Anguttara nikāya

Zbirka “brojčano grupisanih” govora

Anguttara nikāya, četvrti deo Sutta pitake, sastoji se od sutta raspoređenih u jedanaest knjiga (nipata) prema brojčanom sadržaju. Na primer, prva nipata — “Knjiga jedinica” — sadrži sutte koje obrađuju nešto čega ima samo jedno; druga nipata — “Knjiga dvojki” — sadrži sutte u vezi sa parovima stvari (na primer, sutta o smirenosti i uvidu, druga o dvoje ljudi kojima nikada ne možemo dovoljno da se odužimo [roditeljima], zatim o dve vrste sreće itd.); treća nipata sadrži sutte u vezi sa tri stvari (na primer, sutta o tri vrste hvale vrednih postupaka; o tri vrste prekršaja i tako dalje).

Na prvi pogled ovo može izgledati kao prilično cepidlačka i nepotrebna klasifikacija, ali ona se zapravo često pokazuje kao veoma korisna. Na primer, ako se nejasno sećate da je neko nešto rekao o pet predmeta vrednih svakodnevne kontemplacije i želeli biste da otkrijete originalni odlomak u kanonu, mogli biste da traganje počnete sa “Knjigom petica” u Anguttari.

Važnije sutte označene su znakom
Sutte su uglavnom prevedene sa engleskog, a one prevedene sa palija označene su sa [pāli]

Odabrane sutte iz Anguttara nikāye

Sadržaj

1. Knjiga jedinica — Ekaka nipata
2. Knjiga dvojki — Duka nipata
3. Knjiga trojki — Tika nipata
4. Knjiga četvorki — Ćatukka nipata
5. Knjiga petica — Pañćaka nipata
6. Knjiga šestica — Ćhakka nipata
7. Knjiga sedmica — Sattaka nipata
8. Knjiga osmica — Atthaka nipata
9. Knjiga devetki — Navaka nipata
10. Knjiga desetki — Dasaka nipata
11. Knjiga jedanaestica — Ekadasaka nipata

1 – Knjiga jedinica — Ekaka nipāta

I Rupadi vagga (AN 1:1-10) — O oblicima Ne postoji ništa što tako zaokupi um muškarca kao što je to telo žene. [pāli]
II Nivaranappahana vagga (AN 1:11-20) — Uklanjanje prepreka Pet je prepreka na putu, ali i pet načina kako da ih uklonimo. [pāli]
III Akammaniya vagga (AN 1:21-30) — Neprilagodljivo Ne postoji ništa tako neprilagodljivo kao što je neizvežban um. [pāli]
IV Adanta vagga (AN 1:31-40) — Neukroćen um Ne postoji ništa što tako sigurno vodi ka nesreći kao neukroćen um. [pāli]
V Panihita aććha vagga (AN 1:41-50) — Vrlo blistav Velika je razlika između bistrog i zamućenog uma. [pāli]
VI Aććharasanghata vagga (AN 1:51-60) — U trenutku Neznalica ne može čak ni da vidi kada je um zatamnjen nečistoćama. [pāli]
VII Viriyarambha vagga (AN 1:61-70) — Ulaganje napora Marljivost donosi još nenastale dobre stvari i uklanja već nastale loše stvari. [pāli]
VIII Kalyanamitta vagga (AN 1:71-80) — Dobri prijatelji Dobitak mudrosti je najveći dobitak. [pāli]
IX Pamada vagga (AN 1:81-97) — Nepažljivost Nepažljivost je najveća nesreća. [pāli]
X Dutiya-pamada (Ađđhatika) vagga (AN 1:98-139) — Ponovo o nepažljivosti Posmatrajući nečije unutrašnje stanje, nema nijedne druge stvari koja vodi do tako velike dobrobiti kao što je to umerenost. [pāli]
XI Adhamma vagga (AN 1:140-149) — Pogrešno učenje Ono što nije učenje ne predstavljajte kao ispravno učenje. [pāli]
XII Anapatti vagga (AN 1:150-169) — Bez prekršaja discipline Ono što je prekršaj discipline ne predstavljajte kao da nije prekršaj. [pāli]
XIII Ekapuggala vagga (AN 1:170-187) — Jedan čovek Jedan čovek kada se rodi u ovom svetu, rađa se na dobrobit mnogih. [pāli]
XIV Etadagga vagga (AN 1:188-267) — Taj je prvi Top lista najistaknutijih Budinih učenika, učenica i laičkih sledbenika i sledbenica. [pāli]
XV Atthana pali (AN 1:268-295) — Nemoguće Ako imamo ispravno razumevanje, nemoguće je da ono što je prolazno vidimo kao trajno. [pāli]
XVI Ekadhamma pali (AN 1:296-365) — Jedna jedina stvar Pogrešno razumevanje šteti umu kao nijedna druga stvar. [pāli]
XVII Pasādakaradhamma vagga (AN 1:366-381) — Stvar koja donosi radost [pāli]
XVIII Aparāććharāsanghāta vagga (AN 1:382-562) — Nijedna druga stvar [pāli]
XIX Kayagatasati vagga (AN 1:563-599) — Sabranost pažnje na telo [pāli]
XX Amata vagga (AN 1:600-611) —

2 – Knjiga dvojki — Duka nipāta

I Kammakarana vagga (AN 2:1-10) — Telesna kazna Govor o posledicama loših dela daje zapravo jednu sumornu listu raznih mučenja primenjivanih pri telesnom kažnjavanju prestupnika u Budino vreme. [pāli]
II Adhikarana vagga (AN 2:11-21) — Razmatranje Treba napustiti ono što je štetno i razvijati ono što je korisno. [pāli]
III Bāla vagga (AN 2:21-32) — Budala O dve vrste budala i dve vrste mudraca. [pāli]
IV Samaćitta vagga (AN 2:33-42) — Uravnoteženost uma U sutti 38 Mahākaccāna objašnjava nekom bramanu zašto se ljudi, pa čak i askete, međusobno svađaju.
V Parisa vagga (AN 2:43-52) — Zajednice Kad se monasi okupljaju, kakvi treba da budu? [pāli]
VI Puggala vagga (AN 2:53-64) — Bića Koji su ljudi na korist ovome svetu? [pāli]
VII Sukha vagga (AN 2:65-77) — Sreća Postoji više vrsta sreće, ali koja je od njih najveća? [pāli]
VIII Sanimitta vagga (AN 2:78-87) — Na osnovu znaka Na osnovu čega sve nastaju loša stanja uma? [pāli]
IX Dhamma vagga (AN 2:88-98) — Stvari [pāli]
X Bāla vagga (AN 2:99-118) — Budala [pāli]
XI Āsāduppađaha vagga (AN 2:119-130) — Želje koje je teško napustiti [pāli]
XII Āyāćana vagga (AN 2:131-141) — Zavet [pāli]
XIII Dāna vagga (AN 2:142-151) — Darivanje [pāli]
XIV Santhāra vagga (AN 2:152-163) — Srdačan pozdrav [pāli]
XV Samāpatti vagga (AN 2:164-180) — Meditativno zadubljenje [pāli]
XVI Kodhapeyyālam (AN 2:181-190) — Ponavljanje o besu [pāli]
XVII Akusalapeyyālam (AN 2:191-200) — Ponavljanje o lošem [pāli]
XIX Vinayapeyyālam (AN 2:201-230) — Ponavljanje o kroćenju [pāli]
XX Rāgapeyyālam (AN 2:231-246) — Ponavljanje o pohlepi [pāli]

3 – Knjiga trojki — Tika nipāta

I Bala vagga (AN 3:1-10) — Neznalica
II Rathakāra vagga (AN 3:11-20) — Kolar
III Puggala vagga (AN 3:21-30) — Osobe
IV Devadūta vagga (AN 3:31-40) — Božanski glasnici
V Ćūla vagga (AN 3:41-50) — Kratko poglavlje
VI Brāhmana vagga (AN 3:51-60) — Brahmani
VII Mahāvagga (AN 3:61-70) — Veliko poglavlje Ovde je sadržana čuvena Kālāma sutta, u kojoj Buda objašnjava grupi skeptika kriterijume za prihvatanje nekog učenja i podstiče ih da u zaključivanju koriste sopstveni razum i iskustvo.
VIII Ānandavagga (AN 3:71-80) — Ānanda
IX Samana vagga (AN 3:81-91) — Asketa
X Loṇakapalla vagga (AN 3:92-102) — Grumen soli
XI Sambodha vagga (AN 3:103-112) — Probuđenje
XII Āpāyika vagga (AN 3:113-122) — Vezanost za svet patnje
XIII Kusināra vagga (AN 3:123-132) — Kusināra
XIV Yodhāđīva vagga (AN 3:133-146) — Ratnik
XV Mangala vagga (AN 3:147-156)
XVI Aćelaka vagga (AN 3:157-163)
XVII Kammapathapeyyālam (AN 3:164-183)
XVIII Rāgapeyyālam (AN 3:184)

4 – Knjiga četvorki — Ćatukka nipāta

I Bhandagāma vagga (AN 4:1-10)
II Ćara vagga (AN 4:11-20)
III Uruvela vagga (AN 4:.21-30)
IV Ćakka vagga (AN 4:31-40)
V Rohitassa vagga (AN 4:41-50)
VI Puññābhisanda vagga (AN 4:51-60)
VII Pattakamma vagga (AN 4:61-70)
VIII Apannaka vagga (AN 4:71-80)
IX Maćala vagga (AN 4:81-90) – Nepomerivo
X Asura vagga (AN 4:91-100)
XI Valāhaka vagga (AN 4:101-110)
XII Kesiva vagga (AN 4:111-120)
XIII Bhaya vagga (AN 4:121-130)
XIV Puggala vagga (AN 4:131-140)
XV Ābhā vagga (AN 4:141-150) [pāli]
XVI Indriya vagga (AN 4:151-156) [pāli]
XVII Patipadā vagga (AN 4:161-170)
XVIII Sañćetaniya vagga (AN 4:171-180)
XIX Brāhmana vagga (AN 4:181-190)
XX Mahā vagga (AN 4:191-200)
XXI Sappurisa vagga (AN 4:201-210)
XXII Parisā vagga (AN 4:211-220)
XXIII Duććarita vagga (AN 4:221-231)
XXIV Kamma vagga (AN 4:232-242) [pāli]
XXV Āpattibhaya vagga (AN 4:243-253) [pāli]
XXVI Abhiññā vagga (AN 4:254-263) [pāli]
XXVII Kammapatha vagga (AN 4:264-273)
XXVIII Rāgapeyyālam (AN 4:274-783)

5 – Knjiga petica — Pañćaka nipāta

VIII Yodhāđīva vagga (AN 5:71-80)

Yodhađiva sutta (AN 5:75) — Ratnik (1)
Yodhađiva sutta (AN 5:76) — Ratnik (2) Dve sutte o tome kako monah mora dobro da pazi na svoj celibat uprkos svim iskušenjima, ukoliko želi da dostigne krajnji cilj.
Pathama-anagatabhaya sutta (AN 5:77) — Govor o budućim opasnostima (1)
Dutiya-anagatabhaya sutta (AN 5:78) — Govor o budućim opasnostima (2)
Tatiya-anagatabhaya sutta (AN 5:79) — Govor o budućim opasnostima (3)
Ćatuttha-anagatabhaya sutta (AN 5:80) — Govor o budućim opasnostima (4)
Buda opominje monahe da praktikovanje Dhamme ne treba odlagati za stare dane, jer nema garancija da će im se u budućnosti ukazati takva prilika. (Ove je sutte kralj Ašoka (oko 270-232 pre n.e.) odabrao da ih proučavaju i često o njima razmišljaju svi budisti, bilo da su zaređeni ili nisu.)
IX Thera vagga (AN 5:81-90)
X Kakudha vagga (AN 5:91-100)
XI Phāsuvihāra vagga (AN 5:101-110)

XII Andhakavinda vagga (AN 5:111-120)

Andhakavinda sutta (AN V.114) — Govor u Andakavindi Pet stvari u kojima je Buda podsticao svoje novozaređene monahe. Laici na njih takođe treba da obrate pažnju!

XIII Gilāna vagga (AN 5:121-130)

Gilāna sutta (AN 5:121) — Govor bolesniku. Buda opominje bolesnog monaha da držeći se čvrsto pet posebnih objekata meditacije čak i bolesnik može da dostigne probuđenje.
Parikuppa sutta (AN 5:129) — U agoniji. Pet smrtnih prestupa za koje se kaže da svakoga sprečavaju u bilo kojem od plemenitih postignuća u ovom životu. Nemojte da činite te stvari, može vam biti samo gore.

XIV Rāđa vagga (AN 5:131-140)

Pathamaćakkanuvattana sutta (AN 5:131) — Osobe Buda daje pet kvaliteta velikog kralja i pet kvaliteta Tathāgate, kako sam sebe naziva. [pāli]
Akkhama sutta (AN 5:139) — Nesavitljiv. Buda koristi upečatljive slike sa bojnog polja da bi podvukao važnost ovladavanja čulima.
Sotar sutta (AN 5:140) — Govor o onome koji sluša. Pet kvaliteta koje bi trebalo razvijati kako bi se postigla kontrola nad čulima i postala zaista pročišćena osoba.

XV Tikandakī vagga (AN 5:141-150)

Sappurisadana sutta (AN 5:148) — Nagrada za čestitog čoveka. Pet je darova koji sleduju čestitom čoveku.

XVI Saddhamma vagga (AN 5:151-160)

Udayi sutta (AN 5:159) — O Udajinu. Buda objašnjava Ānandi pet preduslova da bi čovek mogao druge da podučava Dhammi.

XVII Āghāta vagga (AN 5:161-170)

XVIII Upāsaka vagga (AN 5:171-180)

Ćandala sutta (AN 5:175) — Parija Buda opisuje pet kvaliteta koji određuju stepen nečije posvećenosti tome da bude budistički nezaređeni sledbenik. Koje od njih i vi posedujete? [pāli]
Piti sutta (AN 5:176) — Ushićenje
XIX Arañña vagga (AN 5:181-190)
XX Brāhmana vagga (AN 5:191-200)

XXI Kimbila vagga (AN 5:201-210)

Kimbila sutta (AN 5:201) — Govor Kimbili
Dhammassavana sutta (AN 5:202) — Slušanje Učenja Kad slušamo nekog da izlaže Učenje, kojiх pet dobrih stvari dobijamo? [pāli]

6 – Knjiga šestica — Ćhakka nipāta

VI Mahā vagga (AN 6:55-64)

Sona sutta (AN 6:55) — Za Sonu U ovoj čuvenoj sutti Buda koristi poređenje sa štimovanjem instrumenta da bi uputio monaha Sonu u važnost uravnoteženosti napora tokom praktikovanja meditacije. Kao rezultat ovog podučavanja, Sona je dostigao stupanj arahanta i potom opisuje kvalitete koji karakterišu um arahanta.
Nibbedhika sutta (AN 6:63) — Prodorno Buda opisuje da se ovladavanje Dhammom postiže meditacijom o šest elemenata uma, od kojih svaki treba do kraja razumeti na šest različitih načina. Ova sutta sadrži divne stihove koji ukazuju na pravi uzrok vezanosti zasnovane na čulnosti.
VIII Devatā vagga (AN 6:65-74)
IX Arahatta vagga (AN 6:75-84)

X Arahatta vagga (AN 6:85-95)

Avaranata sutta (AN VI.86) — Prepreke. Buda nabraja šest kvaliteta koji sprečavaju i šest koji podstiču razvoj povoljnih stanja uma.
Kammavaranata sutta (AN VI.87) — Prepreke za kammu. Još jedna grupa od šest kvaliteta koja nas, ukoliko je prisutna, čini nesposobnim da razvijamo povoljna mentalna stanja.
Sussusa sutta (AN VI.88) — Dobro slušanje. Budina uputstva o tome kako dobro slušati Dhammu, tako da zaista može da dopre do našeg srca.
XI Ānisaṃsa vagga — Blagodet (AN VI.96-106) [pāli]
XII Tika vagga (AN 6:107-116)
XIII Sāmañña vagga (AN 6:117-139) [pāli]
XIV Rāgapeyyālam (AN 6:140-649)

7 – Knjiga sedmica — Sattaka nipāta

I Dhana vagga (AN VII.1-10)

II Anusaya vagga (AN VII.11-20)

III Vađđisatta vagga (AN VII.21-31)

Bhikkhu-aparihaniya sutta (AN VII.21) — Uslovi da monasi ne skrenu sa puta. Sedam uslova koji vode ka dugovečnoj dobrobiti sanghe.

IV Devatā vagga (AN VII.32-43)

V Mahāyañña vagga (AN VII.44-53)

VI Abyākata vagga (AN VII.54-64)

Kimila sutta (AN VII.56) — Za Kimilu Dakle, kažete da biste želeli da budizam procveta i na Zapadu. U ovoj sutti Buda objašnjava monahu Kimili šta je potrebno onima koji žele da vide kako Dhamma živi dugo, jako dugo.
Paćala sutta (AN VII.58) — Pospanost Da li ponekad zadremate tokom meditacije? Ovde Buda uočava da Mahā Moggallāni glava klone dok meditira i nudi mu postepeni lek za prevazilaženje pospanosti.
Kodhana sutta (AN VII.60) — Ljut čovek Buda opisuje sedam opasnosti prepuštanja ljutnji. Oprezno!
Paćalāyamāna sutta (AN VII.61) – Pospanost Kako pobediti pospanost tokom meditacije?
Dhammannu sutta (AN VII.64) — Osećaj za Dhammu Želite li da budete vredni tuđeg poštovanja? Ovde Buda opisuje sedam kvaliteta koji čoveka čine vrednim poštovanja i počasti.
VII Mahā vagga (AN VII.65-74)
VIII Vinaya vagga (AN VII.75-84)
IX Samana vagga (AN VII.85-94)
X Āhuneyya vagga (AN VII.95-622)
XI Rāgapeyyālam (AN VII.623-1132)

8 – Knjiga osmica — Atthaka nipāta

I Mettā vagga (AN VIII.1-10)

Pañña sutta (AN VIII.2) — Rasuđivanje Buda izlaže veštine koje treba razviti kako bi se i mudrost razvila.
Pathama-lokadhamma sutta (AN VIII.5) — Stvari ovoga sveta (1) Kratka verzija naredne sutte. [pāli]
Dutiya-lokadhamma sutta (AN VIII.6) — Stvari ovoga sveta (2) Osam uslova na kojima počiva ovaj svet. Buda objašnjava razliku između običnog i probuđenog čoveka, i to kroz prizmu njihovog reagovanja na neizbežne uspone i padove u životu. [pāli]

II Mahā vagga (AN VIII.11-20)

III Gahapati vagga (AN VIII.21-30)

Mahānāma sutta — Mahānāmina pitanja Buda objašnjava kako laički sledbenik može najbolje da radi na dobrobit drugih.
Đivaka sutta (AN VIII.26) — Đivakova pitanja Ista kao prethodna sutta
Anuruddha sutta (AN VIII.30) — Govor Anurudi Buda priča o osam dobrih kvaliteta u srcu koji nas, ako se uporno neguju, vode ka cilju.

IV Dāna vagga (AN VIII.31-40)

Abhisanda sutta (AN VIII.39) — Nagrade Buda priča o osam nagrade koje se mogu očekivati od moralnog ponašanja.
Vipāka sutta (AN VIII.40) — Posledice Buda opisuje neprijatne posledice odstupanja od pravila morala.

V Uposatha vagga (AN VIII.41-50)

Uposatha sutta (AN VIII.41) — Uposatha praznik Buda sumira značaj osam uposatha dana.
Visakhuposatha sutta (AN VIII.43) — Govor Visakhi o uposatha prazniku, sa osam vežbi Buda objašnjava Visakhi, predanom nezaređenom sledbeniku, kako treba praktikovati osam uposatha vežbi i kako je divan plod te prakse. Buda nam ovde govori da bi čak i drvo — da ima svest — imalo ogromne koristi od takvih vežbi; utoliko je veća dobrobit za ljude koji ih praktikuju!

VI Gotamī vagga (AN VIII.51-60)

Gotami sutta (AN VIII.51) — Govor Gotami Ova sutta izaziva mnogo kontroverzi, jer se u njoj opisuje osnivanje reda monahinja, ali i Budina procena da će zbog toga dobro učenje potrajati na ovom svetu duplo kraće.
Sankhitta sutta (AN VIII.53) — Kratak savet Buda objašnjava Mahapađapati Gotami (svojoj pomajci) kako da uoči razliku između učenja koje je u skladu sa Dhammom i onoga koje nije. Ovih osam kriterijuma su i danas podjednako valjani!
Vyagghapađđa (Dighađanu) sutta (AN VIII.54) — Uslovi za dobrobit (Govor Digađani) Buda upućuje bogatog domaćina kako da sačuva i uveća svoj imetak i sreću, na svetovnom i duhovnom planu.
Pathamaidhalokika sutta — Od ovoga sveta (AN VIII.59) Koje vrline ženu usrećuju ovome, a kojem u narednom svetu.

VII Bhūmićāla vagga (AN VIII.61-70)

Sankhitta sutta (AN VIII.63) — Ukratko (Dobra volja, sabranost i koncentracija). Buda opisuje vežbe četiri Brahma-vihare i četiri temelja sabranosti kao oblike vežbanja koncentracije.

VIII Yamaka vagga (AN VIII.71-80)

Kusita-arabbhavatthu sutta (AN VIII.80) — Koreni lenjosti i podizanje energije. Da li vam ova opravdanja za izbegavanje meditacije zvuče poznato? “Suviše sam gladan!”, “Suviše sam sit!”, “Suviše sam umoran!”. “Suviše sam bolestan!”? Ovde Buda nudi pouzdan savet za prevazilaženje ove vrste lenjosti.
IX Sati vagga (AN VIII.81-90)
X Sāmañña vagga (AN VIII.91-116)
XI Rāgapeyyālam (AN VIII.117-626)

9 – Knjiga devetki — Navaka nipāta

I Sambodhi vagga (AN IX.1-10)

Sambodhi sutta (AN IX.1) — Samoprobuđenje Buda objašnjava kako prijateljstvo sa ljudima ispunjenim vrlinom jeste jedan od ključnih preduslova na putu probuđenja.
Meghiya sutta (AN IX.3) — Govor Meghiji Budina pohvala prijateljstvu i njegovoj ulozi u duhovnom razvoju.
Nandaka sutta (AN IX, 4) — Govor Nandaki Dve su stvari koje u društvu drugih isposnika treba praktikovati: govor o Dhammi ili negovanje plemenite ćutnje. [pāli]
Sutavā sutta (AN IX.7) — Govor Sutavi. Devet nemoralnih postupaka koje potpuno probuđen čovek nije u stanju da učini.

II Sīhanāda vagga (AN IX.11-20)

Sīhanāda sutta (AN IX.11) — Lavlji rik Sāriputta nepravedno optužen.

III Sattāvāsa vagga (AN IX.21-31)

IV Mahā vagga (AN IX.32-41)

Nibbana sutta (AN IX.34) — Utrnuće Sāriputta objašnjava monahu Udajinu kako i najrafiniranija i najprijatnija mentalna stanja jesu još uvek u carstvu dukkhe; samo se nibbana može istinski nazvati “prijatnom”.
Gavi sutta (AN IX.35) — Krava. Buda objašnjava da ukoliko pokušate da pređete na sledeći nivo koncentracije pre nego što ste ovladali prethodnim, sigurno ćete se okliznuti, poput nepažljive krave na strmoj padini
Đhana sutta (AN IX.36) — Mentalno zadubljenje. Meditacija, poput gađanja lukom i strelom, jeste veština koja se vremenom usavršava i to vežbanjem, vežbanjem, vežbanjem…
Tapussa sutta (AN IX.41) — Za Tapusu (O odvraćenosti). Buda priča kako dugi put meditativne prakse, koji se završava probuđenjem, počinje prepoznavanjem vrednosti odvraćenosti.

V Sāmañña vagga (AN IX.42-41)

Kayasakkhi sutta (AN IX.43) — Živi svedok
Pannavimutti sutta (AN IX.44) — Izbavljen putem uvida
Ubhatobhaga sutta (AN IX.45) — Izbavljen na oba načina U ovoj grupi kratkih sutti Ānanda odgovara na uporno zapitkivanje monaha Udayina o značenju nekoliko ključnih termina koje je Buda upotrebio u nekim govorima: Šta je ’živi svedok’? Šta znači ’izbavljen putem uvida’? Šta znači ’izbavljen na oba načina ’? Ānanda pokazuje ovde da razvijanje zadubljenja (đhana) predstavlja integralan deo razvijanja mudrosti.

VI Khema vagga (AN IX.52-62)
VII Satipatthāna vagga (AN IX.62-72)
VIII Sammappadhāna vagga (AN IX.73-82)
IX Iddhipāda vagga (AN IX.83-92)
X Rāgapeyyālam (AN IX.93-432)

10 – Knjiga desetki — Dasaka nipāta

I Ānisamsa vagga (AN 10:1-10)
II Nātha vagga (AN 10:11-20)
III Mahā vagga (AN 10:21-30)
IV Upāli vagga (AN 10:31-40)
V Akkosa vagga (AN 10:41-50)
VI Saćitta vagga (AN 10:51-60)

Saćitta sutta (AN X.51) — Sopstveni um Buda nudi upustva o tome kako čitati sopstveni um.
Mula sutta — (AN X.58) — Koren Šta je koren svih pojava (sabbe dhamma)? Je li i nibbana jedna pojava ili je ipak kraj svih pojava?
Girimananda sutta (AN X.60) — Govor Girimanandi Buda upućuje monaha Girimanandu, koji je bolestan, u deset tema za meditaciju koje mogu da leče i um i telo.

VII Yamaka vagga (AN X.61-70)

Kathavatthu sutta (AN X.69) — Predmeti razgovora Buda iznosi deset preporučljivih predmeta razgovora, kao alternativu ogovaranju.

VIII Ākankha vagga (AN X.71-80)

Ākankha sutta (AN X.71) — Želje U ovom govoru nabrojano je deset razloga, od najmanje vrednog do najvrednijeg, za usavršavanje u moralu i istrajnost u razvijanju smirenosti (samatha) i uvida (vipassana). Zanimljivost ove diskusije jeste da Buda ne postavlja uvid i đhanu na odvojene puteve prakse i zapravo navodi uvid, zajedno sa smirenošću, kao pretpostavku za ovladavanje sa sva četiri zadubljenja.
Aghata sutta (AN X.80) — Mržnja. Kada se u umu javi mržnja, šta radite? Ovde je deset preporuka koje možete razmotriti kao protivotrov.

IX Thera vagga (AN X.81-90)

Bahuna sutta (AN X.81) — Za Bahunu. Čega se to oslobađa probuđeno biće?

X Upāli vagga (AN X.91-100)

Ditthi sutta (AN X.93) — Uverenja. Domaćin Anāthapindika upućuje grupu nebudističkih asketa u prirodu ispravnog razumevanja.
Kokanuda sutta (AN X.96) — Za Kokanudu (O gledištima). Ānanda objašnjava da mudrost nije zasnovana na priklanjanju ovom ili onom gledištu.

XI Samanasaññā vagga (AN X.101-112)

Aviđđa sutta (AN X.105) — Neznanje [pāli] Buda objašnjava da je neznanje osnovni uzrok pogrešnog razmevanje, pogrešne odluke, pogrešnog govora itd., dok jasno znanje podstiče nastanak ispravnog razumevanja i svih ostalih elemenata osmostrukog puta.
Virećana sutta (AN X.108) — Purgativ. Ponekad i najbolji lekovi za telo ne deluju. Ovde Buda nudi “plemeniti purgativ” za um koji uvek deluje.

XII Paććorohani vagga (AN X.113-122)

Pubbangama sutta (AN X.121) — Nagoveštaj [pāli]

XIII Parisuddha vagga (AN X.123-133)
XIV Sādhu vagga (AN X.134-144)
XV Ariya vagga (AN X.145-154)
XVI Puggala vagga (AN X.155-166)

Sevitabba sutta (AN X.155) – Sa kim se treba družiti [pāli]

XVII Đānussoni vagga (AN X.167-177)

Ćunda Kammaraputta sutta (AN X.176) — Za kovača Ćundu Buda objašnjava Ćundi da istinsko pročišćenje dolazi ne od svetih rituala, već od negovanja veštine misli, govora i ponašanja.

XVIII Sādhu vagga (AN X.178-188)
XIX Sādhu vagga (AN X.189-198)
XX Aparapuggala vagga (AN X.199-210)
XXI Karađakāya vagga (AN X.211-220)
XXII Sāmañña vagga (AN X.221-236)
XXIII Rāgapeyyālam (AN X.237-746)

11 – Knjiga jedananaestica — Ekadasaka nipāta

I Nissaya vagga (AN XI.1-10)

Kimattha sutta (AN XI.1) — Kakva je svrha? Zašto nas Buda uvek opominje da negujemo moral (sīla)? Zato što svi drugi povoljni mentalni kvaliteti koji vode do probuđenja zavise od njega.
Ćetana sutta (AN XI.2) — O voljnom postupku. Dobri kvaliteti u srcu prirodno vode do razvijanja drugih dobrih kvaliteta. A sve to počinje sa moralom (sīla).

II Anussati vagga (AN XI.11-21)

Mahanama sutta (AN XI.12) — Za Mahanamu (1). Buda upućuje domaćina Mahanamu u važnost razvijanja šest sabranosti (sabranost na Budu, Dhammu, sanghu, sopstvene vrline, sopstvenu velikodušnost i božanstva).
Mahanama sutta (AN XI.13) — Za Mahanamu (2). Buda dalje upućuje domaćina Mahanamu u važnost razvijanja šest sabranosti, podsećajući ga da te sabranosti razvija bez obzira u kojem je položaju, “dok si u poslu, dok se odmaraš u domu okružen decom”.
Metta sutta (AN XI.16) — Govor o ljubavi Buda nabraja jedanaest dobrobiti koje proističu iz praktikovanja metta (blagonaklona ljubav ili dobronamernost) meditacije