Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Samyutta nikāya 4:1-10

Paṭhama vagga
Prvo poglavlje

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


4:1 Tapokamma sutta – Asketske prakse

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Uruvele, na obali reke Neranjđare, u podnožju banjanovog drveta, ne zadugo pošto je postao probuđen. [1] I tako, dok je Blaženi boravio u osami, na um mu pade ova misao: “Zaista sam se oslobodio iscrpljujućeg asketizma! Zaista je dobro da sam se oslobodio beskorisnog, iscrpljujućeg asketizma! Zaista je dobro da sam, postojan i sabran, dostigao probuđenje!” [2]

Tada Māra, Zli, prozrevši svojim umom misao u umu Blaženoga, dođe do Blaženog i obrati mu se ovim stihovima:

“Napustivši asketske prakse
kojima ljudi sebe pročišćuju,
tako nečist, ti misliš da si čist:
skrenuo si sa puta pročišćenja.” [3]

Na to Blaženi, shvativši: “Ovo je Māra, Zli”, odgovori takođe u stihovima:

“Razumeo sam beskorisnost svake askeze
koja za cilj ima dostizanje besmrtnosti, [4]
to da su nam takve muke beskorisne
kao i vesla i kormilo dok smo na suvom, [5]
razvijao sam put probuđenja —
vrlinu, koncentraciju i mudrost — [6]
i dostigao potpunu čistotu:
Poražen si, ti dželatu!”

Na to Māra, Zli, shvativši: “Blaženi me prepozna, Srećni me prepozna”, tužan i razočaran nesta u trenu.

Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Komentar za SN ovu suttu datira u prvu nedelju posle Budinog probuđenja. [Natrag]

[2] Pod iscrpljujućim asketizmom (dukkarakārikā) Buda misli na rigorozne asketske vežbe koje je praktikovao tokom šest godina , pre nego što je otkrio “srednji put” ka probuđenju. [Natrag]

[3] Postoji delikatna ironija u ovim Marinim rečima, jer je on poznat kao zagovornik neograničenog uživanja u zadovoljstvima čula, a sada preporučuje strogi asketizam. Ovo potrvđuje staru maksimu da su krajnosti mnogo bliže međusobno, nego što je ijedna od njih blizu sredini. [Natrag]

[4] U najvećem broju slučajeva ljudi se odlučuju na telesnu askezu radi dostizanja besmrtnosti; kada to čine oni koji prihvataju zakon kamme, to može biti činjeno da bi se postalo neko božanstvo (za koja se veruje da su besmrtna). [Natrag]

[5] Komentar za SN: “Ako je brod izvučen na suvo, natovaren robom i posada se ukrca, prihvati se vesala i kormila, i počne da vesla svom snagom, čitav taj napor biće uzaludan, jer neće moći da pomere brod ni za santimetar ili dva. Isto tako, znajući da je isto tako i sa asketskim naporom, odbacio sam ga kao jalov”. [Natrag]

[6] Vrlina, koncentracija i mudrost su tri dela Plemenitog osmostrukog puta. Vrlina (sila) obuhvata ispravan govor, ispravno postupanje i ispravno življenje; koncentraciju (samadhi) čine ispravan napor, svesnost i koncentracija; a mudrost (pañña) ispravno razumevanje i ispravna namera. Mara se naziva dželatom zato što bića vezuje za smrt. [Natrag]


4:2 Hatthirājavaṇṇa sutta – Kraljevski slon

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Uruvele, na obali reke Neranjđare, u podnožju banjanovog drveta, ne zadugo pošto je postao probuđen. I tako je jednom Blaženi sedeo na otvorenom, u mrkloj noći, dok je kiša promicala.

Tada se Māra, Zli, u želji da u Blaženome izazove strah, drhtanje i jezu, pojavi u obliku ogromnog kraljevskog slona i stade pred Blaženog. Glava mu beše poput velike stene granita, kljove kao od čistog srebra, a trup poput ogromnog debla.

Na to mu se Blaženi, shvativši: “Ovo je Mara, Zli”, obrati u stihovima:

“Tumarao si dugim putem
stvarajući lepe i gnusne oblike.
Dosta je bilo, Zli, tvojih obmana:
Poražen si, ti dželatu!” [1]

Na to Māra, Zli, shvativši: “Blaženi me prepozna, Srećni me prepozna”, tužan i razočaran nesta u trenu.

Beleška (Bhikkhu Bodhi)

[1] Dug put (digham addhānam) jeste saṃsāra. Komentar za SN kaže se da ne postoji oblik koji Māra nije prethodno uzeo da bi pokušao da zastraši Blaženog. [Natrag]


4:3 Subha sutta – Lepo

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Uruvele, na obali reke Neranjđare, u podnožju banjanovog drveta, ne zadugo pošto je postao probuđen. I tako je jednom Blaženi sedeo na otvorenom, u mrkloj noći, dok je kiša promicala. Tada se Māra, Zli, u želji da u Blaženome izazove strah, drhtanje i jezu, dođe do Blaženog. Kad je došao, stvori pred njim razne upadljive oblike, lepe i odbojne.

Na to mu se Blaženi, shvativši: “Ovo je Mara, Zli”, obrati u stihovima:

“Tumarao si dugim putem
stvarajući lepe i gnusne oblike.
Dosta je bilo, Zli, tvojih obmana:
Poražen si, ti dželatu!

Oni koji su obuzdanog
tela, govora i uma,
ne postaju robovi Mare,
ne padaju u njegovu klopku “

Na to Māra, Zli, shvativši: “Blaženi me prepozna, Srećni me prepozna”, tužan i razočaran nesta u trenu.


4:4 Paṭhama Mārapāsa sutta – Mārina klopka (1)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio blizu Bārānasija, u Parku jelena, u Isipatani. Tu se on obrati monasima: “Monasi”. [1]

“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako nastavi:

“Monasi, uz pomoć pomnog razmatranja, pomnog ispravnog nastojanja, dosegao sam nenadmašno oslobođenje, lično sam iskusio nenadmašno oslobođenje. I vi, monasi, uz pomoć pomnog razmatranja, pomnog ispravnog nastojanja, morate dosegnuti nenadmašno oslobođenje, morate lično iskusiti nenadmašno oslobođenje. [2]

Tada se Māra, Zli, približi Blaženome i obrati mu se u stihovima:

“Zarobljen si Mārinom zamkom
i nebeskom i ljudskom;
zarobljen si Mārinom vezom:
nećeš mi pobeći, asketo!” [3]

[Blaženi]

Mene Mārina zamka ne zarobljava,
ni nebeska, ni ljudska;
mene Mārina veza ne zarobljava:
poražen si, ti dželatu!”

Na to Māra, Zli, shvativši: “Blaženi me prepozna, Srećni me prepozna”, tužan i razočaran nesta u trenu.

Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Ovaj govor se takođe nalazi i u Vinaya pitaki (Mahvagga, 4.8 i 4.10), a Buda ga je održao u Parku jelena, ubrzo pošto je završen njegov prvi period povlačenja u vreme monsuna. Prvu grupu od šezdeset probuđenih monaha već je bio poslao na razne strane da šire Dhammu. Ovo upozorenje je, čini se, upućeno novozaređenim monasima, koji su i došli kod Bude zahvaljujući misionarskom radu njegovih prvih učenika. [Natrag]

[2] O pomnom razmatranju (yoniso manasikāra) videti SN 46:51, a o pomnom ispravnom nastojanju (yoniso sammappadhāna) kao četvorovrsnom ispravnom naporu videti XLV:8 [Natrag]

[3] Komentar SN: Marina zamka (mārapāsa) jeste zamka mentalnih nečistoća, tj. vezanosti za zadovoljstva čula i nebeskih i ljudskih bića. [Natrag]


4:5 Dutiya Mārapāsa sutta – Mārina klopka (2)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio blizu Bārānasija, u Parku jelena, u Isipatani. Tu se on obrati monasima: “Monasi”.

“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako nastavi:

“Oslobođen sam, monasi, svake zamke, i nebeske i ljudske. I vi ste, takođe, oslobođeni svake zamke, i nebeske i ljudske. Krenite na put, monasi, na dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, na dobrobit, blagostanje i sreću božanskih i ljudskih bića. Ne idite dvojica istim putem. Propovedajte, monasi, učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju, upućujte na potpuno savršen i pročišćen svetački život. Postoje bića sa tek malo prašine u očima, koja propadaju jer nisu čula učenje. Biće onih koji će razumeti učenje. Ja ću takođe, monasi, otići do Senānigame, kraj Uruvele, kako bih izložio učenje. [1]

Tada se Māra, Zli, približi Blaženome i obrati mu se u stihovima:

“Zarobljen si svim zamkama
i nebeskom i ljudskom;
zarobljen si velikom vezom:
nećeš mi pobeći, asketo!”

[Blaženi]

Mene nijedna zamka ne zarobljava,
ni nebeska, ni ljudska;
mene velika veza ne zarobljava:
poražen si, ti dželatu!”

Beleška

[1] Ovo je Budina čuvena sugestija koju je uputio prvoj šezdesetorici svojih probuđenih učenika, da krenu na različite strane i podučavaju. Trostruki kvalitet učenja komentar objašnjava tako da se odnosi kako na praksu, tako i na teoriju. Na primer, vrlina je početak, vedrina, uvid i put su sredina, a plodovi i nibbāna su kraj. Ili, početak sutte je dobar, a takvi su i srednji deo i zaključak. Kada je Buda otišao do Uruvele, tamo je za učenje pridobio hiljadu asketa sa punjđom, a to je potom postalo tema Govora o vatri (SN 35:28).

4:6 Sappa sutta – Zmija

 

4:7 Supati sutta – San

 


4:8 Nandati sutta – Uživanje

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tada se zli Mara približi Blaženom i izgovori ove stihove u njegovom prisustvu:

Oni sa decom,
uživaju zato što decu imaju.
Oni sa stokom,
uživaju u svojim kravama.
Svako uživa u onom što poseduje,
jer ko ništa ne poseduje
taj ni ne uživa.

[Buda:]

Oni sa decom,
pate zato što decu imaju .
Oni sa stokom,
pate zato što krave imaju .
Svako pati zbog onoga što poseduje,
jer ko ništa ne poseduje
taj ni ne pati.

Na to zli Mara – tužan i potišten zbog misli: “Blaženi me prepozna, Tathāgata me prepozna” – nesta u trenu.

Beleška

U ovom govoru, Mara i Buda govore različitim jezicima. Pod “posedovanjem” Mara misli na nečiji porodični i lični fizički posed. Buda koristi istu reč da označi osećaj posedovanja bilo čega – fizičkog ili mentalnog – uopšte.


4:9 Paṭhamā ayu sutta – Životni vek (1)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Tu se Blaženi obrati monasima ovim rečima: “Monasi!”

“Poštovani gospodine!” odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

“Monasi, životni vek ljudskih bića je kratak. I onda odlaze u naredni život. Treba činiti ono što je korisno i voditi čist život; onaj ko se rodio ne može izbeći smrt. Onaj ko dugo živi, monasi, živi tek stotinu godina ili još malo duže.”

Tada zli Mara dođe do Blaženog i obrati mu se stihovima:

“Dug je životni vek ljudskih bića,
dobri ljudi to ne treba da prezru.
Treba živeti što je moguće prijatnije:
Smrt još ni na vidiku nije.” [1]

[Blaženi]

“Kratak je životni vek ljudskih bića,
dobri ljudi to treba da prezru.
Treba živeti kao da nam je kosa u plamenu:
niko još smrti umakao nije.”

Na to Mara Zli… nesta u trenu.

Beleška

[1] Komentar ovo parafrazira na sledeći način: “Dobar čovek bi trebalo da živi kao i beba koja, pošto se nasisala, leži na prostirci i zaspi, bez brige je li život dug ili kratak”. [Natrag]


4:10 Dutiyā ayu sutta – Životni vek (2)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Tu se Blaženi obrati monasima ovim rečima: “Monasi!”

“Poštovani gospodine!” odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

“Monasi, životni vek ljudskih bića je kratak. I onda odlaze u naredni život. Treba činiti ono što je korisno i voditi čist život; onaj ko se rodio ne može izbeći smrt. Onaj ko dugo živi, monasi, živi tek stotinu godina ili još malo duže.”

Tada zli Mara dođe do Blaženog i obrati mu se stihovima:

“Dani i noći ne prolaze pored nas.
Život se nikada ne zaustavlja.
Životni vek smrtnika se okreće
poput naplatka točka oko osovine.” [1]

[Blaženi:]

“Dani i noći prolaze pored nas.
Život se zaustavlja.
Životni vek smrtnika se presahne
poput vode u potočići.”

Na to Mara Zli… nesta u trenu.

Beleška

[1] Poenta može biti u tome da kao što se točak okreće oko stabilne osovine, isto tako i promenljivi oblici života kruže oko stabilne duše ili životnog principa. Čini se da stihovi aludiraju na poređenje u Brhadāranyaka upanišadi II.5.15: “I kao što se paoci utiču u glavčinu i naplatak točka, sva bića i sva ta sopstva (zemlje, vode itd.) utiču u to sopstvo.” Videti takođe Chāndogya upanišada VII.15.1. [Natrag]