Theravāda budističko društvo
Download PDF

Š

ŠMINKA

Šminka (gandhavilepana) jesu kozmetičke ili parfimisane supstance koje se nanose na telo radi ulepšavanja, maskiranja nedostataka ili uklanjanja neprijatnog mirisa. U Indiji Budinog vremena žene, i ponekad muškarci, stavljale su prah (kakku) i crvenilo (manosilā) na lice, bojili usne, dlanove i vrhove prstiju lakom (lākhā), utrljavali prah od sandalovine ili ulje u telo (candana) i ispirali oči losionom (aṭjana) da bi dobile sjaj (D.I,7; Ja.V,302; Thi.145; Vin.II,107). Budin polubrat Nanda je upravo tako ulepšavao oči, što se u ono vreme smatralo znakom prefinjenosti, a ne feminiziranosti.

Jedno od osam pravila morala kojih se predani budisti pridržavaju u dane Mesečevih mena, jeste da tog dana ne koriste šminku, niti druge ukrase (A.IV,250). Neškodljivi sami po sebi, šminka i ukrasi predstavljaju želju da stvari izgledaju drugačije od onoga kakve zapravo jesu. Barem dva puta mesečno ozbiljni nezaređeni budisti uzdržavaju se od nanošenja šminke i posvećuju se prepoznavanju, prihvatanju i zadovoljstvu aktuelnom stvarnošću. Od monaha i monahinja se traži da ne koriste "ogrlice, parfeme, kozmetiku, ornamente i ukrase" upravo zbog ovih razloga i zato što takve stvari zahtevaju mnogo vremena i novca (D.I,5).

Videti Ten i crte lica, Telo i Parfemi.

ŠOTOKU, PRINC

Princ Šotoku (573-621) bio je jedan od sinova japanskog cara Yomeia i vladao je kao regent niz godina. On je iz Kine preneo budizam u svoju zemlju, zajedno sa onim što je bilo najbolje u kineskoj kulturi — muzika, administrativna veština, kaligrafija i umetnost. Godine 605. dao je Japanu njegov prvi pisani ustav, prožet budističkim etičkim principima i koji je snažno uticao na kasniju političku misao. Za razliku od savremenih ustava, koji nastoje da organizuju određeni oblik vladavine, Ustav od sedamnaest tačaka naglašavao je važnost vrline pojedinca (vladara, njegovih namesnika, slugu i podanika) i socijalne harmonije.

ŠRI LANKA

Šri Lanka, ranije poznata kao Cejlon, jeste malo ostrvo nedaleko od južnog vrha indijskog potkontinenta. Preko 70% njenih stanovnika deklarišu se kao budisti. Inače, budizam je na Šri Lanku u III veku pre n.e. doneo Mahinda, sin moćnog indijskog cara Aśoke, i od tada se on ovde održao kao dominantna religija. To znači da je Šri Lanka budistička zemlja duže nego bilo koja druga. Mahāyāna i vađrayāna bile su ovde popularne u različitim periodima, ali je theravāda uvek dominirala, a od XII veka postala i jedini oblik budizma na ostrvu. Tokom kolonijalnog perioda (XVI vek do 1947) budisti i budizam bili su često proganjani i uvek potiskivani. Međutim, u vremenu posle stizanja nezavisnosti, budizam je 1956. postao faktički državna religija. Monasi sa Šri Lanke imaju dugu tradiciju putovanja i širenja budizma. Prvi takvi monasi koji su putovali u Evropu u novije vreme bila su dva Šrilankanca koja su 1819. stigli u Englesku.

ŠTAMPA

Štampanje je proces u kojem se od originalne slike pravi jedna ili više kopija. Skoro je izvesno da je štampanje knjiga bio budistički pronalazak. U Kini se u VII veku smatralo vrlo pozitivnim delom praviti slike Budine, bilo kao statue ili kao crteže. Tako su umetnici dobijali narudžbine da oslikavaju zidove i krovove hramova slikama Bude. Na kraju je shvaćeno da taj poseo može znatno da se ubrza ako bi se slike Bude izrezala na komadu drveta, premazana mastilom i potom otisnuta pritiskom na odgovarajuću površinu koja se oslikavala, tako da bi se dobila Budina kontura i nju bi onda umetnik dodatno obojio. Takođe se verovalo da je dobro delo umnožavati budističke tekstove i nije dugo trebalo da se proces korišćen kod oslikavanja primeni i na tekst. Najranija poznata štampana knjiga jeste kopija jedne sutte štampana u Kini 828. godine. U XI veku su monasi u Koreji pronašli pokretna slova. Pronalazak štampe u Evropi dogodio se tek 1454. godine.