Samyutta nikāya 3:11-20
Dutiya vagga
Drugo poglavlje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
3:11 Sattađatila sutta – Sedam asketa sa punđom
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Istočnom manastiru, u palati Migārine majke. [1] I tako je jedne večeri Blaženi izašao iz osame i sedeo pred ulazom. A onda Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženoga i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane.
U to vreme sedam asketa sa punđama (đatila), sedam đainskih asketa (nigantha), sedam golih asketa (aćela), sedam asketa što nose samo jedan ogrtač (ekasātaka) i sedam lutajućih asketa (paribbāđaka) — sa dugim dlakama pod pazuhom, dugih noktiju, tela obraslog dlakama– prođoše nedaleko od Blaženog. [2] A onda Pasenadi, kralj Kosale, ustade sa mesta gde je sedeo, prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena, te kleknu na tlo i dlanova sklopljenih u visini grudi pozdravi sedam asketa sa punđama, sedam đainskih asketa, sedam golih asketa, sedam asketa što nose samo jedan ogrtač i sedam lutajućih asketa, te im objavi svoje ime tri puta: “Ja sam Pasenadi, poštovana gospodo, kralj Kosale… Ja sam Pasenadi, poštovana gospodo, kralj Kosale.”
Onda, nedugo pošto su sedam asketa sa punđama… prošli, vrati se on Blaženome, pokloni mu se, te sede sa strane. I dok je tako sedeo, reče on Blaženome: “Poštovani gospodine, među onima u svetu koji su arahanti ili su na putu ka tom stanju svetosti nalaze se i ovi askete.”
“Veliki kralju, kao laik koji uživa u čulnim zadovoljstvima, koji živi okružen mnoštvom žena i dece, koristi sandalovo drvo iz Kasija, stavlja na sebe cvetne vence, mirise i kreme za telo, prima zlato i srebro, za vas je teško da znate: “Ovo su arahanti ili su na putu ka tom stanju svetosti”
Tek živeći sa nekim, veliki kralju, upoznajemo vrline (sīla) te osobe, a i tada tek posle dugog, a ne kratkog vremena; ako smo pažljivi, a ne ako smo nepažljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.
Tek kroz kontakte sa nekim, veliki kralju, upoznajemo poštenje (soćeyya) te osobe, a i tada tek posle dugog, a ne kratkog vremena; ako smo pažljivi, a ne ako smo nepažljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.
Tek kroz nedaće sa nekim upoznajemo čvrstinu (thāma) te osobe, a i tada tek posle dugog, a ne kratkog vremena; ako smo pažljivi, a ne ako smo nepažljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.
Tek kroz razgovor sa nekim upoznajemo mudrost (paññā) te osobe, a i tada tek posle dugog, a ne kratkog vremena, ako smo pažljivi, a ne ako smo nepažljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.” [3]
“Izvanredno je to, poštovani gospodine! Čudesno je to, poštovani gospodine! Kako je to dobro opisao Blaženi: Veliki kralju, kao laik… za vas je teško da znate… ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.’
Ti ljudi su, poštovani gospodine, moji špijuni, moji tajni doušnici, i vraćaju se iz obilaska unutrašnjosti zemlje. Uvek oni prvo nešto saznaju, a onda to saopštavaju meni. Sada, kada sa sebe sastružu blato i prljavštinu, kad se dobro okupaju i namirišu, odseku kosu i bradu i na sebe stave bele ogrtače, nastaviće dalje vođeni sa pet veza čulne želje.”
Shvatajući značaj ovoga, Blaženi tom prilikom izgovori ove stihove:
“Čoveka nije lako upoznati po spoljašnjosti
niti se pouzdati treba u brz sud,
jer prerušeni u dobro obuzdane
neobuzdani ovim svetom hode.Nalik lažnoj minđuši od gline sačinjenoj,
nalik bronzanom novčiću zlatom prekrivenim,
idu neki prerušeni:
u sebi prljavi, spolja prekrasni.”
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Ista ova sutta, ali sa drugačijim završnim stihovima, data je kao Udana VI.2. Istočni park je manastir koji je podigla Visakha, prva među Budinim ženskim patronima. Nju je “majkom” zvao njezin svekar Migāra, zato što ga je na umešan način dovela u kontakt sa Dhammom. [Natrag]
[2] Đatile su askete koje nikada nisu sekli svoju kosu, već su ih uplitali i vezivali u duge punđe; niganthe su sledbenici Nātaputte. [Natrag]
[3] O ovim kvalitetima se detaljnije diskutuje u Thana sutti, AN IV.192 [Natrag]
3:12 Pañćarāđa sutta – Pet kraljeva
U Sāvatthiju. Jednom su prilikom pet kraljeva (rāđā), predvođeni kraljem Pasenadijem, uživali i zabavljali se, kad s eovakav razgovor zapodene među njima: “Koje je najveće čulno zadovoljstvo?” [1]
Jedan od njih reče: “Oblici su najveći među čulnim zadovoljstvima”. Drugi ustvrdi: “Zvukovi su najveći među čulnim zadovoljstvima”. Treći: “Mirisi su najveći među čulnim zadovoljstvima”. Četvrti: “Ukusi su najveći među čulnim zadovoljstvima”. Peti: “Opipljivi predmeti su najveći među čulnim zadovoljstvima”.
I pošto kraljevi nisu mogli da ubede jedan drugog, Pasenadi, kralj Kosale, im reče: “Hajdemo, draga gospodo, otidimo do Blaženog i pitajmo njega šta on o ovome misli. Ono što nam Blaženi odgovori, to bi trebalo da zapamtimo.”
“U redu, dragi gospodine”, odgovoriše ostali kraljevi. Onda tih pet kraljeva, predvođeni Pasenadijem, otidoše do Blaženog, pokloniše mu se i sedoše sa strane. A kralj Pasenadi onda ispriča Blaženom čitav događaj i upita ga: “Šta je dakle, poštovani gospodine, najveće čulno zadovoljstvo?”
“Veliki kralju, ja kažem da je najaču među pet struna čulnog zadovoljstva određuje ono što nam je najdraže. Isti oni oblici, veliki kralju, koji su dragi jednoj osobi, odbojni su nekoj drugoj. Kada je neko privučen i potpuno zadovoljen nekim oblicima, on ne žudi za bilo kakvim drugim oblikom višim i uzvišenijim od tih oblika. Za njega su tada ti oblici najveći, za njega su ti oblici neprevaziđeni.
Isti oni zvukovi… Isti oni mirisi… Isti oni ukusi… Isti oni opipljivi predmeti, veliki kralju, koji su dragi jednoj osobi, odbojni su nekoj drugoj. Kada je neko privučen i potpuno zadovoljen nekim opipljivim predmetima, on ne žudi za bilo kakvim drugim opipljivim predmetom višim i uzvišenijim od tih opipljivih predmeta. Za njega su tada ti opipljivi predmeti najveći, za njega su ti opipljivi predmeti neprevaziđeni.
A u to vreme je nezaređeni sledbenik ćandanangalika sedeo u istom društvu. Te nezaređeni sledbenik ćandanangalika ustade sa svog mesta, namesti svoj ogrtač preko jednog ramena te sklopivši dlanove u visini grudi, reče ovako Blaženom: “Nadahnuće me je obuzelo, Blaženi! Nadahnuće me je obuzelo, Srećni!”
“ćandanangalika, izrazi onda svoje nadahnuće”, reče Blaženi. [2]
Na to nezaređeni sledbenik ćandanangalika u prisustvu Blaženog, pohvali ga prikladim stihovima:
Kao što mirisni crveni lotos kokanada
ujutru svoje latice otvori, te zamiriše,
pogledajte Angirasu, Blistavog,
nalik suncu što sija sa neba. [3]
Onda pet kraljeva darivaše nezaređenog sledbenika ćandanangaliku svojim gornjim ogrtačima. Ali nezaređeni sledbenik ćandanangalika tih pet gornjih ogrtača darova Blaženome.
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Komentar za SN ne navodi ko su bila ostala četiri kralja. Činjenica da su označeni kao rāđā ne podrazumeva nužno da su bili vladari posebnih nezavisnih država, ravni Pasenadiju. No, to što oslovljavaju jedan drugog sa “mrārisa” ukazuje da su međusobno ravnopravni. [Natrag]
[2] Ćandanangalika se ne pojavljuje bilo gde drugde u Pali kanonu. Očigledno da je ovom prilikom bio nadahnut kada je video koliko Buda utiskom koji ostavlja na sagovornike nadmašuje svih pet kraljeva. [Natrag]
[3] Kokanada je sinonim za crveni lotos (paduma). Buda je nazvan Angirasa zato što zrazi blistaju iz njegovog tela (angato rasmiyo nikkhamanti). Sličan govor, uključujući i stihove, nalazi se u AN III.239-40. [Natrag]
3:13 Donapāka sutta – Porcija hrane
U Sāvatthiju. Jednom je prilikom Pasenadi, kralj Kosale, redovno jeo po čitavu zdelu pirinča i karija. I onda, još uvek presit, dahćući i uzdišući, otide on do Blaženog, pokloni mu se, pa sede sa strane.
Na to Blaženi, razumevši da se kralj Pasenadi prejeo, kad tako dahće i uzdiše, tom prilikom izreče sledeće stihove:
“Kada je čovek uvek sabran,
motri na umerenost u hrani koju jede,
njegove boljke tada se umanjuju:
on sporije stari, on štiti svoj život.”
A u to vreme je mladi braman Sudassana stajao iz kralja Pasenadija. Tako mu se kralj obrati: “Hajde, dragi Sudassana, nauči ove stihove od Blaženog i recituj mi ih kad god jedem. Ja ću ti za to pokloniti stotinu kahāpana kao trajnu nagradu”. [1]
“Da, gospodine”, odgovori mladi braman Sudassana. I pošto je naučio stihove od Blaženog, kad god bi kralj Pasenadi obedovao, mladi braman Sudassana bi recitovao:
“Kada je čovek uvek sabran,
motri na umerenost u hrani koju jede,
njegove boljke tada se umanjuju:
on sporije stari, on štiti svoj život.”
Tako je kralj Pasenadi postepeno smanjio veličinu svojih obroka na tek jedan tanjir kuvanog pirinča. [2] Kasnije, kada mu je telo postalo vitko, kralj Pasenadi se jednom lupi rukom po butini i tom prilikom izreče sledeće stihove: “Blaženi pokaza saosećanje prema meni u pogledu obe vrste dobrog: dobrog koje se odnosi na sadašnji život i onog koje se odnosi na budući život”. [3]
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Kahāpana je bila standardna novčana jedinica u to vreme. Videti Singh, Madan Mohan: Life in north-eastern India in pre-Mauryan times, str. 255-57. [Natrag]
[2] Komentar za SN kaže da je Buda savetovao Sudassanu da stihove recituje ne kad kralj počne da jede, već kad se približi kraju. Na taj način, svakoga dana kralj je malo-pomalo skraćivao svoj obrok, sve dok nije došao na pravu meru. [ Natrag]
[3] Dobro koje se odnosi na sadašnji život jeste mršavljenje tela ; dobro koje se odnosi na budući život jeste vrlina (sila, čiji je jedan vid i umerenost u jelu. Videti Appamada sutta, SN 3.17).[Natrag]
3:14 Paṭhama saṅgāma sutta – Bitka (1)
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju. I onda Ajātasattu, kralj Magde, sin kraljice Videhe, okupivši ogromnu vojsku, krenu na Kasi, protiv Pasenadija, kralja Kosale. A sralj Pasenadi doču: “Ajātasattu, kralj Magde, sin kraljice Videhe, okupio je ogromnu vojsku i krenuo na Kasi, protiv mene”. Tako kralj Pasenadi, okupivši ogromnu vojsku, krenu u kontranapad protiv kralja Ajātasattua. I vodiše kralj Ajātasattu i kralj Pasenadi bitku, u kojoj kralj Ajātasattu pobedi kralja Pasenadija. A kralj Pasenadi se, poražen, povuče sa vojskom u svoj glavni grad Sāvatthi.
Potom, u rano jutro, velik broj monaha, obukavši ogrtače i noseći posude za prošenje hrane uđoše u Sāvatthi. Pošto su isprosili hranu, završili obrok i na povrtku iz prošnje hrane odoše do Blaženog i, stigavši, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, obratiše se Blaženom: “Upravo ovih dana Ajātasattu, kralj Magde, sin kraljice Videhe, okupivši ogromnu vojsku, krenu na Kasi, protiv Pasenadija, kralja Kosale. A kralj Pasenadi doču: “Ajātasattu, kralj Magde, sin kraljice Videhe, okupio je ogromnu vojsku i krenuo na Kasi, protiv mene”. Tako kralj Pasenadi, okupivši ogromnu vojsku, krenu u kontranapad protiv kralja Ajātasattua. I vodiše kralj Ajātasattu i kralj Pasenadi bitku, u kojoj kralj Ajātasattu pobedi kralja Pasenadija. A kralj Pasenadi se, poražen, povuče sa vojskom u svoj glavni grad Sāvatthi.”
“Monasi, kralj Ajātasattu ima rđave prijatelje, rđave drugove, rđave pratioce, dok kralj Pasenadi ima dobro prijatelje, dobre drugove, dobre pratioce. Pa ipak, kralj Pasenadi će večeras leći ophrvan bolom, poražen.”
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:
Pobeda rađa neprijateljstvo.
Posle poraza, ležemo skrhani bolom.
Utihnuli mudrac leže bezbrižan,
jer on je pobedu i poraz
ostavio postrani.
3:15 Dutiya saṅgāma sutta – Bitka (2)
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju. I onda Ađātasattu, kralj Magdhe, sin kraljice Videhe, okupivši ogromnu vojsku, krenu na Kasi, protiv Pasenadija, kralja Kosale. A kralj Pasenadi doču: “Ađātasattu, kralj Magdhe, sin kraljice Videhe, okupio je, kažu, ogromnu vojsku i krenuo na Kasi, protiv mene”. Tako kralj Pasenadi, okupivši ogromnu vojsku, krenu u kontranapad protiv kralja Ađātasattua. I vodiše kralj Ađātasattu i kralj Pasenadi bitku, u kojoj kralj Pasenadi pobedi kralja Ađātasattua i zarobi ga živog.
Tad se u kralju Pasenadiju javi misao: “Čak iako mi je kralj Ađātasattu naneo zlo a da ja njemu nisam, ipak je on još uvek moj nećak. Šta ako ga, oduzevši mu sve slonove, svu konjicu, sve njegove trupe sa kočijama i pešadiju, pustim na slobodu?” I tako ga kralj Pasenadi, oduzevši mu sve slonove, svu konjicu, sve njegove trupe sa kočijama i pešadiju, pusti na slobodu.
Potom, u rano jutro, velik broj monaha, obukavši ogrtače i noseći posude za prošenje hrane, uđoše u Sāvatthi. Pošto su isprosili hranu, završili obrok, na povrtku iz prošnje hrane odoše do Blaženog. Stigavši, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, [obavestiše Blaženog o tome šta se dogodilo].
Shvatajući značaj ovoga, Blaženi tom prilikom izgovori ove stihove:
Čovek može pljačkati
koliko god mu je volja,
ali pljačkajući druge,
upravo onaj koji pljačka
na kraju opljačkan biva.Budala misli: ‘Sad imam šansu,’
sve dok njegovom gorkom plodu
ne dođe vreme zrenja.
Ali kad dozre, ista ta budala
velikim bolom obuzet biva.Ubijajući, stvarate
sopstvenog ubicu.
Pobeđujući, stvarate onog
ko će vas pobediti;
posle vređanja, uvreda stiže;
posle napada, napad.I tako, u začaranom krugu,
i sam pljačkaš opljačkan biva.
U Sāvatthiju. U to vreme Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Onda se neki čovek približi kralju Pasenadiju i šapnu mu na uvo: “Gospodine, kraljica Mallikā je rodila kćerku”. Kad to bi rečeno, kralj Pasenadi se rastuži. [1] Na to Blaženi. razumevši zašto se kralj Pasenadi rastužio, tom prilikom izreče sledeće stihove:
“Žena, o gospodaru nad ljudima,
može se pokazati boljom od muškarca:
može biti mudra i čestita,
predana supruga, puna poštovanja za svekrvu.Sin kojeg ona rađa
može postati heroj, o gospodaru nad zemljom,
Sin tako blagoslovene žene
može čak postati vladarem velikog sveta.”
Beleška
[1] Komentar za SN: Rastužio se jer je pomislio: “Podigao sam kraljicu Malliku iz siromašne porodice u rang jedne kraljice. Da je rodila sina, zadobila bi veliku čast. Ali sada je propustila tu priliku.”
Ova kćerka je gotovo sigurno bila princeza Vađiri (videti Piyađātika sutta, MN 87, 10-18), koja se kasnije udala za Ađātasattua, kralja Magadhe, pošto su se dva kralja izmirila. Princa Vidūdabha, naslednik trona, donela je na svet druga Pasenadijeva supruga, Vāsabhā-khattiyā, iz plemena Sakya, koja je i pored mešanog porekla kralju Pasenadiju predstavljena kao čistokrvna Sakya princeza. Vidūdabha je kasnije preoteo tron i oca proterao u egzil, gde je ovaj i umro. Kada je saznao da su Sakyani prevarili njegovog oca, načinio je pokolj među njima i skoro uništio čitavo pleme Sakya. [Natrag]
3:17 Appamāda sutta – Prilježnost
Kraj Sāvatthija. Dok je sedeo sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženom: “Postoji li gospodine, ijedna stvar koji osigurava obe vrste dobra – dobro u sadašnjem životu i ono koje pripada budućem životu?”
“Postoji jedna stvar, veliki kralju, koja osigurava obe vrste dobra – dobro u sadašnjem životu i ono koje pripada budućem životu.”
“A koja je, poštovani gospodine, ta stvar?”
“Prilježnost, veliki kralju. Baš kao što stope svih živih bića mogu biti obuhvaćene stopom slona i slonovska stopa se označava kao prva među njima po svojoj veličini, baš tako je i prilježnost ona stvar koja osigurava obe vrste dobra – dobro u sadašnjem životu i ono koje pripada budućem životu.. [1]
Onome ko priželjkuje dug život i zdravlje,
lepotu, nebesa i plemenito poreklo,
najveća zadovoljstva, jedno za drugim
mudri savetuju prilježnost
u činjenju dobrih dela.Mudrac koji je prilježan,
osigurava sebi dve vrste dobra:
dobro vidljivo već u ovome životu
i dobro u životu što tek sledi.
Ko je postojan, te tako dobrim sebe obezbedi,
njega mudracem nazivaju.
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Komentar za SN objašnjava appamāda kao kārāpaka-appamāda, “aktivirajuća prilježnost”, za koju podkomentar za SN kaže da je prilježnost koja nas motiviše da činimo tri vrste dobrih dela: davanje, vrlina i meditacija. Komentar za SN: Prilježnost, iako profana, još uvek ima glavnu ulogu, čak i među uzvišenim stanjima, kao što su zadubljenja ili četiri puta i ploda probuđenja, zato što je upravo ona uzrok koji ih omogućuje. [Natrag]
3:18 Kalyāna mitta – Dobar prijatelj
U Sāvatthiju. Dok je sedeo sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženom: “Poštovani gospodine, dok sam sedeo u osami, ovakva mi se misao javila: ‘Blaženi je dobro izložio Dhammu i to za onoga koji ima dobre prijatelje, dobre saputnike, dobre drugove, a ne za onoga koji ima loše prijatelje, loše saputnike, loše drugove’.” [1]
Tako je , veliki kralju! Tako je, veliki kralju! Ja jesam dobro izložio Dhammu i to za onoga koji ima dobre prijatelje, dobre saputnike, dobre drugove, a ne za onoga koji ima loše prijatelje, loše saputnike, loše drugove.
Jednom sam priliko, veliki kralju, u boravio u plemenu Sakya, u gradu po imenu Nagaraka. [2] Onda monah Ānanda dođe do mene, pokloni mi se, sede sa strane i ovako mi reče: ‘Poštovani gospodine, dobro prijateljstvo, dobro saputništvo, dobro drugarstvo jeste polovina svetačkog života.’
Kada to bi rečeno, veliki kralju, ja rekoh monahu Ānandi: ‘Nije tako, Ānanda! Nije tako, Ānanda! Dobro prijateljstvo, dobro saputništvo, dobro drugarstvo jeste čitav svetački život. Kada monah ima dobrog prijatelja, dobrog saputnika, dobrog druga, treba očekivati da će on razvijati i negovati plemeniti osmostruki put. A kako, Ānanda, monah koji ima dobrog prijatelja, dobrog saputnika, dobrog druga razvija i neguje plemeniti osmostruki put? Tako što, Ānanda, monah razvija ispravno razumevanje, zasnovano na osami, bestrašću i prestanku, tako što napreduje u oslobađanju. On razvija ispravnu nameru… ispravan govor… ispravno delovanje… ispravan način života… ispravan napor… ispravnu svesnost… ispravnu koncentraciju, zasnovanu na osami, bestrašću i prestanku, tako što napreduje u oslobađanju. na taj način, Ānanda, monah koji ima dobrog prijatelja, dobrog saputnika, dobrog druga razvija i neguje plemeniti osmostruki put.
I na sledeći način, Ānanda, može se razumeti kako dobro prijateljstvo, dobro saputništvo, dobro drugarstvo jeste čitav svetački život. Oslanjajući se na dobrog prijatelja, Ānanda, bića podložna smrti se oslobađaju smrti; bića podložna tuzi, naricanju, patnji, jadu i očaju se oslobađaju tuge, naricanja, patnje, jada i očaja. Na taj način, Ānanda, može se razumeti kako dobro prijateljstvo, dobro saputništvo, dobro drugarstvo jeste čitav svetački život.’
Zato bi, veliki kralju, sebe ovako trebalo da vežbaš: ‘Biću onaj koji ima dobre prijatelje, dobre saputnike, dobre drugove.’ Tako bi sebe trebalo da vežbaš.
Kada, veliki kralju, imaš dobre prijatelje, dobre saputnike, dobre drugove, trebalo bi da kao potporu imaš jednu stvar: istrajnost u povoljnim stanjima.
Kada si, veliki kralju, istrajan, kada istrajnost imaš kao potporu, žene u tvom haremu će ovako pomisliti: ‘Naš kralj je istrajan, istrajnost ima kao potporu. Zašto ne bismo i mi bile istrajne, zašto ne bismo imale istrajnost kao potporu?’
Kada si, veliki kralju, istrajan, kada istrajnost imaš kao potporu, tvoji vazali će ovako misliti… tvoji vojnici že ovako pomisliti… tvoji podanici u gradu i u unutrašnjosti će ovako pomisliti: ‘Naš kralj je istrajan, istrajnost ima kao potporu. Zašto ne bismo i mi bili istrajni, zašto ne bismo imali istrajnost kao potporu?’
Kada si, veliki kralju, istrajan, kada istrajnost imaš kao potporu, tada ćeš i ti, veliki kralju, biti čuvan i zaštićen, tvoj harem će biti čuvan i zaštićen, tvoja riznica i skladišta će biti čuvani i zaštićeni.
Onome ko želi bogatstvo
za mnogo vremena,
mudraci savetuju istrajnost
u činjenju dela milosrđa.Ko je mudar i istrajan,
obezbeđuje sebi oba dobra,
dobro vidljivo već u ovom životu
i dobro u budućem životu.
Postojan čovek, dostigavši dobro,
naziva se mudrim čovekom.
[1] Komentar: Iako je Dhamma dobro izložena za svakoga, baš kao i lek koji deluje jedino kod onoga ko ga uzima, i ona ispunjava svoju svrhu samo kod osobe koja se u skladu sa njom ponaša, u nju ima poverenje, ali ima i dobre prijatelje, a ne loše. [Natrag]
[2] Slučaj koji se ovde pominje je iz Upaddha sutta, SN XLV.2. [Natrag]
3:19 Paṭhamāputtaka sutta – Bez naslednika (1)
U Sāvatthiju. Pasenadi, kralj Kosale otide do Blaženog u sred dana i, pristigavši, poklonivši se Blaženom, sede sa strane. I dok je tako sedeo Blaženi mu reče: “E pa, veliki kralju, otkuda ti u sred dana?”
“Upravo sada, gospodine, domaćin koji je često davao novac u zajam umre u Sāvatthiju. Dolazim pošto sam preneo njegovo bogatstvo u palatu jer naslednika nema: osam miliona u srebru, a da ne pominjem zlato. I mada je imao novca i za pozajmicu, hranio se sasvim skromno: običan pirinač i malo kiseliša. Ni u odeći se nije razbacivao: nosio je tri dužine lanenog platna. A i prevoz mu beše skroman: putovao je običnom zapregom sa krovom od lišća.”
“Tako je to, veliki kralju. Tako je to. Kada čovek koji nije do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo, on ga ne koristi za sopstveno uživanje i zadovoljstvo, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih roditelja, ni za uživanje i zadovoljstvo svoje žene i dece, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih robova, slugu i pomoćnika, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih prijatelja. On ne običava da sveštenicima i asketama donosi ponude i tako sebi obezbedi sreću, put na nebo. Kada se njegov imetak ne koristi kako treba, uzimaju ga kraljevi, otimaju ga lopovi ili ga proguta vatra ili ga odnese voda ili ga naslednici rasparčaju. Tako njegovo bogatstvo, neupotrebljeno kako treba, biva protraćeno i ne donese nikakvo dobro.
Baš kao i jezero na kojem se okupljaju neljudska bića, sa čistom vodom, hladnom vodom, svežom vodom, čistom, sa mnogim gazovima, prekrasno. Nijedan čovek ne usuđuje se da iz njega uzima vodu, da pije ili se u njemu kupa, niti da vodu koristi za svoje potrebe. I tako ta voda, neupotrebljena kako treba, biva protraćena i ne donese nikakvo dobro. Na isti način, čovek koji nije do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo… Tako njegovo bogatstvo, neupotrebljeno kako treba, biva protraćeno i ne donese nikakvo dobro.
Ali kada čovek koji je do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo, on ga koristi za sopstveno uživanje i zadovoljstvo, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih roditelja, ni za uživanje i zadovoljstvo svoje žene i dece, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih robova, slugu i pomoćnika, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih prijatelja. On uobičava da sveštenicima i asketama donosi ponude i tako sebi obezbedi sreću, put na nebo. Kada se njegov imetak koristi kako treba, ne uzimaju ga kraljevi, ne otimaju ga lopovi, ne proguta ga vatra, ne odnese ga voda i naslednici ga ne rasparčaju. Tako njegovo bogatstvo,upotrebljeno kako treba, biva iskorišćeno, a ne protraćeno.
Baš kao i jezero blizu grada ili sela, sa čistom vodom, hladnom vodom, svežom vodom, čistom, sa mnogim gazovima, prekrasno. Ljudi će iz njega uzimati vodu, piti je ili se u njemu kupati i vodu koristiti za svoje potrebe. I tako ta voda, upotrebljena kako treba, biva iskorišćena, a ne protraćena.”
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:
Poput hladne vode na ukletom mestu
što ispari a da je niko nikada ne okusi,
takvo je i bogatstvo što ga stekne bezvredan čovek
koji niti sam u njemu uživa, a niti drugima daje.Ali probuđem i znanjem bremenit,
kad imetak stekne, u njemu uživa i dužnosti ispunjava.
Takav, prvi medu ljudima, othranivši svoju porodicu,
bez ijedne pokude, u boravište nebesko odlazi.
3:20 Dutiyāputtaka sutta – Bez naslednika (2)
U Savatthiju. Pasenadi, kralj Kosale otide do Blaženog u sred dana i kad je stigao, poklonio se Blaženom, te sede sa strane. I dok je tako sedeo Blaženi mu reče: “Veliki kralju, otkuda ti u sred dana?”
“Upravo sada, gospodine, domaćin koji je često davao novac u zajam umre u Savatthiju. Dolazim pošto sam preneo njegovo bogatstvo u palatu jer naslednika nema: osam miliona u srebru, a da ne pominjem zlato. I mada je imao novca i za pozajmicu, hranio se sasvim skromno: običan pirinač i malo kiseliša. Ni u odeći se nije razbacivao: nosio je tri dužine lanenog platna. A i prevoz mu beše skroman: putovao je običnom zapregom sa krovom od lišća.”
“Tako je to, veliki kralju. Tako je to. Jednom u prošlosti taj domaćin je obezbedio hranu za usamljenog Budu Tagarasikhija. Rekavši [svom slugi]: ’Daj hranu ovom asketi’, on ustade sa svog sedišta i ode. Međutim, kad je to dao, zažalio je u sebi: ’Bolje da su tu hranu pojeli moji robovi ili sluge.’ Takođe, on je ubio jedinca naslednika svog brata kako bi se obogatio. Sada, rezultat toga što je podario hranu za usamljenog Budu Tagarasikhija je to da se u sedam života preporodio na dobrom mestu, u nebeskom svetu. I uz to, kao rezultat istog postupka, sedam puta se rodio kao imućan u istom ovom Savatthiju. Ali posledica toga što je zažalio pošto je dao hranu – ’Bolje da su tu hranu pojeli moji robovi ili sluge’ – jeste da njegov um nije u stanju da se prepusti uživanju u hrani, niti uživanju u odeći, niti uživanju u dobrom vozilu, niti uživanju putem ijednog od pet čula. Posledica toga što je svome bratu ubio jedinca naslednika kako bi se obogatio je da se mnoge godine, mnoge stotine godina, mnoge hiljade godina kuvao u čistilištu. I uz to, sedmi put je njegovo bogatstvo, bez naslednika, završilo u kraljevom trezoru.
A sada, pošto je istrošio svoje stare zasluge, a nije stekao nove, danas se taj čovek kuva u velikom Roruva čistlištu.”
“Dakle, gospodine, on se ponovo rodio u velikom Roruva čistilištu?
“Da, veliki kralju, on se ponovo rodio u velikom Roruva čistilištu?”
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:
Žito, imetak, srebro, zlato
i sve drugo što od imetka imaš;
robove, sluge, glasnike,
one što od tebe zavise:
moraš otići ne ponevši
ništa od toga;
sve ih za sobom
ostaviti moraš.Ono što činiš telom, govorom ili umom:
to je tvoje, to uzimaš
kad na put krećeš;
tek to je tvoja pratnja,
poput senke što te u stopu prati.Zato treba da činiš ono što je ispravno
kao zalihu za sledeći život.
Svaki čin milosrđa
jeste potpora bićima
u svetu što ih iza smrti čeka.
Beleška
Može izgledati iznenađujuće da Buda, u ovom govoru, kao da govori u prilog obilnom uživanju u čulnim zadovoljstvima. Ali ako se povežu sa njegovim učenjem u AN V.41, onda njegove napomene ovde manje iznenađuju. Tako on ukazuje da je uživanje jedno od legitimnih nagrada za bogatstvo, iako pravo uživanje u bogatstvu tu ne završava. U ovom govoru, on govori o čoveku koji, zbog svoje prošle karme, nije bio u stanju čak ni u čulnim zadovoljstvima da uživa. Ovaj govor je dobra ilustracija za to da Budino krajnje odbacivanje čulnih zadovoljstava ne potiče od čoveka koji je osećao nesavladivu averziju ili je bio suviše krut da bi im se prepustio. Umesto toga, on je bio u stanju da u njima uživa, ali ih odbacuje zato što shvata da ta vrsta uživanja nije put ka istinskoj sreći.
Što se tiče zelenaša iz ovog govora, iako se njegova nesposobnost da uživa u svom bogatstvu može povezati sa njegovim stavovima u prošlosti, njegova nespremnost da stiče zasluge u ovom životu nema veze sa prošlom kammom. Ljudi su uvek slobodni da odaberu da praktikuju Dhammu u svakom trenutku. U ovom slučaju, on je odlučio da to ne čini. I tako je protraćio svoje bogatstvo.