Samyutta nikāya

Tematski grupisani govori

Samyutta nikāya, treći deo Sutta pitake, sadrži 2.889 sutta, grupisanih u pet odeljaka (vagga). Svaka vagga je dalje podeljena u samyutte, u kojima su govori povezani zajedničkom temom. Samyutte su dobile ime prema toj temi, pa tako, na primer, Kosala samyutta (u Sagatha vagga) sadrži sutte u kojima je sagovornik kralj Pasenadi iz zemlje Kosala; Vedana samyutta (u Salayatana vagga) sadrži govore u kojima se analiziraju osećaji (vedana) i tako dalje.

Važnije sutte označene su znakom
Sutte su uglavnom prevedene sa engleskog, a one prevedene sa palija označene su sa [pāli]

Odabrane sutte iz Samyutta nikāye

I Sagātha vagga (sadrži samyutte 1-12)
II Nidāna vagga (12-21)
III Khandha vagga (22-34)
IV Salāyatana vagga (35-44)
V Mahā vagga (45-61)

I Sagāthā vagga – Poglavlje sa stihovima

1. Devatā samyutta — Razgovori sa božanstvima

Nala vagga — Trska (1:1-10)
Nandana vagga – Nandana (1:11-20)
Satti vagga — Mač (1:21-30)
Satullapakāyika vagga — Satulapa božanstva (1:31-40)
Āditta vagga- U plamenu (1:41-50)
Đarā vagga — Starost (1:51-60)
Addha vagga — Pritisnuto (1:61-70)
Ćhetvā vagga — Ubijeno (1:71-80)

2. Devaputta samyutta — Razgovori sa mladim božanstvima

3. Kosala samyutta — Govori u Kosali

4. Māra-samyutta — Razgovori sa Marom (smrt)

5. Bhikkhuni-samyutta – Monahinje (5:1-10)
Priče o pokušajima Māre da otera monahinje sa njihovog mesta za meditaciju u šumi postavljajući im provokativna pitanja. Bez izuzetka, te mudre žene odlučno pobeđuju Māru.

6. Brahma-samyutta — Razgovori sa Brahma božanstvima

7. Brāhmana-samyutta — Razgovori sa bramanima

8. Vangisa-samyutta – Razgovori sa Vangisom (8:1-12)

9. Vana samyutta – Razgovori u šumi (9:1-14)

10. Yakkha samyutta — Razgovori sa yakkha demonima

11. Sakka-samyutta — Sakka (kralj deva)

Pathama vagga — Prvo poglavlje (SN XI.1-10)

II Nidāna-vagga (samyutte 12-21)

12. Nidāna-samyutta — Uzročnost

13. Abhisamaya-samyutta — Uvid (13:1-10)

14. Dhātu-samyutta — Elementi (14:1-11)

15. Anamatagga-samyutta — Bez vidljivih početaka

16. Kassapa-samyutta — Razgovori sa Kassapom (16:1-13)

17. Labhasakkāra-samyutta — Dobitak i počast

Pathama vagga — Prvo potpoglavlje (17:1-10)
Dutiya vagga — Drugo potpoglavlje (17:11-20)
Tatiya vagga — Treće potpoglavlje (17:21-30)
Ćatuttha vagga — Četvrto poglavlje (17:31-45)

18. Rāhula-samyutta — Razgovori sa Rahulom

Pathama vagga — Prvo potpoglavlje (18:1-10)
Dutiya vagga — Drugo potpoglavlje (18:11-22)

19. Lakkhana-samyutta (19:1-19) — Razgovori sa Lakkhanom

20. Opamma-samyutta — Poređenja

21. Bhikkhu-samyutta — Razgovori sa monasima

III Khandha vagga (samyutte XXII-XXXIV)

22. Khandha-samyutta — Sastojci

Nakulapitā sutta (SN XXII.1) — Govor Nakulapiti Buda objašnjava vremešnom domaćinu Nakulapiti kako naš um ne mora biti bolestan čak i ako nam je telo bolesno.
Devadaha sutta (SN XXII.2) — U Devadahi Poštovani Sariputa objašnjava koji je najbolji način da se Budino učenje izloži radoznalim, inteligentnim ljudima.
Hāliddikāni sutta (SN XXII.3) — Govor Haliddikaniju Poštovani Maha-Kaććana objašnjava domaćinu šta znači živeti kao monah, oslobođen društva, oslobođen čulnih strasti, oslobođen žudnje i oslobođen raspravljanja.
Samādhi sutta (SN XXII.5) — Koncentracija [pāli]
Upādāparitassanā sutta (SN XXII.7) — Govor o uznemirenosti usled vezivanja Ako se poistovećujemo sa nekim od sastojaka bića, recimo sa svojim telom, tada se za njega i vezujemo. Kad uočimo da se on menja, tada patimo.
Kālattayānićća sutta (SN XXII.9) — Prolaznost u sva tri vremena [pāli]
Kālattayadukkha sutta (SN XXII.10) — Patnja u sva tri vremena [pāli]
Kālattayānatta sutta (SN XXII.11) — Bez sopstvau sva tri vremena [pāli]
Bharam sutta (SN XXII.22) — Teret Čovek čitav život za sobom vuče teret, a da toga nije ni svestan. Gomilajući teret sanja o rasterećenju. A put vodi zapravo preko iskorenjivanja žudnje.
Upanisa sutta (SN XXII.23) — Povod Buda razrađuje prethodni govor i nastajanje “tereta” raščlanjuje kroz poznati lanac uslovljenog nastanka (patićća-samuppada). No, “karakteristično je za Budinu interpretaciju tih lanaca ovo: kada se sve te spone, kojima je učvršćen teret, razreše, onda ne preostaje ‘nosilac tereta’. Ispostavlja se da je bio iluzija neznanja i nedovoljnog uvida.” [pāli]
Samanupassana sutta (SN XXII.47) — Pretpostavke. Buda govori o pretpostavkama na kojima počiva verovanje u postojanje sopstva.
Khandha sutta (SN XXII.48) — Sastojci. Buda daje pregled učenja o pet sastojaka.
Upaya sutta (SN XXII.53) — Vezanost. Kada je prijanjenje za svaki od pet sastojaka potpuno napušteno, sledi probuđenje.
Upādānaparipavatta (SN XXII.56) — Sastojci bića podložni prijanjanju Direktno znanje o “četiri faze” u pogledu sastojaka (znanje o sastojcima, njihovom nastanku, njihovom nestanku i putu koji vodi do njihovom nestanka) rezultira probuđenjem.
Sattatthana sutta (SN XXII.57) — Sedam osnova. Buda kako se postaje arahant ovladavanjem sedmostrukom veštinom analiziranja pet sastojaka.
Anattalakkhana sutta (SN XXII.59) — O obeležju ne-sopstva (prevod Zoran Zeković; prevod Branislav Kovačević). Budin drugi govor u kojem razmatra princip anatta (ne-ja) zajedno sa grupom od pet asketa. Pomoću dijaloga sačinjenog od pitanja i odgovora Buda demonstrira da ne može postojati trajno sopstvo ni u jednom od pet sastojaka bića, iako smo mi skloni da neki od njih identifikujemo kao “ja”. [pāli]
Mahali sutta (SN XXII.60) — Razgovor sa Mahalijem. Govor srodan sa govorom Upanisa sutta — Povod (XXII.23), u kojem se još jednom ističe da je uzrok pročišćenja bića odvratnost prema svih pet sastojaka koji ga čine. [pāli]
Palileyyaka sutta (SN XXII.81) — U Palileyyaki. Uprkos tome što je čuo mnoge Budine govore, monah se još uvek muči kako da svoju praksu meditacije brže dovede do željenog rezultata. Buda objašnjava da cilj može biti postignut razumevanjem da je svaki od pet sastojaka prolazan, stvoren i uslovljen u svom nastanku.
Mahā-punnama sutta (SN XXII:82) — Dugi govor u noći punog Meseca Monah propituje Budu o pet sastojaka bića, vezivanju, zabludi o postojanju sopstva i sagledavanju te iluyije.
Yamaka sutta (SN XXII.85) — Yamako Poštovani Yamaka tvrdi da kada arahant umre, on-ona je potpuno poništen. Poštovani Sāriputta ga izvodi iz tog pogrešnog stanovišta i time ga dovodi do probuđenja. [pāli]
Anuradha sutta (SN XXII.86) — Govor Anuradhi Poštovani Anuradha je zaokupljen pitanjima o sudbini arahanta posle smrti. Buda ga izvodi iz tog začaranog kruga konfuznog razmišljanja i upućuje ga da jedina stvar vredna kontemplacije jeste patnja i njezin prestanak. [pāli]
Vakali sutta (SN XXII.87) — Govor Vakaliju. Poštovani Vakali i pored teške bolesti u samrtnom času dostiže probuđenje.
Khemaka sutta (SN XXII.89) — Razgovor sa Khemakom Isposnik Kemako objašnjava starijim monasima svoje shvatanje Budinog uvida o nepostojanju trajne suštine u bilo kojem od pet sastojaka bića. [pāli]
Nadi sutta (SN XXII.93) — Reka. Buda izlaže da je osoba koja pogrešno uzima pet sastojaka kao da su “ja” liči na čoveka u rečnoj struju koji uzalud pokušava da se uhvati za granje drveća ili busenje trave na obali.
Phena sutta (SN XXII.95) — Pena Buda daje nekoliko živopisnih poređenja kako bi opisao prazninu pet sastojaka. [pāli]
Gaddula sutta (SN XXII.99) — Povodac (1) Gaddula sutta (SN XXII.100) — Povodac (2). Oni koji još nisu pronikli u prirodu pet sastojaka osuđeni su da se vrte u krug, kao pas povodcem vezan za stub.
Vāsiđata sutta (Nāva sutta) (SN XXII.101) — Drška od sekire (Brod) Buda objašnjava da probuđenje ne dolazi kroz željama podstaknuto razmišljanje, već samo svojevoljno uloženim naporom. [pāli]
Upadana sutta (SN XXII.121) — Prijanjanje. Za koje fenomene mi to prijanjamo. Odgovor: za svaki od pet sastojaka.
Sīlavant sutta (SN XXII.122) — Vrlina. Poštovani Sāriputta objašnjava kako svaki meditant – početnik i arahant, podjednako – treba da kontemplira pet sastojaka (khandha).

23. Rādha-samyutta — Razgovori sa Radhom

Mara sutta (SN XXIII.1) — Smrt “Dokle seže vlast smrti?” To je pitanje koje muči monaha Radhu. [pāli]
Satta sutta (SN XXIII.2) — Biće Buda opisuje jedno dramatično poređenje kako bi objasnio način na koji možemo da presečemo svoju vezanost za pet sastojaka.

24. Ditthi-samyutta — Stanovišta

Vātā sutta (SN XXIV.1) — Vetrovi

25. Okkanti-samyutta —Razgovori o ulasku

26. Uppāda-samyutta — Razgovori o nastanku

27. Kilesa-samyutta — Nečistoća

Ćakkhu sutta (SN XXVII.1) — Oko Zašto želju vezanu za šest čula valja napustiti.
Rūpa sutta (SN XXVII.2) — Oblici Zašto želju vezanu za objekte šest čula valja napustiti.
Viññāna sutta (SN XXVII.3) — Svest Zašto želju vezanu za svest valja napustiti.
Samphassa sutta (SN XXVII.4) — Kontakt Zašto želju vezanu za čulni kontakt valja napustiti.
Samphassađa sutta (SN XXVII.5) — Osećaj Zašto želju vezanu za osećaje valja napustiti.
Saññā sutta (SN XXVII.6) — Opažaj Zašto želju vezanu za opažaje valja napustiti.
Sañćetanā sutta (SN XXVII.7) — Namera Zašto želju vezanu za namere valja napustiti.
Tanhā sutta (SN XXVII.8) — Žudnja Zašto želju vezanu za žudnju za objektima čula valja napustiti.
Dhātu sutta (SN XXVII.9) — Svojstva Zašto želju vezanu za šest dhatu (elemenata) valja napustiti.
Khandha sutta (SN XXVII.10) — Sastojci Zašto žudnju za pet khandha (sastojaka bića) valja napustiti?

28. Sāriputta-samyutta — Razgovori sa Sāriputtom

29. Nāga-samyutta — Razgovori o nagama

30. Supanna-samyutta — Razgovori o supannama

31. Gandhabbakāya-samyutta — Razgovori o gandhabha božanstvima

Suddhika sutta (SN XXXI.1) — Jednostavan govor
Sućarita sutta (SN XXXI.2) — Dobro ponašanje
Mūlagandhadātā sutta (SN XXXI.3) — Davalac (1)
Sutte koje slede: 31:4 do 31:12 slede obrazac dat u prethodnoj sutti, s tim što svaka uzima po jednu od grupa gandhabba nabrojanih u 31:1, a svaka od njih daje i odgovarajući poklon.
Mūlagandhadānūpakāra sutta (SN XXXI.13) — Uz pomoć davanja (1)
Uz pomoć davanja (SN XXXI.13-22 (1)
Uz pomoć davanja (SN XXXI.23-112) (2) Ove sutte slede obrazac dat u suttama od 13-22.

32. Valāhaka-samyutta — Razgovori o božanstvima kišnog oblaka

33. Vaććhagotta-samyutta — Razgovori sa Vaććhagottom

34. Đhāna-samyutta — Zadubljenje

IV Salāyatana-vagga (samyutte 35-44)

35. Salāyatana-samyutta — Šest područja čula

Sabba vagga (SN 35:23-34) — Sve
Migađalo sutta (SN 35;63) — Za Migađalu Zašto je tako teško naći istinsku samoću? Buda objašnjava zašto, bez obzira kuda otišli, izgleda kao da vas neki od vaših najgorih saputnika uvek u stopu prate [pāli]
Upasena sutta (SN 35:69) — Upasena Poštovani Upasena, na samrti pošto ga je ujela zmija, ostaje potpuno pribran dok upućuje poslednje reči poštovanom Sāriputti i otkriva time da je potpuno oslobođen od bilo kakvog identifikovanja sa telom.
Upavanasanditthika sutta (SN 35:70) — Govor o vidljivosti istine [pāli]
Loka sutta (SN 35.82) — Svet Buda objašnjava kako sve stvari na svetu imaju jednu zajedničku nesrećnu karakteristiku. Da li želite da ostanete vezani za jedan takav svet?
Suñña sutta (SN 35:85) — Ništa Buda objašnjava poštovanom Anandi na koji način je svet ispražnjen od bilo čega što se s pravom može nazvati “sopstvom”.
Punna sutta (SN 35:88) — Govor Punni Šta biste vi uradili sa svojim umom dok vas psuju i tuku? U ovoj sutti Buda upućuje Punnu da napusti uživanje u svih šest čula. Zatim ga ispituje da vidi jesu li njegovo strpljenje i samokontrola dovoljno razvijeni da bi mogao da boravi u Sunaparanti, mestu poznatom zbog svojih neprijateljski raspoloženih stanovnika.
Pamādavihārī sutta (SN 35:97) — Život u nemaru
Samādhi sutta (SN 35:99) — Koncentracija Buda preporučuje praktikovanje koncentracije kao način da se uvidi nestalnost svih šest vrata čula.
Na tumhaka sutta (SN 35:101) — Nije tvoje Da li o “travi” ili “lišću” razmišljate kao da je to vaše “ja”? Naravno da ne. Na isti način, osnov za osećaj o postojanju toga “ja” ne može se pronaći bilo gde u području čulnog.
Marapasa sutta (SN 35:115) — Moć Mare Buda tumači da kada se jednom potpuno oslobodimo trčanja za čulnim zadovoljstvima, tek tada smo konačno van domašaja Mare, otelovljenja zla i smrti.
Bharadvađa sutta (SN 35:127) — O Bharadvađi Poštovani Pindola Bharadvađa objašnjava kralju različite alate koje možemo koristiti kako bismo sami sebi pomogli da održimo odluku o celibatu.
Verahaććāni sutta (35:133) — Govor bramanki Verahaććāni [pāli]
Kamma sutta (SN 35:145) — Postupak Buda objašnjava kako “stara” kamma (postupci koje su počinili u prošlosti) i “nova” kamma (postupci koje činimo sada) utiču na to što nam se događa sada.
Kotthita sutta (SN 35:191) — Za Kotitu Poštovani Sāriputta objašnjava poštovanom Maha Kotiti da naš problem ne leži ni u čulima kao takvima, niti u objektima za koja ta čula prijanjaju, već da umesto toga patnja proističe iz želje i strasti koje izviru iz vezanosti za oboje.
Kumma sutta (SN 35:199) — Kornjača. Ako mudro stražarimo nad našim čulima, kao što se kornjača brani od napada uvlačeći se u sigurnost svog oklopa, tada smo sigurno van domašaja Mare.
Kimsuka sutta (SN 35:204) — Zagonetno drvo. Buda objašnjava kako smirenost (samatha) i uvid (vipassana) funkcionišu zajedno kao “brzi par glasnika” što meditanta vode dalje ka nibbani.
Vina sutta (SN 35:205) — Lauta Suština uvida (vipassana): Kada na sastavne delove rasklopite lautu, tragajući za njezinom muzikom, šta pronalazite? Kada razložite pet sastojaka tragajući za “sopstvom” šta pronalazite?
Čhappana sutta (SN 35:206) — Šest životinja. Buda objašnjava kako je vežbanje sopstvenog uma kao držanje šest neukroćenih životinja zajedno na uzdi.
Yavakalapi sutta (SN XXXV.207) — Merica ječma. Ova sutta, iako je možda pomalo van konteksta, daje nekoliko lepih poređenja kao ilustraciju sklonosti uma da sam sebi stvara patnju.
Udayi sutta (SN 35:234) — Govor Udayinu Pošto nijedan od pet sastojaka bića ne može nastati sam od sebe, nezavisno od objekata na kojima počiva, kako bi se ijedan mogao smatrati da poseduje nešto trajno (sopstvo)? [pāli]

36. Vedanā-samyutta — Osećaj

Samādhi sutta (SN XXXVI.1) — Koncentracija. Kako razmevanje prirode osećaja vodi do nibbane.
Sukha sutta (SN XXXVI.2) — Sreća. Kako razmevanje prirode osećaja vodi do okončanja strasti.
Pahāna sutta (SN XXXVI.3) — Napuštanje. Istinsku slobodu pronalazimo kad napustimo navikom stečene obrasce razmišljanja i sklonosti (anusaya).
Pātāla sutta (SN XXXVI.4) — Jama bez dna. Buda uči da ako na intezivan fizički bol odgovorimo sabranošću pažnje možemo sebe spasiti od toga da upadnemo u bezdani ponor teskobe i patnje.
Datthabba sutta (SN XXXVI.5) — Da se zna. Iza čak i najsrećnijih i najprijatnijih osećaja skriva se trajan bol koji je moguće, ispravnim vežbanjem, prevazići.
Salla sutta (SN XXXVI.6) — Strela. Pogođen strelom fizičkog bola, neznalica stvar još pogoršava stavljajući povrh toga još i mentalni bol, baš kao da su ga pogodile dve strele. Mudrac oseća ubod samo jedne strele.
Pathama-gelañña sutta (SN XXXVI.7) — U bolesničkoj sobi (1). Buda posećuje bolnicu i nudi savet monasima kako da smrt dočekaju ispunjeni sabranošću.
Dutiya-gelañña sutta (SN XXXVI.8) — U bolesničkoj sobi (2). Ova sutta je skoro identična sa prethodnom, jedino što se ovde kaže da osećaj zadovoljstva itd. zavisi od kontakta a ne od tela.
Anićća sutta (SN XXXVI.9) — Prolaznost Nepostojanost osećaja.
Phassamūlaka sutta (SN XXXVI.10) — Ukorenjenost u čulnom utisku Kako čulni utisak podstiče nastanak osećaja.
Rahogata sutta (SN XXXVI.11) — Osamljenje Buda objašnjava kako praktikovanje jhana vodi do viših stupnjeva utrnuća i smirenja. Međutim, tek kada su nečistoće potpuno iskorenjene, stiže se do istinskog mira i spokojstva.
Pathama-ākāsa sutta (SN XXXVI.12) — Nebo (1) Osećaji nastaju i nestaju, kao vetrovi što lete nebom.
Dutiya-ākāsa sutta (SN XXXVI.13) — Nebo (2) U ovoj suti ponavljaju se prozni delovi prethodne sutte, bez stihova.
Agāra sutta (SN XXXVI.14) — Gostionica. Osećaji dolaze i odlaze, kao putnici u gostionu kraj druma.
Pathama-ānanda sutta (SN XXXVI.15) — Za Ānandu (1) Buda objašnjava poštovanom Anandi nastanak, opasnosti od i izbavljenje od osećaja.
Dutiya-ānanda sutta (SN XXXVI.16) — Za Ānandu (2) U ovoj sutti sam Buda postavlja poštovanom Anandi ista ona pitanja kao i u prethodnoj sutti i odgovara na njih na isti način.
Pathama-sambahula sutta (SN XXXVI.17) — Osmostruko (1).
Dutiya-sambahula sutta (SN XXXVI.18) — Osmostruko (2). U ovim suttama ponavljaju se ista pitanja i odgovori iz SN XXXVI.15, samo što su slušaoci sada “mnoštvo monaha”.
Pañćakanga sutta (SN XXXVI.19) — Drvodelja sa pet alata. Buda opisuje mnogo vrsta sreće koje možemo iskusiti upornim vežbanjem. Za kojom vrstom sreće vi tragate? [pāli]
Bhikkhu sutta (SN XXXVI.20) — Govor monasima. Ovaj tekst, upućen izvesnim monasima, ponavlja glavne delove prethodne sutte, bez uvodnog dela.
Moliyasivaka sutta (SN XXXVI.21) — Govor Sivaki Da li se sva naša iskustva mogu pripisati prošlim postupcima (kamma)? Buda objašnjava da oni koji tako govore verovatne ne govore na osnovu sopstvenog direktnog iskustva. (Obratite pažnju da se ovim ne kaže da se neke stvari – na primer vreme, slučajnosti itd. događaju van dejstva zakona kamme!)
Atthasatapariyaya sutta (SN XXXVI.22) — Sto osam osećaja Nabrajanje 108 vrsta osećaja. (3x6x6=108.)
Bhikkhu sutta (SN XXXVI.23) — Govor monasima Pubbe sutta (SN XXXVI.24) — Znanje o prošlosti Ñana sutta (SN XXXVI.25) — Znanje Sambahulabhikkhu sutta (SN XXXVI.26) — Govor monahu Sambahuli Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.27) — Kontemplativci i bramani (1) Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.28) — Kontemplativci i bramani (2) Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.29) — Kontemplativci i bramani (3) Ove sutte ponavljaju paragrafe 3-4 iz SN XXXVI.15; jedino se sagovornici menjaju.
Suddhikavedana sutta (SN XXXVI.30) — Pročišćen od osećaja. Ova sutta sadrži jedino nabrajanje tri vrste osećaja – prijatnih, neprijatnih i ni-prijatnih-ni-neprijatnih.
Niramisa sutta (SN XXXVI.31) — Bez čulne želje Buda opisuje različite stupnjeve sreće i oslobođenja – od ovozemaljskih do transcendetnih – koji su svima nama dostupni.

37. Mātugāma-samyutta — Razgovori o ženama

38. Đambhukhādaka-samyutta — Razgovori sa asketom Đambukhādakom

Dukkha sutta (SN XXXVIII.14) — Patnja. Poštovani Sāriputta opisuje tri vrste patnje (dukkha) i kako ih do kraja razumeti.

39. Sāmandaka-samyutta — Razgovori sa asketom Sāmandakom

40. Moggallāna-samyutta (SN 40:1-11) — Razgovori sa Moggallānom

41. Ćitta-samyutta — Razgovori sa domaćinom Ćittom

Isidatta sutta (SN XLI.3) — O Isidatti. Šta je izvor verovanja u postojanje sopstva? Dirljiva priča poštovanog Isidate, mudrog mladog monaha, koji odbija poziv starijeg monaha da podučava Dhammu, već umesto toga odlazi u šumu i nestaje zauvek.
Gilana sutta (SN XLI.10) — Bolest (Poslednji sati domaćina Ćitte). Ćitta, na samrtnom odru, izlaže svojim prijateljima, porodici i skupu božanstava, inspirativno učenje o velikodušnosti.

42. Gāmani-samyutta — Razgovori sa starešinama

43. Asankhata-samyutta — Neuslovljeno

Paṭhama vagga (43:1-11) – Prvo podpoglavlje
Dutiya vagga – Drugo podpoglavlje

44. Abyākata-samyutta — Neoznačeno

Ananda sutta (SN XLIV.10) — Za Anandu (o sopstvu, ne sopstvu i ne-sopstvu. Zašto Buda nije zauzeo stav o pitanju da li ili ne postoji sopstvo?

V Mahā-vagga (samyutte XLV-LVI)

45. Magga-samyutta — Put

Aviđđa sutta (SN XLV.1) — Neznanje Buda objašnjava da je neznanje osnovni uzrok pogrešnog razmevanje, pogrešne odluke, pogrešnog govora itd., dok jasno znanje podstiče nastanak ispravnog razumevanja i svih ostalih elemenata osmostrukog puta. [pāli]
Upaddha sutta (SN XLV.2) — Polovina (svetačkog života) U ovoj čuvenoj sutti Buda ispravlja Anandu, ukazujući da imati “ljude dostojne poštovanja” za prijatelje nije polovina već ceo svetački život. [pāli]
Sāriputta sutta (SN XLV.3) — Sāriputta Sāriputta takođe govori o prijateljstvu . [pāli]
Đānussonibrāhmana sutta (SN XLV.4) — Braman Đānussoni
Vibhanga sutta (SN XLV.8) — Razjašnjenje Sažeti prikaz plemenitog osmostrukog puta. [pāli]

2. Boravište

3. Pogrešnost

Miććhatta sutta (SN XLV.21) — Pogrešnost [pāli]
Akusaladhamma sutta (SN XLV.22) — Pogrešne stvari [pāli]
Pathama-patipadā sutta (SN XLV.23) — Put (1) [pāli]
Dutiya-patipadā sutta (SN XLV.24) — Put (2) [pāli]
Pathama-asappurisa sutta (SN XLV.25) — Loš čovek (1) [pāli]
Dutiya-asappurisa sutta (SN XLV.26) — Loš čovek (2) [pāli]
Kumbha sutta (SN XLV.27) — Krčag [pāli]
Samādhi sutta (SN XLV.28) — Koncentracija [pāli]
Vedanā sutta (SN XLV.29) — Osećaj [pāli]
Utiyya sutta (SN XLV.30) — Monah Utiyya [pāli]

4. Vežbanje

Pathama-sāmañña sutta (SN XLV.35) — Asketstvo (1) [pāli]
Dutiya-sāmañña sutta (SN XLV.36) — Asketstvo (2) [pāli]
Pathama-brahmañña sutta (SN XLV.37) — Bramanstvo (1) [pāli]
Dutiya-brahmañña sutta (SN XLV.38) — Bramanstvo (2) [pāli]
Pathama-brahmaćariya sutta (SN XLV.39) — Svetački život (1) [pāli]
Dutiya-brahmaćariya sutta (SN XLV.40) — Svetački život (2) [pāli]

5. Sledbenici drugih učitelja

Rāgavirāga sutta (SN XLV.41) — Hlađenje strasti [pāli]
Samyojanappahānādisuttachakka (SN XLV.42-47) — Uklanjanje okova itd. [pāli]
Anupādāparinibbāna sutta (SN XLV.48) — Potpuno oslobođenje bez prijanjanja [pāli]

6. Sūriyapeyyāla vaggo (SN XLV.49-55) — Sunce [pāli]

14. Naporna dela

Nāvā sutta (XLV.158) — Brod

15. Traganja

Esanā sutta (SN XLV.161) — Traganja [pāli]
Vidhā sutta (SN XLV.162) — Razlikovanja [pāli]
Āsavā sutta (SN XLV.163) — Mentalne nečistoće [pāli]
Bhava sutta (SN XLV.164) — Bivanje [pāli]
Dukkha sutta (SN XLV.165) — Patnja [pāli]
Khila sutta (SN XLV.166) — Neosetljivost [pāli]
Mala sutta (SN XLV.167) — Neosetljivost [pāli]
Nīgha sutta (SN XLV.168) — Nevolja [pāli]
Vedanā sutta (SN XLV.169) — Osećaji [pāli]
Tanhā sutta (SN XLV.170) — Žudnje [pāli]
Tasinā sutta (SN XLV.171) — Žeđi [pāli]

16. Bujice

Ogha sutta (SN XLV.172) — Bujice Mnogi govori pominju “prelazak preko bujice”. Ovaj govor nabraja bujice koje treba preći i kako to učiniti

46. Bođđhanga-samyutta — Elementi probuđenja

Himavanta sutta (SN XLVI.1) — Himalaji (O elementima probuđenja). Sažetak sedam elemenata probuđenja.

2. Gilāna vaggo (46:11-20) — Bolest

Ahāra sutta (SN XLVI.51) — Hrana (za elemente probuđenja) Buda opisuje kako možemo “hraniti” ili “izgladnjivati” povoljne i nepovoljne sklonosti u umu u skladu sa tim na koji način koristimo svoju pažnju.

47. Satipatthāna-samyutta — Temelji sabranosti pažnje

Ambapāli sutta (SN XLVII.1) — Ambapāli
Sati sutta (SN XLVII.2) — Sabranost
Bhikkhu sutta (SN XLVII.3) — Monah
Sāla sutta (SN XLVII.4) — U Sāli
Akusalarāsi sutta (SN XLVII.5) — Gomila štetnog
Sukunagghi sutta (SN XLVII.6) — Soko Buda koristi ljupku parabolu — o sokolu koji hvata prepelicu daleko od njoj poznatog lovnog područja — kako bi ukazao na važnost da um držimo na njegovom pravom području: četiri temelja sabranosti.
Makkata sutta (SN XLVII.7) — Majmun Buda preporučuje zadržavanje uma na dobroj teritoriji – na četiri temelja sabranosti – kako bismo izbegli da bude ulovljen poput majmuna u klopci.
Suda sutta (SN XLVII.8) — Kuvar Buda objašnjava kako napredovanje u meditaciji zavisi od jasnog uočavanja toga šta um vodi ka koncentraciji a šta ne, te onda i prilagođavanju svoje prakse, baš kao što i kuvar za svako jelo bira koje će začine koristiti. [pāli]
Gilāna sutta (SN XLVII.9) — Bolesnik
Bhikkhunupassaya sutta (SN XLVII.10) — Saveti monahu Buda upućuje Anandu u četiri temelja sabranosti pažnje, u usmerenu i neusmerenu meditaciju, savetujući ga kako da prevaziđe telesnu uznemirenost i mentalnu tromost.
Ćunda sutta (SN XLVII.13) — O Ćundi (Sāriputtina smrt) Dirljivi opis žalosti poštovanog Anande zbog smrti poštovanog Saripute i načina na koji ga je Buda utešio, upućujući ga da mu Dhamma bude ostrvo i oslonac! [pāli]
Uttiya sutta (SN XLVII.16) — Monah Uttiya. Poduka monahu Uttiyi da obuzda izazove čula kao preduslov za negu u vrlini [pāli]
Sedaka sutta (SN XLVII.19) — U Sedaki (1: Akrobata) Je li meditacija izraz sebičnosti? Uz pomoć lepog poređenja sa dvojicom akrobata, Buda konačno rešava ovu dilemu.
Sedaka sutta (SN XLVII.20) — U Sedaki (2: Kraljica lepote) Koliko je snažna vaša koncentracija? Isprobajte ovaj test koji predlaže Buda: Možete li da na glavi održavate čašu napunjenu uljem dok neposredno ispred vas pleše i peva vama omiljena filmska zvezda?
Satipatthana-vibhanga sutta (SN XLVII.40) — Analiza temelja sabranosti Sažetak četiri temelja sabranosti i načina njihovog razvijanja.

48. Indriya-samyutta — Mentalna svojstva

Suddhika vagga (48:1-10) – Jednostavna verzija Sažetak pet mentalnih svojstava: poverenje, energija, svesnost, koncentracija i mudrost.
Mudutara vagga (48:11-15) – Slabije od toga Dalje objašnjavanje pet mentalnih svojstava.
Đarādhamma sutta (SN XLVIII.41) — Podložno starenju Buda, sada već starac — ali onaj koji je pobedio starost, bolest i smrt — iznosi upečatljiv prekor o starosti.
Saketa sutta (SN XLVIII.43) – Saketa
Pubbakotthaka sutta (SN XLVIII.44) — Istočna stražara. Buda i poštovani Sāriputta raspravljaju o poverenju i da li je ima u onima koji su videli Besmrtno, nibbanu. Slažu se u tome da dok sami ne doživimo Besmrtno, njezino postojanje možemo prihvatiti jedino na osnovu poverenja.

49. Sammappadhāna-samyutta — Ispravni napori
50. Bala-samyutta — Snage

51 Iddhipāda-samyutta — Osnove duhovne snage

Uṇṇābharahmana sutta (SN LI.15) — Za bramana Unabu. Poštovani Ananda objašnjava Uṇṇābhi da put Dhamme ima određen cilj — napuštanje žudnje — koji se može dostići jedino razvijanjem snažne želje za okončanjem žudnje.
Iddhipada-vibhanga sutta (SN LI.20) — Analiza osnova snage. Buda objašnjava kako se ove četiri osnove razvijaju.

52. Anuruddha-samyutta — Razgovori sa Anuruddhom

Bālhagilāna sutta (SN LII.10) — Smrtno bolestan Poštovani Anuruddha objašnjava drugim monasima kako se brani od toga da bol usled fizičke bolesti ne ugrozi njegov um.

53. Đhāna-samyutta — Meditativno zadubljenje

Anuruddha sutta (LIII.10) — Anuruddhin govor

54. Anāpāna-samyutta — Sabranost pažnje na dah

Ekadhamma sutta (SN LIV.1) — Jedna stvar Uputstva za praktikovanje sabranosti pažnje na dah (anapanasati). [pāli]
Bođđhanga sutta (SN LIV.2) — Elementi prosvetljenja Varijanta sutte SN LVI.1. [pāli]
Suddhika sutta (SN LIV.3) — Jednostavna verzija Varijanta sutte SN LVI.1 [pāli]
Pathama-phala sutta (SN LIV.4) — Plodovi (1) Varijanta sutte SN LVI.1. [pāli]
Dutiya-phala sutta (SN LIV.5) — Plodovi (2) Varijanta sutte SN LVI.1. [pāli]
Arittha sutta (SN LIV.6) — Arittha Varijanta sutte SN LVI.1. [pāli]
Vesali sutta (SN LIV.9) — Govor u Vesaliju Pošto je uzimanje raznih vidova odvratnosti kao objekta meditativnog zadubljenja imalo loše posledice po monašku zajednicu, Buda ovoga puta savetuje praktikovanje sabranosti pažnje na dah (anapanasati). [pāli]
Ananda sutta (SN LIV.13) — Za Ānandu (o sabranosti pažnje na dah) Buda objašnjava poštovanom Anandi kako uporno praktikovanje sabranosti pažnje na dah (anapanasati) vodi, postupno, do potpunog probuđenja.

55. Sotāpatti-samyutta — Ulazak u tok

Ginđakavasatha sutta (55:8) — Dvorana od cigala (1)
Ginđakavasatha sutta (SN LV.9) — Dvorana od cigala (2)
Ginđakavasatha sutta (SN LV.10) — Dvorana od cigala (3)
Duggatibhaya sutta (SN LV.14) — Loše odredište
Duggativinipātabhaya sutta (SN LV.15) — Loše odredište, niži svet
Paṭhamamittāmacca sutta (SN LV.16) — Drugovi i prijatelji (1)
Dutiyamittāmacca sutta (SN LV.16) — Drugovi i prijatelji (2)
Mahānāma sutta (SN LV.37) — Mahānāma Po čemu se poznaje nezaređeni sledbenik?
Vassa sutta (SN LV.38) — Kiša
Kāligodhā sutta (SN LV.39) — Kāligodhā Koja četiri obeležja ima onaj ko je “ušao u tok”?
Anga sutta (55:50) — Činilac
Dhammadina sutta – Dhammadina (LV.53)

56. Saćća-samyutta — Istine

Samādhi vagga (56:1-10) – Koncentracija
Dhammaćakka-ppavattana sutta (SN LVI.11) — Pokretanje točka Učenja Ovo je Budin prvi govor, održan ubrzo posle probuđenja grupi od pet monaha sa kojima se do tada vežbao u asketskom podvižništvu u šumi tokom niza godina. Ova sutta sadrži suštinu učenja o četiri plemenite istine i plemenitom osmostrukom putu, koja će kasnije biti ponavljana i razrađivana bezbroj puta u drugim suttama. Pošto je saslušao ovaj govor monah Kondanja dostigao je prvi stupanj probuđenja, čime je rođena monaška zajednica (ariya sangha). [pāli]
Sīṃsapāvana vagga (56:31-40) – Palisandrov gaj
Pathama ćhiggala sutta (SN LVI.47) — Obruč (1) Ovde Buda iznosi čuveno poređenje sa poluslepom kornjačom, koje ilustruje dragocenost činjenice da smo se rodili u ljudskom obličju kao šanse za probuđenje. [pāli]
Dutiya ćhiggala sutta (SN LVI.48) — Obruč (2) [pāli]