buddhadāsa (1906-1993) bio je jedan od najistaknutijih savremenih budističkih monaha u Tajlandu. Počev od 60-tih godina prošlog veka, dovodio je u pitanje mnoga sujeverja koja su prodrla u pučki tajlandski budizam, kao i okoštala i suva tumačenja među proučavaocima. Zbog toga su na njega sa podozrenjem gledali kako vlasti, tako i autoriteti iz monaške zajednice, što ga je navelo da boravište potraži na samom jugu Tajlanda, gde je osnovao manastir u Suan Mokhu. No, tokom poslednjih dvadeset godina života Buddhadāsin ugled je neprekidno rastao, da bi danas bio smatran jednim od utemeljivača savremenog tajlandskog budizma.
BUDDHAGHOSA
Buddhaghosa, čije ime znači "Budin glas", bio je proučavalac budizma sa juga Indije, koji je živeo u V veku. Na Šri Lanku je došao da prouči drevne komentarske tekstove koji su se odnosili na Tipiṭaku. Kasnije su ga pozvali monasi iz Mahavihara da te komentare prevede na pāli. Pri tome je on sistematizovao i fiksirao theravāda tumačenje Budinog učenja. Takođe je napisao neku vrstu vodiča kroz to učenje i njegovu praksu, naslovljenog Visuddhimagga. Pošto je uradio zadatak, Buddhaghosa se vratio u Indiju i ništa više nije poznato o ostatku njegovog života. Njegovi komentari se i dalje smatraju autoritetom, te se i danas veoma mnogo čitaju i proučavaju.
BUDISTI, NEZAREĐENI
BUDIZAM I BUDISTI
Budizam je naziv za religiju zasnovanu na Budinom učenju. Prvi put ga je upotrebio 1801. jedan Englez pišući o Šri Lanki. Buda je uvek svoju filozofiju života nazivao učenjem plemenitih (Ariya Dhamma) ili učenjem i disciplinom (Dhamma vinaya), a svojim učenicima je savetovao da sebe označavaju kao sinovima Sākyanina, tj. Bude (Sākyaputta, M.I,1; S.I,192). Jednom je neko zapitao Ānanda kakva je on vrsta monaha i on je odgovorio: "Ja sam Sākyaputta monah" (A.V,196). Ponekad su prvi budisti nazivani jednostavno Budinim učenicima (Gotama sāvaka, Dhp.296).
Budizam je četvrta po veličini religija, posle hrišćanstva, islama i hinduizma, a danas u svetu ima negde oko 500 miliona budista.
BUDNOST
Videti Svesnost.
BURMA
Burma je velika zemlja na jugoistoku Azije, između Indije i Tajlanda, u kojoj su 87% stanovništva budisti. Theravāda budizam je u Mon zemlji, na jugu Burme, postojao možda još od prvog milenijuma, ali je postao religija čitave Burme tek posle XI veka. Pre toga su bramanizam, mahāyāna i vađrayāna bile glavne religije. Danas burmanski monasi uživaju veliki ugled zbog posvećenosti meditaciji i proučavanju abhidhamme. Godine 1989. vojna hunta promenila je naziv zemlje u Mjanmar. Ista hunta u krvi je ugušila nekoliko masovnih protesta Burmanaca, koji su zahtevali demokratizaciju zemlje. Poslednji, predvođen budističkim monasima, dogodio se 2008. godine, kada su usledila ubijanja i masovna hapšenja i samih monaha.
BUTAN
Butan je malo kraljevstvo na južnim obroncima Himalaja, između Indije i Tibeta. Ova zemlja je postepeno postajala budistička počev od XIII veka i to zahvaljujući uticajima sa Tibeta. Dobar deo njezine istorije vlast su u svojim rukama držali monasi, ali počev od XX veka je postala monarhija. Kralj ove zemlje je jedan od dvojice poslednjih budističkih vladara na svetu. Drugi je kralj Tajlanda. Butan je prepun manastira, u kojima živi velik broj monaha i oni imaju veliki uticaj na upravljanje zemljom. Danas su skoro svi Butanci vađrayāna budisti.