Mađđhima nikāya
Govori srednje dužine

---

Mađđhima nikāya ili Govori srednje dužine jeste druga od pet nikāya ili zbirki u okviru Sutta pitake, druge “košare” Tipitake. Ova nikāya se sastoji od 152 Budina govora, koji zajedno čine sveobuhvatan pregled svih vidova njegovog učenja.

Sutte su prevedene sa engleskog, iz knjige Bhikkhu Bodhija “The Middle Legth Discourses of the Buddha”, Wisdom Publications, 3rd edition, 2005.

---

I Mūlapaṇṇāsa-pāḷi

1. Mūlapariyāya-vagga

• Mūlapariyāya sutta (MN 1) — O osnovnom uzroku stvari  Buda analizira kognitivne procese kod četiri vrste ljudi — običnog, neukog čoveka; učenika u višem vežbanju; arahanta i Tathāgate. Ovo je jedna od najdubljih i najtežih sutta u čitavom Pali kanonu i otuda se savetuje njeno pomno i višekratno čitanje
• Sabbāsava sutta (MN 2) — Svi otrovi  Buda podučava sedam metoda eliminisanja duboko ukorenjenih otrova u umu (strast, žudnja za postojanjem, kruti stavovi i neznanje) koji sprečavanju probuđenje.
• Dhammadāyāda sutta (MN 3) — Naslednici Dhamme  Buda podstiče monahe da budu naslednici Dhamme, a ne materijalnih dobara. Zatim poštovani Sāriputta nastavlja o istoj temi, objašnjavajući način na koji bi učenici trebalo da vežbaju da bi zaista postali naslednici Dhamme.
• Bhayabherava sutta (MN 4) — Govor o strahu i strepnji  Buda objašnjava bramanu šta je potrebno da bi monah bio u stanju da živi sam u šumi. Zatim opisuje kako je on pokušavao da pobedi strah dok je išao putem ka prosvetljenju.
• Anangana sutta (MN 5) — Bez mrlja Poštovani Sāriputta govori monasima da monah sebe prlja jedino kad padne pod vlast pogrešnih želja.
• Ākankheyya sutta (MN 6) — Ako bi monah poželeo  Buda govor započinje naglašavanjem značaja morala kao temelja monaškog treninga, a zatim nastavlja nabrajajući koje se sve koristi mogu očekivati ako se to vežbanje dovede do kraja.
• Vatthūpama sutta (MN 7) — Poređenje sa tkaninom  Uz pomoć jednostavnog poređenja Buda ilustruje razliku između uprljanog uma i čistog uma.
• Sallekha sutta (MN 8) — Govor o brisanju  Buda odbacuje gledište da puko dostizanje meditativnih zadubljenja znači brisanje nečistoća iz uma i srca i objašnjava kako se to brisanje može na pravi način praktikovati u okviru njegovog učenja.
• Sammāditthi sutta (MN 9) — Govor o ispravnom razumevanju  Dug i važan govor poštovanog Sāriputte, sa posebnim delovima o korisnom i štetnom, četiri plemenite istine, dvanaest delova uslovljenog nastanka i mentalnim nečistoćama.
• Satipatthāna sutta (MN 10) — Govor o temeljima sabranosti  Ovo je jedna od najpotpunijih i najvažnijih sutta među onima koje se tiču meditacije, sa posebnim naglaskom na razvijanje uvida. Buda počinje objavljujući da su četiri temelja sabranosti direktan put ka ostvarivanju nibbāne, da bi potom dao detaljne instrukcije o svakom od ta četiri temelja: kontemplaciji tela, osećaja, um i objekata uma. [Tekst ove sutte je identičan sa Mahā-satipatthāna suttom (DN 22), izuzev što se u verziji iz Digha nikāye detaljnije izlažu četiri plemenite istine.]

2. Sihanāda-vagga

• Ćūḷa-sīhanāda sutta (MN 11) — Kratki govor o lavljem riku  Buda objavljuje da se samo praktikovanjem u skladu sa Dhammom probuđenje može postići. Njegovo učenje se razlikuje od drugih religija i filozofija time što jedino dosledno pobija svako učenje o sopstvu.
• Mahā-sīhanāda sutta (MN 12) — Dugi govor o lavljem riku  Buda nabraja deset moći Tathāgate, njegove četiri vrste neustrašivosti i druge superiorne kvalitete koji mu daju pravo da “lavljim rikom” svima objavi svoje oslobođenje.
• Mahā-dukkhakkhandha sutta (MN 13) — Dugi govor o okeanu patnje  Ovde Buda opisuje zamke jurnjave za zadovoljstvima čula: Takav životni smer sigurno nam, pre ili kasnije, donosi bol i nesreću.
• Ćūḷa-dukkhakkhandha sutta (MN 14) — Kratki govor o patnji Varijanta prethodnog govora, koja se završava diskusijom sa đainima o prirodi zadovoljstva i bola.
• Anumāna sutta (MN 15) — Zaključivanje  Poštovani Mahā-Mogallana nabraja osobine na koje bi monah trebalo da obrati pažnju i pokuša da ih ispravi.
• Ćetokhila sutta (MN 16) — Požari u srcu  Buda objašnjava monasima pet “požara u srcu” i pet “okova u srcu”.
• Vanapattha sutta (MN 17) — Gusta džungla Govor o uslovima pod kojima monah treba da nastavi da živi u gustoj džungli, a kada bi trebalo da ide negde drugde.
• Madhupindika sutta (MN 18) — Govor o ćupu meda  Čovek kojem je zapravo do ćaskanja pita Budu šta je njegovo učenje. Budin odgovor ne zbunjuje samo tog čoveka, već i grupu monaha koji su se tu zatekli. Poštovani. Mahā-Kaććana na kraju daje objašnjenje i uz to analizira šta je potrebno da bi se uklonili psihološki izvori konflikta u čoveku.
• Dvedhāvitakka sutta (MN 19) — Dve vrste misli  Buda se priseća događaja koji su ga vodili do probuđenja i opisuje svoje otkriće da misli ispunjene željom za čulnim zadovoljstvima, mržnjom i povređivanjem ne vode do probuđenja, dok one ispunjene suprotnim kvalitetima (uzdržanost, ne-mržnja i ne-povređivanje) vode.
• Vitakkasanthāna sutta (MN 20) — Uklanjanje ometajućih misli  Buda nudi pet praktičnih metoda mudrog reagovanja na štetne misli (misli vezane za želju, odbojnost i neznanje).

3. Opamma-vagga

• Kakaćūpama sutta (MN 21) — Poređenje sa testerom  Buda priča priču o mudroj robinji koja isprobava strpljenje svoje gazdarice, ukazujući joj tako na pomanjkanje strpljenja. Buda daje i nekoliko upečatljivih poređenja kako bi ilustrovao način na koji treba da razvijamo strpljenje.
• Alagaddūpama sutta (M 22) — Poređenje sa zmijom  Buda strogo prekoreva one svoje sledbenike koji pogrešno interpretiraju osnovne postavke njegovog učenja.
• Vammīka sutta (MN 23) — Mravlje leglo  Božanstvo iznosi pred monaha zagonetku, koju je umesto njega rešio Buda.
• Rathavinīta sutta (MN 24) — Kočije  Koristeći poređenje sa kočijama koje putnik menja tokom puta, poštovani Punna Mantāniputa objašnjava odnose delova puta i cilja svetačkog života.
• Nivāpa sutta (MN 25) — Zalogaj  Buda koristi analogiju sa dubokim klopkama u pokušaju da monasima dočara prepreke sa kojima se suočavaju u pokušaju da umaknu vlasti Mare.
• Ariyapariyesanā sutta (MN 26) — Govor o plemenitom traganju  Neposredno posle probuđenja, Buda ne oseća potrebu da o svom duhovnom otkriću govori bilo kome, niti da druge podučava onome što je saznao. Ipak, na molbu božanstva, uvidevši da postoje ljudi kojima su oči tek malo natrunjene i koji su sposobni da ugledaju istinu, kreće na put propovednika dug četrdeset godina.
• Ćūḷa-hatthipadopama sutta (MN 27) — Kratki govor o poređenju sa otiskom stope slona  Koristeći analogiju sa lovcem koji prati trag velikog slona, Buda objašnjava kako njegovi učenici stižu do potpune uverenosti u istinitost njegovog učenja. Ova sutta daje potpuni pregled puta vežbanja budističkog monaha, korak po korak.
• Mahā-hatthipadopama sutta (МN 28) — Dugi govor o poređenju sa otiskom stope slona  Sāriputta objašnjava četiri elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh), vezivanje za njih onda kada ih smatramo delovima “sopstva” i način da razbijemo tu iluziju.
• Mahā-sāropama sutta (MN 29) — Dugi govor o poređenju sa središtem stabla
• Ćūḷa-sāropama sutta (MN 30) — Kratki govor o poređenju sa središtem stabla  Ova dva govora ističu da je pravi cilj svetačkog života nepovratno oslobođenje uma, u odnosu na šta je svaka druga korist tek sekundarna.

4. Mahā-yamaka-vagga

• Ćūḷa-gosingam arañña sutta (MN 31) — Kratki govor u šumi Gosinga  Buda nailazi na tri monaha koja žive u skladnoj zajednici, “mešajući se kao voda i mleko”, i raspituje se kako im je pošlo za rukom da izgrade takvu harmoniju.
• Mahā-gosingam arañña sutta (MN 32) — Dugi govor u šumi Gosinga  U prazničnoj večeri punog Meseca zaseda skup najuglednijih Budinih učenika. Svako od njih izlaže šta on smatra ključnim kvalitetima budističkog monaha.
• Mahā-gopālaka sutta (MN 33) — Dugi govor o govedaru  Buda govori o jedanaest osobina koje ometaju monaha da raste u Dhammi, kao i drugih jedanaest osobina koje mu u tome pomažu.
• Ćūḷa-gopālaka sutta (MN 34) — Kratki govor o govedaru  Buda objašnjava koja vrsta monaha prelazi Marinu bujicu i bezbedno stiže na drugu obalu.
• Ćūḷa-Saććaka sutta (MN 35) — Kratki govor Saććaki  Vešti polemičar Saććaka se hvali kako je u stanju da porazi Budu u raspravi, ali kad počnu da razgovaraju, njihova debata dobija drugačiji tok.
• Mahā-Saććaka sutta (MN 36) — Dugi govor Saććaki  U ovoj sutti Buda nabraja svoje nekadašnje meditativne prakse i asketske podvige koji su ga doveli na ivicu smrti, da bi tek na toj tački shvatio da postoji i drugi, srednji put između samomučenja i opčinjenosti čulnim užicima..
• Ćūḷa-tanhāsankhaya sutta (MN 37) — Kratki govor o okončanju žudnje  Mahā-Moggallana je čuo kratko objašnjenje koje je Buda izložio Sakki, vladaru bogova, o tome kako monah biva oslobođen iskorenjivanjem žudnje. Želeći da proveri je li Sakka dobro razumeo to što je čuo, odlazi na nebo Ttrideset tri boga da proveri.
• Mahā-tanhāsankhaya sutta (MN 38) — Dugi govor o okončanju žudnje  Monah po imenu Sati zastupa opasno stanovište da ista svest seli iz jednog života u drugi. Buda ga prekoreva dugim govorom o uslovljenom nastanku, pokazujući da kako sve pojave u životu nastaju i nestaju u zavisnosti od uslova.
• Mahā-Assapura sutta (MN 39) —  Dugi govor u Assapuri  Buda tumači “stvari koje nekoga čine asketom”, tako da ovaj govor pokriva mnoge vidove vežbanja jednog monaha.
• Ćūḷa-Assapura sutta (MN 40) — Kratki govor u Assapuri  Buda objašnjava koji je “pravi put za asketu”. Onaj koji nije puko spoljašnje vežbanje, već unutrašnje uklanjanje nečistoća uma.

5. Ćūḷa-yamaka-vagga

• Sāleyyakā sutta (MN 41) — Bramani iz Sale  Bramani pitaju Budu zašto se neko preporađa u višim, a neko u nižim svetovima. Buda takvu sudbinu povezuje sa dobrim i lošim delima.
• Verañđaka sutta (MN 42) — Bramani iz Veranđe  U ove dve skoro identične sutte Buda tumači grupi bramana kako nečiji postupci – telom, govorom, mišlju – određuju mesto njegovog rođenja u narednom životu.
• Mahā-vedalla sutta (MN 43) — Dugo razjašnjenje Učenja
• Ćūḷa-vedalla sutta (MN 44) — Kratko razjašnjenje Učenja  (Čedomil Veljačić / Branislav Kovačević) Ove dve sutte imaju formu razgovora o različitim suptilnim pitanjima Dhamme. U prvoj razgovaraju poštovani Mahā-Kotthita i poštovani Sāriputta, a u drugoj monahinja Dhamadina odgovara na grupu pitanja o Dhammi koja joj je postavio njezin bivši muž. Pitanja su o samoidentifikaciji, poništenju, prodiranju u pravu prirodu osećaja i dostizanju nibbane.
• Ćūḷa-dhammasamādāna sutta (MN 45) — Kratki govor o načinima postupanja  Je li nešto ispravno zato što nam se čini ispravnim?
• Mahā-dhammasamādāna sutta (MN 46) — Dugi govor o načinima postupanja  Buda objašnjava četiri načina postupanja, razlikući ih po tome jesu li bolni ili nisu, da li u budućnosti donose prijatan i bolan plod.
• Vimamsaka sutta (MN 47) — Tragalac  Buda poziva monahe da ga dobro izanaliziraju i sami zaključe da li je on potpuno probuđen ili nije.
• Kosambiya sutta (MN 48) — Govor Kosambiyanima — U vreme kada su monasi u Kosambiju bili u svađi, Buda ih podučava kojih šest osobina stvaraju ljubav i poštovanje, te doprinose jedinstvu. Potom izlaže sedam izuzetnih znanja koje poseduje plemeniti učenik koji je dosegao “ulazak u tok”.
• Brahmanimantanika sutta (MN 49) — Na Bramin poziv — Baka Brama, visoko božanstvo, usvojio je opasno gledište da je nebeski svet kojim vlada večan i da od njega nema višeg stanja. Buda ga posećuje kako bi ga odgovorio od toga, te ga uključuje u nadmetanje olimpijskih dimenzija.
• Māratađđanīya sutta (MN 50) — Prekorevanje Māre — Māra pokušava da muči Mahā-Mogallānu, ali mu ovaj ispriča priču o dalekoj prošlosti, kako bi ga upozorio koliko je opasno stvarati nevolje Budinim učenicima.

II Mađđhimapaṇṇāsa-pāḷi

1. Gahapati-vagga

• Kandaraka sutta (MN 51) — Govor Kandaraki  Buda razmatra četiri vrste ljudi koje je moguće naći u svetu: one koji muče sebe, one koji muče druge, one koji muče i sebe i druge, one koji ne muče nikoga, već žive istinskim svetačkim životom.
• Aṭṭhakanāgara sutta (MN 52) — Govor domaćinu iz Aṭṭhakanāgare Poštovani Ānanda podučava o “jedanaest vrata ka besmrtnosti”, kroz koja prolaze oni koji sebi obezbede sigurno utočište od okova patnje.
• Sekha sutta (MN 53) — Učenik plemenitih  Buda traži od poštovanog Anande da Sakyama iz Kapilavatua održi govor o praksama koje vežba učenik usavršenih bića
• Potaliya sutta (MN 54) — Govor Potaliyi  Buda znatiželjniku objašnjava značenje izraza “prekidanje poslova”” u svom učenju. Ova sutta je karakteristična po upečatljivom nizu poređenja u vezi sa opasnostima čulnih zadovoljstava.
• Đīvaka sutta (MN 55) — Govor Đīvaku  Buda objašnjava pravila koja je postavio u vezi sa jedenjem mesa i svoje učenike brani od nepravednih optužbi.
• Upāli sutta (MN 56) — Govor Upāliju  Imućni i uticajni domaćin Upali, inače sledbenik đainizma, odlučuje da ode do Bude i opovrgne njegovo učenje. Umesto toga biva i sam savladan Budinom “magijom preobraćanja”
• Kukkura-vatika sutta (MN 57) — Asketa psećeg zaveta  Ako se ponašate kao pas, to ćete i postati. Ova dirljiva sutta služi kao snažna opomena da bi svoje postupke trebalo da biramo sa mnogo većom pažnjom.
• Abhaya-rāđakumāra sutta (MN 58) — Govor princu Abhayi (Nebojši)  (Čedomil Veljačić / Branislav Kovačević) Buda objašnjava kriterijume za određivanje je li ili nije pogrešno nešto izreći. Ovaj govor je divan primer Budine veštine kao učitelja: ne samo da govori o ispravnom govoru, već u isto vreme daje primer ispravnog govora.
• Bahuvedanīya sutta (MN 59) — Mnogo vrsta osećanja  (Čedomil Veljačić / Branislav Kovačević) Pošto je rešio nesporazum oko klasifikovanja osećanja, Buda nabraja različite vrste zadovoljstava i užitaka koje neko biće može osetiti. [Tekst ove sutte identičan je sa SN XXXVI.19.]
• Apaṇṇaka sutta (MN 60) — Neoborivo učenje  Buda grupi bramana izlaže “neoborivo učenje” koje će im pomoći da se ispetljaju iz zbrke raznih, međusobno protivrečnih učenja koje iznose drugi askete i bramani.

2. Bhikkhu-vagga

• Ambalatthikā-Rāhulovāda sutta (MN 61) — Savet Rāhuli u Ambalatiki  Buda oštro upozorava svog sina, iskušenika Rāhulu na opasnosti laganja i ističe važnost neprestanog motrenja na pravu prirodu naših motiva.
• Mahā-Rāhulovāda sutta (MN 62) — Dugi govor Rahuli  (Čedomi Veljačić / Branislav Kovačević) Savet Rāhuli kako da uvidi pravu prirodu svega što do njega dopre putem čula.
• Ćūḷa-Mālunkyaputta sutta (MN 63) — Kratki razgovor s Mālunkyinim sinom  Poštovani Mālunkyaputta preti da će se razmonašiti ukoliko Buda ne odgovori na sva njegova metafizička, spekulativna pitanja. Koristeći čuveno poređenje sa čovekom ranjenim otrovnom strelom, Buda ga podseća da se neka pitanja jednostavno ne isplati postavljati, jer vremena je tako malo.
• Mahā-Mālunkyaputta sutta (MN 64) — Dugi govor s Mālunkyinim sinom  Buda izlaže na koji način se oslobađamo pet nižih okova.
• Bhaddāli sutta (MN 65) — Govor Bhaddāliju  Buda prekoreva tvrdoglavog monaha i objašnjava mu koje sve opasnosti vrebaju one koji ne žele da vežbaju.
• Latukikopama sutta (MN 66) — Poređenje sa prepelicom  Buda ističe važnost napuštanja svih okova, bez obzira koliko nam bezazleni i nevažni oni izgledali.
• Ćātuma sutta (MN 67) — Govor u Ćatumi  Buda podučava grupu tek zaređenih monaha koje četiri opasnost moraju da prevaziđu oni koji su se odlučili za život beskućnika.
• Nalakapāna sutta (MN 68) — Govor u Nalakapāni  Buda mladim pridošlicama daje prvu pouku o kontemplativnom pročišćenju i učvršćenju duha u zadubljenosti.
• Gulissāni sutta (MN 69) — Gulissāni  Poštovani Sāriputta govori o pravom vežbanju monaha koji boravi osamljen u šumi.
• Kitāgiri sutta (MN 70) — Govor u Kitāgiriju  Buda kritikuje grupu neposlušnih monaha i pri tome izlaže važnu sedmočlanu klasifikaciju plemenitih učenika.

3. Paribbāđaka-vagga

• Teviđđa-Vaććhagotta sutta (MN 71) — Govor Vaććhagotti o trostrukom istinskom znanju  Buda poriče da poseduje potpuno znanje o svemu sve vreme, ali i definiše trostruko znanje koje poseduje.
• Aggi-Vaććhagotta sutta (MN 72) — Govor Vaććhagoti o vatri  Buda objašnjava lutalici zašto on ne zastupa nijedno spekulativno stanovište. Koristeći poređenje sa ugašenom vatrom, on ilustruje sudbinu oslobođenog bića.
• Mahā-Vaććhagotta sutta (MN 73) — Dugi govor Vaććhagotti  Priča o priklanjanju lutalice Vaććhagotte Dhammi, odlasku u beskućnike i potpunom oslobođenju.
• Dighanakha sutta (MN 74) — Govor Dighanakhi  Buda pobija tvrdnje skeptika i podučava ga putu oslobođenja kroz kontemplaciju osećaja.
• Māgandiya sutta (MN 75) — Govor Māgandiyi  Ovom prilikom Buda podučava člana neke hedonističke sekte tome koje su opasnosti čulnih užitaka i šta su istinsko zadovoljstvo i istinsko zdravlje.
• Sandaka sutta (MN 76) — Govor Sandaki  Poštovani Ananda podučava grupu asketa o četiri načina življenja koji su zapravo negacija svetačkog života, a zatim objašnjava onaj način življenja koji je istinski plodonosan.
• Mahā-Sakuludāyi sutta (MN 77) — Dugi govor Sakuludāyinu  Buda otkriva grupi asketa zašto ga njegovi učenici poštuju i u njemu vide vodiča.
• Samanamandikā sutta (MN 78) — Govor Samanamandiki  Buda objašnjava kada je neko “onaj koji je dostigao najviši cilj”.
• Ćula-Sakuludāyi sutta (MN 79) — Kratki govor Sakuludāyinu  Buda analizira učenje nekog askete koristeći poređenje sa “najlepšom devojkom u zemlji”, kako bi ukazao na pogrešnost njegovih tvrdnji.
• Vekhanassa sutta (MN 80) — Govor Vekhanassi  Govor delom sličan prethodnom, uz dodatak o čulnom zadovoljstvu.

4. Rāđa-vagga

• Ghatīkāra sutta (MN 81) — Grnčar Ghatīkāra  Buda priča priču o glavnom nezaređenom sledbeniku Bude Kassape.
• Ratthapāla sutta (MN 82) — O Ratapāli  Ratthapāla se priseća četiri zapažanja o ovom svetu koja su ga nagnala da, kao zdrav i imućan mladić, napusti domaćinski život i postane monah.
• Makhādeva sutta (MN 83) — Kralj Makhādeva  Priča o drevnoj lozi kraljeva i tome kako je njihova tradicija obeležena vrlinom bila prekinuta usled nebrige.
• Madhurā sutta (MN 84) — Govor u Madhuri  Poštovani Mahā-Kaććana preispituje tvrdnju bramana da su oni najviša kasta.
• Bodhirāđakumāra sutta (MN 85) — Govor princu Bodhiju  Buda opovrgava tvrdnju da se do zadovoljstva može doći preko bola, tako što priča o sopstvenom traganju za probuđenjem.
• Angulimāla sutta (MN 86) — Razgovor sa Angulimālom  Čuvena sutta u kojoj Buda preobraća okorelog ubicu i pretvara ga u monaha koji, i pored užasnog kammičkog nasleđa, uspeva da stigne do konačnog oslobođenja.
• Piyađātika sutta (MN 87) — O onome ko je drag Pasenadi, kralj Kosale, ima istaknuto mesto u mnogim govorima kao predani sledbenik Budin. U ovog govoru saznajemo kako je — zahvaljujući pronicljivosti kraljice Mallike — kralj postao naklonjen Budi.
• Bāhitika sutta (MN 88) — Plašt  Kralj Pasenadi se raspituje o Budinim postupcima.
• Dhammaćetiya sutta (MN 89) — Spomenici Dhammi  Kralj Pasenadi nabraja deset razloga zašto oseća toliko veliko poštovanje prema Budi.
• Kannakatthala sutta (MN 90) — Govor u Kannakatthali  Kralj Pasenadi ispituje Budu o sveznalaštvu, razlikama među kastama i o božanstvima.

5. Brāhmana-vagga

• Brahmāyu sutta (MN 91) — Brahmayu  Stari i učeni braman čuje za Budu, odlazi do njega i postaje njegov učenik.
• Sela sutta (MN 92) — Razgovor sa asketom Selom  Buda uverava učitelja Selu i 300 njegovih učenika u svoje prosvetljenje..
• Assalāyana sutta (MN 93) — Govor Assalāyani  Mladi braman dolazi kod Bude kako bi sa njim raspravljao o tezi da su bramani najviša među kastama.
• Ghotamukha sutta (MN 94) — Govor Ghotamukhi Razgovor između bramana i monaha o tome da li je asketski život u skladu sa Dhammom.
• Ćanki sutta (MN 95) — Govor Ćankiju  Nestrpljivi mladi braman ispituje Budu o čuvanju, probuđenju za i dostizanju istine. Odgovarajući, Buda opisuje kriterijume za odabir pouzdanog učitelja i kako najbolje učiti od takve osobe.
• Esukārī sutta (MN 96) — Govor Esukāriju  Buda i braman raspravljaju o tvrdnji bramana da su superiorni u odnosu na druge kaste.
• Dhānañđāni sutta (MN 97) — Govor Dhānañđāniju  Poštovani Sāriputta kritikuje bramana koji pokušava da opravda svoje neznanje time što ima mnogo obaveza. Kasnije, kada bude na samrti, Sāriputta ga vodi do preporađanja u svetu Brame, ali ga onda Buda kritikuje zbog toga.
• Vāsettha sutta (MN 98) — Govor Vāsetthi  Buda razrešava raspravu između dva mlada bramana o kvalitetima istinskog bramana.
• Subha sutta (MN 99) — Govor Subhi  Buda odgovara na pitanja mladog bramana i podučava ga kako da se preporodi u svetu Brame.
• Sangārava sutta (MN 100) — Razgovor sa Sangāravom  Bramanski učenik ispituje Budu na osnovu čega podučava temelje svetačkog života.

III Upari paṇṇāsa-pāḷi

1. Devadaha-vagga

• Devadaha sutta (MN 101) — Govor u Devadahi  Buda analizira đainsku tezu da put do oslobođenja vodi preko mučenja tela i predlaže drugačiji način na koji asketski napor može doneti plod.
• Pañćattaya sutta (MN 102) — Pet i tri  Pregled različitih spekulativnih stanovišta u vezi sa budućnošću i prošlošću, kao i analiza nekih pogrešnih shvatanja o nibbani.
• Kinti sutta (MN 103) — Šta mislite o meni? Buda objašnjava kako monasi mogu da reše spor u vezi sa Dhammom.
• Sāmagāma sutta (MN 104) — Kraj Sāmagāme  Buda izlaže procedure koje treba da obezbede harmonične odnose unutar monaške zajednice.
• Sunakkhatta sutta (MN 105) — Razgovor sa Sunakkhattom Buda iznosi problem meditanata koji precenjuju svoj napredak u meditaciji. Ova sutta završava se upozorenjem da je svako ko smatra kako je oslobođenje zapravo dozvola za neobuzdano ponašanje sličan nekome ko ne sledi lekareva uputstva posle operacije, ko svesno ispija čašu otrova ili ko svojevoljno pruža ruku ka zmiji otrovnici.
• Āneñđasappāya sutta (MN 106) — Put do neoborivog Buda objašnjava pristupe različitim nivoima viših meditativnih stanja, koja kulminiraju u nibbāni.
• Ganaka-Moggallāna sutta (MN 107) — Govor Ganaka Mogallāni  Buda izlaže postupni trening budističkog monaha i sebe opisuje kao “onoga koji samo pokazuje put”.
• Gopaka-Moggallāna sutta (MN 108) — Pastir Mogallāna  Poštovani. Ananda objašnjava kako sangha održava svoje jedinstvo i unutrašnju disciplinu posle smrti Budine. Zanimljivo je da ova sutta pokazuje da rana budistička praksa nije ostavljala mesta za mnoge prakse koje su se razvile kasnije, kao što je imenovanje nosilaca jedne linije učenja, izbor crkvenih poglavara ili korišćenje mentalnih nečistoća kao osnove za vežbanje koncentracije.
• Mahā-punnama sutta (MN 109) — Dugi govor u noći punog Meseca  Monah propituje Budu o pet sastojaka bića, vezivanju, zabludi o postojanju sopstva i sagledavanju te iluzije.
• Ćūḷa-punnama sutta (MN 110) — Kratki govor u noći punog Meseca  Kako prepoznati — i postati — osoba sa integritetom.

2. Anupada-vagga

• Anupada sutta (MN 111) — Jedno po jedno  Buda opisuje razvoj uvida kod Sāriputte dok je vežbao da dostigne stanje arahanta
• Ćhabbisodhana sutta (MN 112) — Šestostruka čistota  Buda objašnjava kako monaha treba ispitivati kada tvrdi da poseduje konačno znanje i koji treba da budu njegovi odgovori ako je ta tvrdnja istinita.
• Sappurisa sutta (MN 113) — Dosledan čovek  Buda objašnjava razliku u karakteru između doslednog i nedoslednog čoveka.
• Sevitabbāsevitabba sutta (MN 114) — Šta treba negovati, a šta ne  Buda ukratko opisuje tri stvari koje treba negovati i koje ne treba negovati, a poštovani Sāriputta dodaje detalje.
• Bahudhātuka sutta (MN 115) — Mnoge vrste elemenata  Buda detaljno objašnjava elemente, područja čula, uslovljeni nastanak i vrste situacija koje jesu moguće i koje nisu moguće u ovom svetu.
• Isigili sutta (MN 116) — Govor na planini Isigili  Nabrajanje imena i osobina paććekabuda koji su nekada živeli na planini Isigili.
• Mahā-ćattārīsaka sutta (MN 117) — Velika četrdesetica  Buda definiše elemente plemenitog osmostrukog puta objašnjava njihovu međuzavisnost. Jedna od zanimljivih strana ovog govore je da on jasno pokazuje da taj put kao način vežbanja nije samo za obične ljude, već i za one koji su već “ušli u tok”.
• Ānāpānasati sutta (MN 118) — O sabranosti pažnje na dah  Jedan od najvažnijih tekstova za početnike i iskusne meditante podjednako, ova sutta je Budin “vodič” kroz čitav tok meditativne prakse, koristeći kao sredstvo meditaciju na dah. Uporno praktikovanje sabranosti na dah vodi onoga ko je praktikuje postepeno kroz 16 sukcesivnih faza razvoja, kulminirajući u potpunom probuđenju.
• Kāyagatāsati sutta (MN 119) — Sabranost pažnje na telo (Čedomil Veljačić / Branislav Kovačević) Ova sutta služi kao dodatak Ānāpānasati sutti i objašnjava važnost učvršćivanja široke svesnosti tela u meditaciji da bi se razvilo zadubljenje (đhana). Buda ovde koristi nekoliko divnih poređenja!
• Sankhārupapatti sutta (MN 120) — Preporađanje u skladu sa težnjom  Buda podučava kako možemo da se preporodimo u skladu sa svojim željama.

3. Suññata-vagga

• Ćūḷa-suññata sutta (MN 121) — Kratki govor o praznini (Čedomil Veljačić / Branislav Kovačević) Buda upućuje poštovanog Anandu u “istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu”.
• Mahā-suññata sutta (MN 122) — Dugi govor o praznini Pošto je otkrio da su monasi postali veoma privrženi zajedničkom provođenju vremena, Buda naglašava značaj osame, kako bi se stiglo do praznine.
• Aććhariya-abbhūta sutta (MN 123) — Izvanredno i čudesno  Pred grupom monaha, poštovani Ananda nabraja neobične stvari koje su se dogodile pre i tokom Budinog rođenja
• Bākkula sutta (MN 124) — Bakkula  Iskusni Budin učenik Bakkula nabraja svoje asketske prakse tokom 80 godina monaštva i na kraju umire na čudesan način.
• Dantabhūmi sutta (MN 125) — Put kroćenja  Uz pomoć analogije sa kroćenjem slonova, Buda objašnjava kako on podučava svoje učenike.
• Bhūmiđa sutta (MN 126) — Bhūmiđa  Buda izlaže više poređenja, kojima ilustruje prirodnu plodotvornost plemenitog osmostrukog puta.
• Anuruddha sutta (M 127) — Govor Anurudi  Ima li razlike između meditativnog i kontemplativnog zadubljenja duha.
• Upakkilesa sutta (M 128) — O smetnjama  Ovaj govor sadrži jednu od najzanimljivijih i najdetaljnijih uputa za negu duhovnog zadubljenja, koju Buda daje Anurudi i još dvojici pustinjaka prilikom posete njihovom šumskom boravištu.
• Bālapaṇḍita sutta (MN 129) — Budale i mudraci  O patnjama u čistilištu i životinjskom svetu u kojem se budala peporađa zahvaljujući lošim delima i o zadovoljstvima nebeskog sveta, koja mudar čovek žanje svojim dobročinstvima.
• Devadūta sutta (MN 130) — Božanski glasnici  Buda opisuje muke čistilišta koje čekaju zločinca posle smrti.

4. Vibhanga-vagga

• Bhaddekaratta sutta (MN 131) — Jedna izvanredna noć  Buda naglašava neophodnost ulaganja napora upravo sada da bi se razvio uvid. Sada je sve što imamo, “jer, ko zna, već sutra smrt možda stiže”.
• Ānanda-bhaddekaratta sutta (MN 132) — Ananda i jedna izvanredna noć
• Mahā-Kaććāna-bhaddekaratta sutta (MN 133) — Mahā-Kaććana i jedna izvanredna noć
• Lomasakangiya-bhaddekaratta sutta (MN 134) — Lomasakangiya i jedna izvanredna noć
• Ćūḷa-kammavibhanga sutta (MN 135) — Kratko razjašnjenje kamme  Buda objašnjava kako kamma utiče na sreću i nesreću bića.
• Mahā-kammavibhanga sutta (MN 136) — Dugo razjašnjenje kamme. Buda otkriva neke od suptilnijih nijansi u delovanju kamme.
• Salāyatana-vibhanga sutta (MN 137) — Razjašnjenje šest područja čula
• Uddesa-vibhanga sutta (MN 138) — Razjašnjenje sažetka Kako se odnositi prema spoljašnjim objektima, a da um ne postane njima uznemiren i kako se usredsrediti u snažnim stanjima zadubljenja, a da ne postanemo njima zarobljeni. To nije lako, ali je moguće.
• Aranavibhanga sutta (MN 139) — Razjašnjenje nesukobljavanja  Buda detaljno govori o stvarima koje vode do konflikta i stvarima koje vode dalje od njega.
• Dhātu-vibhanga sutta (MN 140) — Razjašnjenje elemenata  Zanimljiva priča u kojoj lutalica, tragajući za Budom, zapravo sreće Budu ne prepoznajući ga. On uviđa svoju grešku tek pošto ga je Buda poučio o četiri temelja i šest elemenata iskustva. Izvanredna ilustracija Budine tvrdnje: “Ko god vidi Dhammu, vidi mene”.
• Saććavibhanga sutta (MN 141) — Razjašnjenje istina Poštovani Sariputta daje detaljnu analizu četiri plemenite istine.
• Dakkhinā-vibhanga sutta (MN 142) — Izlaganje o ponudama  Buda nabraja četrnaest vrsta poklona koje je moguće dati pojedincu i sedam vrsta poklona koje je moguće dati Sanghi.

5. Saḷāyatana-vagga

• Anāthapindikovāda sutta (MN 143) — Savet Anathapindiki  Poštovani Sāriputta je posetio Anāthapindiku na samrti i održao mu upečatjiv govor o nevezivanju.
• Ćhannovāda sutta (MN 144) — Savet Ćhanni  Teško bolestan, poštovani Ćhanna oduzima sebi život, uprkos nastojanjima dva monaha da ga odgovore od toga.
• Punnovāda sutta (MN 145) — Pouka Punni  Monah puna dobija kratku pouku od Bude i odlučuje da ode da živi među neprijateljski raspoloženim ljudima u dalekoj pokrajini.
• Nandakovāda sutta (MN 146) — Nandakova pouka redovnicama  Nandaka poučava monahinje tako što analizira sastojke bića i njihovu prolaznost.
• Ćūḷa-Rāhulovāda sutta (MN 147) — Kratka pouka Rāhuli  Buda drži govor Rāhuli, posle kojeg on postaje arahant.
• Ćhaćhakka sutta (MN 148) — Šest grupa od po šest  Posebno slojevit i dubok govor o kontemplaciji svih elemenata iskustva koje nam dolazi kroz čula, a u svetlu nepostojanja trajnog sopstva.
• Mahā-salāyatanika sutta (MN 149) — Dugi govor o šestostrukom području čula  Kako pogrešno razumevanje šest vrsta čulnog iskustva vodi do budućeg vezivanja, dok njihovo ispravno razumevanje vodi do oslobođenja.
• Nagaravindeyya sutta (MN 150) — Govor u Nagaravindi  Buda objašnjava grupi bramanskih domaćina koje vrste asketa i bramana treba poštovati
• Pindapātapārisuddha sutta (MN 151) — Biti dostojan isprošene hrane  Buda podučava Sāriputtu kako bi monah trebalo sebe da analizira kako bi postao vredan hrane koju mu daju laički sledbenici.
• Indriyabhāvanā sutta (152) — Razvijanje svojstava  Šta ukazuje na potpuno gospodarenje čulima?