Samyutta nikāya 12:11-20
Āhāra vagga
Hraniva
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
12:11 Āhāra sutta – Hraniva
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Jetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: “Monasi”.
“Da, gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako nastavi:
“Monasi, četiri su vrste hraniva za opstanak onih tela koja su već nastala, kao i za nastanak onih tela koja će tek nastati. Koje četiri? Čvrsta hrana, gruba ili fina; drugo, kontakt; treće, volja; četvrto, svest. To su četiri vrste hraniva za opstanak onih tela koja su već nastala, kao i za nastanak onih tela koja će tek nastati. [1]
Monasi, šta je izvor ta četiri hraniva, šta je njihovo poreklo, iz čega se ona rađaju i stvaraju? Ta četiri hraniva imaju žudnju kao svoj izvor, žudnju kao svoje poreklo; iz žudnje se ona rađaju i stvaraju. [2]
A šta je izvor te žudnje, šta je njeno poreklo, iz čega se ona rađa i stvara? Žudnja ima osećaj kao svoj izvor, osećaj kao svoje poreklo; iz osećaja se ona rađa i stvara.
A šta je izvor tog osećaja…? Osećaj ima kontakt kao svoj izvor… A šta je izvor tog kontakta…? Kontakt ima šest područja čula kao svoj izvor… A šta je izvor tih šest čula…? Šest čula imaju ime-i-lik kao svoj izvor… A šta je izvor tog imena-i-lika…? Ime-i-lik ima svest kao svoj izvor… A šta je izvor te svesti…? Svest ima izraze volje kao svoj izvor… A šta je izvor tim izrazima volje, šta je njihovo poreklo, iz čega se oni rađaju i stvaraju? Izrazi volje imaju neznanje kao svoj izvor, neznanje kao svoje poreklo; iz neznanja se oni rađaju i stvaraju.
Tako, monasi, sa neznanjem kao uslovom [nastaju] izrazi volje; sa izrazima volje kao uslovom , svest… To je poreklo čitavog tog mora patnje. Ali sa potpunim nestankom neznanja sledi i nestanak izraza volje; sa nestankom izraza volje nestanak svesti… Tako nestaje čitavo to more patnje.
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Ova hraniva su nužan preduslov (pacayyā), a preduslovi se nazivaju hranivima (āhāra) zato što hrane (ili donose, āharanti) sopstvene posledice. Iako postoje i drugi preduslovi, samo ova četiri se nazivaju hranivima zato to služe kao specijalni preduslovi produžavanja života bića. Čvrsta hrana (kabalinkāra āhāra) jeste specijalni preduslov za fizičko telo onih bića koja žive od čvrste hrane. Kod mentalnog tela, kontakt jeste specijalni preduslov postojanja oseta, volja svesti, a svest nastanka imena-i-lika. U Samyutta nikāyi se o hranivima dalje raspravlja u SN XII:12, SN XII:31, SN XII:63 i SN XII:64. U vezi sa opštim napomenama o četiri hraniva videti takođe i Visuddhimagga 341, 7-18. Nyanaponika Thera, The Four Nutriments of Life nudi takođe izbor iz relevantnih sutta sa komentarima. Ahāra je takođe korišćena u širem smislu “specijalnog uslova”, bez pominjanja četiri hraniva, u SN XLVI:51 i SN LV:31. [Natrag]
[2] Žudnja je ta koja nagoni bića na neprekidnu borbu da sebi pribave fizička i mentalna hraniva. kako u sadašnjem životu, tako i u budućim životima. [Natrag]
12:12 Moliyaphagguna sutta – Govor Moliyaphagguni
U Savatthiju.
“Monasi, četiri su vrste hraniva za opstanak onih tela koja su već nastala, kao i za nastanak onih tela koja će tek nastati. Koje etiri? Čvrsta hrana, gruba ili fina; drugo, kontakt; treće, volja; četvrto, svest. To su četiri vrste hraniva za opstanak onih tela koja su već nastala, kao i za nastanak onih tela koja će tek nastati.”
Kad to bi rečeno, poštovani Moliyaphagguna reče Blaženome: “Poštovani gospodine, ko konzumira hranivo svesti?” [1]
“To nije pravo pitanje”, odgovori Blaženi. ‘Ja ne kažem: taj i taj konzumira.’ [2] Ako bih rekao: ‘Taj i taj konzumira’, u tom slučaju bi ovo bilo pravo pitanje: ‘Poštovani gospodine, ko konzumira?’ Ali ja tako ne govorim. I pošto tako ne govorim, trebalo bi me pitati. ‘Poštovani gospodine, za šta je svest kao hranivo [uslov]?’ [3], to bi bilo pravo pitanje. A na to je pravi odgovor: ‘Svest kao hranivo je uslov za nastanak budućeg novog postojanja.’ [4] Kada ono što je nastalo postoji, tada i šest područja čula [nastaju]; [5] sa šest područja čula i kontakt’.”
“Poštovani gospodine, ko pravi kontakt?”
“To nije pravo pitanje”, odgovori Blaženi. ‘Ja ne kažem: taj i taj pravi kontakt.’ Ako bih rekao: ‘Taj i taj pravi kontakt’, u tom slučaju bi ovo bilo pravo pitanje: ‘Poštovani gospodine, ko pravi kontakt?’ Ali ja tako ne govorim. I pošto tako ne govorim, trebalo bi me pitati. ‘Poštovani gospodine, sa čime kao uslovom kontakt [nastaje]?’, to bi bilo pravo pitanje. A na to je pravi odgovor: ‘Sa šest područja čula kao uslovom kontakt [nastaje]; sa kontaktom kao uslovom osećaj’.”
“Poštovani gospodine, a ko oseća?”
“To nije pravo pitanje”, odgovori Blaženi. ‘Ja ne kažem: taj i taj oseća.’ Ako bih rekao: ‘Taj i taj oseća’, u tom slučaju bi ovo bilo pravo pitanje: ‘Poštovani gospodine, ko oseća?’ Ali ja tako ne govorim. I pošto tako ne govorim, trebalo bi me pitati. ‘Poštovani gospodine, sa čime kao uslovom osećaj [nastaje]?’, to bi bilo pravo pitanje. A na to je pravi odgovor: ‘Sa kontaktom kao uslovom osećaj [nastaje]; sa osećajem kao uslovom žudnja’.”
“Poštovani gospodine, a ko žudi?”
“To nije pravo pitanje”, odgovori Blaženi. ‘Ja ne kažem: taj i taj žudi.’ Ako bih rekao: ‘Taj i taj žudi, u tom slučaju bi ovo bilo pravo pitanje: ‘Poštovani gospodine, ko žudi?’ Ali ja tako ne govorim. I pošto tako ne govorim, trebalo bi me pitati. ‘Poštovani gospodine, sa čime kao uslovom žudnja [nastaje]?’, to bi bilo pravo pitanje. A na to je pravi odgovor: ‘Sa osećajem kao uslovom žudnja [nastaje]; sa žudnjom kao uslovom vezivanje, sa vezivanjem kao uslovom postojanje… [26] To je poreklo čitavog ovog okeana patnje.”
“Ali Phagguna, sa potpunim nestankom šest područja čula dolazi i nestanak kontakta; sa nestankom kontakta nestanak osećaja; sa nestankom osećaja nestanak žudnje; sa nestankom žudnje nestanak vezanosti; sa nestankom vezanosti nestanak postojanja; sa nestankom postojanja nestanak rođenja; sa nestankom rođenja nestaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”
Beleke (Bhikkhu Bodhi)
[1] Komentar objašnjava da mu je ime Moliya dato još pre zaređenja, jer je kosu vezivao u ogromnu punđu (moli), ali mu je ostalo i pošto je otišao u beskućnike. U MN 21 njega prekoreva Buda zato što se suviše zbližio sa monahinjama. A u SN 12.32 se pominje da je napustio monašku zajednicu i vratio se svetovnom životu. [Natrag]
[2] Phaggunino pitanje “Ko konzumira” u sebi sadrži i implicitan stav o sopstvu. On vidi nekoga — sopstvo — ko stoji iza svesti, u ulozi suštinskog subjekta. Buda zato mora odbaciti i samo pitanje kao nepravilno, jer je zasnovano na pogrešnoj pretpostavci. Komentar: “Ja ne kažem: taj i taj konzumira“: “Ja ne kžaem da neko — biće ili osoba (koci satto va puggalo va) — konzumira.” [Natrag]
[3] U valjanom pitanju Buda zamenjuje ličnu zamenicu ko, opterećenu supstancijalističkim konotacijama, bezličnim oblikom kissa, genitivom jednine korena ki-. [Natrag]
[4] Svest kao hranivo: preporođena svest (patisandhicitta). Nastanak budućeg novog postojanja (ayatim punabbhavabhinibbatti): ime-i-lik nastali zajedno sa tom svešću.
U AN III:66 i AN III:67 se kaže: “Kamma je polje, svest je seme, a žudnja je vlaga za svest… da bi se uspostavila u niskom (srednjem, višem) svetu; tako se stvara buduće novo postojanje (kammam khettam, viññanam biđam, tanha sineho… hinaya (mađđhimaya, paćitaya) dhatuya viññanam patitthitam evam ayatim punabbhavabhinibbatti hoti).” Ovo podrazumeva da tok svesti koji dolazi iz prethodne egzistencije ima ulogu svesti kao hraniva, tako što u trenutku začeća generiše inicijalnu preporođenu svest, a ova opet, sa svoje strane, stvara (ili “hrani”) za nju posledični ime-i-lik. [Natrag]
12:13 Samaṇabrāhmaṇa sutta – Askete i brahmani (1)
U Savatthiju. “Monasi, oni askete i bramani koji ne razumeju starost-i-smrt, njihov nastanak, njihov prestanak i put koji vodi do njihovog prestanka [1], koji ne razumeju rođenje… postojanje… vezivanje… žudnju… osećaj… kontakt… šest područja čula… ime-i-lik… svest… voljne obrasce (sankhārā), njihov nastanak, njihov prestanak i put koji vodi do njihovog prestanka: njih ja ne smatram asketama među asketama, niti bramanima među bramanima; ti poštovani ne uspevaju da upravo u ovom životu, razumevši sami za sebe neposrednim znanjem, stignu i borave na cilju asketskog života ili na cilju bramanskog života. [2]
Ali, monasi, oni askete i bramani koji razumeju starost-i-smrt, njihov nastanak, njihov prestanak i put koji vodi do njihovog prestanka, koji razumeju rođenje… postojanje… vezivanje… žudnju… osećaj… kontakt… šest područja čula… ime-i-lik… svest… voljne obrasce, njihov nastanak, njihov prestanak i put koji vodi do njihovog prestanka: njih ja smatram asketama među asketama, bramanima među bramanima; ti poštovani uspevaju da upravo u ovom životu, razumevši sami za sebe neposrednim znanjem, stignu i borave na cilju asketskog života ili na cilju bramanskog života.
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Oni ne razumeju starost-i-smrt uz pomoć istine o patnji; niti njen nastanak uz pomoć istine o nastanku, tj. da starost-i-smrt nastaju iz rođenja i žudnje; niti njen prestanak uz pomoć istine o prestanku; niti put do njenog prestanta uz pomoć istine o putu koji vodi do prestanka. U skladu sa ovim i naredne tekstove treba razumeti u svetlu četiri plemenite istine.
Neznanje nije pomenuto u ovom nizu, pošto je implictno sadržano u pominjanju izvora nastanka izraza volje.[Natrag]
[2] Samannattham va brahmannattham va. Komentar: Ovde plemeniti put jeste asketizam i bramanstvo, a u oba slučaja cilj treba razumeti kao plemeniti plod. Videti SN XLV:35, SN XLV:36, SN XLV:37 i SN XLV:38. [Natrag]
12:14 Dutiya samaṇabrāhmaṇa sutta – Askete i brahmani (2)
U Savatthiju.
“Monasi, što se tiče asketa i bramana koji ne razumeju te stvari, nastanak tih stvari, prestanak tih stvari i put koji vodi do prestanka tih stvari: šta su te stvari koji oni ne razumeju, čiji nastanak oni ne razumeju, čiji prestanak oni ne razumeju i čiji put koji vodi do njihovog prestanka ne razumeju?
Oni ne razumeju starost-i-smrt, njen nastanak, njen prestanak i put koji vodi do njenog prestanka. Oni ne razumeju rođenje… postojanje… vezivanje… žudnju… osećaj… kontakt… šest područja čula… ime-i-lik… svest… izraze volje, njihov nastanak, njihov prestanak i put koji vodi do njihovog prestanka. To su stvari koje oni ne razumeju, ćiji nastanak ne razumeju, čiji prestanak ne razumeju i čiji put koji vodi do prestanka tih stvari ne razumeju.
Njih ja ne smatram asketama među asketama, niti bramanima među bramanima; ti poštovani ne uspevaju da upravo u ovom životu, razumevši sami za sebe neposrednim znanjem, stignu i borave na cilju asketskog života ili na cilju bramanskog života.
Ali, monasi, oni askete i bramani koji razumeju starost-i-smrt, njen nastanak, njen prestanak i put koji vodi do njenog prestanka, koji razumeju rođenje… postojanje… vezivanje… žudnju… osećaj… kontakt… šest područja čula… ime-i-lik… svest… izraze volje, njihov nastanak, njihov prestanak i put koji vodi do njihovog prestanka: njih ja smatram asketama među asketama, bramanima među bramanima; ti poštovani uspevaju da upravo u ovom životu, razumevši sami za sebe neposrednim znanjem, stignu i borave na cilju asketskog života ili na cilju bramanskog života.
Ali, monasi, što se tiče asketa i bramana koji razumeju te stvari, nastanak tih stvari, prestanak tih stvari i put koji vodi do prestanka tih stvari: šta su te stvari koji oni razumeju, čiji nastanak oni razumeju, čiji prestanak oni razumeju i čiji put koji vodi do njihovog prestanka razumeju?
Oni razumeju starost-i-smrt, njen nastanak, njen prestanak i put koji vodi do njenog prestanka. Oni razumeju rođenje… postojanje… vezivanje… žudnju… osećaj… kontakt… šest područja čula… ime-i-lik… svest… izraze volje, njihov nastanak, njihov prestanak i put koji vodi do njihovog prestanka. To su stvari koje oni razumeju, ćiji nastanak razumeju, čiji prestanak razumeju i čiji put koji vodi do prestanka tih stvari razumeju.
Njih ja smatram asketama među asketama, bramanima među bramanima; ti poštovani uspevaju da upravo u ovom životu, razumevši sami za sebe neposrednim znanjem, stignu i borave na cilju asketskog života ili na cilju bramanskog života.
12:15 Kaććānagotta sutta – Kaććānagotta (O ispravnom razumevanju)
Kraj Sāvatthija. Onda poštovani Kaććānagotta otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane, pa mu reče: “Poštovani gospodine, rečeno je: ‘Ispravno razumevanje, ispravno razumevanje’. Na koji način, gospodine, postoji ispravno razumevanje?”
“Ovaj svet, Kaććāna, najvećim delom počiva na dualnosti — na pojmu postojanja i na pojmu nepostojanja. [1] Ali za onoga ko uz pomoć ispravne mudrosti vidi poreklo ovoga sveta onako kakvo ono jeste, ne postoji pojam nepostojanja u odnosu na ovaj svet. I za onoga ko uz pomoć ispravne mudrosti vidi prestanak ovoga sveta onako kakav on jeste, ne postoji pojam postojanja u odnosu na ovaj svet. [2]
Ovaj svet, Kaććāna, za većinu ljudi sapet je okovima angažovanja, vezivanja i sleđenja. Ali onaj ko ima ispravno razumevanje se ne angažuje, niti vezuje kroz to angažovanje i vezivanje, fiksacije svesti, sleđenje ili skrivene sklonosti; niti on razmišlja o “svom sopstvu”. U njemu nema neizvesnosti, niti sumnje da kada nešto nastaje, to samo patnja nastaje i da kada nešto nestaje, to samo patnja nestaje. Njegovo znanje o tome ne zavisi od drugih. Na taj način, Kaććāna, postoji ispravno razumevanje. [3]
‘Sve postoji!’: to je jedna krajnost. ‘Sve ne postoji’: to je druga krajnost. Izbegavajući ta dva ekstrema, Tathāgata podučava Dhammu sledeći srednji put: ‘Na osnovu neznanja kao neophodnog uslova nastaju mentalni obrasci. Na osnovu mentalnih obrazaca kao neophodnog uslova nastaje svest. Na osnovu svesti kao neophodnog uslova nastaju ime i oblik. Na osnovu (razlikovanja) imena i oblika kao neophodnog uslova nastaje šest područja čula. Na osnovu šest područja čula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Na osnovu kontakta kao neophodnog uslova nastaje osećaj. Na osnovu osećaja kao neophodnog uslova nastaje žudnja. Na osnovu žudnje kao neophodnog uslova nastaje vezivanje. Na osnovu vezivanja kao neophodnog uslova nastaje bivanje. Na osnovu bivanja kao neophodnog uslova nastaje rođenje. Na osnovu rođenja kao neophodnog uslova nastaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj.
Tako nestaje čitav ovaj okean patnje. Ali sa potpunim iščezavanjem i nestankom upravo tog neznanja nestaju i mentalni obrasci. Sa nestankom mentalnih obrazaca dolazi nestanak svesti. Sa nestankom svesti dolazi nestanak imena i oblika. Sa nestankom imena i oblika dolazi nestanak šest područja čula. Sa nestankom šest područja čula dolazi nestanak kontakta. Sa nestankom kontakta dolazi nestanak osećaja. Sa nestankom osećaja dolazi nestanak žudnje. Sa nestankom žudnje dolazi nestanak vezivanja. Sa nestankom vezivanja dolazi nestanak bivanja. Sa nestankom bivanja dolazi nestanak rođenja. Sa nestankom rođenja dolazi nestanak starosti i smrti, tuge, naricanja, patnje, jada i očaja. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Dvayanissito khvayam, kaććāna, loko yebhuyyena atthitan ć’ eva natthitan ća. Komentar: “Najvećim delom” (yebhuyyena) znači: za veliku većinu ljudi, sa izuzetkom oplemenjenih bića (ariyapuggala). Pojam postojanja (atthita) jeste eternalizam (sassata); pojam nepostojanja (natthita) jeste anihilacionizam (uććheda). Pojam postojanja jeste eternalizam, zato to podrazumeva da čitav svet (ličnog iskustva) postoji zauvek. Pojam nepostojanja jeste anihilacionizam, zato što podrazumeva da čitav svet ne postoji (zauvek), već se prekida. Na osnovu ovoga ne treba tvrditi da Buda odbacuje sve ontološke pojmove kao pogrešne same po sebi. Budine reči u recimo SN XXII.94 pokazuju da on nije oklevao da iznosi tvrdnje i sa jasnim ontološkim pečatom kada je to bilo potrebno. No, u ovom odlomku atthita i natthita su apstraktne imenice formirane od glagola atthi i natthi. I metafizičke pretpostavke implicitne u ovakvim apstrakcijama su pogršene, a ne pripisivanje postojanja ili nepostojanja samo po sebi. O pobijanju ova dva ekstrema videti i SN XII:48, a o Budinom učenju o nastanku i nestanku ovog sveta videti SN XII:44.
Nažalost i atthita i bhava se često prevode sa “egzistencija”, što skriva činjenicu da su u paliju ove dve reči izvedene iz različitih korena. Dok atthita označava egzsitenciju u apstraktnom smislu, bhava je konkretna individualna egzistencija u jednoj od tri vrste svetova. Da bi se zadržala ova distinkcija bhava se može prevoditi i kao “život”. [Natrag]
[2] U njemu ne postoji takvo shvatanje zahvaljujući ispravnom razumevanju, koje vidi da svet nastaje u zavisnosti od tako raznorodnih uslova kao što su kamma, neznanje, žudnja itd. [Natrag]
[3] Komentar za SN objašnjava dukkhu ovde kao “pukih pet sastojaka podložnih prijanjanju” (pañćupādānakkhandhamattam eva). Tako ono što plemeniti učenik vidi jeste, kada promišlja o svojoj ličnoj egzistenciji, nije sopstvo ili suštinski postojeća osoba, već puki skup uslovljenih fenomena koji nastaju i nestaju kroz uslovljavajuće procese usmeravane uslovljenim nastankom. S ovim u vezi videti stihove monahinje Vađire u SN 5:10. Zahvaljujući tome – napuštanju ideje bića (satta-saññā) – postoji ispravno viđenje. [Natrag]
12:16 Dhammakathika sutta – Onaj ko objavljuje Dhammu
U Savatthiju.
Tada jedan monah otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče: “Poštovani gospodine, kaže se ‘Onaj koji objavljuje Dhammu, onaj koji objavljuje Dhammu’. Na koji način, poštovani gospodine, neko postaje onaj koji objavljuje Dhammu?”
“Monaše, ako neko podučava Dhammu radi podsticanja gađenja prema starosti-i-smrti, radi njezinog iščezavanja i prestanka, takav je pogodan da se nazove monahom koji objavljuje Dhammu. Ako neko vežba radi podsticanja gađenja prema starosti-i-smrti, radi njezinog iščezavanja i prestanka, takav je pogodan da se nazove monahom koji vežba u skladu sa Dhammom. Ako je, zahvaljujući gađenju prema starosti-i-smrti, zahvaljujući njezinom iščezavanju i prestanku, neko oslobođen putem nevezivanja, taj je pogodan da se nazove monahom koji je dostigao nibbanu upravo u ovom životu.
Monaše, ako neko podučava Dhammu radi podsticanja gađenja prema rođenju… radi podsticanja gađenja prema neznanju, radi njegovog iščezavanja i prestanka, takav je pogodan da se nazove monahom koji objavljuje Dhammu. Ako neko vežba radi podsticanja gađenja prema neznanju, radi njegovog iščezavanja i prestanka, takav je pogodan da se nazove monahom koji vežba u skladu sa Dhammom. Ako je, zahvaljujući gađenju prema neznanju, zahvaljujući njegovom iščezavanju i prestanku, neko oslobođen putem nevezivanja, taj je pogodan da se nazove monahom koji je dostigao nibbanu upravo u ovom životu.
12:17 Aćela Kassapa sutta – Goli isposnik Kassapa [Veljačić]
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u gradu Rāđagahi, u Bambusovu Gaju, na mjestu gde se hrane vjeverice.
Jednog se jutra Blaženi rano obuče, uzme ogrtač i prosjačku zdjelu, pa otiđe u Rāđagahu da prosi hranu. A goli isposnik Kassapa opazi izdaleka da Blaženi dolazi, pa se uputi prema njemu, pozdravi se s njim prijateljski te ga nakon uobičajenih učtivih riječi, stojeći pored njega, oslovi ovako:
“Želio bih da gospodina Gotamu nešto upitam ako gospodin Gotamo pristaje da odgovori na moje pitanje.”
“Nije sada vrijeme za pitanja, Kassapo, jer smo već unišli u naselje.”
Goli isposnik Kassapo ponovi svoju molbu i po drugi i po treći puta, a Blaženi isto tako ponovi svoj odgovor. Napokon goli isposnik Kassapo reče:
“Ne želim da gospodina Gotamu mnogo ispitujem.”
“Onda, Kassapo, pitaj šta želiš.”
“Je li, gospodine Gotamo, svako sam krivac za svoju nesreću?”
“To, Kassapo, nije tačno”, odgovori Blaženi.
“Je li onda neko drugi kriv za tu nesreću?”
“Ni to nije tačno.”
“A jesmo li možda za svoju nesreću krivi i mi sami i neko drugi?”
“Ni to nije tačno.”
“Ili možda nismo krivi ni mi niti iko drugi, nego nesreća dolazi slučajno?”
“Ni to nije tačno.”
“Znači li to, gospodine Gotamo, da nesreće (uopće) nema?”
“To, Kassapo, ne znači da nesreće nema. Nesreće ima.”
“Prema tome izgleda da gospodin Gotamo ne može ni da uvidi ni da razumije nesreću.”
“Nije tačno, Kassapo, da ja nesreću ne mogu da uvidim ni da je razumijem. Ja, Kassapo, nesreću i uviđam i razumijem.
“Onda, gospodine, neka mi Blaženi kaže šta je nesreća, neka mi rastumači šta je nesreća.”
“Ko izvrši djelo, taj snosi i posljedice” ili učenje koje si ti najprije spomenuo da je svako sam kriv za svoju nesreću — to je učenje koje zastupa teorija o vječnosti.[2] — “Onaj ko izvrši djelo i onaj koji snosi posljedice su dva različita bića” ili učenje koje je izraz čuvstvene sklonosti da je za našu nesreću kriv neko drugi — to je učenje koje zastupa teorija o razorivosti.[3] — Da ne zapadneš ni u jednu ni u drugu krajnost, Kassapo, uputit ću te na ispravan prolaz po sredini koji sam i sam slijedio:
1. Neznanjem su uslovljeni izrazi volje.
2. Izrazima volje je uslovljena svijest.
3. Sviješću je uslovljeno ime-i-lik.[4]
4. Imenom-i-likom je uslovljeno šest područja osjetnosti.[5]
5. Područjima osjetnosti je uslovljen doticaj.
6. Doticajem su uslovljeni osjećaji.
7. Osjećajima je uslovljena žeđa za životom.
8. Žeđom za životom je uslovljeno prijanjanje uz život.
9. Prijanjanjem je uslovljeno postojanje.
10. Postojanjem je uslovljeno rađanje.
11. Rađanjem su uslovljeni
12. starost, smrt, jad, nevolja, patnja, žalost i očaj.
Tako nastaje čitavo to gomilište patnje.
Iz potpune odvraćenosti i dokončanja neznanja slijedi dokončanje izraza volje (i cijelog tog lanca od dvanaest karika[6]). Tako se dokončava čitavo to gomilište patnje.”
Kad je Blaženi završio govor, goli isposnik Kassapo ga oslovi ovako:
“Izvrsno, gospodine! Kao da je neko ispravio ono što je bili iskrivljeno ili razotkrio skriveno ili pokazao put onome ko je zalutao, ili unio svjetlost u tamu tako da onaj ko ima oči ugleda oblike — upravo tako je Blaženi sad pokazao istinu s različitih strana. I ja se, gospodine, utječem u Blaženoga, u njegovo učenje i u njegovu prosjačku zajednicu. Molim, gospodine, da mi Blaženi odobri odlazak u beskućnike i udijeli potpuno zaređenje.”
“Ko je, Kassapo, ranije slijedio neko drugo učenje, a sada želi da postane beskućnik i potpuno zaređeni sljedbenik ovoga reda i učenja, taj treba da proboravi četiri mjeseca kao iskušenik, pa da ga zatim isposnici iz iskrene pobude i želje prime kao beskućnika i da ga potpuno zarede u isposnički život.”
“Ako, gospodine, onaj koji je ranije slijedio drugo učenje… treba da proboravi četiri mjeseca kao iskušenik…, ja ću proboraviti četiri godine kao iskušenik, pa da me zatim isposnici iz iskrene želje i pobude prime kao beskućnika i da me potpuno zarede u isposnički život.”
Tako je Blaženi odobrio golom isposniku Kassapi odlazak u beskućnike i potpuno zaređenje.
Nedugo po zaređenju redovnik je Kassapo, živeći osamljen, otuđen, pažljiv, revan i odlučan, već u ovom životu sam neposredno spoznao i uvidjeo, dosegao i zadržao onu krajnju svrhu svetačkog života dosljedno kojoj potomci plemenita roda napuštaju dom i postaju beskućnici. Spoznao je da je dokončano rađanje, da je iživljen svetački život, da je izvšeno što je trebalo izvršiti i da poslije ovakvoga života nema daljeg opstanka. Tako je i redovnik Kassapo postao jedan od usavršenih.
Beleške
[1] Opisi golih isposnika (aćelo) u Buddhinim govorima obično odgovaraju nizom specifičnih obilježja u njihovom asketskom načinu života đainskim isposnicima i pravilima kojih se đainski isposnici (digambara) još i danas pridržavaju. Od skupine takvih isposnika odvojio se i Gotamo neposredno pred svoje duhovno probuđenje. Goli isposnici izvan đainskih redova mogu, međutim, da se ponekad susretnu još i danas u Indiji. [Natrag]
[2] Sassata-vado ili eternalizam, u smislu vjere u atman kao supstanciju. Ta vjera obilježje je advaita-vedante i direktno je suprotstavljena buddhizmu. [Natrag]
[3] Uććheda-vado je izrazito i isključivo materijalistička teorija atomizma. Oduvijek je postojala bojazan kod buddhista da se ova teorija, zbog toga što je suprotna vedantinskom eternalizmu, ne identifikuje pogrešno i zlonamerno sa Buddhinim učenjem. U kolonijalnom razdoblju, engleski tendenciozni prijevod riječi uććhedo sa “annihilation” pogodovao je identificiranju uććheda-vade sa “nihilizmom”, koji je s budističkog stanovišta moguć jedino uz pretpostavku spoznajnoteorijskog idealizma. Te je pretpostavke dosljedno razvila buddhistička filozofija od ranih vremena pod nazivom šunya (pali sunna)-vado, ili teorija “nuliteta”, kao svoju osnovnu tezu. Na području pali buddhizma, gdje do dublje filosofske razrade Buddhina učenja uopće nije došlo, englesko poistovećenje pojma anihilacije s pojmom nihilacije ili ništovanja, ili vrednosnog ekvivalenta pojma uništenja s pojmom poništenja (kao što se poništava poštanska marka ili rješenje nižih vlasti), iz shvatljivih razloga je lako dovelo do egzegetsko-dogmatske pomutnje i do svođenja na zajednički nazivnik uććheda-vado, niza pojmovno i lingvistički potpuno raznorodnih termina od temeljne i autentične važnosti za Buddhino prvobitno učenje. Drugim riječima, izazvano je brkanje pojmova materijalizam i nihilizam. [Natrag]
[4] Ime-i-lik, nama-rupam, je buddhističkoj filosofiji svojstven nominalistički izraz, čija je realistička analogija u evropskoj filosofiji “tijelo i duša” ili psihički i fizički faktor. Izraz rupam prvenstveno obilježava zorni predmet osjetila vida. [Natrag]
[5] Šesto osjetilo je kod Buddhe osjetilo intelektualnog razumijevanja (ne umovanja!), bolje rečeno, mentalno osjetilo (mano-indiyam), kojemu Buddho ne priznaje nad-osjetilni status iznad funkcije koordiniranja osjetilnih doživljaja. Aristotel raspravlja o problemu šestog osjetilau istom smislu i priklanja se rješenju suprotnom Buddhinom. [Natrag]
[6] Patićća-samuppado. [Natrag]
12:18 Timbaruka sutta – Asketa Timbaruka
U Sāvatthiju.
Tada asketa Timbaruka otide do Blaženog i razmeni sa njim pozdrave. Kada su se pozdravili i srdačno porazgovarali, sede on sa strane i ovako reče: “Da li, učitelju Gotamo, mi sami stvaramo zadovoljstvo i bol?” [1]
“Nije tako, Timbaruka”, reče Blaženi.
“Onda, učitelju Gotamo, da li zadovoljstvo i bol stvara neko drugi?”
“Nije tako, Timbaruka”, reče Blaženi.
“Pa kako je, učitelju Gotamo; da li zadovoljstvo i bol stvaramo i mi i drugi?”
“Nije tako, Timbaruka”, reče Blaženi.
“Onda, učitelju Gotamo, da li zadovolstvo i bola nastaju slučajno, a nismo ih stvorili ni mi ni drugi?”
“Nije tako, Timbaruka”, reče Blaženi.
“Pa kako je, učitelju Gotamo: da li to znači da zadovoljstvo i bol ne postoje?”
“Nije tačno da zadovoljstvo i bol ne postoje, Timbaruka; zadovoljstvi i bol postoje.”
“Da li onda učitelj Gotama ne zna i ne vidi bol?”
“Nije tačno da ja ne znam i ne vidim zadovoljstvo i bol, Timbaruka. Ja znam zadovoljstvo i bol, ja vidim zadovoljstvo i bol.”
“Bilo da sam te upitao: ‘Da li, učitelju Gotamo, mi sami stvaramo zadovoljstvo i bol?’ ili ‘Da li ih stvara neko drugi?’ ili ‘Da li ih stvaramo i mi i drugi’ ili ‘Da li ih ne stvaramo ni mi ni drugi?’, u svakom od ovih slučajeva ti kažeš: ‘Nije tako, Timbaruka’. Kada sam te upitao: ‘Pa kako je, učitelju Gotamo: da li to znači da zadovoljstvo i bol ne postoje?’ ti kažeš: ‘Nije tačno da zadovoljstvo i bol ne postoje, Timbaruka; zadovoljstvi i bol postoje’. Kada sam te upitao: ‘Da li onda učitelj Gotama ne zna i ne vidi bol?’, ti kažeš: ‘Nije tačno da ja ne znam i ne vidim zadovoljstvo i bol, Timbaruka. Ja znam zadovoljstvo i bol, ja vidim zadovoljstvo i bol’. Poštovani gospodine, neka mi Blaženi objasni zadovoljstvo i bol. Neka me Blaženi poduči o zadovoljstvu i bolu.”
“Timbaruka, [ako neko misli]: ‘Osećaj i onaj koji ga oseća su jedno isto’, [tada taj tvrdi] o onome što postoji od početka: ‘Zadovoljstvo i bol sam ja stvorio’. Ja to ne tvrdim. [2] Ali, Timbaruka, [ako neko misli]: ‘Osećaj je jedno, a onaj ko ga oseća je drugo’, [tada taj tvrdi] u vezi sa onim koga je zadesio taj osećaj: ‘Zadovoljstvo i bol je stvorio drugi’. Ja ni to ne tvrdim. [3] Ne priklanjajući se nijednom od ovih ekstrema, Tathāgata podučava Dhammu u sredini: ‘Sa neznanjem kao uslovom, izrazi volje [nastaju]; sa izrazima volje kao uslovom, svest… Tako nestaje čitav ovaj okean patnje. Ali sa potpunim nestankom neznanja sledi i nestanak izraza volje; sa nestankom izraza volje nestanak svesti… Tako nestaje čitav ovaj okean patnje’.”
Kada ovo bi rečeno, goli asketa Timbaruka reče Blaženome: “Odlično, učitelju Gotamo!… Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
[1] U ovoj sutti se razgovara o zadovoljstvu i bolu kao osećaju (vedanāsukhadukkha)? Isto se tako može reći da je reč i o zadovoljstvu i bolu koji nastaju kao plod (vipākasukhadukkha) [Natrag]
[2] Komentar: Ako u početku mislimo: “Osećaj i onaj ko ga oseća su isto”, onda za tim dolazi uverenje: “Zadovoljstvo i bol sam ja stvorio”. Jer u tom slučaju osećaj je stvoren samim osećajem i tvrdeći tako priznajemo da je osećaj već postojao u prošlosti. Tada zastupamo eternalizam, vezujemo se za eternalizam. [Natrag]
[3] Ako u početku mislimo: ‘Osećaj je jedno, a onaj ko ga oseća je drugo’, onda za tim dolazi uverenje: “Zadovoljstvo i bol je stvorio drugi”, koje zastupa taj kojeg je zadesio taj osećaj i to je u vezi sa anihilacionističkim stavom: “Osećaj počinioca (kārakavedanā) je u prošlistio bio poništen i neko ‘drugi’ doživljava (rezultat) njegovih dela.” Tvrdeći tako, osoba zastupa i vezuje se za anihilacionistrički stav da je počinilac počinjen i da se preporađa neko drugi. [Natrag]
12:19 Bālapaṇḍita sutta – Budala i mudrac
Boraveći u Sāvatthiju… “Kada je budala ometen neznanjem i sputan željom, na osnovu toga nastaje ovo telo. Postoji to telo i spoljašnje ime-i-lik. Zatim, oslanjajući se na tu dvojnost, nastaje kontakt šest čula. Pogođen time, bilo kojim od tih šest, budala postaje osetljiv na zadovoljstvo i bol.
Kada je mudrac ometen neznanjem i sputan željom, na osnovu toga nastaje ovo telo. Postoji to telo i spoljašnje ime-i-lik. Zatim, oslanjajući se na tu dvojnost, nastaje kontakt šest čula. Pogođen time, bilo kojim od tih šest, budala postaje osetljiv na zadovoljstvo i bol.
Pa u čemu je razlika, kakva osobina deli mudraca i budalu?”
“Za nas, gospodine, ovo učenje ima Blaženog kao svoj koren, svog vodiča i svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi lično izložio značenje svoje tvrdnje. Saslušavši ga od Blaženog monasi će ga zapamtiti.”
“U tom slučaju, monasi, slušajte i obratite pažnju. Govoriću vam.”
“Kako vi kažete, gospodine”, odgovoriše monasi.
A Blaženi reče: “Neznanje kojim je budala ometena, želja kojom je sputana i čiji je telo rezultat: to neznanje budala nije napustila, ta želja nije uništena. Zašto? Budala nije praktikovala svetački život za potpuno iskorenjivanje patnje. Otuda, posle raspada tela, posle smrti, ona juri u [novo] telo. Jureći za telom, ona nije do kraja oslobođena rađanja, starenja, smrti, žalosti, naricanja, bola, nespokojstva i očaja. Kažem vam, ona nije sasvim oslobođena strepnje i patnje.
Neznanje kojim je budala ometena, želja kojom je sputana i čiji je telo rezultat: to neznanje mudrac je napustio, ta želja je uništena. Zašto? Mudrac je praktikovao svetački život za potpuno iskorenjivanje patnje. Otuda, posle raspada tela, posle smrti, on ne juri u [novo] telo. Ne jureći za telom, on je do kraja oslobođena rađanja, starenja, smrti, žalosti, naricanja, bola, nespokojstva i očaja. Kažem vam, ona je sasvim oslobođena strepnje i patnje.
12:20 Paććaya sutta – Nužni preduslovi
U Savatthiju.
“Monasi, podučiću vas uslovljenom nastanku (pattićća samuppada) i onom što na taj način nastaje. Dobro slušajte i zapamtite šta ću vam reći.”
“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
“A šta je to, monasi, uslovljeni nastanak? ‘Sa rođenjem kao uslovom, starost i smrt nastaju’; Bez obzira da li se u svetu pojavljuju Tathagate ili se ne pojavljuju, taj elemenat još uvek postoji, to je stabilnost Dhamme, nepromenljivi tok Dhamme, specifična uslovljenost. [1] Tathagata se budi za tu činjenicu i prevladava je. Kad je to učinio, on je objašnjava, podučava, objavljuje, učvršćuje, otkriva, analizira, razrađuje. I kaže: ‘Vidite li, monasi! Sa rođenjem kao uslovom, starost i smrt nastaju.’
‘Sa nastankom kao uslovom, rođenje… Sa vezivanjem kao uslovom, nastanak… Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje… Sa osećajem kao uslovom, žudnja… Sa kontaktom kao uslovom, osećaj… Sa šest područja čula kao uslovom, kontakt… Sa imenom-i-likom kao uslovom, šest područja čula… Sa svešću kao uslovom, ime-i-lik… Sa mentalnim obrascima kao uslovom, svest… Sa neznanjem kao uslovom, mentalni obrasci’. Bez obzira da li se u svetu pojavljuju Tathagate ili se ne pojavljuju, taj poredak postoji, ta stabilnost pojava, pravilni obrazac pojava ili specifična uslovljenost. A Tathagata je otkriva i razume. Pošto ju je otkrio i razumeo, on na nju ukazuje, objašnjava je, izlaže, učvršćuje, tumači i razrađuje. I onda kaže: ‘Vidi, monasi! Sa neznanjem kao uslovom, mentalni obrasci nastaju.’
I tako, monasi, ono što je ovdje istinito, neizmenjivo, a ne drugačije, ta posebna uzročnost: to se zove uslovljenim nastankom.
A šta je to, monasi, što na takav način nastaje? Starost–i–smrt su nepostojani, uslovljeni, uzročno nastali, podložni propadanju, gubljenju, laganom odumiranju, nestanku. Rođenje je nepostojano… nastanak je nepostojan… vezivanje je nepostojano… žudnja je nepostojana… osećaj je nepostojan… kontakt je nepostojan… šest područja čula je nepostojano… ime-i-lik su nepostojani… svest je nepostojana… mentalni obrasci su nepostojani… neznanje je nepostojano, uslovljeno, uzročno nastalo, podložno propadanju, gubljenju, laganom odumiranju, nestanku. To se, monasi, uslovljeni nastanak.
Kada je, monasi, plemeniti učenik jasno video, sa pravom mudrošću, onako kako jeste, taj uslovljeni nastanak i to što na takav način nastaje, nemoguće je da će se vraćati u prošlost, razmišljajući: ‘Jesam li ja živeo u prošlosti? Ili nisam živeo u prošlosti? Šta sam ja bio u prošlom životu? Kakav sam bio u prošlom životu? Ako sam bio takav, gde sam živeo?’ Ili da će ići u budućnost, razmišljajući: ‘Hoću li živeti i u budućnosti? Ili neću imati budući život? Šta ću biti u budućem životu? Kakav ću biti u budućem životu? Ako ću biti takav, gde ću živeti?” Ili da će biti zbunjen u pogledu neposredne sadašnjosti: “Da li ja postojim? Ili ne postojim? Šta sam ja? Kakav sam ja? Otkud je ovo biće nastalo? Kuda ide?’
A što je razlog da je to nemoguće? To, monasi, što je plemeniti učenik jasno video, sa pravom mudrošću, onako kako jeste, taj uslovljeni nastanak i to što na takav način nastaje.
Beleška
[1] “Thitāva sā dhātu dhammatthitatā dhammaniyāmatā idappaććayatā“. Komentar za SN: Taj element (sā dhātu), prava priroda ovih uslova (paććayasabhāva), još uvek postoji; nikada se ne događa d arođenje nije uslov za starost i smrt. I sa dva sledeća termina se sugeriše samo uslov. Jer uslovljeno nastali fenomeni postoje zbog uslova (paććayena hi paććayauppannā dhammā titthanti); zbog toga je sam uslov nazvan “stabilnost Dhamme” (dhammatthitatā). Taj uslov fiksira (ili određuje) fenomen koji od njega zavisi (paććayo dhamme niyameti); zbog toga je nazvan “nepromenljivi tok Dhamme” (dhammaniyāmatā). “Specifična uslovljenost” (idappaććayatā) jeste skup specifičnih uslova za starost i smrt itd. [Natrag]